JEDINO OD BOGA ODREĐENO MESTO ZA SLAVLJENJE

Dobro jutro! Srećan sam što sam jutros ovde. I drago nam je što uživamo u ovom velikom zajedništvu oko ovih verskih pesama. Mi to volimo. A vi? Taj Amen horus. To je ono što On jeste, Amen, razumete. Njegova je poslednja reč.

Sedeo sam tamo preko i razgovarao sa svojim starim prijateljem, bratom Braunom, dok je trajala pesma. A on je rekao: “Brate Branhame, do juče uopšte nisam razumeo o čemu ti to sve pričaš.” Rekao je: “Ako bi ljudi samo mogli ući u ono o čemu ti govoriš,” rekao je: “svaka prepreka bi bila uklonjena sa puta.” To je potpuno tačno. Tako je. To je potpuno tačno. Ako bi To samo mogli shvatiti i uhvatiti To. Razumete?

Razgovarao sam sa mojim malim prijateljem, Ernijem Fejndlerom. Mislim da vi koji pratite preko telefonskih veza, da ćete se setiti Ernija, kako se on obratio, kako je došao do Gospoda. On ne govori dobro Engleski, inače bih ga pozvao da kaže koju reč. Jer on ima naše mi i zamenice skroz zbrkano. Pitao me je da li se sećam Šavanoa mesta gde živi. Tamo je jedan čovek umirao na skupu, i umro je u svom sedištu, Luteran. I mi smo sve umirili. Izgovorili smo Reč Gospodnju nad njim, i on se povratio u život. On je došao tim drugim putem. Nikada nisu to zaboravili i žele da se ponovo vratimo.

I razumem da jutros u Francuskoj ima više od dvehiljade ljudi koji danima poste da bi mi došli i doneli Poruku u Francusku na franscuskom. Cela Protestanska nacija, Protestanski deo Francuske. I tako mi smo...

To upravo sada počinje da cveta, upravo počinje, ljuska se odvaja da bi pšenica sada mogla biti izložena. Razumete? Tako samo ostanite u poštovanju i nastavite se moliti. Razumete? Setite se: “Oni koji čekaju na Gospoda, obnavlja im se snaga.”

Dakle, postoji... Bio sam...postajem prilično star, i pomislio sam: “Hoću li ja... Hoće li biti još jedno probuđenje, hoću li ga videti još jednom?” I upamtite samo, sa zapada će doći jahač belog konja. Mi ćemo jahati ponovo ovom stazom. Tako je. Uskoro kako...mi smo spremni za to. To je obećanje, razumete.

Dakle, želim reći bratu Liou, pričao sam sinoć o bratu Vudu, bio je ovde njegov brat. Brate Liou, ako ti i ta mala grupa pratite ovu službu preko veze jutros; sestro Mersier, tvoj otac je ovde. Video sam ga sinoć. On je ovde negde u zgradi, i on dobro izgleda, odlično.

Onog jutra kada je bio izlečen u Šatoru, bila su dva glavna slučaja raka, zaista samrtnici, i oboje su bili izlečeni. A njihov otac, stariji čovek sa srčanim udarom, bio je odveden u Božiju slavu. I on je negde ovde na ovoj službi. Ne mogu ga sada videti među masom, no bio je ovde sinoć.

Pozdravljam vas sve širom zemlje; sa ovog predivnog mesta, odavde iz Lajf Tabernakla u Ševerportu, sa celom ovom pretrpanom publikom radi nedeljne škole. Znate, kada bih živeo u Ševerportu, ne govoreći ništa protiv nikoga, ali ovo bi bilo mesto gde bih dolazio u crkvu, upravo ovde u Lajf Tabernakl. Ovo nije denominacija. Danas je Lajf Tabernakl nedenominacijska crkva. Oni su izašli iz denominacije zato što su prihvatili mene i Poruku koju propovedam. Brat Džek Mur, moj brat i prijatelj, bio je izbačen iz denominacija zato što se udružio samnom. Tako da mislim da zaslužuje poštovanje. Tako je. Bog ga blagoslovio. Držite njegove ruke u molitvi i verujte s njime.

A sestra Mur, nigde je ne vidim, ona... Da, tamo je nazad. Izgledala je kao mala devojka sedeći jutros tamo, obučena tako u novo, sve je delovalo kao ukrašeno za Uskrs. I to-izgledalo je kao... Čak ni brat Mur je ni sam nije prepoznao. Dakle, sestro Mur.

Stvarno nam nedostaju gospođa Ana Đin i Don, i svi oni. Drago mi je da sam se sreo sa bratom Nolanom, on je bio jedan od propovednika ovde.

A brat Erni, pitao sam ga juče da li bi da peva tu pesmu Amen. Imam je snimljenu i već sam izlizao pesmu Amen od preslušavanja. Mislim da on ima dobar glas za tu pesmu; nadmašuje ma koji njihov. I mala Džudi, zapazio sam je; njih dvoje, izgledaju baš kao brat i sestra. Zar ne? Oni su muž i žena. Pogledajte samo na oboje i vidite zašto su toliko slični. Razumete? Oni su zaista predivan mali par. To je, znate, to je... Brate Palmer, to je upravo penjanje zlatnim stepenicama, to mu je kćer i zet. I to je... Ona sigurno govori u prilog tome da je njegovo dobro utrenirano dete. A i ostale su takođe, udale su se za propovednike takođe, i oni su evanđelisti i na svojim poljima, i ostalo. Tako da je to upravo divno.

Nisam video sestru Palmer. Zaista, ni ne znam da li bih je prepoznao ili ne kada bih je video. Ona je možda, negde je (naravno) na službi. Tamo skroz nazad; Bog te blagoslovio, sestro Palmer.

Moje srce svaki put zadrhti kada razmišljam o tome. Brat Palmer se upravo penjao stepenicama, nekoliko minuta, dok nisam dobio poruku da je umro, upravo nisam to mogao verovati. Bili me je pozvao, i neko je došao...oni su to znali. Bili smo tako dobri prijatelji, i saznanje da je umro bilo je zaista potresno. No svi mi moramo jednom otići, bez obzira na to ko smo bili, moramo ići jedan po jedan. No postoji samo jedna stvar: “Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sva dužnost čoveka.” Propovednik 12.

Dakle, nemam baš previše vremena za Nedeljnu školu, a i grlo mi je promuklo.

Moram reći, da je brat Peri Grin učinio jednu časnu stvar. Čuo me je sinoć kako govorim: “Nedostaje mi moj mali umetak kose da me sačuva malo...” On je nazvao nekoga i pokušao da mi je neko pošalje avionom. Rekao sam: “Zakasnio si, već sam promukao.” Godinama sam pokušavao naći neko rešenje, ali kada sam to nabavio, to je rešilo tu stvar. Ali sam ga ovog puta zaboravio, tako da sam malo promukao. Tako istrpite me ako možete, dok budem govorio.

Dakle, koliko vas voli Nedeljnu školu? Moj Bože, tako je. To je jako dobro poslati decu u to takođe. Ne, da samo to ispravim, dobra stvar je da dovodite svoju decu na to. Tako je; da dovodite svoju decu; dođite i vi takođe. Koliko od vas kako je započela naša Nedeljna škola? Gde je to uopšte otpočelo? U Engleskoj. Kako se to na početku zvalo? Dronjava škola. Tako je, zvala se “Dronjava škola.” Zaboravio sam sada ime tog čoveka koji je to uspostavio. Kako se ono zvao? [Neko je rekao: “Robert Rejkis.” - Urednik.] Tako je, baš tako. On je mališane pokupio sa ulice (bili su odrpani, i nisu imali gde da se sklone, i bili u veoma lošem stanju), doveo ih je i počeo im davati Biblijske lekcije. I to je izraslo skoro u jednu od najvećih crkvenih odredbi danas, Nedeljnu školu. Dobro je ići tamo. Budite sigurni da ćete dolaziti, dovedite svoju decu. Mislim da zajednica ovde ima učitelje, opremljene sobe, naraštaj, i tako dalje. A vaši novi obraćenici koji upravo sada dolaze Hristu, koji prate ovu Poruku; dođite ovamo u Lajf Tabernakl, i oni će vam učiniti dobro.

Dakle, večeras ćemo imati staromodni molitveni red. Molićemo se za bolesne onako kako smo to i ranije radili, brate Džek i brate Braun.

Sećam se kada sam video brata Brauna kako pokušava podeliti te molitvene kartice, a on i sam propovednik... I u tim danima, u organizaciji u kojoj smo mi...pritisnuli su ga, znate već: “Ja-ja sam tvoj brat,” i te stvari, znate već. “Ti moraš mene dovesti tamo gore.” Ooo, on je sigurno prolazio kroz teške trenutke, ali ostao je odan koliko se samo odan može biti. Brat Braun je jedan fini čovek. I mi ga volimo.

I kako to mogu videti, svi mi, nas troje postajemo...krećemo se polako ka starosti, kraju. Bila bi to veoma tužna stvar ako ne bi postavili u nama tu veliku stvar, ono što znamo da je Istina. Mi smo upravo određeni da se vratimo nazad u jednom od ovih dana, nazad u našu mladost ponovo, da nikada...naša transformisana tela, načinjena u Njegovom liku da tako postoje. “Jer kada se ova naša zemaljska kuća raskopa, imamo to koje već čeka.”

A deo zbog kojeg trebamo biti zahvalni, dragi prijatelju, da je Gospod Isus... Vi koji mi verujete da ću vam reći Istinu; dragi Gospod Isus, jednog jutra oko osam sati, dopustiće mi da vidim tu Zemlju. Dakle, to nije bila-nije bila vizija; ali ja to ne želim reći. Šta god da je to bilo, bilo je toliko stvarno baš kao što vam ja sada govorim. Dakle, video sam lica tih ljudi, i nisam ih mogao prepoznati, oni su se ponovo vratili u mladost. I oni su upravo toliko bili stvarni kao... Držao sam ih za ruke i sve ostalo. Upravo toliko stvarni...

I to mi je pomoglo, zato što sam imao neku ideju: da kada osoba umre, samo ode njihova duša. Ali kada je On to meni citirao, da: “Ako se ovaj zemaljski šator...da već imamo jedan.” Razumete? A mi sve moramo imati u tri da bi to načinilo savršenstvo. Razumete? I imamo jedno telo ovde, pa onda to telo tamo koje je duhovno telo, a onda proslavljena tela u Uskrsnuću. Vidite, to čini potpunim tu stvar. Razumete? Tako da je to... To nije neki mit, to nije ideja, to nije ni duh. To su ljudi i žene upravo baš kao i vi.

I onda, godinama ranije, video sam oblast izgubljenih i bio tamo. Kažem vam prijatelji, kao jedan stari čovek, da vas samo osvedočim o ovome, kroz čitavu naciju ovog jutra, nemojte nikada poželeti videti to mesto. Uopšte ne postoji način na koji bih mogao...kada bih bio umetnik sa četkom u ruci, ne bih mogao naslikati to mesto. Kao propovednik, ne bih mogao da vam ga opišem. Priča da je pakao mesto gde gori vatra, to je milion puta gore mesto od toga, i užas koji ga prati.

A Nebo...ili to mesto gde god ono bilo, ne znam kako da ga nazovem. On je o tome govorio kao “dušama pod oltarom.” Ali kada se to desilo, ja nikada nisam... Ne postoji načina da se opiše kako je to veličanstveno. Postoji... Dakle, vi upravo treba samo da me uhvatite za reč, ja sam samo čovek. Razumete? No te vizije koje su se upravo uvek ispunjavale onako kako sam vam ja to rekao, a vi znate da je svaka bila istinita, takođe i ovo je istina. Šta god činili, ako propustite sve ostalo kao što su (zdravlje, snaga, svoj vid, šta god da je u pitanju), nemojte propustiti To. Ne postoji ništa što se s time može uporediti. To je... Nema - nepostoje reči u Engleskom jeziku, koje ja poznajem, s kojima bi se to moglo izraziti. Ako kažete “savršeno,” to je još više od toga; “superiorno,” to je više i od toga; “uzvišeno,”... Ne postoje - nema reči koje znam, s kojima bi se to moglo izraziti, jer to je bilo toliko... I onda, samo pomisliti, da još ni to nije kraj. Pomislio sam: “Zar sam se toga plašio?”

Pitao sam: “Da li jedete?”

Rekli su: “Ne ovde. Ovde se ne jede, ali kada se budemo vratili na zemlju, primićemo telo u kojem ćemo jesti.”

Pa, mogao sam ih osetiti. Oni su upravo bili takvi. Razumete? I oni... Rekao sam: “Pa, vi imate...” Ooo, da, oni imaju tela. Ne neki mit, to je telo. Mi poznajemo jedni druge. Svi su me poznavali, grlili me, njih milioni.

I rekao sam: “Pa, želim videti Njega koji me je doveo ovamo.”

Rečeno je: “Sada Ga ne možeš videti, moraš čekati.”

Rekao sam: “Zašto ste me postavili ovde gore?”

Rekli su: “Bio si vođa u životu.”

I rekao sam: “Da li mislite da su to sve Branhami?”

Rekao je: “Ne! To su tvoji obraćenici Hristu.” Razumete?

Pogledao sam oko sebe, i onda su sve te teške noći, iskušenja, prošlo je sve to, kada sam mogao videti njihova lica. Jedna mlada žena je otišla tamo gore, jedna od najlepših žena, i ona me je upravo zagrlila rukama, i rekla je: “Dragi brate.” I dok je prolazila... Dakle, bila je žena. Tako... Ali tamo, nikada neće biti greha. Vidite, naše žlezde su tamo promenjene. Tamo se više neće rađati deca. Razumete? Vidite, svi su isti.

Ono u čemu je razlika je to uzbuđenje. Zbog toga ja ne verujem u to plesanje. Ni jedan čovek... Ja, pred Bogom i svojom Biblijom, živeo sam čisto, na takav način kroz život od svojih dečačkih dana, pa kroz moje kompletno doba zrelosti. Ma koja devojka s kojom sam ikada izašao, mogu se odšetati nazad zajedno s njom na sud. Razumete? No, ne postoji čovek, ne marim ko ste, ne možete dopustiti ženi (kao ženi) da se prilepi blizu vas; ako ste prav i zdrav čovek, postoji tamo uzbuđenje. Ali tamo toga nije bilo, nema tih ćelija; svi su sa istim ćelijama, razumete. Samo čista, nepreljubotvorna sestrinska i bratska ljubav, više nego što bismo imali prema svojoj...čak i prema svojoj...da zagrlite svoju sopstvenu kćer. Razumete? Vaša vlastita kćer, ipak ona je načinjena...ona je žensko a vi muško. Vidite, moglo bi se stvoriti nešto; ali Tamo to ne može, sa grehom je gotovo, svemu je kraj. Razumete? Istin...upravo prava sveta Ljubav.

I pogledao sam tu ženu. Bilo je...izgledalo je kao da ih tamo ima na milione, a sve sa dugim kosama, i u belim haljinama do dole. I-i Onaj koji mi je govorio, rekao je: “Zar je ne prepoznaješ?”

Rekao sam: “Ne.”

Rekao je: “Ona je bila u svojim devedesetim godinama kada si je doveo Hristu.”

“Divna milost, kako joj je divan zvuk.” Razumete? Ne postoji način da to ikada objasnim šta je to. Samo me uhvatite za reč ako mi verujete. Budite sigurni da učinite...spalite svaki most sveta iza sebe.

Verujem da crkva počinje da čuje Poruku i počinje da je razume. No prijatelji, slušajte, mi se moramo izložiti Prisustvu Sina, moramo sazreti. Naša vera još nije sazrela. Intelektualno mi čujemo Poruku koju nam je Bog dao, i vidimo znake koje nam je On pokazao, i dokazujemo to Biblijom, da je to tamo, ali, Ooo, koliko se samo crkva mora nalaziti u Njegovom Prisustvu dok ne postane nežnija, znate već, i da postane draga u Duhu tako da može da okupa. Ponekada dok govorite Poruku, postanete grubi, morate to slomiti iznutra, zato što vi morate zakucati ekser da bi držao. Ali kada jednom crkva To dobije, Izabrani su pozvani napolje i odvojeni, onda u Božijoj Prisutnosti, znam da će to biti tako kao ljudi koji su bili tamo kada se desi Uznesenje.

Hteo sam propovedati jutros na temu Uznesenja, no jednostavno nemam dovoljno glasa da bih to učinio, tako upravo istrpite me malo. Dakle, želim govoriti na temu: Jedino Od Boga Određeno Mesto Za Slavljenje.

Dakle, ovo je jedna velika tema. Tako, hajde da se onda pomolimo. I širom zemlje jutros, tamo gde ste, pognite svoje glave na par trenutaka. Budite zaista sada ozbiljni, mi pristupamo Božijoj Reči, što je Bog u obliku slova.

Veliki Autore ove Knjige: “To je Seme,” učeni smo, “da je sejač sejao,” tako je rekao Autor. Dakle, mi shvatamo da će seme rasti ako je u ispravnoj zemlji. Tako, Oče, hoćeš li jutros ukloniti sav korov i trnje, i neveru, i skeptične misli našeg srca; da bi Reč Božija slobodno mogla rasti, i navodnjavana Duhom u našem srcu, da bi mi mogli postati Božiji ljudi. Daruj to Oče. To je naše srce. Ne samo nama koji smo to prepoznali, već neka bi bilo i drugih širom zemlje, da svačije srce gori od ljubavi i nežnosti, i pokušaće da ide i da pridobije izgubljenog brata, izgubljenu sestru. Daruj to danas, Bože. Mi u potpunosti gledamo u Tebe, jer ti si naš Vodič i naš Gospod. I molimo se da nas Ti usmeriš danas u Svojoj Reči i da nam daš Svoje blagoslove. Kroz Tvoju milost i Tvoje Ime mi to molimo. Amen.

Dakle, uzmimo za naš tekst... Želim čitati iz knjige Ponovljeni Zakoni, iz Starog Zaveta, upravo kao jednu postavku iz Pisma. Imam nekoliko zabeleški koje sam brzo ispisao, nakon što sam se vratio sa doručka sa bratom Vejlom.

Nikada nisam uspeo da se zahvalim tom čoveku u tom hotelu...u tom restoranu pre neko veče, koji nam je platio večeru. Žena i ja i naša mala devojčica smo bili tamo, i kada sam otišao da platim svoj račun, neko ga je već isplatio. Ko god to bio, ja mu se zahvaljujem. Rečeno je: “Čovek koji je sedeo na kraju klupe.” A naravno, bila je velika grupa njih tamo koje smo poznavali. Dakle, ja...neka vrsta Kickapoo, tako nešto, to mesto tamo napolje, restoran gde smo jeli. [Domorodački Američki narod koji govori Kickapoo jezikom. - Urednik.] Hvala vam, ko god da je to učinio. Neka svakog od vas blagoslovi Bog.

A sada, 16.-ta glava Ponovljenog Zakonika, to je držanje Pashe. Tako da želimo čitati iz prvih nekoliko stihova, prvih četiri ili pet, možda čak šest stihova.

Drži mesec Aviv, te slavi pashu...(To je “april”)... Gospodu Bogu svom, jer meseca Aviva izveo te je Gospod Bog tvoj iz Egipta noću.

Zakolji pashu Gospodu Bogu svom, od krupne i sitne stoke, na mestu koje izabere Gospod da onde nastani ime svoje.

Ne jedi s njom hleb kiseli; sedam dana jedi s njom presan hleb, hleb nevoljnički, jer si hiteći izašao iz zemlje Egipatske, pa da se opominješ dana kad si izašao iz Egipta, dok si god živ.

I da se ne vidi u tebe kvasac za sedam dana nigde među granicama tvojim, i da ne ostane preko noći ništa do jutra od mesa koje zakolješ prvi dan uveče.

Ne možeš klati pashe na svakom mestu svom koje ti da Gospod Bog tvoj;

Nego na mestu koje izabere Gospod Bog tvoj da onde nastani ime svoje, onde kolji pashu uveče o sunčanom zahodu u isto vreme kad si pošao iz Egipta.

Dakle, neka Gospod blagoslovi čitanje Njegove Reči.

Izgleda da ovaj mikrofon izobličuje glas? Sinoć sam čuo da je bilo tako. Da li svi dobro možete čuti sa svih strana? Vi ne možete čuti. [Brat Branham podešava mikrofon - Urednik.] Da li je bolje? Da li je ovako bolje da pričam sa mikrofonom prema dole? Ja sam malo i promukao, pa zbog toga stojim malo bliže njemu jutros, i nadam se da brat Peri može-može da to sprovede tamo napolje. Možete li sada dobro čuti? Mislim da su to namestili. U redu.

Dakle, ta... Stvar o kojoj jutros želim govoriti je da Bog ima samo jedno mesto na kome štovatelj može sresti Boga, samo jedno mesto. Kroz doba, mnogi su tražili to tajanstveno Božije mesto, kroz sva doba. Čak je i Jov želeo znati gde je On živeo: “Ako bih samo mogao otići do Njegove kuće i pokucati Mu na vrata.” Jov je želeo naći mesto Božijeg prebivanja, jer tamo se Bog i Njegova porodica zajedno proslavljaju.

Kao juče, u poruci juče ujutro, videli smo da postoji mogućnost da neka osoba uzaludno proslavlja Boga, sa iskrenim proslavljanjem. Sve te stvari je Bog sredio za nas, ali stvar je u tome, da mi moramo tragati gde se one nalaze. Pavle je rekao Timoteju da pretražuje, i u pogodno vreme a i u nevreme, da bude spreman da kaže reč...nade koja je u njemu.

Dakle, sve te stvari su tamo unutra. I nalazimo... Ponekad bih voleo da dođem u Ševerport, gde ćemo upravo imati dve ili tri nedelje, upravo samo da odvojimo po trideset minuta za noć, upravo radi učenja, razumete, da bi ostali upravo na Reči, ove tajne prolaze, razumete, gde bi mogli upravo videti kako da uđemo unutra. I vi samo pazite, pratite Božiji pravac, jer postoji samo jedan ključ za svaka vrata. To je tačno. I niti jedan drugi ključ, bez obzira koliko izgleda kao taj, Bog nema kalauz; ima samo ključ. Dakle, vi morate imati taj ključ, ili se vrata neće otključati. Bez obzira koliko ste iskreni, vi i dalje ne možete otključati ta vrata.

Dakle, koliko vas je bilo juče na doručku, juče ujutro? U redu, mislim većina, sigurno bar devedeset posto vas, ili možda i više. Da bih dao pozadinu ovome što ću reći, David je bio pomazani kralj (pomazan od Boga), najveći kralj kojeg je Izrael ikada imao, mimo Gospoda Isusa (koji je Bog) Pomazanik. David je Njegov sin...odnosno Isus je bio sin Davidov što se rodoslovlja tiče, telesno gledajući. I On treba da sedi na Davidovom prestolu kao neko...da vrati nasledstvo, princ uvek nasleđuje kraljev presto.

Zapazite sada, David je bio pomazan, pa ipak sa pomazanjem koje je imao, on je izašao iz Božije volje s tim pomazanjem; i sav narod, ne uzimajući tok Pisma ili ključ ovog otkrivenja, i svi oni takođe pomazani, svi oni zajedno, klicali su i proslavljali Boga zbog stvari koja im je delovala potpuno ispravnom: da se vrati Božija Reč nazad u Božiji dom. No, David je bio kralj a ne prorok. Razumete? On... Postojao je prorok u zemlji preko koga se to čini, a Bog nije poštovao ceo taj pokret zato što oni nisu uopšte koristili pravi ključ. Vrata se nisu otključala. I sada, moramo to upamtiti i čuvati to u svom umu. Postoje... Za sve od Boga postoji jedan siguran način kako to treba biti urađeno i to razrešava tu stvar. Dakle, tamo, Bog ima jednu određenu Crkvu u kojoj se sreće s ljudima, i On će prihvatiti vas u tu Crkvu a niti u jednu drugu crkvu.

Ovo sam rekao zato što sam bio toliko pogrešno shvaćen, a ljudi su mi rekli...

Pitam: “Da li ste Hrišćanin?”

“Baptista sam.”

“Ja sam Metodista.”

“Da li ste Hrišćanin?”

“Ja sam Pentakostalac.”

Dakle, vidite, to Bogu ne znači baš ništa. Vi samo čačkate sa pogrešnim ključem. Ali postoji ispravan ključ, postoji jedan gde Bog...Bog vam nikada nije obećao da će vas sresti kod Metodista, ili kod Baptista, ili kod Pentakostalaca, a niti u jednoj drugoj denominaciji. On, čak i ne razmatra deominacije, one su protiv Njega.

Što se tiče te duge Poruke, ja ću je izneti veoma brzo u svojoj crkvi. I brat Džek će je čuti, a onda vi ćete videti šta želite učiniti s time, pošto će to biti snimljeno.

Dakle, ljudi se ponašaju kao da je Bog obavezan da se sretne sa njima na temeljima njihove teologije. Dakle, ljudi se tako ponašaju. Oni čak neće ni sarađivati jedni s drugima. Trojičari ili Pentakostalci neće sarađivati sa Jediničarima, a niti će Jediničari sarađivati sa Trojičarima. Metodisti neće biti sa Baptistima, zato što su jedni legalisti a drugi Kalvinisti, tako da oni uopšte nemaju zajedništvo. I oni svežu umove ljudi skroz naskroz do te mere, da su oni čak jedni protiv drugih.

Otišao sam se moliti ne tako davno u bolesničku sobu. Tamo je ležala jedna dama koja je bila veoma bolesna, trebala je ići na operaciju, a oni su očekivali da će umreti. A jedna druga dama je tamo ležala, a ja sam bio zamoljen da se molim za nju. Pitao sam je: “Da li biste imali nešto protiv da se pomolim na tren?”

A ona je rekla: “Povuci tu zavesu!”

I ja sam rekao: “Izvinite.” Rekao sam: “Samo ću da se pomolim.”

Rekla je: “Povucite tu zavesu!”

Rekao sam: “Da, gospođo.” Ona I njen sin su sedeli tamo, uobičajenog Riki izgleda. I rekao sam: “Pa, jeste li Hrišćani?”

Rekla je: “Mi smo Metodisti!”

Rekao sam: “Pa, nikada vas to nisam pitao, već sam vas pitao da li ste Hrišćanin.” Vidite?

I tako ona je rekla: “Povucite tu zavesu!”

Vidite, zato što neko ko nije bio Metodista treba da se moli za ženu koja umire, što je i ona bila. Ali zato što se nije sarađivalo sa njihovom organizacijom, ona to čak nije želela niti čuti ili imati bilo šta s time. Ako to nije jedan Farisej, onda nikada nisam video niti jednog!

Čekajte samo dok čujete Zmijin Trag. Huh. U redu. Dakle, oni misle sada da je njihova denominacija jedina koja je ubeležena kod Boga: “Bog vas neće čuti osim ako niste Metodista, ili Baptista, ili Trojičar, ili Jediničar,” ili nešto tome slično. To je pogrešno!

I to je moja svrha; ako postoji takva želja u umovima ljudi i srcu da budu ispravni... Ja ne verujem da je ta žena to učinila zato što...ili ma ko drugi. Jedan Metodista neće istupiti i stati na stranu Metodističke crkve zato što on zna da je to pogrešno. Čovek misli da je to ispravno. Ne mislim da će Trojičar osuditi Jediničara, ili Jediničar Trojičara i Pentakostalca zato što želi samo da se razlikuje od njega, on misli da je on u pravu. I vi morate poštovati njegovu ideju. Znate već, ćebe se može razvući u oba pravca. Ali upamtite, u svemu tome, ako postoji nešto u srcu tog čoveka i te žene što veruje da postoji “ispravno,” onda mora postojati negde to što je ispravno. Kao što sam često govorio: “Kada dubina doziva dubinu, onda mora postojati dubina koja će odgovoriti na taj poziv.”

Znate, nama je bilo rečeno da je foka nekada hodala po obali mora sa nogama. Ali sada ona nema noge, one su se pretvorile u peraja da bi mogla...njoj su bila potrebna peraja kada je napustila kopno, životinja koja ima krzno za more; priroda mu je oblikovala peraje umesto nogu, jer ona nije mogla plivati kao što bi sada mogla hodati.

Ne mogu se setiti sada imena tog velikog čoveka koji je otišao na Južni Pol. Kako se zvao? Bird. Rekli su da je napravio krzna za stoku radi te ekspedicije; jer je poveo stoku radi mleka. I načinio je četiri krzna da bi sačuvao tu stoku od smrzavanja. Ali kada je on tamo stigao, nisu im bile potrebne kože jer je priroda učinila da izraste krzno. Razumete? Zašto? Pre nego što je bilo peraje na leđima ribe, morala je postojati voda u kojoj će plivati, ili nikada ne bi imao peraje. Pre nego što je izraslo iti jedno drvo na zemlji, najpre je morala biti zemlja na kojoj bi raslo, ili ne bi bilo drveta.

Tako dakle, vidite, dokle god postoji nešto što doziva nešto u ljudskom srcu, mora to nešto postojati tamo negde napolju što će se odazvati, da bi zadovoljilo taj poziv.

Jedna žena... Vršili su autopsiju nedavno ovde na jednoj ženi što je umrla. A razlog, zbog čega je umrla, kako oni to tvrde, ona je neprestano jela luk, sve vreme. Da nije jela luk, svrbela bi je glava i sve ostalo; nisu mogli odgonetnuti. I tako izvršili su autopsiju, našli su u ženi jednu vrstu izrasline; imaju i naziv za to. I oni su mogli uzeti tu izraslinu i staviti je u činiju sa lukom i on je razložio luk preko noći. Razumete? Šta je to bilo? To je bilo nešto u toj ženi što je dozivalo luk, i da nije bilo luka, ne bi bilo ni te izrasline.

Drugim rečima, najpre treba da postoji Stvoritelj, pre nego što bi mogla postojati tvorevina. Razumete?

Dakle, ako u ljudskom srcu postoji žudnja kao što je, Metodista, Baptista, Prezbiterijana, Katolika, i svi ti ostali, pokušavajući da nađu taj jedan istiniti put, a njima je rečeno od strane pastira i sveštenika, i tako dalje, da: “Ovo je taj pravi put.” Oni kažu, sveštenici kažu: “Nema spasenja izvan Katoličke crkve.”

Pa, svaka crkva uzima svoje...imaju svoje ideje. Neki od njih to neće priznati, ali oni to čine svojim postupcima. Vaši postupci govore glasnije nego vaše reči. To je samo jedna... Odnosno, oni su samo još veći licemeri neko Katolik. Katolik to odmah izravno ispoveda: “Ja verujem da je ovo jedina stvar,” a ovi to neće učiniti. Oni to kriju, ali njihovi postupci potvrđuju kako razmišljaju. Razumete?

Dakle, onda mora tamo da postoji jedno mesto, jer postoji želja u ljudskom srcu da ga pronađe. A ja mislim da Reč Božija ima odgovor na sve za čime mi imamo potrebu. Tako da Bog ima odgovor, i hajde da ga potražimo u Pismu. I onda, ako nam Bog preko Pisma pokaže to jedino mesto, jedino tlo (jedinu denominaciju ako je to tako), jedini način na koji će se Bog sresti s čovekom, onda se mi toga trebamo držati jer smo pronašli istinu Biblije, šta Ona kaže.

Dakle, reč Deuteronomy sama ta reč znači “dva zakona,” ta reč Deuteronomy. [Deuteronomy je na Engleskom jeziku naziv 5.-te Knjige Mojsija koja se još zove “Ponovljeni Zakoni.” - Urednik.] A Bog ima dva zakona. Dva zakona: jedan je neposlušnost Reči, i umreti; a drugi je poslušnost Reči, i živeti. To su ta dva zakona, a Deuteronomy znači ta dva zakona. Oba su nam apsolutno bila izložena u Pismu. Jedan od njih je smrt, a drugi je Život; Život ili smrt. Bog se bavi jedino sa Životom, Sotona samo sa smrću. A ovi su bili svetu jasno predstavljeni, javno pred svakim okom i nema isprike za to. Jedan od njih je bio prikazan na Planini Sinaj kada je Zakon bio predan, koji je čitavu ljudsku rasu osudio na smrt; a drugi je predan na Gori Golgota, a to je dovelo celu ljudsku rasu do Života, kada je kazna bila isplaćena u Isusu Hristu. Ta dva zakona iz Deuteronomy bila su ispunjena u te dve velike stvari.

Želim takođe da zapazite, da su takođe predana dva zaveta-saveza. Jedan zavet je bio dan Adamu, koji je bio uslovni, kao zakon: “Ako ne budeš to dirao onda ćeš živeti; no ako se dotakneš toga onda ćeš umreti.” To je bio jedan zakon. A onda je bio još jedan zakon dan Abrahamu, koji je kroz milost, bezuslovni: “Spasio sam tebe i tvoje seme nakon tebe.” Amen! To je tip Golgote, ne tip Abrahamovog zaveta, to je Abrahamski zavet.

Ali Ga sada čujemo kako kaže, da postoji samo jedno mesto gde će se sresti sa čovekom koji proslavlja. Vi ste to čuli upravo ovde u čitanom tekstu. Mi ćemo se ponovo pozvati na njega, za par minuta.

Onda, ako postoji samo jedno mesto gde se Bog sreće s čovekom, onda je bolje da budemo veoma obazrivi. Dakle, hajde da odložimo jutros svoje tradicije, i...u ovoj lekciji jutarnje nedeljne škole, i da budemo sasvim sigurni da smo pronašli to mesto. Zato što je Bog ovde rekao, da vas On neće primiti niti na jednom drugom mestu. Niti u jednoj drugoj crkvi, On vas neće primiti unutra. Jedino u Njegovoj Crkvi, to je jedino mesto gde će vas On primiti.

Dakle, “Šta si to rekao, brate Branhame? A ako sam ja iskren?” Ne.

Upamtite, Isus je govorio nekim veoma iskrenim ljudima, vernicima u Njegovom vremenu, i On je rekao: “Uzalud Me proslavljate.” Bilo je to istinsko originalno proslavljanje iz dubine njihovih srca. “Uzalud Me proslavljate, učeći doktrine i zapovesti ljudske,” ili veroispovesti njihove denominacije. Iskreno, u poštovanju, upravo toliko religiozni koliko to samo mogu biti. I to nije bilo nešto novo što je došlo sa Farisejima. Kain i Avelj, prva dva štovatelja kada su se rodili, prirodnim rođenjem ovde na zemlji, apsolutno su nastupili sa istim odnosom prema tome.

Kajin je bio upravo toliko religiozan kao što je to bio i Avelj. Obojica su sagradili oltare. Obojica su volela Boga. Obojica su prineli žrtve. Obojica su proslavljali. Obojica su plaćali desetak. Obojica su upravo jednako postupala. Ali Avelj je verom, što je “otkrivenje,” otkrivena Reč Božija, učinjena jasnom, pokazana, i potrđena. Slava! Kajin je prineo prinos, ali Ga Bog nije potvrdio. Bog je zahteva proslavljanje, i Kajin je prineo prinos; ali ga Bog nije potvrdio. Ali preko pravog kanala...

Kažete: “Pa, to je moja crkva. Moj...”

Čekajte samo malo. Bog tumači Svoju Vlastitu Reč, tako što je On izgovori. Vidite, Kajin je rekao: “Ja sam religiozan. Ja volim mog Tvorca. Ja Ti prinosim ovaj fini oltar. Prinosim Ti ovu žrtvu. Sve ovo sam sagradio, Gospode, zato što sam Te voleo.” Avelj je rekao to isto. Dakle, to je onaj koji je potvrđen, onaj koji je dokazan. A Bog se spustio dole i primio je Aveljovu žrtvu, zato što je otkrivenjem ušao u pravi Božiji kanal koji je bio prihvaćen.

Dakle, pratite taj Kajinov duh kako dolazi dole kroz celo Pismo, skroz do samog ovog poslednjeg dana. Fundamentalista? Upravo toliko fundamentalan kao što je bio i onaj drugi.

Pogledajte na proroka Valama i proroka Mojsija. Obojica sa po sedam oltara, Jehovinih oltara, krv je bila na svakome od njih; i ne samo to, već i jagnjadi na oba. Po numerologiji tačno ispravan broj, sedam, “savršeno,” sedam ovnova. Upravo sasvim slični, oba oltara. I koliko god jedan bio fundamentalan i drugi je bio takođe. Ali koji je Bog potvrdio! Razumete? Razumete? Onog koji je bio u Njegovoj Reči. Fundamentalizam ne znači baš puno; to je otkrivenje od Boga.

Mislite sada! Ovi ljudi, zašto su bili prozvani i stavljeni u ovo stanje (ti Fariseji) od Isusa, rekao je: “Uzalud Me proslavljate”? Proslavljaju Ga: istinsko proslavljanje, pravo proslavljanje iz srca. “Vi...Uzalud Me proslavljate.” Zašto? “Učeći doktrine i ljudske tradicije, i radi toga činite da Božije zapovesti nisu delotvorne-efikasne ljudima.”

Ako bih vas učio Metodističkoj poruci, ne bi imala efekat na vas, jer ovo je Nevestino vreme. Da je Mojsije učio Nojevu poruku, ne bi imalo nikakog efekta. Zato što će predodređena semena koja su položena tamo, biti pokvašena samo onom vodom koja je namenjena tom semenu. Razumete? To neće rasti niti pod jednim drugim uslovima. To moraju biti uslovi od kojih će rasti.

Dakle, možete uzeti pileće jaje i staviti ga u inkubator, koje bi trebalo biti pod kokoškom, no ono će se svakako izleći. Stavite ga pod štene i izlešće se. To je toplota ili stanje pod kojim se ono izleže. Tako da to mora biti pod određenim uslovima. Mogli biste uzeti dobro jaje sa životom u sebi i staviti ga pod mrtvu kokošku, neće se izleći. Razumete? Vidite, to su uslovi!

Pa, tako je to i u ovom našem dobu u kojem mi živimo, vi morate naći koji je Božiji način da čini stari u ovom dobu. To je ono što je našao Martin Luter, to je ono što je našao Džon Vesli, to je ono što je Pentakost našao u njihovom dobu. Božije doba i vreme da se to učini.

Dakle, Pentakostalci. Taj brat, jedan... Verujem da je njegovo... izbijeno mu je bilo jedno oko, brat crnac koji je zaista počeo sa Pentakostalnom porukom u Kaliforniji, stara Azuz ulica. Ismejavali su ga, i zato što je bio crnac ismejavali su ga, ali on je doneo Poruku za to doba. Čovek malog rasta, koji je jedva znao da se potpiše, ali mu je Gospod otkrio da je to bilo doba obnove tih darova i oni su došli. Nije bilo važno šta je bilo rečeno, oni su došli. Tako da su svi ušli u atmosferu toga, i videli su da je to bilo to doba, i videli su da je Bog potvrdio te ljude koji su mogli govoriti u jezicima, i tako dalje, to se desilo. Ali kada su otišli do tog mesta i postavili to kao “ovo je jedini dokaz,” to je ubilo tu stvar. Razumete? Nastavilo je to dalje, vidite. To je učinilo to. Onda su počeli da se razdvajaju, ovakvi, onakvi, i pravili su denominacije; i jedni da dolazi na oblaku, a drugi da dolazi u grmu. I, moj Bože, tako je to nastavilo.

To je ono što denominacije čine. Razumete? Bog nije autor denominacija, zato što su denominacije Vavilon, a On nije autor konfuzije. Mi je vidimo sasvim... Ne morate čak biti ni intelektualac da bi to videli. To je Vavilon! Razumete? Tradicije (razmislite o tome), iskreni ljudi. Dakle, i dalje, zato što su oni to verovali, i dalje mora da postoji jedno iskreno mesto gde se sreće Bog.

Dakle, zapazite stih 2. “Proslavljajte na mestu koje sam Ja izabrao.” Ta žrtva, naravno, gde oni proslavljaju, idu i prinose žrtvu. “Mesto koje sam ja izabrao; ne koje ste vi izabrali, ili šta su ljudi izabrali. Već ono što sam Ja izabrao, vi slavite na tom mestu.” To pokazuje, da će postojati samo jedno mesto, a ostala su uzaludna. To ne može vi izabrati, već to mora On izabrati.

“Pa, ja ne moram ići u crkvu.” Ili “Ti si tako skučenog uma! Pa ti čak napadaš žene zbog propovedanja, i...ili što žene seku kosu, i muškarce zbog tih ostalih stvari. Pa, ti si toliko skučenog uma.”

U redu, vi ne morate uzeti Božiju Reč što se toga tiče, vi onda idite tamo gde oni to čine. Razumete? A vi ćete otkriti da je to u Pismu, tako da: “Uzalud Me oni proslavljaju.” Vidite? Isus je govorio o toj istoj stvari. Razumete?

U svakoj maloj joti, u svemu, morate biti verni. Uvek je mala loza-ta mala loza...male lisice su kvarile lozu. Ponekad ostavite... Nisu to te velike stvari koje činite, već su to te male stvari koje ostavite neurađene. Upamtite, lanac je najjači u svojoj najslabijoj karici. “Blagoslovljeni su oni koji tvore sve Božije zapovesti, da bi imali pravo da uđu unutra.” Učinite sve, rekao je Bog, a To je reklo za ženu da treba da ima dugu kosu.

Kažete... Jedan čovek mi je nedavno rekao, rekao je: “Ja ne propovedam religiju oblačenja.”

Rekao sam: “Onda ti ne propovedaš Evanđelje.” Da.

Bog je to izložio tamo, On je rekao šta da učinimo. I vi to ili činite... To je vaša prirodna, razumna stvar. Koja to mala stvar...koja...ta mala beznačajnost. Isus je rekao: “Blagoslovljeni su oni koji će uzeti sve te male stvari, činiće te male stvari.” A žena da pusti njenu kosu da raste, to je upravo jedna...pa to je upravo nešto što ona može učiniti, a ona neće čak ni to da učini. Ona čak ni to neće učiniti.

“Ooo, uči nas velikim stvarima.”

Kako možete učiti velike stvari, kada ne želite učiniti jednostavno, običnu stvar? Zato što, razumete, vaši motivi i namere su pogrešne.

To je vaša ljubav prema Bogu: “Gospode, ne marim šta želiš da ja učinim, ja sam to voljan učiniti.” Onda vi stižete negde, ali ako vi to ne učinite na takav način, na način kako je On to rekao da se učini...

To je Njegov izbor: “Mesto koje sam Ja izabrao. To je mesto gde vi proslavljate sa svojom žrtvom.”

Vi stavite... Kajin je doneo svoju žrtvu, i Avelj je njegovu, to sve zavisi na koje mesto je vi donosite. Ako je odnesete na mesto koje je On izabrao, biće to onda u redu, On će je prihvatiti; a ako ne, On je neće prihvatiti. Ne marim...to je ista žrtva, šta god da je to, to je i dalje ne...odbačena je, osim ako nije donešena na to jedno sigurno mesto.

Dakle, želimo otkriti gde treba da donesemo tu žrtvu. Ako mi to ne možemo naći... Mi svi želimo ići na Nebo. Zar ne? I svi znamo da smo pogrešno činili. Svi verujemo da je Isus ta Žrtva. Sada želimo znati gde da Ga odnesemo, gde će biti prihvaćeno. Razumete? Tako je. Biblija je rekla gde da Ga odnesemo i da će tada biti prihvaćena; a izvan tog mesta, neće biti prihvaćena.

Zapazimo takođe ovde to mesto koje je On izabrao za žrtvu gde će se položiti, mesto koje je On izabrao da položi žrtvu. Vi je ne možete staviti na ma koje od tih kapija; već mesto gde ju je On izabrao da se stavi, On takođe stavlja svoje Ime na to mesto. Vidite, to je ono što je On ovde rekao. On je izabrao da stavi u to Svoje Ime. Dakle, pretražimo Pismo radi ove stvari, jer to je mesto gde On stavlja Svoje Ime.

Dakle, čitajmo iz teksta. I imam ovde jednu malo belešku koju sam ja...jutros mi je došlo. Uzmimo 2.-gi stih ove glave. Dakle, ne želim vas previše dugo zadržati, radi ljudi koji su na tim telefonskim vezama tamo napolju. Dakle, 2.-gi stih ove 16.-te glave:

I zakolji pashu Gospodu Bogu svom, od krupne i sitne stoke, na mestu koje izabere Gospod da onde nastani ime svoje.

Dakle, vi ne možete uzeti te...vašu iskrenost i sve što želite ispovediti, vi to upravo ne možete prineti na Metodističkom oltaru, na Baptističkom oltaru, na Pentakostalnom oltaru, već postoji negde jedan oltar koji je On izabrao koji je On...stavio je Svoje Ime u njega i On će se sresti s vama na tom mestu. Dakle, ako učinite da sve teče na ispravan način, onda će to ići; sve se postavlja u red. Ako je neki presek u toj žici, to svetlo se neće pojaviti; zato što je uzemljeno. I ako uzmete samo i jednu Božiju Reč ili jedno od Njegovih mesta, a u svom srcu imate sebičnih motiva, to će uzemljiti Božiju silu upravo tamo. Ako to činite zato što želite biti pametni ili zato što se želite razlikovati od nekoga, ili nečega, upravo tamo je uzemljena, to će izbiti osigurač. Vi grešite. Morate doći iskreno od sveg srca. Vaše motive i namere položite na Boga. Onda tragajte za Njegovim mestom, nađite gde je On rekao, i odnesite je tamo. Razumete?

Pogledajte Martu i Mariju. Kada se Isus vratio nazad, nakon što ih je učio ovom Evanđelju (Svetlu Njegovog dana, da je On Mesija), bio je omražen i odbačen. Ooo, Fariseji i crkve su Ga prezirali. No Lazar je umro, brat koji Mu je bio bliski prijatelj. On ga je ostavio da tamo leži; a oni su Ga potražili, a On čak nije ni došao.

Ali gledajte Martu i njen pristup. Rekla je: “Gospode, da si Ti bio ovde.” Dala Mu je pravu titulu: Gospode, veliko Gospode Jvhu, Jehova. Slava! “Da si Ti bio ovde, moj brat ne bi umro.” Život i smrt ne mogu biti zajedno u istom kanalu ili istoj kući. “Ti bi...On ne bi umro.”

Isus joj je rekao: “Ja sam uskrsnuće i Život,” rekao je Bog. Kada je On pre toga rekao: “Tvoj brat će oživeti.”

Ona je rekla: “Da, Gospode, zaista verujem u to. Kao Jevrejka, verujem da će biti jedno sveopšte uskrsnuće mrtvih; i ja verujem da je moj brat bio zaista odan i iskren u proslavljanju. I ja verujem da si Ti Mesija, za koga je rečeno u Bibliji, zato što Bog potvrđuje svoju Reč a Ti si nam pokazao da si Ti glasnik ovog časa. Ti si taj Mesija. Verujem da si Ti Hrist koji je trebao doći, jer Tvoja dela svedoče da te je Bog poslao ovamo da bi bio taj Mesija.” Moj Bože! Gledajte sada kako su stvari počele da dolaze na svoje mesto. Razumete?

Dakle, ona je imala pravo da kaže: “Zašto nisi došao da podigneš moga brata? Zašto ga nisi iscelio? Isceljivao si druge. To je bio Tvoj najbolji prijatelj a vidi šta se sada desilo.” Ne, ne, sa takvim odnosom nigde se ne stiže.

“Ja verujem da si Ti tačno ono što Pismo kaže da jesi. Verujem da je ovo vreme kada Mesija treba da dođe; kojeg smo očekivali. Nije me briga šta ostali ljudi kažu. Verujem od sveg srca u ono što sam videla i čula kroz Reč, da je Reč potvrđena u Tebi, da si Ti taj Mesija.” Vidite, skroz dole u njoj, ona je imala nešto što bi tražila, ali je morala doći do ispravnog kanala.

Šta da je ona odjurila tamo i rekla: “I Ti mi onda kažeš da si Mesija! Bez imalo učtivosti i da budeš džentlmen čak da nam se odazoveš; a mi smo Te hranili i ugostili, i sve ostalo, brinuli se za Tebe, i napustili smo svoje crkve, kao što si nam Ti zapovedio da izađemo iz tih denominacija.” Razumete? “I evo napustili smo ih i sada nas računaju kao otpadnike. I sve što smo učinili za tebe, a onda ti nemaš ni običnu pristojnost da odgovoriš na moj poziv?” Dakle, ustvari, imala je i pravo na to.

Kao što vi govorite za svoju kratku kosu: “Ja sam Američka građanka i ja mogu nositi šorceve i činiti sve što god poželim, to nije ilegalno.” To su vaša prava, ali ovca se uvek odrekne svojih prava. Uh-huh. Ako ste jagnje, onda nemate ništa do samo vunu, i ono se toga odriče. To jesu njegova od Boga dana prava, ali on ih se odriče.

“Imam pravo da se pridružim ma kojoj denominaciji.” To je potpuno tačno, ali vi se toga odrecite. Razumete?

Ona se odrekla svega na šta je ona imala prava, takođe, radi prepoznavanja Božije Reči upravo tamo pred njom.

On je rekao: “Ja sam uskrsnuće i Život. Onaj koji veruje u Mene, ako i umre, živeće. Svako ko je živ i veruje u Mene, neće nikada umreti. Da li to veruješ?” Vidite, bila je još jedna mala klauzula s kojom se još nije poravnala. Razumete?

“Da, Gospode! Ja verujem da si Ti Hrist, Sin Boga živoga!” Ooo, braćo, sve je tada bilo spremno da varniči. Razumete?

Gde ste ga sahranili? Razumete? I znate šta se desilo.

Vidite, morate dospeti na ispravno mesto, pre nego što On bude primio vašu žrtvu. Vidite, morate ući u to. Gledajte.

...na mestu koje izabere Gospod da onde nastani ime svoje.

Ne jedi s njom hleba kvasnoga;...

Šta to tipizira u toj žrtvi? Nemojte to mešati niti sa jednom veroispovesti, to mora biti Reč. “Ne kvasni hleb.” Kvasac je...Vi znate šta kvasac predstavlja u ma čemu. “Malo kvasca ukiseli celo testo,” celo testo je Telo. Vi ne možete staviti niti jedan komadić denominacije ili veroispovesti u Hrista. Ne, gospodo, to neće delovati.

Sećate li se poruke poslednjeg utorka uveče? Vaš stari muž mora umreti. Tako je. Vaš novi Muž je Reč.

...sedam dana jedi s njom presan hleb,...

“Sedam dana,” šta to simbolizira? Kompletnih Sedam Crkvenih Doba, sedam dana. Zašto su morali jesti sedam dana? Pre čega? Pre izlaska. A celo crkveno doba, od početka pa do kraja, treba da živi samo na Reči Božijoj za to doba. Tako da su vaše Rimske veroispovesti, Metodističke, Baptističke, Pentakostalne, sve su mrtve.

Gledajte sada.

...hleb nevoljnički,...(Progonjeni su zbog toga; Luter, Vesli, Pentakostalci; svi su bili progonjeni, a tako ćete biti i vi.)...jer si hiteći izašao iz zemlje Egipatske pa da se opominješ dana kada si izašao iz Egipta, dok si god živ.

I da se ne vidi u tebe kvasac za sedam dana nigde među granicama tvojim,

U predivnoj Hristovoj Nevesti, nakon njene smrti u Mračnim Dobima od Rimske imperije, kada je Ona morala umreti: “Ako zrno pšenice ne padne na zemlju.” Taj Mladoženja je morao doći, savršeno Božije Remek-delo. Svi ste vi čuli moju poruku na tu temu.

Stajao sam tamo dole u Los Anđelesu tamo u Forest Loun, jednog dana, i srce mi je poskočilo. Koliko vas je ikada bilo u Forest Loun? Tamo je jedno...kip Mojsija od-od...-anđela, mislim da je Mikelanđelo. I to je savršena statua, sasvim sem u desnom kolenu; postoji jedno oštećenje dubine oko santimetar ipo. A vodič... Ja sam gledao, a on mi je naglasio. Rekao je: “Mikelanđelo je utrošio ceo život pokušavajući da načini... On je bio skulptor i pokušao je načiniti Mojsijev lik. Nazad u svom umu, imao je sliku u svom umu kako treba Mojsije da izgleda. Imao je to u svom srcu kako bi Mojsije trebao da izgleda. A onda je utrošio svoj život; klesao malo ovde, i trljao ga; povukao se nazad i pogledao ga je. Iz godine u godinu iz godine u godinu radio je na tome. I konačno kada je završio, i povukao se nazad i odložio svoj čekić i krpu, pogledao je na skulpturu. I to se toliko savršeno uklapalo u taj lik Mojsija koji je on imao u srcu, tako da je dospeo izvan sebe, da je zgrabio čekić i udario po njemu rekavši: Govori!” To se zove Mikelanđelovo Remek-delo. To nešto veliko što je bilo u tom skulptoru, ta vizija koju je imao u Mojsiju kakav bi on trebao biti, bio je samo pokazatelj u tipu, velikog Boga Oca.

On je to imao u Svom srcu, pre postanka sveta, jednog Sina, zato što je On Otac. No to je i dalje bilo u genima Njegove Reči. I On je stvorio čoveka, i morao ga je postaviti na temelje slobodne volje, ali je taj čovek pao. Ali veliki Skulptor, Bog koji je načinio čoveka od zemaljske prašine, On se nije smirio u tome, On je počeo ponovo da pravi čoveka. I On je načinio Noju, a on je umro pijan. On je načinio Mojsija koji je izneverio u držanju Njegove Reči. Načinio je proroke koji su bežali u vreme nevolje. I On je nastavio da gradi i oblikuje sve dok On nije želeo jedno remek-delo, koje će odražavati Njega, Njegovu prirodu, šta je to bilo u Njegovom srcu šta bi trebao biti jedan sin.

Jednog dana, dole na Jordanu, nakon što je to Remek-delo bilo oblikovano i načinjeno, tamo je On došao šaljući dole...na krilima Goluba, rekavši: “Ovo je On!” On je bio toliko ponesen s tim Remek-delom, tako da Ga je On udario na Golgoti, da bi On umro, jer mi ostali smo bili nesavršeni; da bi kroz prolivanje Njegove Krvi, On, mogao dovesti mnoga remek-dela (koji su Nevesta) Njegovom Sinu. Remek-delo je dobilo ožiljak radi Božijeg entuzijazma videvši jedno takvo Remek-delo, On Ga je udario radi nas svih. Razumete? Tamo je On umro, da bi usavršio nas koji smo bili nesavršeni. To Remek-delo.

Zapazite ovde. On je rekao:

...sedam dana jedi s njom presan hleb...

Dakle, hleb ima svoj tip. Isus je rekao: “Čovek neće živeti samo od hleba, već od svake Reči.” Ne samo-samo Reč odavde i odande, kao što bi vas denominacije navele da to verujete. Ali Reč Božija je savršena! To je Sam Bog u obliku slova, koje se zove “Seme.” I prava nepreljubnička vera u tu Reč, će dovesti to Seme u svoj Život.

To je tačno ono što vi vidite uveče na tim otkrivanjima tajni srca, i sve te ostale stvari, zato što je to obećanje koje je dao Bog. I On je stajao kraj mene i rekao mi, i rekao mi za ove “lažnjake koji će se pojaviti, ali se samo čvrsto drži.” Ja verujem u To. I nemam sebičnih motiva, da bih povredio ma koga, već da budem u poštovanju prema Bogu i da obavim posao za koji me je On pozvao da ga obavljam, zbog toga ja govorim ove stvari. I Bog to potvrđuje, i prihvata prinos i žrtvu, potvrđujući da je To istina. Nema sumnje u To! Dakle, posmatrajte tu Reč!

Dakle, ovde smo zapazili tih “Sedam dana”, to je za svako crkveno doba. Dakle, pošto je to Remek-delo moralo umreti, sa svrhom da bude uskrsnuto da bi nas sve otkupilo. A onda je On imao crkvu postavljenu u red na dan Pentakost, ali ta crkva je morala proći kroz žrtvovanje; a Rimski svet ju je ubio, i stavio ju je pod zemlju.

Kao što je autor te knjige, ne mogu se sada toga setiti, toliko mi se rugao, i rekao je: “Od svih đavola najveći je Vilijam Branham.” Vidite, to je ono što đavo pokušava da misli. Rekao je: “Vizije i ostale stvari,” rekao je: “to je od đavola.” Rekao je: “Ooo, pa on je neka vrsta hipnotizera, radi kroz supersenzualnu percepciju.” Taj intelektualni svet uvek pokušava To odgonetnuti.

To je mesto na kom su oni pokušali odgonetnuti Isusa. “Kako Ti činiš te stvari? Ko to čini?”

On je rekao: “Pitaću vas nešto. Da li je služba Jovana Krstitelja... Da li je ona bila od čoveka ili od Boga?” Razumete?

Rekli su: “Ne možemo reći.”

Rekao je: “Pa neću ni Ja vama reći.” Tako je, i nastavio je dalje. Od tada Ga više niko nije pitao ništa. Razumete? Upravo ih je sasekao, On im nije ništa rekao o Tome; njih se to ne tiče. On je ima delo koje je trebao obaviti i On ga je završio.

Bože, pomozi nam da učinimo to isto. Mi ne moramo odgovarati na pitanja Đavola, to je tačno: “Ako si ti to-i-to.” Vi ste odgovorni tom Evanđelju, propovednik jeste, i to je sve; ne kako je To napisano, već je samo odgovoran da To kaže.

I kao jedan sluga, ako ste prorok, vi ste odgovorni Bogu. I ako vizije koje dolaze osvetljavaju Pismo i pokazuju šta je To, vi ste onda odgovorni za svaku Reč koja je u Bibliji, jer Ona je napisana od iste vrste ljudi kakvi ste i vi. “Bog od davnina, se pokrenuo preko proroka, i napisao je Sve-...Svetu Bibliju.” Razumete? I niti jedan istinski originalni prorok ne može poreći niti jednu Reč iz Nje, već verovati svaku Reč i isto tako propovedati. A onda je Bog obavezan da kroz taj kanal učini da se ta Reč ispuni upravo onako kako je Ona obećana, Seme će rasti.

Dakle primetite ponovo, brzo, videli smo ovde da svih sedam dana dok se trebao jesti taj hleb, kroz Sedam Crkvenih Doba. Dakle, kada je ono trebalo umreti i biti stavljeno u zemlju.

A taj kritičar koji je govorio o meni, rekao je: “Bog koga vi ljudi proslavljate, koji je mogao sedeti u vreme Mračnih Doba i posmatrati te trudne majke, a neke i sa malim bebama u rukama, iskreni ljudi, i uzvikivali su; zakucavali su ih na krstove i spaljivali; skidali žene do golotinje, mlade device, i bacali su nazad sebe ovako, i puštali lavove na njih.” Rekao je: “Bog koji je mogao sedeti na Nebu, koji je trebao biti na Svome prestolu, pogledao je dole i rekao da On uživa u tome.”

Tako onda, razumete, to je samo intelektualna misao o tome što je od đavola. Da je taj čovek bio duhovan, znao bi da seme pšenice mora umreti, moralo je biti zakopano u Rimskoj katedrali.

No prva mala travka je iznikla u reformaciji Martina Lutera, da: “Pravednik neće živeti od blagoslovljene hostije koju je sveštenik blagoslovio, već kroz Reč Božiju. Pravednik će živeti od vere!” To je donelo dva izdanka, seme pšenice je počelo da raste.

A onda je nastupio Džon Vesli i pridodao tome. (Postojali su i mnogi drugi što su...Cvingli i oni koji su se pojavili i porekli devičansko rođenje i samo su umrli). Ali nastupili su Metodisti, kićanka, taj polen, vreme misionarenja. I oni su propovedali posvećenje; dodali su kićanku.

A onda su nastupili Pentakostalci u ljuski, toliko da bi mogli prevariti i same izabrane. Izgledalo je kao originalno seme pšenice, a kada se otvori, nije bilo zrna uopšte. Ali Život je prolazio kroz ljusku.

Dakle, da li ste zapazili, šta se desi svake tri godine nakon nakon velikog probuđenja? Nastane denominacija. A ovo je već dvadeset godina i nema denominacije. Drago umiruće Jagnje, neka se sa ovim to nikada ne desi. Ako odem u ovoj generaciji, neka ljudi koji veruju ovu Poruku, nikada ne zastupaju denominaciju! Bog će... Umrećete tačno u svojim šinama! Upamtite to. Onog časa kada budete pomenuli denominaciju među vama, ne marim koliko ste iskreni i uzmete čoveka za svog vođu umesto Svetog Duha da potvrdi ovu Reč, tog časa umirete. Originalno Seme ne može, zato što ništa nije preostalo nakon semena, to je ista stvar koja je bila tamo nazad u početku. To je Nevesta koja je pala na zemlju da bi proizvela seme pšenice ponovo.

Zapazite.

...sedam dana jedi s njom presan hleb...

I tamo će biti sa Nevestom...

Dakle, vi koji ste imali tu staru Metodističku majku koja je uzvikivala, i tako dalje, u vezi koje ste se pitali “Pa ako nije govorila u jezicima, ona neće biti tamo.” To je laž! Ona je imala istog Svetog Duha kojeg i vi danas imate, ali za njih je bilo nemoguće...nije bilo obnove darova. Ali svih sedam dana jedite samo beskvasni hleb, tu Reč. Oni tamo ranije, oni su od toga načinili denominaciju, i oni su mrtvi. Oni su stabljika, oni će se samo skupiti i spaliti. Ali život je tu prolazio. I šta se desilo? Sav taj Život koji je bio u stabljici, u kićanki, u ljuski, sve se završava u semenu. I isti Sveti Duh koji je podigao Lutera, podigao Veslija, podigao Pentakostalce, završava u Nevesti u uskrsnuću.

“Sedam dana, jedi beskvasnog hleba.” Neće biti kvasca u Nevesti, niti jedna pridodana reč, niti bilo šta drugo. Setite se da je samo jedna reč prouzrokovala svu ovu smrt koja je na zemlji; svako nezakonito dete je rođeno radi Eve, ta prva crkva, nevesta prvog Adama, sumnjala je u Božiju Reč i prihvatila denominaciju, ili intelektualnost, ili prihvatanje Toga kroz školu; zato što je To bilo izmozgano, i “Sigurno je Bog dobar Bog.” Bog je dobar Bog ali takođe On je i pravedan Bog. Mi moramo držati Njegovu Reč! Ona je prihvatila školu.

To je mesto gde neki od vas seminarskih dečaka, a nema sumnje da ste imali poziv u životu, no vi ste odjurili ka nekoj Biblijskoj školi da bi se ta doktrina ubrizgala u vas, i to je mesto gde umirete... Ostanite sa Bogom i Njegovom Reči. Oni vas neće pustiti; ili, vi čak ne možete ni pripadati njihovom skupu, neće vas prihvatiti na tom temelju. Tako neka oni to imaju, neka mrtvi sahranjuju svoje mrtvace, hajde da sledimo Hrista tu Reč.

Dakle, sedam dana neće biti umešano kvasca u Nevesti, toj Crkvi, sedam dana.

Dakle, zapazite. Dakle kao bez...

I da se ne vidi u tebe kvasac za sedam dana nigde među granicama tvojim, (Ovde je žrtva tip: Nevesta koja dolazi iz Žrtve koja je Hrist.)... i da ne ostane preko noć ništa do jutra od mesa koje zakolješ prvi dan uveče.

I sećate li se kako smo mi upravo prošli kroz Crkvena Doba? Glasnik crkvenog doba uvek dolazi u vreme umiranja prethodnog crkvenog doba, uvek. Umiranje Pentakosta donosi Uznesenje Neveste. Razumete? Umiranje Lutera donelo je Veslija. Razumete? Umiranje Veslija donelo je Pentakost. Umiranje Pentakosta donosi sada Poruku. Ovde, to je upravo ovde, i odslikano je kroz celo Pismo. Ne postoji niti jedan citat Pisma koji se ne vezuje za drugi. Razumete? Svi ti tipovi. Ja nemam obrazovanja, no imam Svetog Duha koji mi pokazuje kroz jedan drugi kanal koji me o tome uči iz primera u prirodi; i to je kroz Reč. Mora biti Reč, donosi Njegova obećanja.

...ostane preko noći ništa do jutra od mesa koje zakolješ prvi dan uveče.

Dakle, čak i Luter, on je imao Istinu i učio je crkvu: “Pravednik će živeti od vere.” A vi ne želite da se na to oslonite kao na celovito učenje u Metodističkom dobu. Šta ćete učiniti? Spalićete to vatrom. Čega je ona bila tip? Denominacija koja dolazi iz te Reči je ljuska, stabljika, kićanka, i mora se spaliti sa vatrom. Taj denominacijski deo kroz koji ono dolazi ne može ostati, mora umreti. Nemojte to ostaviti do pojavljivanja novog doba, spalite to! On sada ovde govori Nevesti, samo Nevesti, koja dolazi iz svakog doba.

Zapazite kako je to predivno: “Jagnjetova krv.” Ovi su Hristovo Telo, ta Žrtva: jagnjetova krv na vratima. Dakle, upamtite, jagnje je bilo zaklano što je bilo tip Hrista.

A mogli bismo iskoristiti puno vremena, ali nisam dobio...imam samo još nekoliko minuta da ostanem ovde. Mogao bih se upravo zaustaviti i ponovo početi večeras, vidite, zato što puno govorimo. To je... Imam o ovome još dvadeset stranica da pređem, vidite, samo na ovu jednu temu.

Zapazite sada, što se toga tiče, jagnje je bilo Hrist u figurativnom smislu. Jesam li ja to dobro rekao? Tip; Hrist je bio Jagnje. Ono je moralo biti muško, prvorođeno od te stare majke ovce. Ono je moralo biti njeno prvorođeno. A i ono je najpre moralo biti provereno da bi se videlo da li ima neke neispravnosti na njemu.

Dakle, i Hrist je bio oproban; prvo jagnje iz majke ovce, device Marije. I čime je bio oproban? Sotona protiv Reči. Kada je on time pogodio Evu ona je pala; pogodio Mojsija, pao je; ali kada je naleteo protiv Hrista, i pokušao mu pogrešno citirati Pismo, uh-huh, otkrio je da to nije bio Mojsije. Razumete? On je bio oproban. Šta je...on se okrenuo, rekao je: “Ako si Ti Sin Božiji. Rekli su mi da Ti pokazuješ čuda i rekli su mi da to čini Mesija. Dakle, ako je to to, a Ti si gladan, nisi ništa jeo, pretvori ove hlebove u...ovo kamenje u hleb i jedi.”

On je rekao: “Pisano je: Čovek neće živeti samo od hleba.” Vaša veroispovest i tome slično. Već od čega? Svake Reči! Da li dela Reči? “Svake Reči koja izlazi iz Božijih usta.” Od toga će živeti čovek. Razumete? Jagnje je bilo oprobano i vidite da li postoji iti jedno mesto gde je On pao.

Ti Fariseji: “Ooo, Ravi, ti mladi proroče, mislimo da si predivan. Ti si dobar.”

“Zašto Me zovete dobrim? Postoji samo jedan Bog, i to je Bog. Da li verujete tako?”

“Ooo, da. Bog.”

“Pa, Ja sam On.” Uh-huh. Rekao je: “Samo je Jedan dobar. Zašto Ga zovete dobrim, kada ne verujete da sam Ja Bog?” (uh-huh) “Zašto Me vi onda nazivate dobrim? Šta vas navodi na to? Šta vas inspiriše da to kažete, kada znate da postoji samo jedan dobar a to je Bog?”

“Mi znamo da Ti ne gledaš ko je ko niti obraćaš pažnju na reč lekara. Mi to znamo.” Pokušavajući... On je znao da je to licemerje. Razumete?

On je bio oproban da bi video, gde On stoji, iskušan na svaki način, iskušan kao što smo i mi iskušavani. I nije Mu ništa bilo poklonjeno uopšte. Ne, gospodo! To je bio Sin Božiji.

I to Jagnje je bilo oprobano i bilo je čuvano četrnaest dana. To je bilo dve Subote, ili dva doba. Jedno za Jevreje, kada su oni prinosili jagnje u tipu; a jedno za Pagane, koji su imali pravo Jagnje, i svi oni su bili načinjeni savršenima tako što su verovali da će doći ovo Jagnje. No On je bio iskušavan četrnaest...odnosno ispitivano četrnaest dana, On je bio Reč.

I vi možete ispitati Stari Zavet, i reći: “On osuđuje Novi.” Vi grešite! Stari Zavet jedino svedoči o Novom.

Jedan čovek me je nedavno izazvao, rekavši: “Šta je to s njime?” Rekao je: “Pa, on uči čak Stari Zavet.” Hrišćanski propovednik, zamislite. Rekao je: “Stari Zavet je mrtav i gotov.” Ooo, ne! Ooo, ne! On je samo učitelj, to pokazuje šta je pisalo na zidu. Razumete? Tako je.

Dakle, vidite, bilo je oprobano četrnaest dana, a to je bio Hrist. Dakle, zapazite, a onda je On bio ubijen u večernje vreme, morao je biti ubijen, jagnje je bilo. Hrist je umro u predvečerje, tog popodneva. I zapazite onda, onda je ono takođe...

Krv je trebala biti namazana na dovratnike, vidite, čija krv je bila život životinje. “Jedi njegovo meso; ali njegovu krv koja je život, prolij.” Razumete? To je moralo biti... Krv je morala biti namazana na nadvratnike štokova kuća gde je žrtva bila prihvaćena. Slava! Šta je Život? Ime. Da... On postavlja ime osobe... Odete do vrata, i pogledate i pročitate koja imena su na vratima pre nego pozvonite na zvono. Razumete? Krv je je bila namazana na dovratnike vrata kao jedan tip onoga šta je žrtva bila unutra.

Dakle, mi ćemo naći to mesto za proslavljanje, upravo kroz to tamo, kako dolazi kroz krv. Zapazite, krv na vratima je govorilo ime onoga što se dešavalo...koje je bilo unutra, oni su bili tamo unutra. Naše mesto proslavljanja, to Jagnje, je Reč. Mi to znamo.

Dakle, 4.-ti stih: “Nemojte ostaviti hleba, niti bilo šta od žrtve,” ili da prenosite iz jednog doba u drugo.

Pokušajte se vratiti nazad i reći: “Pa, mi smo Luterani, mi želimo doći ovamo gore,” vi biste morali umreti Luteranskom dobu da bi bili rođeni u Veslijevo doba. Vi ste morali umreti Veslijevom dobu da biste se rodili u Pentakostalno doba. A vi morate umreti i Pentakostalnom dobu, i da ništa ne ostavite od toga, spalite to vatrom, jer će tako biti spaljeno, ta stabljika kroz koju dolazi pšenica. Ta stabljika, denominacija, mora biti spaljena. Tako nemojte donositi svoju denominaciju u novu Poruku. Sada je to Reč. To je ono što je bilo denominirano, stabljika; ona je To nosila, tako je; ali To je došlo sada ovamo u ovo, a onda je stabljika umrla. Ona je bila nosilac, denominacija, ali Reč nastavlja dalje. Da, Reč nastavlja dalje.

Dakle, uzmite 5.-ti i 6.-ti stih. Zapazite, “Ne...” Dakle, uzmimo sada 5.-ti i 6.-ti stih.

Ne možeš klati pashe na svakom mestu svom koje ti da Gospod Bog tvoj;

Dakle upamtite, “Ne možeš na svakom mestu svom.” Gospod vam dopušta da imate te denominacije, vidite, “ta mesta.” [Engleski prevod koji koristi brat Branham kaže: “Nećeš žrtvovati u svakim vratima ili svakoj kapiji pashu.” Tako da ćemo dalje umesto izraza “svako mesto” koristiti “svaku kapiju” ili “svaka vrata”- Prevodilac.]

Nego na mestu koje izabere Gospod Bog tvoj da onde nastani ime svoje,

To je ta kapija-mesto, jedino mesto. Ne mnoge “tim kapijama” već Bog ima jednu Kapiju.

Kažete: “Svakog jutra ja prođem kroz Metodističku kapiju.” To je crkva. “Svakog jutra ja prođem kroz Katoličku kapiju.” Uh-huh. Pa, Bog dopušta svojim ljudima da ulaze i izlaze kroz te kapije. Bog ima ljude u Katoličkoj crkvi, Metodističkoj crkvi, Prezbiterijanskoj crkvi, u svim njima, Pentakostalnim. Sigurno, ali nemojte...nemojte proslavljate Gospoda u tim kapijama. Razumete? Već Gospod ima jednu određenu kapiju. Slava! On ima kapiju.

Nego na mestu koje izabere Gospod Bog tvoj da onde nastani ime svoje, onde kolji pashu uveče o sunčanom zahodu,...

Kada je Rebeka pronašla Isaka? Kada ju je Elijezar pozvao da bude Nevesta? U večernje vreme!

Biće Svetlo u vreme večeri,

Put Slave zasigurno ćeš naći;

U tom putu u vodu je Svetlo danas,

Sahranjeni u drago Isusovo Ime;

Mladi i stari, pokajte se od svih greha,

I Sveti Duh će sigurno ući unutra;

Večernja Svetla su došla,

U toj činjenici da su Hrist i Bog jedno.

To je bilo početak Toga, a sada ona stoji u Svetlu Neveste. Da li vidite na šta mislim?

Bolje da ovde završim, i da počnem ponovo večeras, jer ne želim da ovo propustite, razumete. Ne, ne, vreme je za večeru. Pa znate, imam mnoge zabeleške. Moj Bože! Hoće li onda za večeras biti bolje? Huh? Pa, ako vi... Želite li da probamo samo još malo dalje? U redu, hajde onda da još malo nastavimo, odmah ćemo požuriti. Šta kažete na to?

Dakle, kroz šta ćete ući? “Nećete proći kroz svaku kapiju koju vam je Gospod Bog dao, već na kapiji gde će Gospod staviti Svoje Ime.” Ne ulazite u kuću kroz kapiju - kroz kapiju što su vrata. Je li tako? Bog će staviti Svoje Ime na vrata, i nećete... To je kapija kroz koju se ulazi na mesto proslavljanja, u svetinju. Ne ulazite unutra sa svojom žrtvom ni kroz jednu od tih kapija, već kroz kapiju na koju je Gospod Bog izabrao da stavi Svoje Ime. Razumete?

Dakle, da li je On to učinio? Gde je ta kapija? U Svetom Jovanu 10, Isus je rekao: “Ja sam kapija, ta vrata. Ja sam vrata u Božiju kuću. Ja sam vrata u ovčinjak.” Ne za kozinjak, već ovčinjak. Razumete? “Ja sam vrata za ovčinjak. Čovek može sa sigurnošću proći kroz ta vrata.”

Mogli bi dugo vremena da ostanemo na ovome. No, da bi uštedeli vreme, On je vrata za taj ovčinjak. Dakle, mi želimo ovde primetiti. Senke i tipovi su ovde zaista pred očima, no ja...ako bih uzeo tu stranicu koju sam...to će vas prilično zadržati.

U redu, zapazite, ovo daje savršen pregled, Isusa Hrista. Jer celi Stari Zavet je tip Njega, svi ti praznici, svi oblici slavljenja i sve ostalo. Dakle, morao sam ovde zapisati, ispod ovih stihova Pisma “Objasni to.” To je mesto gde je potrebno dosta vremena. Objasni kako su svi ti praznici... Čak i prinos brašna je bio tip Hrista. Hajde da samo uzmemo taj primer.

Nekada je postojala jedna škola zvana škola za propovednike, škola za proroke, oni su trenirali i obrazovali proroke. I jednom je jedan istinski, od Boga pozvan prorok otišao da ih poseti. I oni su hteli da pokažu malo ljubaznost prema tom starom proroku, tako da je jedan od njih otišao i uzeo veliku gomilu onoga što je on mislio da je grašak; no to su bile otrovne mahunarke, i želeo je da ih nahrani sve sa time.

Ooo! Koliko smo samo seminarskih tečajeva imali! Razumete? Tačno. Oni nešto skuvaju. Razumete? Oni dobiju Metodističke seminare, Baptističke seminare, Pentakostalne seminare. Ali, razumete, oni su taj drugi izdanak, vrsta koja se može obrezivati sa drveta. Vidite, nisu na glavnom Čokotu. Rađaju limun, grejpfrut, i tako dalje; a ne narandže, već ispovedaju da su limun.

Zapazite ponovo. Dakle, u ovome-u ovome, kada je naišao Ilija i pogledao ih, i video da su tamo otrovne mahunarke koje bi ih sve ubile, rekli su: “Joj, u posudi je smrt.”

On je rekao: “Donesite mi šaku brašna.” I ubacio je brašno u lonac, rekao je: “Sada je sve u redu, jedite koliko želite.” To je smrt promenilo u život.

A prinos brašna koji je bio dan... Hrist, je bio taj prinos Brašna, a to brašno za prinos mora da se melje sa određenim kamenom žrvnjem, koji će načiniti svaku i najmanji delić brašna istim, pokazujući da je On isti juče, danas i zauvek. On je ista stvar koju stavite u vašu denominaciju i to će živeti, ta Reč! Hrist je Reč, tip svega: Šatora, beskvasnog hleba, svega. Izlomljena hrana pod tanjirem bilo je Njegovo polomljeno telo, ono što Jevreji ni sada ne mogu objasniti, šta je to. Razumete? I sve te ostale stvari su tipizirale Njega.

Dakle, onda, On je pred očima, vidimo sada da su sve denominacije i veroispovesti gurnute u stranu; jer On je čista, nepromenljiva Reč Božija, što je beskvasni hleb, Sveti Jovan 1. Tako je, On je beskvasni Hleb. Tako kada dodate ovo, ili dodate ono, to je pridodan kvasac onome što vam je već originalno bilo predano.

Pogledajte ovo. Šta to danas ubija rase? Oni uzimaju i hibridiziraju stvari. I kada ga hibridizirate, vi ga ubijate, ubijate ga. “Ooo, ali to izgleda lepše.” Sigurno! Hibridni kukuruz: korn fleks, i sve ostale cerealije koje dolaze od kukuruza. Hibridni kukuruz: veliki, snažan, sa lepim dugim stabljikama, i velikim šapurikama, izgleda duplo bolje od ostalog. Ali to je smrt! Nedavno su to otkrili. Razumete? Nemojte to ukrštati, to će vas ubiti.

Dakle, ovde, da vam samo pokažem. Pre neki dan sam zalivao cveće u svojoj bašti. A jedna dama imala je pored u jednoj saksiji hibridno cveće, mala uzgajivačica pored naše kuće. Morali smo ih zalivati bar tri puta nedeljno, ili četiri, ili bi umrli. A tamo je bila i originalna biljka u bašti. Tamo nije padala kiša šest meseci, toliko je bilo suvo... Ako padne kiša, za deset minuta možete ponovo podići prašinu. Ali taj mališa, bio je tamo napolju, upravo lepši i sjajniji nego što je bio hibrid sa svom tom vodom. Ako ukloniš vodu sa njega, umreće. Ali odakle je crpeo onda svoju vodu? I još nešto, morate ih prskati svaki drugi dan, da ga ne bi napadale vaši. Oni ne mogu, vaši bi ga pojele, toliko je nežan i mekan. Ali za original ne treba ništa od toga. Ne, ne! Vaš bi se popela na njega i onda otišla dalje. On je original! Vidite li šta je učinila hibridizacija?

Ista stvar je i u crkvi. Oni pokušavaju da mešaju denominacionalizam sa crkvom, da bi načinili...pokušavaju da učine da je Reč rekla ono što denominacija kaže. I kada vi činite to, vi ih morate prskati, i ljuljuškati, i-i davati im zlatne zvezde da bi dolazili u Nedeljnu školu, i sve ostalo. Tako je. Dok, jedan originalni nanovorođeni Hrišćanin, rođen od Reči Božije, on je čvrst. To ste vi. Vaši i stvari ovog sveta ga ne uznemiravaju. On je orao, on leti iznad i ostavlja to. Vidite, leti u nebeskim mestima. Razumete? To je istina. Ništa...

Zapazite. Dakle, mi moramo razumeti da ovde, denominacija, veroispovesti, i sve što je dodano bekvasnom hlebu, da se ne može mešati sa beskvasnim hlebom. A Biblija ovde daje predsliku u obredu, kada se kreće u proslavljanje, da možete nositi sa sobom samo beskvasno i da će vas Bog onda primiti.

Vi kažete: “Ja sam Metodista.” Upravo tamo umirete! “Ja sam Pentakostalac.” Umirete!

Ja sam Hristov. To je tačno. Vi morate stojati na nečemu. Tako je. Vi stojite na nečemu.

Čerčil je jednom rekao, podigao je dva prsta i rekao: “Mi imamo pobedu.” I Engleska se držala toga, verovali su Čerčilu.

I verovali ili ne, jutros, i vi se držite nečega. Jer postoji samo jedna stvar koje se možete držati i živeti, a to je Hrist, ta Reč. Istina!

Zapazite, u Bibliji denominacija nije tip ničeg drugog do Vavilona. A Vavilon je osnovao Nimrod, a Nimrod je bio otpadnik. I on je imao gomilu žena tamo, koje su trebale biti njegove kraljice, a one su bile proročice. Čak misle da Valam potiče iz svega toga, tražili su korene i sve ostalo. Oni su proslavljali, znate već (mnogi od vas učenjaka koji ste čitali Hislopova Dva Vavilona, i tako dalje, i istoriju crkve), i kako su-kako su oni postupali. I imali su jednu ženu koja je učinila ovo, i žena...boginja, i sve ostalo, i to je bila silom nametnuta religija. Svako, svaki grad oko Vavilona, je bio primoran da prihvati Vavilonsko proslavljanje pod Nimrodom iz kule. Razumete? Tako je. Oni su bili prisiljeni da to učine, raspravljali su o tom. To je mesto gde je nastupila konfuzija.

I to je tačno ono što je crkva danas: “Ako ne pohađate Nedeljnu školu, ako ne činite ovo, i moraju vas unajmiti da činite ovo i činite ono, i činite ovo, vi ste onda u autu.”

Tamo napolju u Tusonu, gde se ovo sluša, jednom sam se pitao... Uvek sam nagovarao ljude: “Idite u crkvu, bez obzira gde išli.” I video sam da se ljudi na neki način povlače, i idu ovim putem. I pomislio sam: “U čemu je stvar?”

Otišao sam do nekih od njih: “Prvi dan kada ste tamo, oni će vam prići sa: Priključi se crkvi. Ako to ne učiniš nisi dobrodošao.” Razumete? Razumete? To je prisilna stvar, stavlja vas pod prisilu. Vidite, a to je Vavilon. Ali u Hrista, vi ulazite izborom; ne silom, vaše srce vas uvlači unutra.

Bog je rekao: “Ja neću staviti Njegovo ime u Vavilon.” Pažljivo sada. On ne može staviti Svoje Ime u Vavilon, u te crkve. Ooo, oni, oni stavljaju tamo Njegovo Ime, ali On nikada.

Sada vi kažete: “Čekaj malo, brate Branham!” Čekaj, čekaj. Sedite i budite mirni još samo malo. Vi ste me zamolili da ostanem malo duže. U redu. Dakle, zapazite, oni su stavili Njegovo Ime tamo, ali On nije.

Dakle, On je rekao: “Mesto na kojem ću se Ja sresti s vama i primiti žrtvu je mesto gde Ja izaberem da stavim Svoje Ime. Vi uđite kroz tu kapiju, kroz ta vrata gde sam Ja izabrao da stavim Svoje Ime. To je mesto gde vi dolazite.”

Pa, oni su stavili: “Ovo je Hristova Crkva.” Ako postoji bilo šta pogrešno u toj izjavi je to što su izostavili reč “anti.” Uh-huh, sve što je On učio, oni se s Time ne slažu. Moderni Fariseji.

Ali mi moramo naći gde je On stavio Svoje Ime, jer je Tamo jedino od Njega izabrana kapija. Amen! Slava! Gledajte! Gde je On stavio Svoje Ime? U Svoga Sina.

“Ooo,” kažete: “dakle, stani malo brate Branhame. To je bio Sin a ne Otac.”

Sin uvek nosi ime svoga oca‚u svakom slučaju. Ja sam došao na ovaj svet kao Branham, zato što je ime mog oca bilo Branham.

Isus je rekao: “Ja dolazim u Ime Svoga Oca, i ne primate Me.” Želite li citat iz Pisma što se toga tiče? Sveti Jovan 5:43. Razumete? “Ja sam došao u Ime Svoga Oca a vi Me ne primate.” Tako da je Otac stavio Svoje vlastito Ime, koje je “Isus,” u Sina. A On je put, On je vrata, On je kuća, On je mesto gde je Bog izabrao da stavi Svoje Ime. Bog nikada Svoje Ime nije stavio u mene, On ga nikada nije stavio ni u crkvu, On ga nikada nije stavio u Metodiste, Baptiste, Katolike, već ga je On stavio u Hrista, pomazanog Emanuela.

A Ime je u Reči zato što je On Reč. Amen! Šta je onda On? Protumačena Reč je objava Božijeg Imena. Nije ni čudo što: “Telo i krv ti ovo nisu otkrili, već Otac Moj Nebeski ti je to otkrio, ko sam Ja. I na tom kamenu, Ja ću sazidati mesto Moga proslavljanja, i vrata pakla ga neće oboriti.” Amen! Ooo, crkvo živoga Boga, stani samo na čvrst temelj Isusa Hrista. Možete pevati tu pesmu, ali ako niste na Hristu toj Reči, vi ste na kolebljivom živom pesku. “No na tom kamenu,” Hrist, “Mojoj Reči.”

On je gradio Luterovu poruku a oni su od nje napravili denominaciju. Počelo je da raste od stopala. Onda je On uzrastao u visinu Svojih nogu, Metodisti i tako dalje. To je mesto gde je On gradio Svoju crkvu, na Njegovoj Reči! Dakle, On nije samo noga ili samo jedan deo tela, On je telo; a sada je vreme glave. Da li ste zapazili na piramidi...dobro, ja sada ne propovedam religiju piramida.

No prva Biblija koja je ikada bila napisana, bila je napisana u nebu, taj zo-... Da li ste to zapazili? On počinje sa Devicom, što je prvi znak Zodijaka. A poslednji znak je Lav. On najpre dolazi kroz devicu, a onda sledeći put kao Lav Judinog plemena. A upravo pre toga, je doba raka, i ukrštene ribe, i sva ostala doba. Ako bi imali vremena, mi bi prošli kroz to; a i jesmo u našoj zajednici.

A piram-...piramida ima sve te temelje, sve do gore gde su kraljeve odaje. I upravo pre nego što dođete do sedmog stepenika, tamo je jedna mala daska na kojoj ste predstavljeni, gde se pojavljuje glasnik da vas uvede kod kralja. (Glasnik, Jovan Krstitelj, koji predstavlja Kralju), ali Završni Kamen je bio odbačen. A oni ne znaju, taj Kamen Sudbine [Stone of Scone] ili šta god da je to, oni ne znaju gde je to, zato što je to odbačeni kamen. Ali to je kamen koji dolazi odozgo na tu celu stvar, i to čini piramidu kroz kompletnih sedam crkvenih doba. Dodaje se milost, dodaj ovo, dodaj ono, tamo ima sedam dodataka, a poslednji je Hrist. Dodajte ovo vašoj ljubavi, dodajte milost svojoj milosti, dodajte još nešto, i dodajte još nešto, dok to ne dođe gore do Hrista koji je Završni Kamen, “Ja sam vrata.”

Dakle, sin uvek dolazi u ime svoga oca. Svaki sin dolazi u ime svoga oca. A Isus je rekao: “Ja sam došao u Ime Moga Oca.” Onda koje je to Ime Njegovog Oca? Koje je Ime Sina? I On je rekao: “Još malo i svet me više neće videti, ipak vi ćete Me videti.” Da, On je došao u obliku Svetog Duha, taj isti Isus. Zbog tog razloga su oni proslavljali: “Ooo, Isuse!” Razumete? Razumete? Otac, Sin i Sveti Duh; to je Gospod Isus Hrist. To je sve. “Ja dolazim u Ime Moga Oca, a vi Me ne primate.”

Dakle, upamtite, On je takođe dodao ovde i upozorio nas, “neko drugi će doći,” denominacija, veroispovest. “Oni će doći u njihovo ime, a vi ćete ih primiti. Mene ne primate, potvrđenu i dokazanu Reč među vama.”

Kao što je On bio tada, tako je On i danas. Nemojte to propustiti, ljudi širom nacije! “Drugi će doći, crkva, i vi ćete verovati u to, jer vi možete upravo postupati kako želite. Ja to neću potvrditi.” On nije nikada (baš nikada) potvrdio bilo šta (u ma kojoj crkvi) mimo poruke koja je predana. Luterova, opravdanje; Veslijeva, posvećenje; Pentakostalna obnova darova. Nakon... I čim oni od toga načine denominaciju, tamo umru. Pretražite Pisma.

No On je rekao: “Ja ću izabrati mesto gde ću staviti Svoje Ime.” A Ime je bilo Isus. A Isus je Reč, Sveti Jovan 1. Nije li to tako? To je mesto proslavljanja, Hrist ta Reč. “Ja dolazim u Ime Svoga Oca.”

Prorok je rekao: “Zvaće se Emanuel.” To je Matej 1:23, ako želite da...zabeležite...na papir. Isus, Jehova, Spasitelj.

Dakle, 5.-ti stih pokazuje da je On vrata. Sada već, i mnogi drugi nevidljivi dokazi, o toj kapiji, i Imenu, i mesto koje se može dokazati kao jedino mesto gde Bog sreće čoveka u slavljenju, a to je kada je On u Hristu.

Dakle, pitanje je: “Kako mi ulazimo u Njega?” Dakle, ovo možda može malo da bocne sada; ali znate, to je kao kada uzimate lek, ako vam od njega ne bude muka, onda nema od njega

koristi. Razumete?

Dakle, Luterani su želeli ući unutra na jedan način, tako što će se priključiti Luteranskoj crkvi. Metodisti su želeli ući klicanjem. Pentakostalci su želeli ući govorom u jezicima. A to i dalje nije To! Razumete? Ne, to su darovi i tako dalje. No u 1.-oj Korinćanima 12 kaže: “Jednim Duhom.” Duh Božiji, koji je davalac Života Reči (Semenu), da bi potvrdio Seme za to vreme. Razumete?

Ovde je Metodističko doba, seme koje tamo leži, bio je potreban Sveti Duh da oživi to seme i pro-...pročisti crkvu posvećenjem; Luter to nije propovedao, jer on to nije znao. Pentakostalci su želeli govoriti u jezicima radi obnove darova. Svako od njih je objavljivao: “To je to! To je to!” Razumete?

“Ali jednim Duhom svi smo mi kršteni u jedno Telo,” a to Telo je porodica, Božija porodica. I to je Božija kuća, a kuća Božija je Ime Isus Hrist. “Ime Gospodnje je moćna kula, u koju pravednici ulaze i gde su sigurni.”

Dakle, kako ćete vi ući unutra titulama? Kako će proći ček ako na njemu piše Poštovani Doktor, Propovednik? Razumete? Razumete? Vi bi mogli biti poštovani, doktor, propovednik. Ali Ime Gospodnje je “Isus Hrist.” Razumete?

“Izabrao sam da stavim Svoje Ime na vrata kuće Mog proslavljanja, jer Moja porodica će biti skupljena tamo pod Krvlju; kao što je to bilo u Egiptu, a sve izvan toga umire. A tamo unutra nema hleba sa kvascem! Nema denominacijskih primesa u Tome uopšte, to je Moja kuća! Moja deca rođena iz Mojih gena.” Amen! Slava Bogu! “Moji geni su u njima! Moji... Ja stavljam Svoju Reč u njih. Napisaću ih na ploče njihovih srca. To je moja porodica, porodica Tela Isusa Hrista; porodica. I kroz ta vrata ćete ulaziti, ne Metodistička, Baptistička, ili Pentakostalna.” Božije Ime nije Baptista. Božije Ime nije Katolik. Klonite se onda tih vrata. Vidite? Vidite? Vidite?

“Već na mestu gde sam Ja izabrao da stavim Svoje Ime.” Dakle, ne postoji drugo mesto dano u Bibliji gde je Bog ikada stavio Svoje Ime, osim u Isusa Hrista, jer On je Sin Božiji uzimajući Ime Božije, i to Božije ljudsko Ime. “Jer nema drugog Imena danog pod nebom ljudima, kojim bi se mogli spasiti.” Nemarim, Metodisti, Baptisti, Prezbiterijani, katekizmi, ili šta god vi želeli činiti; jedino kroz Ime Isusa Hrista kojem će se pokloniti svako koleno i gde će svaki jezik priznati, da je On Gospod. Evo kako vi dolazite unutra.

I ako ste bili samo ispravno kršteni u vodi, a onda porekli Reč, onda ste nezakoniti; vaše rođenje nije bilo ispravno. Vi ste tvrdili da ste onda verovali Njemu, a vi Ga se odričete.

Kako ja mogu poreći svoju porodicu? Kada... Kako mogu poreći da je Čarls Branham moj otac? Krvni test na vratima to pokazuje. Uh-huh!

Moji postupci, i potvrđenje Božije Reči u mom životu pokazuje da li sam dete Božije ili ne. Dakle, postoji Božije jedino mesto. Vidite li? Jedino mesto gde će Bog prihvatiti vašu žrtvu (ne marim koliko ste iskreni) je u Hristu.

I upamtite... Vi kažete: “Pa, ja verujem da sam i ja ušao takođe.” Upamtite, Biblija kaže...Kažete: “Pa, Biblija je rekla: Ko god veruje da je Isus Hrist Božiji Sin, je spašen, biće spašen.”

To tamo tako kaže, ali setite se da je takođe pisano, “Niko ne može nazvati Isusa Hristom, jedino Svetim Duhom.” Razumete? Možete reći: “on jeste,” ali on nije dok sam Sveti Duh koji daje Život Reči ne dokaže to potvrđenjem da ste vi sin Božiji. To je Pismo.

“Mesto gde sam Ja izabrao da stavim svoje Ime. Nećete proslavljati niti u jednoj drugoj kapiji, već u kapiji gde sam Ja izabrao da stavim Svoje Ime; onda ću vas primiti, vi ste u Mojoj porodici.”

Dakle, porodica Božija je poslušna Očevom poretku u porodici. “A On je Princ Mira, Silni Bog, večni Otac; i Njegovoj vlasti i sili neće biti kraja, i vlast će Mu biti na ramenima.” I On budući Upravitelj, Kralj, Emanuel, Prvi, Poslednji, Princ Mira, Silni Bog, večni Otac, svako od Njegove dece pokorava se svakoj Reči tog poretka, zato što su oni deo Njega.

Mi živimo u našem domu kao što su Branhamovi živeli. Vi živite u vašem domu, Džonsovi, kao što Džonsovi žive.

A u Božijoj kući mi živimo po Reči Božijoj, i to po svakoj koja izlazi iz Božijih usta; a bilo kakvu drugu obmanu, mi nećemo slušati. Razumete? “Ješćete beskvasnog hleba, u svakom crkvenom dobu, upravo onako kako vam Ja to ostavljam.” Ali nemojte pokušati da se vratite nazad i da ubacite to u Ovo, zato što je to otišlo u stabljiku. “Uzećete kosti i ostale preostale stvari od žrtve, i spalićete ih.” Gotovo je, crkveno doba je umrlo, nastavlja se dalje; mi smo sada u jednom drugom. Amen!

“Mesto gde sam ja izabrao da stavim Svoje Ime.” Moj Bože! I Korinćanima 12.

Zapazite Efežanima 4:30.

...i ne žalostite Svetog Duha Božijeg, s kojim ste zapečaćeni do...(sledećeg probuđenja?)...do dana svog otkupljenja.

...ne žalostite Svetog Duha Božijeg, s kojim ste zapečaćeni do dana svoga otkupljenja.

Dakle primetite. Primenimo ovo na našu lekciju iz Pisma. Onda je bolje da završimo, jer mislim da sam iscrpeo ljude. Jeste li? Ljudi ustaju i odlaze kući, razumete, jer moraju spremiti večeru. I još neko želi da ode, jer oni ne očekuju da dođu ovamo i da to slušaju ceo dan. Razumete? Ali pogledajte, znate...

Ben, trebao bi da se pozabavim s tobom! Blagosiljam te! Hvala ti, brate Ben. Volim te brate Ben.

Kada biste znali šta je taj momak sve propatio za nas u tom ratu; bio je sav izrešetan u komadiće, raznesen i sve ostalo. Svašta mu se desilo u životu, ali Bog ga je blagoslovio. On je ostao istinit. Ostavila ga je žena, pobegla je i ponovo se udala, uzela mu je decu. Moj Bože, upravo ne mogu ni razmišljati o svemu tome.

No, kako god, Bog te je blagoslovio, Ben.

On se upravo sada nalazi pun gelera koji mu pritiskaju nerve i sve ostalo. Upravo... Morate znati Benovu prošlost, razumete li. Bože, blagoslovi tog momka. Da.

...s kojim ste zapečaćeni do dana svoga otkupljenja.

Zapazite! Dakle, ovo sada može malo da štipne, ali gledajte. Nemojte me sada izgubiti. Samo se setite.

Kada je Izrael jednom gledao na ta vrata, s tom krvlju na tim vratima, to ime (ta krv, taj život), i ušli su pod krv, oni više nikad nisu izašli ispod krvi dok nisu napustili Egipat.

...ne žalostite Svetog Duha Božijeg, s kojim ulazite unutra i više ne izlazite napolje sve do dana kada ćete biti ponovo otkupljeni. (Razumete?)

Dakle, Biblija je uvek ispravna. On je stavio reči tamo da je vi morate postaviti napolje gde Ona ide, da bi dobili...dobili celu sliku otkupljenja, vidite. Razumete?

...ne žalostite Svetog Duha Božijeg, s kojim ste zapečaćeni do dana svoga otkupljenja. (Dok ne budete otkupljeni.)

Vi ste tamo zapečaćeni unutra, vi ste pod Krvlju. Vi više ne izlazite napolje. I šta ste onda? Božiji sin u Božijoj porodici, zapečaćeni Svetim Duhom. Đavo vas ne može dobiti ako čak i mora; jer vi ste mrtvi, vaš stari muž je mrtav; i vi ste sahranjeni, i vaš život je sakriven u Bogu sa Hristom, i zapečaćen Svetim Duhom. Kako će vas onda on oboriti? Kako ćete vi izaći napolje? Vi ste tamo! Slava! Dakle, ostaviću to sada; upravo to je dovoljno tako da bi vi znali o čemu ja govorim.

A onda nova tvorevina, ne za denominaciju već za Reč. Vi ste tvorevina Reči. Zato što je temeljni kamen bio položen u vama pre utemeljenja sveta, predodređeno da budete sinovi i kćeri Božije.

I na ovo, dolazi kamen po kamen, u svakom dobu, da potvrdi tu Reč koja narasta, upravo kao što je Isus to učinio u Njegovom dobu, što je završni Kamen svega toga. U Njemu se nalazilo svako doba. Mojsije je bio u Isusu. David je bio u Isusu. U Isusu su bili proroci. Da li je to tačno? Pogledajte na Josipa, prodan skoro za trideset srebrnjaka, ubačen u jamu, pretpostavljalo se da je mrtav, pa izvučen napolje, pa otišao i stigao do faraonove desnice. Gledajte, upravo tako, Isus je bio... Josip je bio u Isusu.

I kada je On došao, On je bio punina kraljeva, proroka (haleluja), Božanstvo je počivalo u Njemu telesno. On je došao da odavde otkupi jednu Nevestu, jedno Remek-delo. Remek-delo koje govori Sotoni da...

Kada on kaže: “Dani čudesa su prošli. Ne postoje takve stvari o kojima vi govorite.”

“Idi od mene Sotono.” Razumete? Vidite, Remek-delo stoji i čuva.

Jednog dana završni Kamen će se vratiti, glava svega toga, i primiće k Sebi Nevestu; jer žena je uzeta od čoveka, i deo je čoveka. Svako... Geni čoveka su u ženi, ono što čini ženu. A na takav način je i Reč Božija u Crkvi, ono što Crkvu čini Nevestom. Ne denominacijom, to je od đavola, svaka od njih. Ja ne nazivam ljude koji su tamo time; oni su nesretni zavedeni ljudi, kao što je Isus rekao: “Slepac koji vodi slepoga.” I On ih nije mogao pozvati iz toga.

A oni su rekli: “Pa ti si sav rođen u gresima-kurvarstvu! Ko Ti je rekao da dođeš ovamo? Koja škola i koji seminar te prihvata? Mi smo imali Mojsija. Mi smo...”

On je rekao: “Da ste znali Mojsija, znali biste i Mene.”

Jer Mojsije je govorio o Njemu u svoje četiri knjige: “Gospod Bog vaš, podićiće vam nekoga ko će doneti Reč, Proroka kao što sam ja, i ko ne bude slušao tog proroka biće odsečen od naroda.” To je sve što se toga tiče. A šta je On? Reč. A šta je To? Nemojte ostaviti ništa od kvasca... Nemojte samo stavljati kvasac u To. Nemojte dodavati veroispovesti, nikakvu denominaciju, jer to je upravo tamo uprljano, gotovo je sa vašom žrtvom.

Hajde da sada požurimo, brzo samo, tako da možete da idete da jedete.

Zapazite! Dakle, onda, vi ste sin Božiji u Božijoj kući, vi ste deo Božijeg domaćinstva. Rimljanima 8:1 “Nema više osude onima koji su u Isusu Hristu.” Jer oni su mrtvi svetu, živi su u Njemu, i žive u ovom sadašnjem vremenu, tvoreći Reč za koju ih je Bog koristio, predodredivši ih, stavljajući njihova imena u Nevestinu Knjigu. A kada Vode dođu na to seme koje je u semenu, narasta do Hristove Neveste. Moj Bože! Upravo savršeno koliko to samo može biti. U svakom dobu je to bilo tako.

Luterani, u vreme opravdanja, noge, podizalo se na takav način; Vesli u vreme posvećenja. Pentakostalci kao ruke, dela i akcije i tako dalje, morali su biti Kalvinisti...odnosno, morali su biti Armenijanci, morali su biti legalisti. Ali sada mi dolazimo do glave, tog završnog kamena. “Milost! Milost!” vikao je Krunični-Završni Kamen.

Šta je vikao Završni Kamen? “Milost! Milost!” Prešli smo iz smrti i denominacija, u Živu Reč živog Boga. Božiji jedini određeni plan za Njegovo doba, Njegovi sinovi u dobu Reči koji su oživljeni Duhom kao varnica koja je zapaljena od nečega da bi oživelo; i sede sada u Nebeskim mestima (u sadašnjosti), već živi i spremni za svako obećanje u Reči. A šta onda to čini? Vi, budući deo Božijeg gena, deo Reči, i drugi čovek kao deo Božije Reči, sedeći zajedno, objavljuje celo Hristovo Telo, zato što među vama nema kvasca. (Vidiš li o čemu On govori, brate Braun?) Nema kvasca među vama, samo Reč, sedeći u Nebeskim mestima, u vratima gde je On stavio Svoje Ime: Isus Hrist.

Bez kvasca među vama, to donosi kompletnu puninu Božanstva telesno među vas. Nije moglo biti učinjeno u Luterovom dobu, nije moglo biti učinjeno u Veslijevom dobu, nije se moglo desiti u Pentakostalnom dobu; ali u dan kada će se manifestovati Sin čovečiji, otkriti, dovešće crkvu nazad sa celokupnim Božanstvom Boga među Njegove ljude, pokazujući iste vidljive znake, objavljujući Sebe kao što je On to činio i u početku, kada je On bio manifestovan na zemlji u obliku proroka-Boga. Oh! Slava! Obećano je u Malahiji 4, i obećano u ostatku Pisma. Gde vi proslavljate? Sedimo u Božijoj kući (u sadašnjem vremenu).

A sada, brzo, samo da istinski brzo to razmotrimo, i ućićemo za oko...za deset minuta završićemo ako Gospod da.

Dakle, pogledajmo neke koji su bili oživljeni u tu Božiju kuću. Veoma...

Enoh! (Za deset minuta idemo, ako možete samo još toliko istrpeti.) Gledajte, Enoh je bio živa Božija Reč za njegovo doba, on je bio prorok.

A prorok je Božije ogledalo. Koliko vas to zna? Koliko vas to zna? A ogledalo ne odražava sebe, ne pokazuje sebe, jer ogledalo nije odraz u njemu. Mora postojati nešto što će se odraziti u ogledalu, da bi ono odrazilo tu stvar. Tako da je prorok izabrana posuda od Boga koja ne može odražavati ništa drugo već je on direkno usmeren na ono što treba da odražava, Boga, da odražava Hristov lik, tu Reč. Razumete, ništa drugo to ne može učiniti. I vi ste jedno ogledalo, i to je razlog što je prorok morao pojesti knjigu. To je razlog što je morao pojesti svitak. On je morao odražavati Reč za to doba. Jeste li shvatili?

Zapazite Enoha, Božije savršeno ogledalo u tipu. Kada je Bog završio s njime, On ga je jednostavno preneo, podigao ga je gore. Mehanika koju je on odražavao postala je dinamika sa Duhom, i podigao ga je gore.

Isto je bilo i u danima Ilije. Ilija, čak i njegove kosti, gde je bio taj odraz... Božije ogledalo u njegovom telesnom biću je objavilo Božiju Reč. I oni su mrtvaca stavili na kosti, i to je pokrenulo ponovo život. A mi smo Njegovo Telo i kosti, dokle god smo Hristova Nevesta. Da li verujete u to? U redu. On je umro za nas, a mi smo umrli sebi i sahranjeni smo u Njegovo Ime, da više: “ne bi bili od sveta već od Njega,” jer je i Nebeska porodica nazvana po Imenu Isus Hrist. To su Efežani 1:21. Jer oboje Nebo...porodica na Nebu. Kako se zove porodica na Nebu? Isus. Kako se naziva porodica na zemlji? Pa, to je Božija kuća gde se nalazi Krv. Da li je to tačno? To su ta vrata, to je ta kapija, to je mesto gde On stavlja Svoje Ime, i Reč je postala telo i nastanila se među nama. To je Reč koja odražava i daje varnicu dobu u kojem vi živite. To je ono što je On bio, to je ono što je bio Mojsije, to je ono što je bio Jakov, to je ono što su svi ostali bili, varničiti na tu Reč Božiju, to ogledalo u kojem je Bog odražavao Sebe. I doći do tog savršenog Božijeg lika, Isusa Hrista, Božijeg Remek-dela; koje je bilo udareno da bi On mogao njih ostale uzeti za Nevestu, koja odražava Njega.

Mojsije je bio u Njemu. Jošua je bio u Njemu. I ako ste vi u Njemu, vi ste bili u Njemu pre nego što je utemeljen svet, u toj Božijoj porodici; i sada vi ste i dalje s Njime, vi ste umrli s Njime, otišli ste na krst s Njime, vi ste uskrsli s Njime; i sada ste još uvek s Njime, sedeći u Nebeskim mestima, odražavajući Poruku ovog doba ljudima, Svetlost ovog sveta. “Vi ste Svetlost sveta,” ali ako je ono prekriveno denominacijskom korpom, kako će oni to onda videti? Jer vaše tradicije, činite da Svetlo postane ne efikasno! Pokušavajući... Vaše denominacije, pokušavaju da drže Svetlo podalje od vaše crkve; vi nećete ući unutra, a niti ćete njih pustiti. Amen.

Hajde da se samo zaustavimo. Moj Bože, imam već previše ovde. Mogli bi nastaviti dalje... Moj Bože! Imamo još pet minuta.

Da li vidite ko je vrata? Gde je Bog stavio Svoje Ime? U Isusa. Kako ulazite u Njegovo Ime? Kako ulazite tamo unutra? Tako što ste kršteni tamo unutra! Kako? Vodom? Duhom! “Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje.” To je krštenje Svetim Duhom.

Krštenje vodom vas samo dovodi u zajedništvo sa ljudima, pošto ste prepoznati da ste prihvatili Hrista. To je istina. No to je Duhovno krštenje. Ja mogu prizvati Ime Isusa nad vama i krstiti vas, ali to nije to.

Ali kada jednom taj Sveti Duh...ta originalna Reč kada dođe u vas (ta Reč, Isus), onda brate, Poruka više tebi nije tajna; ti To znaš, brate, To je sve rasvetljeno pred tobom. Haleluja! Slava neka je Bogu! Amen!

Ja Ga ljubim, ja Ga ljubim

Zato što je On najpre ljubio mene,

I pribavio moje spas-...

Dragi Bože, molim se da Ti isceliš te ljude, Gospode, i ozdravi svakoga od njih. U Ime Isusa Hrista. Amen.

Ooo! Ljubav! Ooo!

Otkako sam verom video tu reku,

Koju obezbeđuju te rane, (iz tog Remek-dela)

Otkupna ljubav bila je moja tema.

Kako možete... Bog je ljubav. “Onaj koji ljubi je od Boga,” božanska, sveta ljubav, ne prljava ljubav; već čista, bistra, sveta ljubav, Božija ljubav, ta Reč. “Tvoje Zakone sam sakrio u srcu svome, da ne grešim protiv Tebe,” moj Bože, David je povikao. Nije li On predivan? Zar Ga ne ljubite?

Dakle, postoji jedan Put, čisti, sveti Put, jedino mesto sastanka na kom će vas Bog sresti. Ne zato što kažete: “Bože, pa ja sam dobar Metodista. Ja sam dobar Baptista. Ja sam dobar Pentakostalac.” Ne! Već zato što ste u Isusu, toj Reči, deo Reči koja se objavljuje danas, Poruka ovog dana; ne Luterova, Veslijeva ili Pentakostalna; već vaš Isus, to ogledalo, koje je došlo gore do ovoga. Vi se ne možete vratiti nazad u te stvari, to bi bilo dodavanje kvasca u vaš sveti Hleb, tome da: “Čovek će živeti od svake Reči koja izlazi iz Božijih usta, u Svome vremenu.”

Ooo, dođi Gospode Isuse, veliki Završni Kamenu. Pogledajte ge leže tamo, prah od tih Luterana koji su tamo davno umrli u mučeništvu; pogledajte te Metodiste.

Te Pentakostalce i tako dalje, dolazeći sada gore, iz kako istinskog napora su oni došli.

Vi Božije Skupštine ste izašle i organizovali se, iz same stvari iz koje vas je Bog izveo napolje, vi ste se okrenuli nazad kao svinja u svoju kaljugu.

Vi ujedinjeni Jediničari, ti stari J.C. Pentakostalne Skupštine Isusa Hrista. Jedno za crnce, i podelili ste se zbog segregacije. Vi koji ste to učinili, i onda se ujedinili i nazvali se “Ujedinjena.” A onda ste se organizovali i svađali se sa Skupštinama Božijim: “Kao pas koji se vraća svojoj bljuvotini.” Ako je ta bljuvotina prvi put razbolela tog psa, neće li ga ponovo razboleti? Promenite svoju ishranu od denominacije ka Reči i živite sa Hristom. Sram vas bilo!

Imam Oca tamo preko,

Imam Oca tamo preko,

Imam Oca tamo preko,

Na drugoj obali.

Jednog blistavog dana otićiću da Ga vidim,

Jednog blistavog dana otićiću da Ga vidim,

Jednog blistavog dana otićiću da Ga vidim,

Na drugoj obali.

Ooo, neće li to biti sretan susret,

Ooo, neće li...(Reč ide ka Reči) susret,

(Kada Nevesta odlazi gore, Reč po Reč)

...sretan susret,

Na drugoj obali.

Taj blistav dan može biti sutra,

Taj blistav dan može biti sutra,

Taj blistav dan može biti sutra,

Na drugoj obali.

Kažete: “Stvarno tako misliš, brate Branhame?”

Da, gospodo! Kada Luterani tog doba, Veslijanci tog doba, Pentakostalci svoga doba (oni pravi, ne denominacionalisti); Pentakostalci, oni koji su dodali kvasac (njihove denominacije), umrli su. Ali ova prava Reč kreće se dalje, razumete. Upravo kao što je rekao Isus: “Tog dana vi ćete znati da sam Ja u Ocu, i Otac u Meni, i Ja u vama i vi u Meni.” To je sve Reč!

Ooo, neće li to biti sretan skup (kada se Njegovi sinovi skupe kod Njegove kapije)

...sretan skup

Neće li to biti sretan skup,

Na drugoj obali.

Dakle, crkvo, mi sada učimo. No, upamtite, kada budete otišli odavde, kada se pokrenete sada dalje od ljuske; vi onda idete u seme, ali izložite se Prisutnosti tog Sina. Nemojte dodavati onome što sam rekao, i nemojte oduzimati onome što sam rekao. Zato što sam govorio Istinu, koliko ja To poznajem, onako kako mi je to predao Otac. Razumete? Nemojte Tome ništa dodavati, samo recite ono što sam ja rekao.

Stvar toga je, samo reći ljudima da dođu i da traže Gospoda Isusa. I onda se i vi samo izložite Njegovoj Prisutnosti, samo Ga volite: “Gospode Isuse, Božiji Sine, ja Te volim! Omekšaj moje srce, Gospode. Udalji svu prljavštinu i ljubav prema svetu, i dopusti mi da živim sveto u ovom sadašnjem svetu pred Tobom.”

Hoćemo li pognuti naša srca u molitvi. Dakle, da vidimo, da li ste nekog izabrali da nas raspusti u molitvi? Ili, ću onda to ja učiniti. Budite u istinskom poštovanju.

Dragi Bože, mi Ti zahvaljujemo što smo imali našu duhovnu hranu. Mi Ti zahvaljujemo, Gospode, da iz vitamina Reči rastu sinovi Božiji. To ne utiče niti na jedan drugi karakter, jedino na sinove i kćeri Božije. Tako da Ti se mi zahvaljujemo zbog toga. I molimo se, Bože, da mi iz toga izvučemo koristi, a ne samo da Ti mi zahvaljujemo. Mi Ti zahvaljujemo zbog toga, ali neka bi mi koristili snagu da pokušamo (Ljubavlju) da uverimo ljude da veruju u našeg Boga; lutalice, grešnike, žene, muškarce, dečake, devojčice, u ovom dobu.

Videći Gospode, da je mentalno stanje, to nervozno doba u kojem ljudi žive, da ih to udaljava od njihovog uma; da bi ispunili tačno ono što je Pismo reklo i obećalo, velike zloslutne stvari će doći na zemlju; kao skakavci, da bi progonili žene koje seku svoju kosu, oni će imati duge kose kao žene. I razne stravične prikaze koje će oni biti u stanju da vide, Gospode, u tom mentalnom, razvodnjenom stanju u kojem se nalaze, a onda će vikati stenama i planinama. Žene koje će se ponašati kao majke prema psima i mačkama, i neće podizati decu da bi Ti odali čast. I one kojima si dao decu i one su ih rodile, i pustile su ih na ulicu da rade šta oni hoće. Nije ni čudo što si rekao, Gospode, kada si išao na krst: “Onda će oni početi da viču stenama i planinama da padnu na njih.”

I vidimo kako se i sve ostale stvari pokreću sve do ovog vremena. Vidimo Pisma kako su dokazana i potvrđena. I upravo pošto to vidimo, Gospode, Ti sa našim vlastitim očima (kako se manifestuje), jednog dana biće Uznesenje i videćemo manifestaciju te Reči, “Jer Sin čovečiji će doći na oblaku slave, sa Svojim svetim anđelima, i bićemo podignuti da se sretnemo sa Njime u vazduhu.” To će onda biti... Mi sada o tome slušamo, a onda ćemo to videti svojim sopstvenim očima.

Neka bi mi tada bili u Njemu, Gospode, na jedinom određenom mestu. A On je ta Žrtva. Mi Mu donosimo, ono što smo čuli o Isusu Hristu, u Božiju kuću kroz krštenje Svetim Duhom, kroz Ime Isusa Hrista. I tamo je prihvaćena naša Žrtva, i mi smo uvedeni u porodicu; zato što, dok smo još lutali u svetu, mi smo bili određeni sinovi i kćeri Božije, pre postanka sveta. Hvala Ti na tome, Oče. Ooo, kako bi se iko ikada mogao odvratiti od tako nečega, kada nađu Istinu, s kojom ih je Bog izabrao iz sveta? Bilo ih je na milione izgubljenih, na dan kada sam bio spašen.

Ooo, umiruće Jagnje, kako ikada da Ti zahvalim? Kako bi moje srce moglo ikada biti dovoljno u poštovanju. Ti, pomozi mi dragi Bože, da živim odano. Pomozi i mojim ljudima da žive odano. Molim se za njih, Gospode; i možda ja to čak i ne tražim na ispravan način. No, oprosti mi na mom neznanju, Gospode, i pogledaj samo na moje srce. Molim se da niko od njih ne bude izgubljen, niti jedan od njih, Oče. Zahtevam svakog od njih za Tebe. U Ime Isusa Hrista. Amen.

Ja Ga ljubim...

I ako Ga vi ljubite, volite i jedni druge. Rukujte se jedni s drugima.