ŽEĐ

Dobro veče, prijatelji. Privilegija je biti ovde večeras. Ovo je drugi put da sam ovde u ovoj Grantway Skupštini s mojim dragim bratom Mackom i svim ovim divnim osobljem ovde i pridruženim hrišćanima iz različitih crkava, bratom Lee Vayleom. I baš sam sreo brata ovde, koji, bliski prijatelj brata F. F. Boswortha i nije čak ni znao da je brat Bosworth otišao sresti Gospoda. Rekao sam: “Osećam se kao da sam sreo Elizeja koji je izlio vodu na Ilijine ruke,” kada su oni bili u inostranstvu i nisu znali da je brat Bosworth otišao sresti Gospoda u osamdeset četvrtoj godini života.

Dakle, želim pozdraviti ljude koji su na telefonskoj liniji večeras širom zemlje, sve od Kalifornije do New Yorka i Texasa i-i gore različitih delova zemlje od Mainea do Kalifornije. Tako, mi imamo sistem spajanja tih telefona koji je bio veliki blagoslov. I dakle mi razumemo, preko našeg dobrog prijatelja, brata Pearryja Greena, da oni imaju malu spravu koju mogu staviti na vaš televizijski prijemnik i ne samo da će to biti na vašem telefonu nego ćete primati televizijski signal pravo na vaš televizijski prijemnik takođe. I oni sada to proveravaju.

I, sestro Mack, drago mi je videti da izgledaš dobro sedeći ovde za orguljama večeras. I vidim mnoge od mojih prijatelja od dole iz Sierra Viste i brata Bordersa...ili brata Robersona radije, iz Indiane; mnoge. Želim reći ljudima gore u šatoru, večeras, izgleda kao da je pola njih ovde dole i iz šatora u Jeffersonvillu.

A mom prijatelju tamo gore, bratu Kuhnu, zbog koga ste zvali u vezi bolesti, zahtev. Molim se za to, brate Kuhn. Samo imaj veru. Nemoj se brinuti. Biće sve u redu.

I dole u Texasu, brate Blair, ako slušaš ovde večeras, moj brate, samo zapamti ovo: da Bog koji te je provukao kroz to prvi put može te provući i drugi put. I mi verujemo da će Bog ispuniti to tebi. I da nisi uzeo đavolsku laž o bilo čemu. Ti samo zapamti da je Bog Bog, i postoji...i On i dalje ostaje isti juče, danas i zauvek. A mi Ga volimo i verujemo Mu i molimo se za tebe.

Svim našim prijateljima u Kaliforniji; bratu Mercieru i njima tamo gore u Arizoni, mnogim drugim mestima, Pheonixu; i brat Williams i vi svi ste spojeni tamo gore večeras, posvuda, sigurno smo zahvalni; i dole u Georgiji. I sigurno smo zahvalni za svakog od vas. Neka vas Gospod blagoslovi.

Imam osećaj prave dobrodošlice ovde večeras u ovoj divnoj crkvi, Skupština Božija ovde u Grantwayu i s bratom Mackom, mojim dobrim prijateljem. Bog je blagoslovio brata Macka. Sećam se da je jednom u Kanadi bio... Jahao sam nazad po stazi na konju skroz nazad u džungli i Duh Sveti mi je progovorio da siđem i molim se za brata Macka. U to vreme on je bio u hitnoj pomoći i Gospod ga je iscelio. I tako, ja sam toliko zahvalan za to i što smo se okupili ovde večeras s njim da proslavljamo Gospoda u ovoj divnoj Istini.

Čovek koji sedi na bini iza mene rekao je: “Pretpostavljam da me ne poznaješ.” Rekao je: “Jednom si me pokupio kao autostopera,” i, ja ne znam, negde gore u Bostonu ili negde: “Detroitu, stopirao je.”

A ja sam rekao: “Pa, obično nastojim pružiti ruku, ako mogu, za one koji su u potrebi.”

I tako, večeras, mi smo svi u potrebi. I molimo se da nam Bog pruži ruku večeras, pomoći, blagoslova i Njegove milosti i milosrđa.

Dakle, nekako sam sklon dugom govoru, ali pokušaću da ne uradim to večeras. Jer ljudi gore u Ohiu su baš nazvali, gospođa Dauch i grupa tamo gore, brat McKinney i brat Brown i svi oni povezani kroz Ohio. Šaljemo vam pozdrave, takođe. Kasno je gore u New Yorku i pretpostavljam da je oko jedanaest ili dvanaest sati u ovo vreme u New Yorku. I crkve su došle i čekale do ovog sata samo za službu. Mi smo zahvalni za te divne prijatelje svugde okolo.

Dakle, pre nego što otvorimo Reč, porazgovarajmo samo sa Autorom na trenutak dok poginjemo svoje glave.

Dragi Nebeski Oče, mi smo...naša srca su presretna zbog privilegije koju imamo da smo živi ovde večeras i okupljeni zajedno s Tvojim ljudima. Ljudi...i za koje verujemo da će živeti večno. Mi sada posedujemo Večni Život jer: “Ti si dao Svog jedinorođenoga Sina da ko god u Njega veruje ne propadne, nego ima život večni.” U Njegovom hodočašću ovde na zemlji On nas je učio: “Onaj ko sluša Moju Reč i veruje Onome koji me poslao, ima život večni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u Život, jer je verovao jedinorođenom Sinu Božijem.” Kako Ti zahvaljujemo za tog velikog Spasitelja! I molimo večeras da nas Njegova velika prisutnost toliko blagoslovi zajedno ovde dok čitamo o Njegovoj Reči i govorimo o Njoj. Neka Duh Sveti donese to do svakog srca širom nacije, Gospode, gde god su ljudi okupljeni zajedno.

Blagoslovi druge propovednike koji su za propovedaonicom. Mi molimo, Oče, da Ti blagosloviš ovu Grantway Skupštinu: njenog pastora, njegovu suprugu, njegovu decu; đakone, poverenike i celi odbor. I, Oče, neka bi zajedno mogli raditi za Kraljevstvo Božije dok ima dovoljno Svetla da vidimo gde se okupljamo jer čas dolazi kada niko ne može raditi. I, Oče, dok imamo ovu privilegiju, neka bi - neka bi iskupili vreme, Gospode. Neka bi, neka to bude ispunjeno nama. Isceli bolesne i one koji su u nevolji širom zemlje. Neka bi se prisutnost Božija osetila u svakoj pukotini i uglu zemlje, večeras.

Shvatamo da sud nastupa. Velike greške se dešavaju i nacija se potresa i potresi na različitim mestima. Velike istorijske stvari o kojima smo čuli u prošlim danima, o sudu, po Bibliji i vidimo ih kako se danas ponovo ponavljaju. Proroštvo govori: “Kao što je bilo u Nojeve dane, tako će biti i u dolasku Sina čovečijeg. Slično kao što je bilo u Lotove dane, tako će biti i u dolasku Sina čovečijeg,” i vidimo da se to događa sada. “Ljudska srca klonu; teskoba vremena; nevolje među narodima.” Bože, mi znamo da smo na kraju vremena.

Pomozi nam, Gospode, da-da odnesemo Poruku do svake pukotine i ugla, svakom detetu koje si odredio za Život. Ispuni to, Gospode. Tražimo to u Isusovo Ime. Amen. Gospode, blagoslovi sada čitanje Njegove Reči.

Dakle, mnogi od vas žele nekako pogledati u Bibliju odakle propovednik čita. I želim čitati večeras, par, tri stiha iz Psalama, Psalam 42, samo na način da bih imao tekst. I imam neke citate Pisma ispisane ovde i želim se pozvati na njih, ako mogu, kako idemo dalje u sledećih nekoliko minuta, da govorimo o ovoj temi. Psalam Davidov. David je napisao Psalme.

Sada dok okrećete, mogu reći ovo. Mnogi ljudi kažu: “Pa, jesu li Psalmi nadahnuti?” Sigurno jesu. Oni su...

Sve što-što je u ovoj Bibliji je inspirisano, bilo da je istorija, bilo da su pesme, šta god da je to. Nadahnuto je. Isus je rekao: “Zar niste čitali šta je David rekao u Psalmima?” I onda ja mislim, Psalmi, naravno, su pesme. A ako su pesme nadahnute od Boga, što verujem da jesu, i takođe su proročke, ja se nadam da ću stajati taj dan kada se ova pesma ispuni.

Biće sastanak u vazduhu,

U toj slatkoj, slatkoj budućnosti;

Srešću vas i pozdraviti tamo;

U tom Domu iza oblaka;

Takvo pevanje se nikad nije čulo, nikad nije čulo smrtnim ušima,

Biće slavno, ja kažem vam!

A Sin Božiji Sam biće Vođa nam

Na tom sastanku u vazduhu.

O, ja-ja želim biti tamo u to vreme!

Dakle Psalam 42.

Kao što košuta traži vodu iz potoka, tako duša moja traži Tebe, Bože.

Žedna je duša moja Boga, Boga živoga: Kada ću doći i pred Bogom se pojaviti?

Suze su hrana moja danju i noću, dok mi...dok mi bez prestanka govore: “Gde je Bog tvoj?”

Mislim da je David, pišući ovaj Psalam, morao biti ožalošćen. I obično je potrebna žalost da donese ono najbolje iz čoveka. To, zaista, tada se Bog...spušta dole kada mi postimo, mnogo puta, da dođemo u poziciju da maknemo sebe s puta. I ja mislim da kada je David došao u ta mesta, da je onda počeo razmišljati o Gospodu, počeo razmišljati o stvarima.

Mnogo puta, Bog nas dovede u-u teške situacije gde moramo pogledati gore. Ponekad čak moramo doći do toga da ležimo na svojim leđima u bolnici ili krevetu negde tako da možemo pogledati gore da vidimo odakle dolaze veliki Božiji blagoslovi.

Dakle, reč iz koje želim govoriti večeras, jedna reč iz Biblije i koja je pronađena u 2. Stihu, “žeđ,” reč: Žeđ. Pogledao sam u rečnik dok sam tražio tu reč.

Razmišljao sam o službi jednom, propovedao sam o temi “Žedneti za životom”. I takođe sam je izvadio iz Psalama kada je David rekao: “Propisi tvoji,” verujem, “draži su mi od života.”

Onda sam gledao i razmišljao o toj reči “žeđ”, tako da sam pogledao u rečnik da vidim šta ona znači. I evo šta Webster kaže: “To je bolna želja,” bolna, kada želite nešto toliko jako dok to ne postane bolno za vas.

Dakle, to-to nije neprirodna stvar, žedneti. Žeđ je prirodna stvar. Ona je jednostavno nešto što nam je Bog dao da bismo mogli, kako bi nam dao želju za nečim. Ponekad Bog ima, takođe, dao vam je kontrolni toranj, nešto što je smešteno unutar vas, što-što kontroliše te različite želje. A ova žeđ, taj kontrolni toranj koji je smešten u ljudskom srcu, je nešto što mu je Bog dao da-da ga upozori na želje koje su mu potrebne.

Dakle, postoje dve različite vrste žeđi. Postoji fizička žeđ. I takođe postoji duhovna žeđ. Želeo bih ponovo pročitati ovo što je David rekao.

Žedna je duša moja Boga, Boga živoga.

Ne nečeg istorijskog ili nečeg što se dogodilo pre nekoliko godina ili-ili nekakve bajke koju je neko ispričao, nego “Boga živoga”, Boga koji je uvek prisutan. I njegova duša je žednela za tim Bogom, ne za nečim istorijskim.

Dakle pronalazimo da vam Bog daje kontrolni toranj da bi vam dao stvari koje su vam potrebne. Dakle, kontrolni toranj u vama je ono što vas usmerava. I ova žeđ nailazi na ovaj kon-...toranj, kontrolni toranj i govori vam kakvu potrebu imate, duhovno govoreći. Kontrolni toranj u telu i u duši, takođe. Postoji kontrolni toranj u telu koji vam govori potrebu koja je potrebna u vašem telu i nju vam donosi žeđ. Takođe, postoji kontrolni toranj u vašoj duši koji vam govori duhovne stvari koje su vam potrebne, nešto u vašem duhu i, i vi po tome možete reći kakav život upravlja vama.

Kada-kada možete videti šta su vaše želje, onda po tome možete reći šta je to nešto što je u vama, šta stvara tu želju koju imate. Vidite, postoji određena stvar za kojom žednite i to-i to vam u vašoj duši može reći šta je ta želja po prirodi žeđi koju imate. Nadam se da to možete razumeti.

Postoji kontrolni toranj duše i jedan za telo i svaki toranj je pozivač upozorenja za potrebe onog drugog. Svaki poziva potrebu zbog koje pozivač zove, šalje talas upozorenja.

Na primer, telo žedni da zadovolji želje koje su u telu, a duh želi stvari koje su u duši, želja je, i mnogo puta to dvoje ratuje jedno protiv drugog. Tamo pronalazimo, što je veliki problem danas, da previše ljudi pokušava živeti između te dve želje. Jer jedno od njih želi zemaljske stvari, drugo želi nebeske stvari.

Kao što je Pavle rekao, opisuje to u Rimljanima 7:21: “Kada hoću činiti dobro, nameće mi se zlo.” Kada pokušavate, jeste li to ikada iskusili, hrišćani? Da kada pokušavate učiniti nešto što je hvale vredno, trudite se da učinite nešto što je dobro, tada saznate da je tu đavo na svakom koraku, samo da bi vas uzrujao, sve što biste... I to je jedna dobra stvar, to. Želeo bih reći ovo da bi hrišćani mogli znati. Da kada ste - kada počnete činiti nešto, a uvek postoji nešto što vas pokušava uznemiriti dok to činite, učinite to svejedno. To je tamo đavo, pokušava vas sprečiti da učinite ono što je ispravno.

Dakle, mnogo puta, upoznao sam ljude koji su skloni biti malo nervozni. Kada saznaju da pokušavaju učiniti nešto i-i sve samo blokira to na obe strane, oni kažu: “Možda nije bila volja Gospodnja.” Vidite? Dakle, nemojte dopustiti da vas đavo tako laže.

Prva stvar je saznati je li to Božija volja ili nije. I onda ako želite znati da li je to volja Božija, pogledajte u Bibliju. Postoji stvar koja-koja vas ispravlja, to je Reč Božija; i onda ako vidite da je to u Reči Božijoj da to učinite.

Kao, na primer, tražiti krštenje Duhom Svetim. Mnogo puta naišao sam na ljude, kažu: “Pa, tražio sam Duha Svetog i jednostavno Ga nisam mogao primiti. Ja ne verujem da je On za mene. Svaki put kada se spustim dole, ja se razbolim. I odem se moliti, ako postim, ja se razbolim. I ako pokušam ostati celu noć, ostati budan, ja postanem tako pospan. Ja-ja ne mogu stajati na svojim nogama.” Zapamtite, to je đavo. Jer Bog namerava da vi imate Duha Svetog. To je za onoga ko hoće.

Mnogo puta pronađete, kada se molilo za vas, na sastanku, za Božansko isceljenje, onda sledeći dan bez sumnje saznate da će đavo učiniti to duplo gorim nego što je bilo dan ranije. Vidite? Zapamtite, to je samo Sotona koji vas pokušava skloniti od blagoslova koji Bog ima za vas. Vidite? Nemojte slušati tog momka. Vidite? Uvek pritisnite pravo napred.

Imao sam iskustvo s time baš nedavno na putu za Afriku. Ako sam ikada imao vreme da je đavo ikada pritisnuo na mene, to je bilo kada sam trebao ići u Afriku ovaj poslednji put. To je postao jedan od-od najboljih sastanaka i vremena kada sam ikada otišao u prekomorske države. Uspeo sam, verujem, postići više stvari u to malo vremena dok sam bio tamo, osim mog lovačkog izleta, nego što sam ikada postigao bilo kada. Uvek sam mislio da me te crkve ne žele tamo i saznao sam... Dobio sam pismo od nekoga, da je to bilo, o, oni me nisu želeli tamo, celo udruženje; i saznao sam da je to bio jedan čovek sa pismom jedne organizacije koji je rekao: “Mi te ne želimo,” on je mislio na sebe i svoju porodicu. Vidite? Tako onda, kada sam stigao tamo... Vidite, samo “mi,” to je bio on i njegova porodica; i to uopšte nisu bili ljudi. Tako, sada se jedno veliko polje otvorilo za nas.

Vidite, kada je Pavle rekao: “Kada hoću činiti dobro, nameće mi se zlo.”

Dopustite da jedan mladi obraćenik dođe večeras do oltara, negde ovde u ovom šatoru ili-ili napolju duž nacije; i samo zapamtite, sutra, majka će biti više ljuta nego što je ikad bila, tata će biti potpuno uzrujan i sva školska deca. I sve ide baš loše jer je to Sotona koji vas pokušava navesti da se okrenete nazad. Pokušava vas skrenuti s Puta. “Kada hoću činiti dobro, uvek mi se nameće zlo.”

Pogledajmo sada žeđ, i hajde da vidimo je li žeđ zapravo prirodna stvar. Neki ljudi su mi rekli: “O, nisam nikad. Ja verujem da je to samo za neke ljude da žele biti hrišćani.” O, ne. To je pogrešno. To je zapravo nešto što je povezano sa svakim ljudskim bićem. To je sigurno istina. Kada smo došli u ovu zemlju u ranim danima, pronašli smo Indijance ovde. A Indijanci, iako su bili pagani u to vreme, oni su proslavljali sunce ili nešto. Dokle god su oni ljudi, u njima postoji nešto, prirodna žeđ, žudnja za Bogom, negde.

Nazad u džunglama, baš nedavno tamo nazad, dvesto devedeset kilometara od najbliže civilizacije, mali, mali grad od oko tri hiljade ljudi, Beira u Mozambiku. Pronašli smo domoroce koji nisu čak ni...nikada nisu videli belu osobu. Pronašao sam jednu devojku domorotkinju, nije imala odeće na sebi, (sve one jedva da imaju odeće na sebi) i ona je sedela gore na drvetu. A ja sam pratio lava, a tamo je bilo... Čuo sam nešto kao ljudsko biće, kako vrišti. Ta devojka domorotkinja sedela je tamo gore izbezumljenih očiju, držeći bebu. I zbog čega je bila uplašena... To joj je jedina zaštita, popeti se na drvo, od lava, leoparda ili nečega, ili neke životinje. A ona me videla i čula da je ljudsko biće, ali kada je pogledala i videla belu osobu! Ona nikada nije videla nijednu u svom životu, vidite i bila je prestrašena na smrt. Vidite?

Ali kada smo pronašli te ljude, čak i u tom primitivnom stanju tamo, oni su i dalje proslavljali. Pre nego smo pozvali lava, oni su izlili neko jelo od kukuruza (to je ono što oni jedu) na mali list i pljeskali su svojim rukama i pozvali su duha nečeg velikog nekog koga nisu znali gde je (kao sveca zaštitnika ili nešto, katolicima), kako bi ih zaštitio da ne bi stradali tokom napada tog lava.

Vidite, to je nešto prirodno. Nije neprirodna stvar žedneti za Bogom. To je prirodna stvar. To je jednostavno nešto što biste trebali činiti. Bog vas je načinio takvima. I to nije super čovek, to je zapravo samo obično ljudsko biće. To nije samo posebno za neke ljude.

Oni kažu: “Pa, video sam neke ljude koji žive tako pobednički život da su neprestano na krovovima, proslavljaju Boga. Želeo bih da se mogu tako osećati.” Pa, razlog zbog kojeg se osećate tako je žeđ u vama. I to je jednostavno prirodna stvar. To je za svaku osobu - žedneti za Bogom.

Sada ćemo uzeti neke prirodne. Prvo je žeđ. Uzmimo, na primer, žeđ za vodom. Kao što je David ovde rekao, žedneti za vodom. Žedneti za vodom, telu je potrebna voda. I ako ne zadovoljite tu žeđ, umrećete. Dehidriraćete i vi ćete - vi nećete preživeti. Ako ne možete dobiti vodu za tu žeđ, da ugasite tu žeđ prirodnog tela, uskoro ćete umreti. Nećete živeti dugo. Bez hrane možete živeti duže nego bez vode. Jer možete postiti četrdeset dana (Isus jeste), pretpostavljam, bez-bez hrane, ali ne biste mogli izdržati tako dugo bez vode. Samo biste se jednostavno osušili i umrli. Morate imati vodu. A žeđ koja dolazi na vas, pa, ona je da pokaže da je telo u potrebi za nečim da ga održava u životu. Telo mora imati vodu kako bi ostalo živo. Vi ste ionako osamdeset-nešto posto vode i nafte i vi morate uneti te izvore da vas drže u životu. Kao što sam rekao, ako zanemarite to, umrećete.

Žeđ je također alarm. Ona je budilnik, ta žeđ. Duša navije budilnik, malu zujalicu unutar vas koja vam govori da smrt vreba u blizini. Da, ako uskoro ne dobijete vode, vi morate umreti. I to postaje glasnije i glasnije, dok je konačno neprestano odgađate i vi ćete umreti jer je ona budilnik.

Kao što ju je David opisao ovde u Psalmima: “Kao što košuta čezne za vodom iz potoka, tako duša moja čezne za Tobom, Bože.” Kao što jelen čezne za vodom iz potoka!

Često sam mislio čitajući ovo o Davidu. David je bio čovek šume, lovac. I lovio je jelene, naravno. I mnogi od nas, u ovom danu, ih lovimo. Jelen je jelen.

I mi pronalazimo, ako ste ikada videli pse, divlji psi će zgrabiti jelena. I, kao kojot, obično imaju očnjake. I može zgrabiti jelena baš preko ruba uveta, ovde, i zaljuljati njegovu masu. On preseče grlo jelena i jelen tada nema šanse. Ali ponekad pas, kao u Africi tamo, divlji pas će zgrabiti jelena pravo u bokove ako promaši grlo. On će zgrabiti, drugi put, u bok. I ako je jelen dovoljno jak i dovoljno brz, može otresti psa.

Jelen je puno brži. Pas ga vreba dok on ne gleda i kada mu se približi, a on-on ne zna da je pas blizu.

I onda, kada ga divlji pas zgrabi, ako je stvarno brz, on ga može zbaciti. I, ali kada pas izađe iz boka, ima puna usta jelenovog mesa. Ili, kada ga zgrabi za vrat ponekad, on će zagristi blizu žile kucavice i promašiti je. A jelen, tresući ga, on će povući celi komad mesa sa vrata jelena, onda krv počne teći.

A onda će pas doći pravo na trag te krvi, za jelenom. I kako život jelena počinje slabiti, kako krv, koja je telu životni tok, kako to počinje nestajati, jelen postaje slabiji. A onda je pas ili vuk pravo iza jelena.

Dakle, ako taj jelen ne može pronaći vodu! Dakle, voda ima nešto u sebi što, kada jelen popije vodu, to zaustavlja krvarenje. Ali ako ne dobije vodu da ga ohladi, onda krv nastavlja teći brže, jer on trči i njegovo srce pumpa. Ali ako ikad može doći do vode, jelen će preživeti.

Dakle, tu je velika pouka, vidite, a David ovde govori: “Kao što jelen čezne za vodom iz potoka, moja duša čezne za Tobom, Bože.”

Dakle taj jelen zna da ako ne pronađe vodu, da je gotov. On jednostavno ne može živeti. Pratio sam ih mnogo puta nakon što su bili ranjeni. Kada naiđe na izvor vode, on će preći unutra i popiti vode, ići gore preko brda; vratiti se dole, preći, popiti vode i otići gore. Nikada ga nećete stići dok god on prati taj potok. Ali jednom kada napusti potok, ako nigde ne može pronaći drugu vodu, odmah ćete ga uhvatiti. I dakle, jelen to zna, tako da će ostati pravo s vodom, gde jako brzo može doći do nje. Dakle, možete li zamisliti jelena sa svojom njuškom prema gore, uhvaćen je negde gde nema vode?

I on kaže: “Kao što jelen žedni ili čezne (to je žeđ) za vodama iz potoka, moja duša čezne za Tobom, Bože. Ako Te ne pronađem, Gospode, ja ću umreti. Ja-ja-ja ne mogu nastaviti ako Te ne pronađem!” I kada muškarac ili žena, dečak ili devojka, dobiju takvu vrstu žeđi za Bogom, on će pronaći nešto. Vidite?

Ali kada dođemo do toga, baš nekako na pola puta: “Pa, ja ću kleknuti dole i videti šta Gospod radi.” Vidite, vi još zapravo ne žednite. To mora biti žeđ između smrti i Života i onda se nešto dogodi.

Jelen, takođe ovde on je... Pronalazimo da on takođe ima drugo čulo, mirisa, koje aktivira alarm u njemu kada mu je neprijatelj blizu. On je zaposednut, to malo biće, sa čulom da se zaštiti. I ima mali alarm u sebi, malo nešto, da poškaklja njegovu njušku kada je neprijatelj blizu. Možete neprijatelju ući u vetar i on zna da ste tamo i pobegne. Ponekad kilometar daleko, on vas može namirisati i pobeći, ili vuka ili bilo kakvu opasnost. Sposoban je namirisati to jer je načinjen na takav način. On je jelen po prirodi. I to čulo u njemu je jednostavno nešto što mu je Bog dao, čula njemu, da živi po njima.

I pomislio sam, upoređujući jelena sa čovekom koji žedni za Bogom pre nego neprijatelj stigne tamo. Postoji nešto u detetu Božijem da kada ste jednom rođeni u Duh Božiji, primili krštenje Duhom Svetim, postoji nešto u osobi što može osetiti neprijatelja. Možete uzeti čoveka kada uzima Pismo i čita Pismo i pokuša ubrizgati nešto u to Pismo što je suprotno Pismu; čovek koji je ispunjen Duhom Svetim može to osetiti vrlo brzo. Tu je nešto pogrešno. Kada on dođe na mesto i-i to malo određeno čulo tamo unutra, koje je načinjeno da zaštiti vaš život. Vi, vi ne smete, ne smete nikada ići za ničim osim ako to nije tačno Reč Božija. Morate ostati upravo tačno s tom Reči. I, dakle, i mi smo osigurani tim čulom dok god smo u Duhu Svetom.

Možete ići čitati i, kao na primer, neko kaže i ja odem da pročitam u Marku 16 i kaže: “A ovi će znaci pratiti one koji veruju: U Moje Ime će đavole izgoniti; novim će jezicima govoriti; ili podizati zmije, ili piti smrtonosne stvari, neće im nauditi; ako polože svoje ruke na nemoćne, biće im dobro.”

Dakle, onda, pronađete osobu koja ustane tamo gore i kaže: “Dakle, to je bilo za apostolsko doba.” To, dakle, jako brzo, ako ste primili Duha Svetog, vi ste bili obdareni tim čulom. To ga pokreće. Tamo je nešto pogrešno. Vidite? Oni to pokušavaju objasniti, da je to za drugi dan, da vi zaista ne trebate te stvari danas. Ali Isus je rekao: “Ovi će znaci pratiti one koji veruju.” Vidite, nešto malo se aktivira u vama, mala zujalica, znajući da je to pogrešno i da je to put smrti.

Jer, Isus je rekao: “Ako dodamo jednu reč Tome ili oduzmemo jednu Reč od Toga, naš deo je oduzet iz Knjige Života.” Vidite, ni jedan citat Pisma. Moramo To uzeti baš onako kako je zapisano. A Bog čuva Svoju Reč, da Je izvrši i mi znamo da To mora biti baš tačno.

Tako zato, bez obzira šta bi crkva rekla, šta bi neko drugi rekao, ako ste vi rođeni od Duha Božijeg, vi postajete deo Biblije. Bog je rekao Ezekielu (on je bio prorok). On je rekao: “Uzmi svitak i pojedi ga,” onda su prorok i svitak postali deo jedan drugoga. I to je vernik kada on primi Duha Svetog; Duh Sveti je napisao Bibliju i Duh Božiji je Reč Božija. “Moje Reči su Duh. U početku beše Reč i Reč beše s Bogom i Reč beše Bog. I postade Reč telom i prebivaše među nama.” Jevrejima 13:8: “On je isti juče i danas i zauvek.” A kada ste vi deo te Reči, o, onda neka dođe nešto suprotno toj Reči postoji mala zujalica koja se aktivira vrlo brzo. Vidite, Ona je da vas upozori da je smrt na putu. Nikada to ne bismo trebali činiti. Postoji takođe...

Te žeđi su jednostavno prirodne. One su prirodne za hrišćana. One su prirodne za ljudsko biće.

Takođe postoji žeđ za uspehom. Toliko mnogo ljudi danas, kako mi školujemo za tu žeđ! Upravo smo primetili, oni su osnovali sveučilište. I mi idemo dole tamo i ljudi potroše hiljade dolara da pošalju svoju decu u školu i-i u sveučilišta i fakultete i tako dalje, da prime obrazovanje: “Da budu uspešni,” oni to zovu, “u životu.” Ali sada, ja nemam ništa protiv toga, dakle, to je u redu. Ali, po meni, mogli biste dobiti sve školovanje na svetu, a još uvek niste pronašli pravi uspeh. Tako je. Jer to će vam samo privremeno načiniti stvari ovde malo lakšima. I postoji... Ali kada vi umrete, ostavljate sve to za sobom i čitavu ovu ekonomiju koju imamo.

Rekao sam to neki dan u Pheonixu. To stoji citirajući ponovo, da “Sva ta moderna civilizacija, celi obrazovni program, celi naučni program, sve je u suprotnosti sa Božijom Reči i Njegovom voljom.” Civilizacija je apsolutno... Nikada neće biti civilizacije kao što je ova u svetu koji dolazi. Ovo je izopačena civilizacija. Bog je imao Svoju prvu civilizaciju na zemlji kada je izgovorio Svoje Reči i oni su se pojavili, svako seme od svoje vrste i u toj civilizaciji nije bilo smrti, bolesti, tuge. A sada uzimamo stvari koje su u naučnom svetu, koje su stavljene ovde da to drže zajedno i izopačimo to u nešto i to donosi smrt.

Kao atomska bomba. Ne znam formule tih stvari, ali mogao bih reći ovo pogrešno. Oni uzimaju uran da razdvoje molekule, i molekul se razlomi u atome. Šta to učini onda? To samo uništava, gotovo, samo uništava. Sve što mi činimo!

Uzmemo lek, stavimo ovu formulu sa ovom formulom da izleči ovo i stavimo to u sebe. I šta činimo? Pokidamo nešto drugo.

Dakle pretpostavljam da ste pročitali, pročitali prošlomesečni Reader's Digest, da je rekao da, “U ovom dobu u kojem živimo sada, da mladi muškarci i žene dosežu srednju dob između dvadeset i dvadeset i pet godina starosti.” Razmislite o tome. Male devojke u menopauzi, a dvadeset i dvadeset dve i dvadeset tri godine, srednja dob. Vidite, šta je učinilo to, to je bila ova hibridna hrana i stvari koje mi jedemo. Vidite, to je stvar, hrana i život koji živimo. Naučnici su nam to doneli i čineći to, oni vas ubijaju.

Bio sam u Africi gde sam video te dečake koji nikada u svom životu nisu uzeli dozu leka. Oni jedu meso koje je imalo crve u sebi. Pili su iz bazena koji je izgledao kao da bi ubio vola. I ja sam gađao metu sa dvesto jardi i nisam je mogao videti sa dvogledom sedam-pedeset. A čovek mojih godina je stajao tamo govoreći mi gde je bilo pogođeno pomoću svog golog oka. Dakle, ako je sva ta moderna kultura učinila nešto... Mislim da kada bih imao njegove oči i njegov želudac, da bih bio prilično dobar čovek. Da.

Ali tu ste vi, vidite, to je ono što je nauka, obrazovanje, civilizacija, mi smo uništeni s time. Uništavamo sami sebe. To je započelo u edenskom vrtu i nastavlja se danas. Ali, žedneti za uspehom!

Onda, mi žednimo za zajedništvom. Mi idemo, želimo zajedništvo.

To je kao mladić i devojka. Dakle, nije nepotrebno ili nije (mislim) neprirodno za mladića i devojku da-da vole jedno drugo. To je žeđ za ljubavi. Njihovo je doba i oni-oni vole jedno drugo. I to nije neprirodno, to je baš prirodna stvar za njih da čine tako.

Dakle, pronalazimo mnoge stvari za kojima žednimo u životu koji živimo u prirodnom telu. To je jednostavno nešto što je u nama. Mi to želimo učiniti, apsolutno osećamo da je to potrebno. I potrebno je da to učinimo.

Pronalazimo mnogo žena, u ovim danima, koje žedne za lepotom. Dakle ne postoji žena... Prirodna je stvar za ženu da žedni da bude lepa. To je-to je njen od Boga dan instinkt i-i njena lepota koju joj je Bog dao za njenog partnera. I dakle, pronalazimo da žene žele biti takve. Zašto je to tako? To je samo zato jer je to nešto što joj je Bog dao. I nije pogrešno za ženu da bude lepa. Trebale bi biti.

I, znate, one su jedino stvorenje kod kojeg-kojeg je žensko lepše od muškog; to je u ljudskoj rasi. Svaka druga životinja, uzmite kravu i bika, srnu i jelena, kokošku i petla, kvočku i petla, uvek vidite da je muško veliko i lepo. Ali u ljudskoj rasi, pokazano je da je tu perverzija došla, to se okreće i žena je ta koja je-je lepa, i one žude da budu lepe.

Ne kao neke od tih čudnih stvorenja koja vidimo na ulici danas; ne, ne, ne takva vrsta lepote. Ne. To je najužasniji prizor koji sam ikad video u svom životu. Da, gospodine. To je perverzija koja izopačuje pravu žeđ.

Dakle, prava žeđ koju žena treba imati je da bi se “ukrasila doličnim izgledom i imala hristoliki duh,” I Timotejeva 2:9. Dakle, žena bi trebala žedneti da bude takva. Dakle, ako želite biti lepe, to je način koji vas čini lepom, vidite, to je hristoliki duh i ukrašene doličnim izgledom.

O, neki od tih ljudi danas na ulicama! Ne možete razlikovati muškarca od žene i to je-to je najužasnija stvar koju biste... Ja ne bih, to je-to je... Nikad nisam video tako nešto, kao ljudska bića. To je daleko od čoveka. Oči obojene skroz gore tako i, znate, te gušter oči čudnog izgleda i sva ta čudna odeća. I, pa, to čak ni ne... Sve tako neoblikovano, one čak ni ne izgledaju kao ljudska bića. A neki od tih momaka ovde napolju sa svojom kosom počešljanom prema dole, njihove sestre, vikleri ispred ovde, znate, pa, to je potpuna izopačenost! Tako je. To je-to je-to je Sotona, a Sotona je izopačenik.

Kada je Bog načinio sve u vrtu Edenskom, to je bilo lepo, onda je došao Sotona i izopačio. Sotona ne može stvoriti ništa. Postoji samo jedan Stvoritelj, to je Bog. Ali Sotona izopačuje originalnu tvorevinu. I sada je on ušao u (o tome želim govoriti večeras) izopačenje originalne tvorevine žeđi.

Dakle, žena, kao što sam ranije rekao, želi biti lepa. Postoji nešto u njoj da je ona ženstvena i želi biti takva.

Ali način na koji su one na ulici danas, ošišane kao muškarci, nose mušku odeću, a onda se muškarac okrene, nosi žensku odeću i ošišan je kao žena. Vidite, to je izopačenje, cela stvar! Vaša hrana je izopačena. Vaš život je izopačen. Vaša žeđ, izopačena. Vaša želja je izopačena. Ovo je dan izopačenja!

Govorio sam ovde, ne tako davno, o Sotoninom Edenu. Bog je uzeo šest hiljada godina i napravio savršen Eden. Sotona je došao i raspršio to semenje i deformisao ih. Dakle, on ima šest hiljada godina i ima svoj vlastiti naučni Eden, pravo nazad ponovo na izopačenju ispravnog.

I ovo je doba hibridizacije, hibridizacije. Oni čak imaju crkve danas, dok ne postanu hibrid. Tako je. Oni dođu ovde, oni samo idu u crkvu, to je loža umesto crkve. Crkva je mesto gde ljudi dolaze zajedno i proslavljaju Boga u Duhu i Istini. A danas je to loža. Mi odemo tamo i imamo malo vremena za rukovanje i zajedništvo i nešto crne kafe u zadnjem delu zgrade, onda odemo kući do sledeće nedelje i obavili smo svoju religioznu dužnost.

Dakle, ovo je izopačeno doba. A Sotona izopačuje te žeđi koje je Bog stavio u vas, da žednite. Sotona ih izopačuje. Dakle, ako želite znati ispravno, izopačenje...

Ako vi, žene, želite biti lepe, uzmite I Timoteju 2:9, to je to “ukrašavaju se doličnim izgledom-izgledom, hristolikim duhom, čednošću, podložnošću svojim muževima,” i tako dalje. To je način na koji trebate biti ukrašene, vaš život koji živite.

On izopačuje pravu prirodu Božiju i pravu žeđ Božiju, tela i duše, preko požude za grehom. Greh, izopačenje! Dakle nalazimo, osoba danas, način na koji su uzeli tu izopačenost; žeđ za Bogom, žeđ da budu lepi i sve te žeđi. Za, za vodom, oni su okrenuli to u zadovoljavanje toga s pićem. Žeđ za radošću, svi žele imati radost, žeđ za zajedništvom, sve te velike žeđi koje je Bog stavio u nas da bismo mogli žedneti za Njim. Bog vas je načinio da žednite za Njim a mi to pokušavamo zadovoljiti sa nekom drugom vrstom žeđi, sa nekom drugom vrstom izopačenja ispravne žeđi. Vidite kako je u prirodnom? Vidite kako je u duhovnom? Mislimo, dok god se pridružimo crkvi, to-to rešava to, to je sve što trebamo učiniti. Pa, to je apsolutno pogrešno. Ne.

Bog želi da vi žednite za Njim! “Kao što jelen čezne za vodom iz potoka, moja duša čezne za Tobom, Bože.” Vidite? Vidite?

Dakle, ako je taj jelen čeznuo za vodom iz potoka, šta ako bi neko prišao i drugi prijatelj jelen bi mogao prići i reći: “Ej, reći ću ti šta bih ja-ja mogao učiniti. Znam gde se nalazi rupa od blata ovde dole.” Dakle, jelen to ne bi želeo. On, to mu ne bi učinilo ništa dobro.

I ne postoji ništa što može zadovoljiti tu žeđ koja je u ljudskom biću dok Bog ne uđe tamo. On To mora imati ili umreti. I nijedna osoba nema pravo pokušati utišati ili zadovoljiti tu svetu žeđ, koja je u njemu, stvarima sveta. Ne, gospodine. Bezbožno je učiniti tako. I ako žednite za Bogom, nemojte se rukovati sa propovednikom i staviti svoje ime u knjigu. Ako žednite za Bogom, postoji samo jedna stvar da zadovolji to, to je sresti Boga. Ako žednite za Bogom, to je jedini način na koji Ga možete sresti, je činiti to.

A onda postoji velika opasnost, takođe, ako ne pazite šta radite u to vreme. Ako žednite za Bogom, budite sigurni da je Bog taj koga pronađete. Vidite, budite sigurni da je vaša žeđ zadovoljena. Ali ako je Sotona bio u mogućnosti da vas izopači od tih prirodnih apetita i to će on učiniti ako može, on će-on će vas jednostavno navesti da pokušate biti zadovoljeni.

Čovek izađe napolje, šta potakne čoveka da se napije? To je zato što je zabrinut i slomljen. Postoji nešto što nedostaje u njemu.

Bio sam kod Mayoa, ovde ne tako davno i bio sam tamo gore na razgovoru. A onda je rečeno u ovome, da, razgovarali smo o piću i rekao sam im da je moj otac pio.

Rekli su: “Šta ga je potaknulo da pije?”

Rekao sam: “Ne znam.”

On je rekao: “Je li to zato što je bilo nešto što (on) ga nije zadovoljavalo i on je mislio da može piti da izbaci to iz svog uma.”

Uhvatio sam to upravo tada, vidite. To je ustvari bio Bog, jedina stvar koja može zadovoljiti tu žeđ. Bog Sam je jedina stvar koja može zadovoljiti tu ljudsku žeđ, je da prihvati Boga.

Dakle, Sotona uzima te stvari, kao što sam rekao, i izopačuje ih. Onda ako ste-ako ste... Ako vi ne želite dati toj žeđi pravo mesto u vašem životu i ne želite žedneti i uzeti stvari koje je Bog dao da zaustavi tu žeđ, da je ugasi, onda će vas Sotona odvesti do nekih od svojih ustajalih jama ovog sveta. Negde to morate imati. Ako ne možete naći hranu, jeli biste iz kante za smeće. Vidite? I ako vi-ako ne biste mogli pronaći vodu i da umirete, pili biste iz bilo kakve bare jer umirete.

Ali nema razloga za to kada žednite za Bogom, jer Bog je živi Bog, ne nešto istorijsko nešto. “Moja duša žedni za Tobom, živim Bogom,” Nešto što daje žive vode, Nešto što zadovoljava.

Postoji jedna druga priroda, prirodno, samo prirodna žeđ, u toj žeđi duše. Mogli biste reći: “Brate Branhame, je li ta žeđ duše, je li ona prirodna?” Da, prirodno je za dušu da žedni. I to jeste, jer Bog vas je načinio takvima, to tako da biste žedneli za Njim. On želi da vi žednite za Njim. Dakle, Bog vas je načinio takvima. Nije vas morao načiniti takvima, ali On je to učinio. I da vas On nije načinio takvima, da žednite, bilo bi izgovora na Sudu, kažete: “Ja-ja-ja nikad nisam žedneo za Bogom.” Ali, nema izgovora, žednite. Nešto ćete uraditi; možete načiniti svoju ženu, možete načiniti svoj automobil, možete učiniti nešto drugo, možete ići u crkvu i pokušati je zadovoljiti. I ja nemam ništa protiv odlaska u crkvu, ali to nije zadovoljstvo. To je pronaći Boga, živoga Boga, Boga Neba, u vašoj duši, koji zadovoljava tu čežnju i žeđ za kojom žudite.

Dakle, On vas je načinio tako da možete žedneti za Njim, za Njegovim zajedništvom. Dakle, postoji istinska žeđ za zajedništvom. Sada, mi volimo da se sastajemo jedni sa drugima. Mi to činimo večeras. Sastajemo se ovde zajedno večeras jer volimo zajedništvo jedni s drugima. Zašto to radimo? Jer postoji nešto u nama da želimo sresti jedni druge. To je jednostavno prirodno. I dakle, okupimo se na zajedničkom tlu ovde, znači, jer svi žednimo za Bogom. Vidite? I onda se okupimo ovde na ovim uobičajenim, zajedničkim osnovama zajedništva ovde. U crkvi ovde večeras možda ima mnogo različitih denominacijskih pogleda i tako dalje; ali kada dođe do te žeđi, možemo se sresti na zajedničkom tlu, jednom tlu: mi svi žednimo. Neki možda veruju u prskanje, drugi u krštenje, a jedni u izlivanje ili tako dalje; ali kada dođe do žeđi za Bogom, mi-mi dolazimo na jedno zajedničko tlo. I Bog nas je načinio takvima da bismo to činili, žedneli za Njim i za Njegovim zajedništvom. Ne znam ništa...

Kada sam bio mali dečak, sećam se da sam bio odgajan u jako siromašnoj porodici. I sećam se kako bih mnogo puta izlazio s momcima. Nisam se mogao oblačiti kao za izlazak na neko pristojno mesto. Ali, ja-ja ne znam, postoji nešto u vezi ljudi što sam voleo. Voleo sam se naći s njima. Ali sam bio, više ili manje, kako je to nazvano, crna ovca. I kada sam postao spašen i pronašao to Nešto u sebi za čime sam žedneo, Prijatelja, Nekoga ko bi mi bio prijatelj, Nekoga kome mogu verovati, Nekoga s kime možeš sesti i popričati o svojim nevoljama. I kada... Našao sam to pravo istinsko zadovoljstvo kada sam pronašao Isusa Hrista, tog pravog istinskog Zadovoljitelja koji uzima sve-sve...gasi svu tu žeđ i daje vam Nešto što-što jednostavno izgleda kao da ne postoji baš ništa da zauzme Njegovo mesto.

I dakle, kako Sotona pokušava izopačiti to zadovoljstvo duše, tu žeđ duše! On vam pokušava dati sve da je zadovolji. I on je tako zavodljiv u ovim danima izopačenja. Ovo je izopačeni svet. Izopačena rasa. Izopačeni ljudi. Sve je izopačeno i izopačilo se tako postepeno dok nije postalo najzavodljivije doba u kojem je ijedno ljudsko biće ikada živelo. Zavodljivije je nego što je ikad bilo.

Dakle, vi jednostavno-vi jednostavno ne možete zamisliti kako zavodljiva je nacija postala, čak sa našom vlastitom braćom, kao što je američki narod.

Govorio sam pre nekog vremena. Bio sam u šumi pre par nedelja i pronašao kutiju cigareta u šumi. I na njoj je pisalo: “Filter čoveka koji razmišlja.” I otišao sam dole kroz šumu malim puteljcima i vratio sam se nazad noseći u svom umu: “Filter čoveka koji razmišlja i ukus pušača.”

Pa, bio sam na Svetskom sajmu pre nekoliko godina, setite se da su imali tog Yula Brynnera i sve njih tamo preko, kada su imali demonstraciju s cigaretama. I kako su uzeli taj dim i stavili ga preko komada mermera i uzeli štapić sa vatom i skupili taj nikotin odatle i stavili ga na leđa štakora. Za sedam dana imao je toliko raka da nije mogao ustati na svoje noge. Vidite, od jedne cigarete! I onda su pokazali kako je to kada to ide u ljudska pluća. Neki od njih kažu: “Ja ne udišem. Ja samo udahnem u svoja usta.” Pokazuje kako dolazi u slinu i svejedno ode pravo dole u grlo, vidite.

I onda je taj čovek rekao: “Vidite, toliko se govori o filteru.” On je rekao: “Dakle, ako imate želju,” tamo je žeđ, vidite: “želju da pušite cigaretu, jedna prirodna cigareta bi mogla privremeno zadovoljiti tu želju. Ali ako imate filter, potrebne su četiri cigarete da zadovolje,” kaže, “jer dobijate samo oko jedne četvrtine dima.”

I rekao je: “Ukus pušača?” Vidite, ne možete imati dim ako ne dobijete katran. I kada dobijete katran, vi dobijete rak. Zato, evo, vidite, to-to je samo trik. I ja razmišljam o kompaniji duvana koja je u ovoj naciji i-i živi od te nacije i onda s trikom kao što je taj da apsolutno prevari američke građane, da ih prevari. Filter čoveka koji razmišlja? To je samo trik da se proda više cigareta.

Onda sam razmišljao o toj stvari: “Filter čoveka koji razmišlja,” pomislio sam, “to je dobra ideja.” Dakle postoji Filter čoveka koji razmišlja, to je ova Biblija. Filter čoveka koji razmišlja će uzeti ovaj Filter, to će proizvesti ukus pravednog čoveka. Vidite?

Dakle, ne možete provući greh kroz stranice ove Biblije. Ne, To ga zaustavlja. To ga filtrira. Dakle, možete ići u crkvu i jednostavno uzeti bilo šta, ali ne možete proći kroz ovu Bibliju i imati greh. To neće učiniti to. To filtrira sav greh i daje ukus svetog čoveka. Jer ako čovek razmišlja kako želi biti svet i biti kao Bog i biti sin ili ćerka Božija, onda on želi pravu vrstu Filtera. Tako On zaustavi sav greh sa ove strane Biblije i On jedino može dovesti Duha Svetog kroz Bibliju, koji je napisao Bibliju. To je ukus svetog čoveka, imati taj Filter čoveka koji razmišlja.

Dakle, nalazimo kako je to danas zavodljivo. Matej 24:24, Isus je rekao da će u poslednjim danima dva duha biti tako slična dok ne bi zaveli same Izabrane kada bi to bilo moguće.“ Tako bliska! Kako, kakvu zabludu ispravnog i pogrešnog imamo danas!

Čak u našoj-u našoj vladi, u našoj politici, mi-mi nemamo ni čoveka kojeg bi mogli staviti kao političara, koji će se apsolutno zauzeti za ono što on misli da je ispravno. Gde su naši Patrick Henryi i George Washingtoni i Abraham Linkolni današnjice? Baš kao što je naš predsednik rekao tamo: “Način, ako žele komunizam, mogu ga imati, šta god narod želi.” Ako to nije čovek koji neće reći svoje uverenje! Čovek će stajati na principu, koji će stajati na onome što princip...samo želi ići putem najmanjeg otpora.

I takvi su ljudi postali u crkvi. Oni žele doći pridružiti se crkvi i oni kažu: “O, pa, to-to je to, sada sam pridružen crkvi.” Pokušavate zadovoljiti tu veliku svetu žeđ koju je Bog stavio u vas, taj kontrolni toranj vas pokušava okrenuti prema pravoj stvari, a vi je pokušavate zadovoljiti pridruživanjem crkvi, citiranjem crkvenog verovanja ili nečim poput toga. A ništa osim same Prisutnosti i ispunjenja Samog Boga u vašem životu to neće zadovoljiti.

On neće biti zadovoljen s crkvenim verovanjem. Vi nikada nećete provući crkveno verovanje kroz tu Bibliju. Ne. Ne postoji čak ni apostolsko verovanje, takozvano, nikada neće proći kroz To. Pokažite mi u Bibliji gde apostolsko verovanje kaže: “Verujem u svetu Rimokatoličku crkvu; verujem u zajedništvo svetaca,” kada Biblija kaže, “Jedan je posrednik između Boga i čoveka i to je čovek Hrist Isus.” Nikada to nećete provući kroz Bibliju.

Nikada nećete provući sve te plesove i kratke pantalone i stvari koje ljudi čine danas, te tvistove i plesove i sve te stvari, kroz Božiju Reč. Nikada nećete provući ovaj moderni trend civilizacije kroz tu Bibliju. Ona je protiv toga. Vidite? I vi pokušavate zadovoljiti tu žeđ, ali, vidite, to će... Ova Biblija će jedino zadovoljiti ukus pravednog čoveka ili žene. Ovaj Duh Sveti, kojem će se oni smejati i reći: “Ti si poludeo.” Ali To zadovoljava tu čežnju, to nešto o čemu svet ne zna ništa. Oni su se izopačili, od istinskog krštenja Duhom Svetim i Reči Božije, (u šta?) u jame, jame crkve, dogmi i verovanja, i-i denominacijskih razlika i tako dalje.

Kažete: “Ti si hrišćanin?”

“Ja sam metodista, ja sam baptista. Ja sam prezviterijanac.” To Bogu ne znači ništa, ništa. Ne možete provući te stvari kroz Božiju Bibliju ovde. I pokušavate zadovoljiti tu svetu žeđ koju vam je Bog dao da žednite za Njim. Je li to tačno? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik]

Dakle, znate da je David ovde rekao: “za živim Bogom.” Dakle: “U početku beše Reč i Reč beše s Bogom i Reč beše Bog. I postade Reč telom i prebivaše među nama.” Onda tamo ne može biti nikakvog zadovoljstva dok ta Reč, koja je Bog, ne oživi u vama, onda vidite Samog Boga kako ispunjava obećanja koja je obećao u Bibliji.

Sada imamo različite tumače Biblije. Jedna je crkva tumači na ovaj način, druga je tumači na onaj način, a još jedna na ovaj način. Neki uzmu samo delić nje; neki uzmu ovde i tamo, delić nje. Ali Bog je Svoj Vlastiti tumač. Kada On obeća i ispuni to, to je tumačenje istog.

Ako sam vam obećao da ću biti ovde večeras i ovde sam, to je ispunjenje mog obećanja. Ako kažem da ću vas sresti ujutro i ja sam tamo, to je moje obećanje. Nema nikakve potrebe činiti bilo kakve izgovore, moram biti tamo.

I kada Bog obeća i onda dođe i ispuni to obećanje, to je tumačenje obećanja. I izazvao bih bilo koga da uzme Boga za Njegovu Reč i vidi nije li svaka Reč u Bibliji Istina. Tako je. To je ono zbog čega je ta žeđ tamo unutra.

Vi kažete: “Da sam živeo u dane Isusa, učinio bih tako i tako.”

Pa, vi živite u Njegovim danima. Šta radimo po tom pitanju? Šta mi radimo? Kažete: “Pa?” Šta ste učinili, možda ono što su fariseji učinili. Oni su pripadali crkvi i porekli Isusa Hrista.

Uvek kažemo danas, ljudi pokušavaju reći: “Mi upoređujemo. Mi moramo uporediti stranicu Biblije sa stranicom Biblije, Pismo sa Pismom.” To nije Istina. Ne, to nije Istina. “Ova grčka reč znači ovo, a ovo znači to.” Sami Grci, skroz nazad na Nikejskom koncilu i ti pisci nazad tamo, su imali različite oblike. Jedan je verovao ovako, ovaj grčki naučnik je mislio ovo, a drugi je rekao da je ovaj mislio to ovako. I oni su se prepirali oko Toga. Ne trebamo tumačenje grčkih naučnika ili grčkih reči.

“Znati Njega je Život,” Osobu, Hrista Samog! Ne upoređivati. To je otkrivenje na kojem je Bog izgradio Svoju Crkvu. I ako ne gradimo na toj istoj Crkvi... Biblija je rekla: “Avelj, verom!” A vera je božansko otkrivenje. Vidite, vera je božansko otkrivenje. U redu. Ova cela Stvar je izgrađena na otkrivenju onda i osim ako vam to nije otkriveno! Isus je rekao: “Hvalim Te, Oče, jer si ovo sakrio od mudrih i pametnih ovoga sveta, a otkrio malima koji će naučiti.” Vidite, dakle, cela stvar je izgrađena tamo, vi morate znati Osobu!

I ne možete to zadovoljiti pridruživanjem crkvi. Morate pronaći Osobu, Boga Samog, koji je Reč i-i interpretaciju Njega Samog danas, obećanja koja je obećao danas. Ljudi koje će On imati u ovom danu: “Crkvu bez mrlje ili nabora,” ne znači denominaciju; znači osobe, pojedince bez mrlje ili nabora. “Dvojica će biti u postelji, jednog ću uzeti a jednog ostaviti; dvojica u polju, jednog ću uzeti a jednog ostaviti.” Ali kada Bog, ta sveta žeđ da budemo kao On i onda vi vidite da je Njegova Reč u vama potvrđujući Sebe, da ste vi Božiji sluga. Šta god Bog kaže, vi se samo poravnate s time, onda dolazite kroz ispravan proces onda da zadovoljite tu svetu žeđ koja je u vama.

O, naravno, ljudi će vam se smejati i reći: “Ti si izgubio razum. Ti si poludeo.” Ali setite se odakle oni piju, vidite. Pogledajte gde se oni nalaze. Možete li zamisliti veliki arteški izvor kako izbacuje dobru vodu, i nekoga dole kod jedne od tih rupa tamo dole, s mrtvim punoglavcima i crkvenim verovanjima, i svime što je u tome, pijući tamo dole, gledajući gore i izrugujući se vama? O! Pa, on ne zna, on ne zna kod kakvog-kod kakvog Izvora za gašenje žeđi vi živite. To je upravo tako.

Mi imamo živog Boga. Ne Boga koji je umro pre hiljadu i devetsto godina i ostao u grobu, nego Onog koji je ponovo ustao. Jevrejima 13:8 kaže: “On je isti juče, danas i zauvek.” Isti Duh Sveti koji je pao na dan Pedesetnice je isti Duh Sveti koji je ovde sada. On je Deo koji zadovoljava, jer On je Reč. Tako je. Duh Sveti je napisao Reč, On tumači Reč. Biblija je rekla u II Petrovoj da je Duh Sveti napisao Bibliju: “Ljudi iz davnina, Duhom Svetim poneseni, napisali su Bibliju.”

Dakle, vi to ne možete učiniti, ne možete zadovoljiti tu svetu žeđ s ničim manjim nego Samim Bogom koji živi u vama, u Osobi Duha Svetog. Obrazovanje, kultura, pridruživanje crkvama, recitovanje crkvenih verovanja, postati deo zajedništva; sve te stvari su jako dobre, ali one apsolutno neće zaustaviti tu svetu tišinu, tu-tu svetu žeđ, radije, neće utišati tu svetu žeđ.

Slušao sam Billy Grahama, velikog evanđelistu, neko veče. I kažem vam, molim se za njega sada više nego ikad, kada sam ga video kako ih zaista prekorava, kako su postupali. On je rekao: “Ta grupa propovednika dolazeći dole putem, njihovi okovratnici okrenuti!” Idu tamo dole gde nisu imali šta da traže, gurajući svoj nos u nešto. Ali oni su išli dole putem [Brat Branham plješće rukama. - urednik] plješćući svojim rukama i tapšući svoja stopala. Pa, izgledali su kao bezbožni valjači. Dakle, vidite, ali oni imaju nešto u šta oni-oni veruju. Oni imaju nešto, to uzbuđuje dušu. Oni imaju nešto oko čega su uzbuđeni. Neka žena je otišla i zaglavila svoju glavu u nešto tamo dole i mislili su da je ona mučenik, a ona nije imala nikakvog posla u kojem bi bila. Dakle nalazimo da su ti ljudi imali nešto zbog čega su mogli pljeskati svojim rukama. Bili su sretni. Radili su nešto.

Pa, ako vi to možete učiniti za princip za koji mislite da je ispravan ovde; a onda stajati u crkvi i neko plješće svojim rukama ili tapše svojim stopalima, đakoni će ih izvesti napolje. Vidite, okrenuli su svoje ljude prljavim jamama crkvenih verovanja i denominacija umesto da su ih hranili blagoslovljenom svetom Rečju Božijom koja je doneta Silom uskrsnuća Isusa Hrista.

Vidite, oni pokušavaju, gase svoju žeđ govoreći: “Ja sam doktor Taj-i-taj,” ili izađu iz određenog seminara ili određene škole. Ali to ne znači ništa, baš ništa. Ali, vidite, oni, oni se pokušavaju zadovoljiti, kažu: “Sada će me Bog prepoznati jer sam ja Njegov pastor. Bog će me prepoznati jer sam sveti otac Taj-i-taj ili biskup Taj-i-taj,” ili-ili nešto poput toga. Oni tamo pokušavaju zadovoljiti njihovu žeđ, a ne možete to učiniti. “Ja imam doktorat, doktorat prava. Imam svoju diplomu. Ja imam to.” To je u redu. Ali, za mene, to samo znači da ste za toliko udaljeniji od Boga. Tako je. Toliko udaljeniji od Boga celo vreme!

Boga znate samo po iskustvu. Ne možete obrazovati To u sebe. To je rođeno u vama! To je nešto što vam Bog daje. Obrazovanje nema nikakve veze s Tim. Jedan od najvećih ljudi u Bibliji nije se mogao čak ni potpisati, sveti Petar. To je upravo tako, on i Jovan, Biblija kaže: “Obojica su bili nepismeni i neuki.” Ali bilo je zadovoljstvo Isusu dati mu ključeve Kraljevstva, jer je žedneo za Bogom. Amen. Žedneo za Bogom, zajedništvom. Da, gospodine. O!

Razmišljam o Isaiji, taj mladi čovek, o, ugodan mladi čovek, bio je tamo dole u hramu jednog dana.

Veliki kralj, a on je okrenuo svoje lice prema njemu i pomislio da je jedan od najvećih ljudi. Zaista, bio je velik čovek. Bio je odgojen, dobri roditelji, dobra majka i otac. Ali kada je otišao napolje, njegova politika je bila čista i učinio je stvari ispravnima sa Bogom. A Isaija ga je pogledao i mislio je da je on veliki čovek, stavio ga je za primer. Ali nemojte (nikad) staviti nijednog čoveka, osim Čoveka Hrista Isusa, za vaš primer. Svi ljudi će izneveriti. Nakon nekog vremena došao je na mesto; on je bio-on je bio kralj, ali je pokušao uzeti mesto sveštenika i otišao je u hram i dobio gubu.

Onda je Isaija bio sav zabrinut, tako on odlazi dole do hrama i počinje se moliti, pomislio je kako bi mogao otići dole i moliti se neko vreme. I sada, pogledajte, taj čovek je bio prorok; ali je tamo dole u hramu bio jedan mlad čovek, on je vapio pred Bogom jednog dana i vizija se pojavila pred njim. I kada je to učinio, video je Anđele, Heruvime, njihova lica pokrivena njihovim-njihovim krilima i njihove noge pokrivene i leteli su sa dva krila. I Oni su išli nazad i napred, gore i dole kroz hram uzvikujući: “Svet, svet, svet je Gospod Bog Svemogući.”

A Isaija, ta velika žeđ koju je on bio imao, on-on je možda bio obrazovan. Možda je verovatno imao dobro obrazovanje. Imao je izvrsno shvatanje toga šta je Bog trebao biti. Čuo je svešenike. Bio je u hramu. On je bio odgajan da bude vernik, ali, vidite, nikada pre nije došao licem u lice s Tim. Vidite? On-on je imao želju da čini dobro. Želeo je biti ispravan, ali imao je samo obrazovnu stranu. Imao je teološku stranu Toga.

Ali kada je došao u hram toga dana i video te Heruvime kako mašu tim krilima nazad i napred i shvatio da su ti Anđeli služili pred licem Božijim. A ti Anđeli nisu čak ni znali šta je greh, i, stajati u Prisutnosti Božijoj, Oni su morali prekriti Svoja sveta lica da bi stajali u Prisutnosti Božijoj. Onda je taj prorok uzviknuo: “Jao meni, jer čovek sam nečistih usana. Sva moja teologija, teologija i stvari koje sam naučio, sve moje izvrsno shvatanje koje sam imao o Bogu, ja sam licem u lice sada s time.” Rekao je: “Ja sam čovek nečistih usana i prebivam sa narodom koji je nečistih usana.” Sve njihovo naučavanje o zakonima i stvari koje su učinili nikada nisu dosegnule to mesto gde je on došao u Prisutnost Božiju i video Boga svojim vlastitim očima; i Njegov trag, kada je On sedeo gore na Visini, u Nebesima. I tu je on bio, licem u lice sa stvarnošću. I uzviknuo je: “Ja sam čovek nečistih usana i prebivam usred naroda nečistih usana.”

I onda je bilo da je Heruvim uzeo klešta i žeravicu sa žrtvenika i dotaknuo te nečiste usne. I preobrazio ga iz kukavice ili iz obrazovanog čoveka, učitelja, u proroka kroz kojeg je Reč Božija mogla govoriti. Sigurno, dok je bio u Prisutnosti Božijoj, bilo je to nešto drugačije. Ta žeđ koju je imao, dosegnula je to mesto onda dok nije bio ispunjen s Time.

I dopusti mi da ti kažem, prijatelju, ne zanima me u koliko crkava se ti pridružiš, koliko imena staviš, kojim putem ideš i jesi li poškropljen, kršten ili šta god da jesi; dok ne sretneš tu Osobu, Isusa Hrista! To, to je jedina stvar koja će zaista zadovoljiti.

Emocija to neće učiniti; možeš skakati gore i dole i vikati koliko god želiš ili možeš trčati gore i dole po podu i možeš govoriti u jezicima koliko god želiš. I te stvari su svete i dobre. Ja ne kažem-ja ne kažem ništa protiv toga. Ali dok ne sretneš tu Osobu, taj Deo koji zadovoljava, to Nešto što zauzme svako vlakno u tvom telu; ne po emociji, nego po zadovoljstvu!

Znao sam videti jedan mali natpis, kaže: “Ako si žedan, reci Parfay.” Nekada je bilo jedno malo piće, kada sam bio dečak, zvalo se Parfay. Sećam se kako sam silazio putem, oh, s pecanja, bio sam gore do ribnjaka, stare stajaće vode. I skapavao sam do smrti i video sam znak kako kaže: “Ako si žedan, samo reci Parfay.” I počeo sam govoriti: “Parfay, Parfay.” Postajao sam sve žedniji. I ja-ja... Vidite, postao sam takav da nakon nekog vremena nisam mogao ni pljunuti, bio sam tako-tako žedan.

Dakle, vidite, to neće učiniti to. Ne postoji ništa što će zadovoljiti to. Nije me briga, možete piti Coca-Cole, možete piti šta god želite, te zaslađene karbonatnim vodama i tako dalje, ne postoji ništa što će zadovoljiti žeđ kao dobar hladni izvor vode. To će ugasiti tu žeđ. Sve te ostale stvari su zamene.

I zašto bi mi želeli uzeti zamenu, kada postoji istinsko krštenje Duhom Svetim koje zadovoljava svako vlakno i čežnju u ljudskoj duši? Onda stanite pravo u lice smrti, kao što je veliki apostol Pavle rekao: “Gde je, o, smrti, žalac tvoj? I, grobe, gde ti je pobeda? Ali hvala neka je Bogu, Koji nam daje pobedu kroz našeg Gospoda Isusa Hrista!” To je iskustvo, brate, koje zadovoljava tu svetu tišinu koja...ili tu svetu žeđ koja je u tebi. To je zadovoljava. Ne moraš učiniti ništa drugo oko toga. Da, To pročišćava usta.

I postoje takođe, samo ljudi koji žive na emocijama, na... Neki ljudi kažu: “Pa, imamo puno toga u našem pentakostalnom pokretu.” I oni će ići unutra, što je u redu, pljeskaće svojim rukama [Brat Branham plješće rukama. - urednik] i svirati muziku. Muzika se zaustavlja: “uuu,” kanta vode je otišla preko svega, vidite. Dakle mi-mi to činimo, stekli smo naviku da radimo to. Mi imamo, mi-mi... To je jednostavno postao jedan od naših običaja.

Dopustite mi da vam nešto kažem. Kada proslavljate Boga u Duhu i Istini, kada to vama postane običaj, jer mislite da to treba da radite; jer mislite, ako ne kličete ili ne skačete gore i dole ili plešete uz muziku, vaš komšija će misliti da ste povratnik u greh: vi pijete iz ustajale jame. Tačno!

Dok To ne ispuni svaki delić, dok Sam Duh Sveti ne ključa u vama; nije me briga svira li muzika, sviraju li “Bliže, Moj Bože, Tebi,” ili šta god to je, Duh Sveti još uvek svira zvona slave u vašem srcu. To zadovoljava. To je Božiji Deo koji zadovoljava. Bilo šta manje od Toga, vi ste gotovi.

Možete govoriti jezikom ljudi i anđela, možete dati sva svoja dobra da nahranite siromašne, možete prorokovati i možete imati znanje, razumevanje svih tajni i sve te stvari i još uvek niste postali ništa (I Korinćanima 13) do tog Nečeg što zadovoljava, koje jedino može ugasiti tu žeđ.

“Duša moja čezne za živim Bogom, kao što jelen čezne za vodom iz potoka. Ako To ne pronađem, umreću.” Kada dođete do takve čežnje za Bogom, nešto će se dogoditi. Duh Sveti će vas voditi do tih velikih Božijih izvora. Da, gospodine.

Dakle, postoji jedna dobra stvar, proslavljati u Duhu. To je istina. Ali ponekad imate Duha bez Istine. Jovan 4 je rekao: “Mi proslavljamo Boga, Duha i Istinu.” A Isus je Istina. To je upravo tako. I On je Reč.

Sotona je zagadio svaki izvor koji je Bog poslao da vas zadovolji, u prirodnom. On je stavio otrovnu drogu u svaki u koji je mogao ući. Tako je. Uzeo je taj veliki izvor, od crkve.

To, to je bio Božiji put. Isus je rekao: “Na toj steni sagradiću Crkvu Svoju i vrata pakla neće je nadvladati.”

Dakle, postoje različiti argumenti o tome. Rimski ljudi, katolici kažu: “On ju je sagradio na Petru.” Vidite, ako bi to bilo tako, Petar se vratio u greh za nekoliko dana. Tako, To nije bilo to. Sigurno nije bila izgrađena na Petru, Petar, mala stena. A onda protestanti kažu da ju je sagradio na Sebi, Isusu Hristu. Ne da se razlikujem, ali ne slažem se sa njima. On je nikada nije sagradio ni na jednom.

On ju je sagradio na otkrivenju toga ko je On bio. On je rekao: “Blagoslovljen si ti, Simone, Jonin sine, telo i krv ti to nikada nije otkrilo, nego Otac Moj koji je u Nebu ti je to otkrio.” Ne po znanju! Nisi To naučio pomoću knjiga. Nisi To naučio pridruživanjem crkvi. Nisi To naučio uzvikivanjem. Ti si… Nego je Sam Duh Sveti doneo Osobu Isusa Hrista tebi, onda: “Na toj Steni sagradiću Crkvu Svoju i vrata pakla neće je nadvladati.” Ta sveta žeđ je zadovoljena u Osobi Isusa Hrista. Eto vam. To je stvar koju želimo tražiti, zadovoljiti tu žeđ s Time. U redu, mi nalazimo da moramo.

Znanje? O! Znanje je velika stvar, mi se napunimo i danas smo puni toga. Ali vidite, znanje…kao što sam neki dan govorio, govoreći na tu temu znanja. Napolju je stajao jedan čovek, razgovarao je sa jednim mojim prijateljem stojeći tamo, rekao je: “Ako čovek ne veruje u obrazovanje, zašto čita Bibliju?” Oni...

Pomislio sam: “Pa, ako nisu shvatili šta je Gospod Isus rekao, kako će shvatiti budalu poput mene, šta ja kažem?” Oni nisu čak mogli razumeti ni Njega, jednostavnog kao što je On bio.

On je rekao tamo jednog dana: “Ako ne jedete telo, Krv, pijete Krv i jedete telo Sina čovečijeg, nemate Život u sebi.” Nije objasnio To. Otišao je dalje. Tako je. Vidite?

“Pa,” oni kažu, “ovaj Čovek je kanibal. Mi želimo Njega…jesti Njegovo telo, piti Njegovu Krv. On je vampir. Vidite, On želi da mi postanemo vampir.” Vidite? Oni intelektualci!

Ali On je rekao: “Moje ovce čuju Moj Glas.” Vidite, To će doći Izabranima, Bog je izabrao po predznanju. “I oni koje Otac… Niko ne može doći k Meni osim ako ga privuče Otac. I svi koje Mi je dao Otac, oni će doći, oni će razumeti To.”

Oni učenici nisu To mogli razumeti, ali su To verovali. Vidite? Tako je. Ako verujete To! Ja ne mogu razumeti mnoge stvari. Svejedno To verujem, vidite, jer je Bog rekao da je To tako.

Znanje. Znate, Sotonino evanđelje je znanje. Jeste li znali to? On ga je Evi propovedao u vrtu Edenskom i ona je bila zavedena njegovim evanđeljem znanja. Dakle, i zagadio je celu ljudsku rasu s time. To je upravo tako. Uzeli su obrazovne programe, stavili ih u crkvu. Oni su u redu tamo napolju, ali ne u Božijoj Reči. Ne, gospodine. Vi ne poznajete Boga pomoću obrazovanja. Ne poznajete Boga znajući kako, učeći matematiku i izgovarajući velike reči.

Pavle, on je bio pametan čovek. Ali kada je došao Hristu i primio Duha Svetog, otišao Korinćanima, on je rekao: “Nikada vam nisam došao s uverljivim rečima ljudske mudrosti,” iako je to mogao učiniti. Rekao je: “Dolazim vam u snazi i iskazivanjima Duha Svetog, da vaša vera bude u Boga, ne u mudrost nekog čoveka.”

Dakle, ponekad načinimo crkvene programe, oni takođe zovu svog-svog pastora. Crkva ide da glasa za pastora, oni kažu: “Pa, ovaj pastor, dakle, on ima dve fakultetske diplome.” Učio je psihologiju četiri godine. Uzeo je ovo, ono, drugo.“ I oni će glasati za takvog čoveka (zašto?) umesto pastora koji veruje da je Božija Reč inspirisana i da je Bog, i propovedaće Reč bez obzira šta ljudi mislili o tome.

Bog je rekao Ezekielu, znate, rekao je: “Propovedaj to bez obzira veruju li oni To ili ne. Ti To propovedaj svejedno.” Vidite? Tačno. Bez obzira prihvate li oni To, ili ne, to nije to. Oni nisu prihvatili Isusa. On je samo nastavio propovedajući To svejedno. Vidite?

Umesto pravog pastora koji će zaista propovedati Reč i verovati u Boga, oni-oni-oni pokušavaju dovesti unutra intelektualca, čoveka koji ima najbolje obrazovanje; čoveka koji može stajati za propovedaonicom i ne uzeti nego samo oko petnaest minuta tako da oni mogu stići kući vrlo brzo i ići (neki) raditi nešto drugo, a Ricky može uzeti svoj automobil i krenuti, a oni mogu ići na tvist zabave i sve. I to je, o, to je-to je baš to-to je ništa drugo nego hibridno obrazovno zagađenje. Tako je. To je upravo ono šta to jeste. Tako je. Ali šta je to? To zadovoljava njihov ukus, vidite, to zadovoljava ukus svetskih crkvenih članova. Ne zadovoljava ukus svetih. On će uzeti Reč svaki put!

Ali oni kažu: “O, pa, dakle ti ljudi su baš malo skrenuli sa svog uma.” Vidite, oni jednostavno ne, oni to ne shvataju. Oni, oni pokušavaju živeti u danu koji je prošao.

Nije li to čudno! Došao sam ovde na Zapad i saznao da svi pokušavaju živeti u danu koji je prošao, oni uvek žele neke od staromodnih kaubojskih dana. I idite dole u Kentucky, staromodni seoski dani, oni se žele ponašati tako, imati programe o tome. Ali kada se radi o staromodnoj Religiji, oni ne žele ništa od Toga.

Staromodni dani? Dođem ovde dole u vreme rodea, video sam da su imali jednu veliku ženu tamo dole, ta zelena stvar ispod njenih očiju i kratko ošišana kosa, cigareta u njenim ustima. Pa, da su oni nazad u starim danima videli to, pomislili bi da je negde pokupila čireve. Oni, oni bi-oni bi-oni bi je priveli. Šta da je vaša majka izašla napolje, obučena kao vi i vaša ćerka što se oblačite danas, šta bi se dogodilo? On bi-držali bi je u umobolnoj ustanovi. Sigurno, ona je izašla bez suknje na sebi. Pa, dakle zapamtite, ista je stvar danas.

Ljudi trule u svom telu. Ako prolaze kroz srednje godine između dvadeset i dvadeset pet godina starosti, njihove moždane stanice trule takođe. Oni nemaju… Ljudi imaju toliko da nemaju dovoljno razumevanja. Oni ne znaju šta pristojnost znači. Ne znaju razliku između dobrog i lošeg. I, o, iako, njihovi obrazovni program, oni…

Jeste li znali, obrazovanje, mogu vam to dokazati, je od đavola? Ne čitati i pisati; nego, ja mislim, stavljajući njihovo obrazovanje u vašu crkvu.

Na čemu komunizam počiva? Nauka, obrazovanje, to je njihov bog. Sotona, vidite, to je ono što je on predstavio Evi. To je ono za šta se oni još uvek drže.

Sada je to došlo u naše crkve, došlo je preko u baptiste, metodiste i prezviterijance, pentakostalce i sve. Neko obrazovanje, intelektualci, neki veliki tako-i-tako i nešto poput toga, to ga samo baca dalje od Boga. To je pogrešno. Da, gospodine. Dakle, pronalazimo da (oni) to zadovoljava njihovu želju. Kada je-kada bi crkva glasala za nešto poput toga, to pokazuje šta je u umu te crkve, šta je njihova želja, za čim žedne. Oni žele reći: “Naš pastor je otvorenog uma. On nam ne zabranjuje mešano kupanje i on ide sa nama.”

Jedna devojčica je neki dan rekla mojoj Sari. Njen pastor je bio u Africi; a kada se vratio, ona je skinula svoju odeću te noći, sa malim hulahopkama na sebi i odigrala watusi za njega da ga zabavi jer je bio u Africi. Watusi je pleme tamo preko, znate. O, voleo bih videti jednu od mojih devojki, u mojoj zajednici, da pokuša nešto poput toga, watusi?

Vidite, to pokazuje! A pastor bi seo i gledao u jednu iz njegove zajednice, malu (šesnaest ili osamnaest godina) devojku tamo napolju skinutu tako i pustio je da prođe s tim, to pokazuje da je izašao iz jame, on sam, čovek Božiji da uradi tako nešto. Sigurno.

To zvuči direktno, ali ja shvatam da propovedan širom nacije, takođe. Ali ti takođe znaš, brate, sestro, dopusti mi da ti kažem, da je to Istina.

Lešinar želi mrtve stvari. Tako je. A to je mrtvo! To je upravo tako. Jednostavno pokazuje, to jednostavno pokazuje ovde šta je njihova glava i njihov kontrolni toranj, šta im to daje, vidite, šta je u njihovoj duši. Njihova duša žudi za stvarima kao što su te.

Njihova duša žudi za visoko intelektualnom crkvom, gde se ljudi oblače zaista lepo i pastor uzima petnaest minuta ili dvadeset. A ako idete preko toga, oni su ga povukli nazad na odbor đakona. I on ne sme reći ništa o grehu. Ne sme reći ništa o nošenju kratkih pantalona i ne bi rekao ništa o tome šta ljudi rade ovo, ono ili drugo. Ne sme uopšte spominjati to. Ako to učini, odbor će ga izbaciti napolje. Vidite šta je to? To je njihov filter čoveka koji razmišlja.

Biblija je rekla u I Jovanovoj 2:15: “Ako volite ovaj svetski sistem ili stvari ovog sveta, to je zato jer ljubav Božija čak nije u vama.”

Dakle, šta sa svim tim njihovim nedoličnim ponašanjem danas, u ime crkve; praktikujući square ples u crkvi, bunco, bingo, zabave, tinejdžerski rock-and-roll, tvistove, sve te stvari! Pogledajte u ovog Elvisa Presleya, đavo koji stoji u cipelama! Pat Boone, Ricky Nelson, najveća zadužbina koju je ova nacija ikad imala! Tako je. Oni kažu: “O, oni su veoma religiozni, pevaju hrišćanske pesme.” Ne bi smeli, crkva ne bi smela čak ni dopustiti stvar kao što je ta! Neki od tih momaka idu napolje, a-a večeras oni su u noćnom klubu ovde napolju plešući i svirajući muziku i sve, a sledeće večeri dolaze do oltara i plaču, i sledeće veče sviraju muziku na bini. O, dobrote, milosti! Koliko daleko može prljavština, koliko daleko bi mogla ići prljavština, uopšte? Da, gospodine. Neka se prvo dokaže da je Božiji čovek, ne sve te stvari samo zato jer može udarati staru gitaru ili nešto.

Po vašoj želji, možete reći ko je na prestolu vašeg srca. Po onome šta volite, to je ono šta govori. Vi, vi kažete: “Pa, ja mislim da su te stvari u redu, brate Branhame.” Pa, samo zapamtite sada, u vašem srcu, vi znate šta je tamo. Da, gospodine. Po onome šta hrani vašu dušu, za čime žedni vaša duša i možete videti da to zadovoljava to; ako to nije ova Reč, onda je tu nešto pogrešno jer Duh Sveti živi samo od Reči. Vidite?

Želim da vidite jednu drugu veliku opasnost, baš pre nego završimo, ako niste-ako niste krivi ni za jednu od tih stvari koje sam spomenuo i, to je, opasnost od zanemarivanja žeđi. Vidite? Vi kažete: “Ja imam svetu žeđ. Ali ja-ja nisam kriv, brate Branhame, zato što samo idem i pridružim se crkvi i stvari poput tih.” Ali, vidite, zanemariti žeđ! Ako zanemarite zadovoljiti žeđ za vodom ili hranom, vi ćete umreti. A ako zanemarite tu žeđ u vama za Bogom, umrećete duhovno.

Vi tražite probuđenja, čekate da vaša crkva ima probuđenje. Pa, to nije-to nije probuđenje za vas. Probuđenje bi trebalo započeti pravo u vama, kada počnete žedneti za Bogom. Tamo možda neće biti ni jedan drugi član crkve koji želi probuđenje. Ako to izbije u vama, to će izbiti na drugim mestima. Vidite? Ali, vidite, vi zanemarujete tu žeđ.

Zanemarujete pomusti kravu, kada je krava…vime je puno mleka i ako dopustite da ta krava ostane tako, ona će se osušiti. To je upravo tako. Ako zanemarite da popijete vodu, kažete: “Ja jednostavno više neću piti,” vi ćete umreti. Zanemarite da jedete hranu, vi ćete umreti.

Tako ako zanemarite dati Duhu Svetom Reč Božiju, umrećete.

Vi hrišćani, vi baptisti, metodisti, prezviterijanci, pentakostalci, Skupštine Božije, jediničari, dvojičari, trojičari, šta god da ste, vidite; nije me briga, to mi ne znači ništa, ne mislim ni da znači Bogu. Vidite, vi ste pojedinac, vi ste jedinka. Nikada nećete ići u Nebo kao crkva, denominacija. Ići ćete u Nebo kao jedna jedina osoba, između vas i Boga. To je sve. Ne zanima me kojoj crkvi pripadate.

I ako zanemarite da čitate Bibliju i verujete Bibliju a Duh Sveti se hraniti Time, vi ćete umreti. Isus je rekao u Jovanu 4:3; Pismo koje sam dobio ispravno… Isus je rekao to: “Neće čovek živeti samo o hlebu, nego o svakoj Reči,” ne samo deo Nje.

Mi uzmemo malo ovde. Ja to zovem biblijski autostoper. Oni kažu: “Pa, ja verujem Ovo, ali dakle idemo ovde preko, vidite.” Vidite?

Vi morate uzeti To, Reč po Reč. Isus je rekao: “Čovek će živeti od svake Reči što izlazi iz usta Božijih.” Jeste li znali to? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik]

A, znate, mi smo načinili-načinili smo dan u kojem živimo, mi-mi smo načinili ovaj dan…religioznim izopačenjem.

Moja ćerka me pozvala unutra, ne tako davno, i rekla mi je: “Tatice,” na drugoj strani kuće, ona je rekla: “dođi ovde, gledaćemo jedan religiozni program.” Bilo je to pevanje, pevanje hvalospeva i tamo je bio neki mali Ricky koji je to čitao tamo gore. I ako sam ikada video bogohulni pokret, bio je to taj! Ti momci tamo gore i ljudi, izgledalo je više kao da je bila noćna zabava. Trebalo je biti neko indijansko pleme i oni su se nedolično ponašali i-i skakali gore i udarali jedan o drugoga.

Dakle, šta se dogodilo sa iskrenošću, gde su ti staromodni hvalospevi koje smo znali pevati i radovati se u Duhu Božijem a suze klizile niz naše obraze? A sada pokušavamo zadržati svoj dah dok ne ostane dovoljno vazduha u nama, dok naše lice ne poplavi, pokušavajući pokazati da smo neka vrsta pevača. Vidite, pokupili smo to iz Hollywooda i sve te programe koje vidimo kroz to intelektualno pevanje hvalospeva i treniranje glasa. Ja-ja volim čuti dobro pevanje; volim čuti dobro staromodno, iskreno, pentakostalno pevanje. Ali sigurno mrzim čuti to cviljenje koje oni nazivaju pevanjem, danas. Tako je. Mislim da je to najbesmislenija stvar. To je izopačenje. Tako je.

Volim videti muškarca kada je on muškarac. Mrzim videti jednog s donjim rubljem svoje žene tamo napolju i zalizan sa strane i-i uvojak kako visi dole ovde napred i dva pramena kose kako vise dole kao šiške, ošišan napred. To, ne bih mogao nazvati muškarcem. On ne zna kojoj strani rase pripada. Vidite? Tako je. Vidite ženu, pogledajte, žena se pokušava ošišati, načiniti svoju kosu kao muškarac; muškarac pokušava načiniti svoju kosu, šiške, kao žena. Muškarac nosi donje rublje svoje žene; ona nosi njegovo radno odelo. Vidite, baš perverzija, pravo okolo.

A to je ista stvar koja je sa nacijom, sa ljudima, sa crkvama, sa svime. Bože! Gde je kraj toj stvari? Dolazak Gospoda Isusa Hrista, to je kraj toga.

Tako, ako zanemarite hraniti Duha Svetog Rečju Božijom! Isus je rekao: “Svaka Reč će biti po Duhu Svetom.” I poslušajte sada. Ako Ga pokušavate hraniti pogrešnom stvari, ako je istinski Duh Sveti u vama, On će znati razliku. Dakle, zapamtite, Reč Božija je ono čime se Duh Sveti hrani. Ne hrani se entuzijazmom. Ne hrani se obrazovanjem. Ne hrani se odlascima u crkvu. Ne hrani se teologijama. Postoji velika razlika između nečeg inspirisanog i teološkog gledišta toga.

Svi ti teolozi u danima Isusa, o, oni su imali reč za reč, stranicu za stranicom, sve izneto napolje, Mesija je morao doći na taj način! To je upravo ono što je to bilo. A oni, svaki od njih, je to propustio. Znate šta je Isus rekao kada je došao, rekao je: “Vaš je otac đavo i činićete njegova dela.”

Nije im bilo otkriveno šta je prava Reč bila. Vidite, oni su propustili one male uglove kao što propuštaju danas. “Ako ćeš pripadati ovome i pripadati ovome, bićeš u redu.” Da niste to verovali. Morate pripadati Hristu. I ako postoji Nešto u vama što je gladno Hrista!

Samo zapamtite, kada ste bili u bedrima svoga oca, bili ste s njim onda. Ali vas vaš otac nije poznavao onda i vi niste poznavali svog oca. I morali ste doći i biti rođeni. Bog je načinio put kroz vašu majku, kao posteljicu, i onda je to došlo. I onda ste postali muškarac ili žena, šta god je to bilo, onda ste prepoznali svog oca i vaš otac je mogao imati zajedništvo s vama.

Dakle, zapamtite, ako imate Večni Život, vaš Život je bio u Bogu na početku. A, Život, Bog je Reč. A onda kada je Reč postala telom u Hristu Isusu, Bog je sišao da prebiva u Svom Vlastitom telu, učinio Sebe Sinom Božijim. Kada je Bog sišao da prebiva u tome, vi ste bili u Njemu kada je bio razapet. I bili ste razapeti s Njim i umrli ste s Njim na Golgoti. Bili ste sahranjeni s Njim na brdu. I ustali ste s Njim na Uskršnje jutro. I sada sedite zajedno u Nebeskim prostorima u Njemu i sada imate zajedništvo s Njim. Vidite?

Bog Sam je postao jedan od nas. “Niko nije video Oca, nikada, Jedinorođeni (Sin) od Oca Ga je objavio.” To je, Bog je postao čovek tako da je On mogao imati zajedništvo sa vama kao čovek. Vidite? I sada vi ste-vi ste telo i On je telo. Bog je načinjen telom među nama u Osobi Svog Sina, Isusa Hrista. A u Njemu je bio Bog. On je bio Bog, ništa manje od Boga. On je bio Bog. “Bog manifestovan u Sinu, Isusu Hristu,” što Ga je načinilo Emanuelom kao što je prorok rekao da će biti.

Dakle pogledajte, onda, vi ste morali biti pre nego je svet ikada formiran, vaše ime je bilo stavljeno u Jagnjetovu Knjigu Života. I onda šta vi možete jesti? Duh Sveti živi od Reči Božije. I dakle u Otkrivenju 22:19, Biblija kaže: “Ako ko oduzme jednu Reč od Toga ili doda jednu reč Tome, njegov deo će se uzeti od Knjige Života.” Vidite kako duboko je to? Ne možete, Duh Sveti neće živeti na stvarima sveta.

Kao golub i vrana. Vrana je veliki licemer. Vrana, taj momak može ići ovde napolje i može jesti pšenicu ceo dan i otići tamo preko i sleteti na to, stari mrtvi leš, i jesti to takođe. On može sesti u polju i jesti s golubom pšenicu i otići preko i hraniti se mrtvim lešom.

Ali golub može jesti pšenicu ceo dan, ali se ne može hraniti mrtvim lešom, jer je golub. A golub nema žuč. Jedan zalogaj tog mrtvog leša bi ubilo goluba. Vidite, on nema žuč. I tako je to, nema gorčine.

I tako je to s pravim, istinskim hrišćaninom. Oni ne žele stvari sveta. Oni samo jedu Reč Božiju i Samo to; što je čisto, Filter čoveka koji razmišlja. Vidite, oni dolaze kroz To i samo To. Mrtve stvari sveta, to njima smrdi.

Pogledajte staru vranu u danima pretpotopnog uništenja, lete od tela do tela, jedu te stare mrtve leševe, nije se vratila nazad u arku. Ali golub nije mogao naći odmor za svoje noge, vidite, vratio se nazad u arku gde je dobijao žito. I tako mi činimo, živimo od Reči Božije.

U Psalmima 42. David mora da je napisao ovaj Psalam, Psalam 42, kada je bio begunac, kada je rekao: “Duša moja čezne za Tobom, kao što jelen čezne za vodom iz potoka.” Pogledajte, on je plakao. David je bio begunac. On je bio… Imao je ulje pomazanja na sebi, znao je da će biti kralj. Prorok ga je pomazao za kralja. Dakle primetite, i tamo je on bio, imao je malu grupu vojnika koju su činili pagani i tako dalje, bio je gore na vrhu brda. Gde je, njegov vlastiti voljeni grad, zbog njihovog greha, bio skroz opkoljen Filistejcima. A David, tog vrućeg dana, mora da je bio kada je napisao ovaj Psalam: “Kao što jelen čezne za vodom iz potoka.”

Primetite Davida u tom stanju. Pogledao je dole, pogledao je u svoj voljeni grad. I setio se kada je bio mali dečak, znao je izvesti ovce izvan do tog određenog bazena tamo. Bila je to velika ogromna zemlja sa vodom i takođe zemlja sa hlebom, dole tamo. Stvarno, Betlehem znači “kuća Božijeg Hleba”. I onda kada se David setio idući tamo i pijući tu dobru hladnu vodu i ovde je on ležao gore ovde sada, begunac, daleko od svog vlastitog naroda. Nije imao mesto gde da ide i njegova duša mora da je plakala za tom dobrom hladnom vodom.

Imao je neke sluge tamo koji, o, samo najmanja njegova želja bila je zapovest. A oni, trojica njih, borili su se kroz taj red Filistejaca; petnaest milja, sedam milja ili nešto, dole i nazad; probijajući se putem i doneli su mu vode da pije. Ali žeđ duše...

Njegovo telo, on je bio tamo gore, verovatno je morao piti iz bilo čega što je mogao pronaći, neke stare kozije kože i stvari, s nekom starom vrućom vodom unutra na taj vrući dan. Pomislio je: “Kada bih samo mogao leći i ugasiti tu žeđ koju imam! Kada bih samo mogao otići dole do Betlehema i leći kraj tog izvora i piti!”

A kada su otišli dole i uzeli vode i doneli je nazad, žeđ njegove duše bila je toliko veća, ne za Betlehemom, nego iz Jerusalima; bila je njegova duša. Tako on je žrtvovao vodu, rekao je: “Neću je čak ni piti.” Izlio ju je na zemlju. Vidite, njegova duša je bila više žedna za Bogom nego što je bila žedna da zadovolji to gašenje za dobrom…njegovu žeđ njegovog tela dobrom hladnom vodom. Izlio ju je na zemlju.

Vidite, Kuća Božija, duša-hladne vode Jerusalima, koji je odozgo! Isus je rekao u Jovanu 6:33: “Ja sam Hleb Života. Ja sam Hleb Života.” Betlehem, “kuća Božija,” naša crkva, zemaljska crkva Božija, crkva koja je ovde na zemlji. Mi volimo ići u crkvu ovde na zemlji, ali veći je Jerusalim, koji je odozgo, koji je Bog. Jerusalim odozgo, koji je Bog! Veća je ta žeđ duše, biti tamo s Njim, nego što bi bilo samo zadovoljiti sebe pridruživanjem crkvi negde. Vidite, pridruživanje crkvi ne zadovoljava tu žeđ. David je to dokazao ovde, vode pravo iz kuće Božije, vidite, on ju je izlio na zemlju da nađe naklonost, da dobije dobru hladnu vodu od Boga. Čak u tome… Veća od žeđi, koja je u vama, je ta žeđ duše - žeđ za Bogom.

Primetite Jerusalim, reč. “Jerusalim je odozgo,” Biblija je rekla, “kojeg smo…je Majka svih nas.” A Hrist je naša Majka. Shvatamo da je Bog naša Majka, jer smo rođeni od Njega. Reč jednostavno znači “mir”, Jerusalim, Shalom. Ili, Shalom, što znači “mir”, Jeru-shalom, vidite, znači “mir”.

Veća bi trebala biti žeđ svake duše za vodama Života nego reći da pripadate crkvi; žeđ duše ne može biti zadovoljena, prava istinska žeđ. Može biti izopačena. Vi možete misliti da ste u redu kada se pridružite crkvi, ali to nije To. To neće zadovoljiti istinsku svetu žeđ za Bogom. To jednostavno neće učiniti to. To jednostavno… Jednostavno nije tamo.

Dakle David je rekao u Psalmima 42:7 ovde: “Kada dubina doziva dubinu, hukom slapova Tvojih,” zov duše.

Pogledajte, često sam koristio ovo kao ilustraciju. Ako postoji peraja na leđima ribe, morala je biti stavljena tamo za nju da pliva s njom. Ona je imala potrebu za time. Dakle šta kada bi rekla: “Ja ću biti drugačija riba. Biću pametna, obrazovana riba. Uh-huh, ja-ja ću samo… Ja ću verovati neku pravu teologiju! Ja verujem da ne moram imati to peraje.” Ne bi baš dospela daleko u vodi, zar ne? I to je upravo tako.

Šta kada bi drvo reklo: “Dakle, znam da je prvo morala biti zemlja da izrastem. Tako je. Trebao bih rasti ovde. Ali ja ću biti drugačije drvo, želim da me samo postave ovde napolju na sredini ulice tako da mogu biti primećen.” Vidite, ne bi živeo baš dugo. Vidite? Tako je.

“Kada dubina doziva dubinu.” Potrebno je više od pridruživanja crkvi. Potrebno je više od rukovanja sa propovednikom. Potrebno je više od življenja dobrim, ispravim životom. Potrebno je nešto da zadovolji unutar vas, što se izliva od Boga u dušu. “Dubina doziva dubinu, bukom slapova Tvojih, o Gospode. Dubina doziva dubinu!”

Možemo li razmisliti kakva je žeđ u nama večeras? Mi, kao pentakostalni ljudi, gde mi idemo? Kakva vrsta žeđi je u nama? Kakva vrsta žeđi je u meni? Kakva vrsta žeđi je u vama? Nemojte pokušati ućutkati tu svetu žeđ za Bogom.

Godinama ranije, kada su imali zlato ovde u planinama. Pročitao sam priču, pre mnogo godina, uvek je pamtim. Kaže da je postojao tragač zlata koji je otišao napolje ovde negde iza planina i tražio je zlato i naišao je na bogato nalazište. I vratio se nazad, misleći; kada je stigao do grada, šta će on biti, njegove nevolje su završene. A-a on-on je pokušavao reći: “Sutra ću doći unutra i ja ću…” Samo jedan dan putovanja, on će biti u gradu i imaće zlato. A imao je velike vreće pune toga.

Imao je psa sa sobom. Ne upoređujem sada psa sa Duhom Svetim, ali kao što dajem ilustraciju. Ali ovaj pas…

Tokom noći, tragač zlata je ležao na svom krevetu i-i počeo je razmišljati: “Dakle, sutra ja ću-ja ću uzeti sve moje zlato unutra i postaću baš ono što sam oduvek želeo biti. Oduvek sam želeo biti bogat čovek. Želeo sam posedovati fine stvari i tako dalje.”

A-a onda je ovaj pas počeo lajati jer se neprijatelj približavao. A on-on je otišao tamo napolje i rekao je: “Umukni!” I tako, pas se utišao. I malo nakon što je došao nazad u krevet, počeo je da spava i pas je počeo ponovo, samo je skakao na lancu. I otišao je do vrata ponovo, rekao je: “Umukni! Želim da znaš da sam sutra bogat čovek,” vidite, a to su bili njegovi veliki snovi. Ali pas je počeo lajati ponovo.

I napokon, postao je tako obeshrabren, otišao je i uzeo svoju pušku i upucao psa i ubio ga. Rekao je: “Ionako više neću imati koristi od tebe. Sutra sam bogat čovek. Postaću bogat čovek sutra.”

I smestio je pušku dole u ćošak, okrenuo svoja leđa vratima, otišao spavati. A čovek ga je bio sledio danima, ušunjao se i ubio ga. Nije bio bogat čovek, vidite, zaustavio je taj zvučni signal koji mu je pokušavao reći da mu je život u opasnosti.

I, brate, sestro, nikada nećete moći… Nemojte nikada pokušati utišati taj sveti poziv u svom srcu, vidite, pridruživanjem crkvi, recitujući verovanje, pripadajući određenoj organizaciji.

Samo je jedna stvar koja ga može zadovoljiti, to je Osoba, Isus Hrist. “Kao što jelen čezne za vodom iz potoka, tako duša moja čezne za Tobom, Bože. Duša moja čezne za živim Bogom!” Vidite, postoji nešto u vama što želi videti pokretanje Boga. Vaša duša čezne za tim. Nemojte uzeti ništa manje od toga.

Nemojte dopustiti da vam neki pastor kaže: “Moraš se samo rukovati s njim, pridružiti crkvi ili pripadati ovoj organizaciji.” Nemojte ubiti taj sveti vapaj. Upozorava vas. Jedan dan će doći kada ćete doći dole do kraja puta.

Kao mala dama iz našeg grada iz kojeg dolazimo. Ona je rekla… Mala devojka je išla gore tamo u crkvu i veoma dobra mala devojka. I dolazila je dole niz ulicu. Imala je dugu kosu, znate, a njena kosa povučena unazad tako glatka kao oguljeni luk, skoro, i njeno lice je izgledalo...bez šminke na sebi. A ova devojka ju je znala ismejavati, rekla je: “Da nemaš tog ćelavog propovednika kojeg imaš tamo gore,” govorila je o meni, rekla je-rekla je: “mogla bi ličiti na nešto pristojno. Ali izgledaš kao nešto što je izašlo iz antikvarijuma.” I, o, ona ju je stvarno oštro iskritikovala, svaki put kada bi je mogla videti tako. Rekla je: “Naš pastor je otvorenog uma.” Rekla je: “On-on-on ih zna. Pa, zašto ti to tako činiš? To ne znači ništa, kako se ti oblačiš ili razmišljaš.” Znači! Božija Biblija kaže da znači. Živećemo od svake Reči!

Tako ova mala devojka nikada nije obraćala ni malo pažnje na nju, nastavila je dalje. Ona je sada misionar.

Tako onda ova-ova mlada devojka je dobila društvenu bolest i umrla je. Moj prijatelj je ubrizgao tečnost za balzamovanje u nju kada je umirala. On mi je rekao, rekao je… Nakon što je bila mrtva, on je nastavio mirisati tečnost. Ona je imala izjedenu rupu u sebi, društvena bolest. Nisu čak niti… Čak ni njeni roditelji nisu znali šta nije bilo u redu s njom. I ona je umrla. Ali pre nego je umrla…

Poučavala je u nedeljnoj školi. I cela njena mala grupa nedeljne škole je došla unutra, hteli su je videti kada je otišla na Nebo, Anđeli dolaze i uzimaju je. A njen pastor napolju, pušeći cigaretu, hodajući gore-dole niz hodnik u bolnici. I oni su svi nameravali pevati kada je trebala umreti, znate. Znali su da mora umreti. Doktori su rekli da umire tako da su svi nameravali videti Anđele kako dolaze, uzimaju je.

I odjednom, kada se suočila sa stvarnošću! Dakle, ona je bila odani crkveni član, bila je učiteljica nedeljne škole i odani crkveni član divne velike denominacijske crkve. Ali kada se krenula boriti, smrt ju je pogodila; njene oči su se izbočile i ona je rekla: “Ja sam izgubljena!” Rekla je: “Ja sam izgubljena! Idite, zovite pastora!”

On je bacio svoju cigaretu i ušao unutra, rekao je: “Evo, evo! Evo, evo! Dozvaćemo doktora da ti da injekciju.”

Rekla je: “Ne želim nikakvu injekciju.” Rekla je: “Ti varalico ljudi! Ja umirem i idem u pakao. I ja sam izgubljena jer si ti propustio da mi kažeš Istinu. Idi zovi tu malu Goodhueovu i dovedi je ovde gore kod mene brzo. Ona je u pravu.”

Čekajte dok se suočite sa stvarnošću jednom. Ne pokušavajte zaustaviti taj sveti vapaj. Nemojte Ga razneti s nekom modernom, obrazovnom dvocevkom. Slušajte to upozorenje Duha Svetog večeras koje vas upozorava: “Ja sam Put, Istina i Život; niko ne dolazi Ocu, osim po Meni.” A On je Reč. Pognimo svoje glave samo na trenutak.

Želim citirati još jednu Reč Gospoda Isusa dok vi razmišljate o tome. Isus je rekao u Mateju 5: “Blagoslovljeni su oni koji gladne i žedne.” Blagoslovljeno je čak imati tu žeđ u sebi. Jeste li došli do tačke da je vaš-vaš- vaš celi sistem toliko zagađen denominacionalizmom i malim kultovima i klanovima i stvarima, malim crkvenim redovima, društvom, kao pridruživanje ložama i tako dalje od crkve do crkve? Je li đavo uspeo staviti tu vodu zagađenja, a vi pijete iz nje kao svinja u koritu? Dakle, vi čak ni ne znate šta je prava zadovoljavajuća žeđ Božija; videti Njega, stvarnost, po Duhu Svetom koji živi u vama i očituje se. Ako ste-ako ste takvi večeras, ako i dalje žednite za Bogom, dopustite mi da vam kažem:

Postoji Izvor ispunjen Krvlju,

Koja teče iz Emanuelovih vena,

Kad grešnici zarone pod nju,

Gube svaku grešnu mrlju.

Lopov kada je umirao, obradovao se videti

Taj Izvor u svom danu;

Tako neka i ja, grešan poput njega,

Operem sve svoje grehe.

Otkada verom ugledah taj potok

Koji izvire iz Tvojih Rana,

Ljubav otkupljenja je bila moj motiv,

I biće sve dok ne umrem.

Ako imate tu žeđ večeras, da znate više o Bogu i približite se k Njemu, hoćete li samo podići svoju ruku sada dok je svaka glava pognuta, reći: “Moli se za mene.” O Bože, pogledaj ruke!

Napolju u zemlji gde prenos dolazi sada s istoka, severa, zapada i juga, vi u tim sobama, podignite svoje ruke pastorima ili šta god je tamo, da želite; vi, nešto u vama, žedni za Bogom. Ta sveta žeđ!

Nemojte je zadovoljiti. O, vi kažete: “Brate Branhame, jednom sam vikao. Plesao sam u Duhu.” Nemojte, nemojte, nemojte uzeti to. Ne.

Čekajte dok to zadovoljstvo ne dođe, zadovoljavajući Deo punoće Duha Svetoga ulazi unutra, onda će ta radosna zvona uzvikivanja i govorenja u jezicima i plesanja u Duhu doći. Nećete to morati činiti pomoću muzike. Činićete to dok idete putem u svom automobilu. Činićete to dok čistite pod. Činićete to dok zakucavate eksere u zid svojim stolarskim radom. Gde god jeste, ta Radost neizreciva i puna slave!

Pomolimo se sada.

Dragi Nebeski Oče! Duga, razvučena, rastegnuta, ova mala Poruka večeras, ali, Dragi Bože, neka Duh Sveti donese značenje svakom srcu. Pravo u ovoj crkvi, večeras, bio je baš veliki broj podignutih ruku, svuda okolo po hodnicima i svugde. Mi-mi molimo, dragi Bože, za njih. O, neka bi taj zadovoljavajući Deo Božiji, što je Hrist, Nada Slave, Nada Života u vama, neka bi došao do svakoga od njih.

Po celoj naciji, od Kalifornije skroz gore u New Yorku sada, gde je rano ujutro, oni slušaju tamo gore; preko u-u New Hampshireu i dole u Bostonu, i skroz tamo dole u Texasu, kroz Indianu, napolju u Kaliforniji i okolo. Bože, pogledaj te ruke; pogledaj šta je ispod njih, Gospode, to srce tamo koje gladuje i žedni.

Ovaj izopačeni dan gde je đavo ljudima zaslepio oči samo da se pridruže crkvi i kažu: “To je sve što trebaš.” A oni i dalje gledaju sami sebe i vide šta rade i želju koju imaju da budu kao svet.

Kada nam Biblija govori: “Ako čak volimo stvari sveta, ljubav Božija ni nije u nama.”

Samo razmisli, Oče, kako izopačeno da on može učiniti tu pravu istinsku Reč, kako oni mogu reći: “O, mi verujemo Bibliju, ali ne Ovo. Ne verujemo Ovo. Verujemo da je Ovo bilo za neko drugo doba. Verujemo da je ovo To,” jer je neka denominacija izvrnula njihove umove u tu jamu.

Dakle, Isus je rekao: “Ako ko oduzme jednu Reč od Ovoga ili doda jednu reč Tome, njemu će se uzeti deo iz Knjige Života.”

Dragi Bože! Razmisli o razočarenjima tamo na Sudu, kada su ljudi živeli dobar, čist, sveti život, išli u crkvu tako odani kako samo mogu biti, a izgubljeni.

Razmisli o tim farisejima, kako su, od malih dečaka, trenirani u Reči, došli kroz škole i sve, sveti (morali su biti ili bi bili kamenovani na smrt), a Isus je rekao: “Vi ste od svog oca đavola.”

Kako je Izrael otišao tamo dole! I neka ovo bude upozorenje pentakostalcima, Gospode, širom zemlje. Kako je Mojsije, prorok, sišao dole u Egipat da ispuni Reč Božiju, da im donese večernje svetlo! Kako su videli velika Božija čudesa! Kako su ga sledili preko Crvenog Mora, bili kršteni u njemu, otišli u pustinju i jeli Anđeosku hranu koja je pala sa Neba. A onda su odbili da uzmu celu Reč kada su se vratili iz Kadeš-Barnee…u Kadeš-Barneu, iz-iz obećane zemlje i rekli: “Oni su kao divovi; mi to ne možemo učiniti.” Dakle, Bog je rekao: “Već sam vam dao zemlju!” Granični! Isus je rekao: “Oni su, svaki od njih, izginuli. Oni su mrtvi,” izgubljeni, bez Boga, iako su učinili sve te stvari. Videli su ta čudesa; uživali, plesali gore-dole niz obalu s Mirijam kada su udarali u daire. A samo trojica, od dva miliona, su ušli unutra.

Shvatamo, Oče, da kada sperma, geni od muškarca i žene, dođu zajedno, postoji samo jedan od milion koji je prihvaćen. Jedna klica od muškarca pronađe plodno jajašce žene, žensko, a milion drugih propadne.

Postoji milion, dva miliona koji su izašli iz Egipta; dvojica, Jošua i Kaleb, su ušli u zemlju. Jedan od milion. Oče, ja-ja drhtim dok razmišljam o tome. Razmisli, širom sveta danas, pet stotina miliona hrišćana, to bi bilo pet stotina ako bi Ti došao večeras. O Bože, neka bi zapamtili da svaka Reč Božija stoji, spomenik. Mi Je moramo verovati. Moramo Je poslušati.

A kada si Ti rekao: “Pokajte se, svaki od vas i krstite se u Ime Isusa Hrista za oproštenje greha i primićete dar Duha Svetoga. Jer za vas je ovo obećanje i za decu vašu, i za sve one izdaleka koje god pozove Gospod, Bog naš.” A, Bože, Ti i dalje pozivaš večeras i obećanje je dok god Ti pozivaš.

A propovednici su izvrnuli umove tih ljudi i usmerili ih pomoću obrazovanja, denominacijske škole teologije, ka stvari da kažu: “O, vi samo verujte.” Đavo veruje takođe, ali on ne može primiti Duha Svetog. Juda Iskariotski je bio…učinio sve ostalo, učenici su to učinili, propovedao Evanđelje; ali kada je došlo vreme za njega da primi Duha Svetog, on je pokazao svoje lice.

Bože, neka bi ljudi zemlje večeras shvatili da su, bez tog iskustva, izgubljeni. Neka bi večeras bilo da njihove duše budu zadovoljene s Tvojim Delom, Gospode, dok ih mi predajemo u Tvoju ruku. Oni su Tvoji, Gospode. Mi smo jedino odgovorni za Reč. Ja se molim da oni veruju celim svojim srcem i budu ispunjeni Duhom Svetim. Molimo u Isusovo Ime. Amen.

Ja Ga ljubim, ja Ga ljubim

Jer je On mene prvi ljubio

I kupio moje spasenje

Na Golgoti.

O, je li On vaš Deo koji zadovoljava? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik] O! Volite li Ga svim svojim srcem? [“Amen.”] Dakle, te Reči ponekad seku, ali pevajmo samo u Duhu sada, vidite, svaki od nas sada. Rukujmo se sa bratom koji sedi do vas, sestrom i samo recite: “Bog te blagoslovio, putniče,” dok pevamo to ponovo. [Brat Branham se rukuje s ljudima.]

Ja Ga ljubim, ja Ga ljubim

Jer je On mene prvi ljubio

I kupio moje spasenje

Na Golgoti.

Rukujmo se sada jedni sa drugima. Zatvorimo svoje oči sada i pevajmo u Duhu, podignimo svoje ruke Njemu.

Ja Ga ljubim, ja Ga ljubim,

Jer je On mene prvi ljubio

I kupio moje spasenje

Na Golgoti.

O, nije li On predivan?

Predivan, predivan, Isus je meni,

Savetnik, Princ Mira, Moćni Bog je On;

O, spasi me, čuva me od sveg greha i sramote,

Predivan je moj Otkupitelj, slavim Mu Ime!

O, predivan, predivan, Isus je meni,

Savetnik, Princ Mira, Moćni Bog je On;

Spasi me, čuva me od sveg greha i sramote,

Predivan je moj Otkupitelj, slavim Mu Ime!

O, jeste li uzbuđeni oko svog iskustva sa Hristom? [Zajednica se raduje: “Amen.” - urednik] Nije li On predivan? Ne zadovoljava li On?

Bejah izgubljen, sada sam nađen, slobodan od osude,

Isus daje slobodu i potpuno spasenje;

Spasi me, čuva me od sveg greha i sramote,

Predivan je moj Otkupitelj, slavim Mu Ime.

O, predivan, predivan, Isus je meni,

Savetnik, Princ Mira, Moćni Bog je On;

O, spasi me, čuva me od sveg greha i sramote,

Predivan je moj Otkupitelj, slavim Mu Ime!

Verujete li da je to po Pismu? [Zajednica kaže: “Amen.”-urednik] Biblija kaže: “Plješćite svojim rukama. Radosno Gospodu kličite.” Znate, oduvek sam želeo svirati muziku. Moja ćerka, Rebeka, svira klavir. Moj mali dečak svira trubu. Ali ja-ja sam naučio instrument sa deset žica: [Brat Branham počinje pljeskati svojim rukama].

Predivan, predivan, Isus je meni,

Savetnik, Princ Mira, Moćni Bog je On;

Spasi me, čuva me od sveg greha i sramote,

Predivan je moj Otkupitelj, slavim Mu Ime!

Volite li Ga? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik]

Hodaćemo u Svetlu, predivnom Svetlu,

Dođi gde rosa milosti blista;

Sja oko nas danju i noću,

Isus, Svetlo sveta.

Hodaćemo u Svetlu, to je tako predivno Svetlo,

Dođi gde rosa milosti blista;

Sja oko nas danju i noću,

Isus, Svetlo sveta.

[Brat Branham počinje pevušiti: “Isus, Svetlo Sveta,” i onda zajednica takođe pevuši s njim.-urednik] Proslavljajte Boga sa svime što imate.

Kad sveti uđu marširajući,

Kad sveti uđu marširajući,

Gospode, želim biti u tom broju

Kad sveti uđu marširajući.

O, kad Ga okrune Gospodom svih,

Kad Ga okrune Gospodom svih,

Gospode, želim biti u tom broju

Kad Ga okrune Gospodom svih.

O, kad sunce odbije sjati,

Kad sunce odbije sjati,

Gospode, želim biti u tom broju

Kad sunce odbije sjati.

Volite li to? [Zajednica kaže: “Amen.”-urednik] Dakle pitam se jesu li vaša stopala obraćena, ne plešete više tamo napolju za svet? Vidite? Tapkajmo svojim stopalima, Gospodu, Gospodu. Jesu li vaše ruke obraćene, ne kradete više? Vaše usne su obraćene, ne lažete više? Nemojte dobiti religiju samo u svoju glavu, dobijte je posvuda. To je to. To zauzima celog čoveka. Tako je. Dakle, tapkajmo svojim stopalima.

Kad sveti uđu marširajući,

Kad sveti uđu marširajući,

Gospode, želim biti u tom broju

Kad sveti uđu marširajući.

O, kad sveti uđu marširajući,

Kad sveti uđu marširajući,

Gospode, želim biti u tom broju

Kad sveti uđu marširajući.

Podignimo samo naše ruke sada.

Kad sveti uđu marširajući,

Kad sveti uđu marširajući,

O Gospode, želim biti u tom broju

Kad sveti uđu marširajući.

Kad Ga okrune Gospodom svih,

Kad Ga okrune Gospodom svih,

Gospode, želim biti u tom broju

Kad Ga okrune Gospodom svih.

Zar Ga ne volite? [Zajednica se raduje: “Amen! Slava! Haleluja!”-urednik]

Tada ćemo hodati u Svetlu (On je Svetlo, znate),

To je predivno Svetlo,

Dolazi gde rosa milosti blista;

Pa, sja oko nas danju i noću,

Isus, Svetlo sveta.

Verujete li da je On Svetlo sveta? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik] Verujete li? Pavle je rekao: “Kada pevam, pevaću u Duhu. Ako proslavljam, proslavljaću u Duhu.” Vidite, šta god radite, radite sve to u Duhu. Tako je. A Duh oživljava Reč. Je li to tačno? Tako je. Da, gospodine.

Svi vi sveci Svetla najavljujte,

Isus, Svetlo sveta;

Milost i milosrđe u Njegovo Ime,

Isus, Svetlo…

Onda šta radimo?

Hodaćemo u Svetlu, predivnom Svetlu,

Koje dolazi gde rosa milosti blista;

Sja oko nas danju i noću,

Isus, Svetlo sveta.

Oprostite što sam zbunio vas muzičare, tako, ali jednostavno sam se zaneo. Ne znam ništa bolje nego samo proslavljati. To je način na koji to valja činiti. Da, gospodine. Zahvalan sam za ovu priliku, brate Mack, da dođem i budem u zajedništvu s tobom i tvojom crkvom ovde večeras, svi ti divni ljudi.

A vi koji ste podigli svoje ruke za krštenje Duhom Svetim, verujem da ćete sresti pastora Macka ovde, ili nekog od njih, i ići nazad u sobu ovde. I samo zapamtite, kada je Bog izgovorio Reč u početku i rekao “neka bude”, moralo je biti! A On je rekao: “Blagoslovljeni su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi.” Vidite, to se mora dogoditi. Dođite posetiti svog pastora ovde i stanite do njega dok propoveda Evanđelje.

Sada pevajmo ponovo tu dobru staru pesmu, jednostavno volim to: “Hodaćemo u Svetlu.”

Isus je rekao: “Ja sam Svetlo,” a vi ste u Njemu. Vidite? Kako dođete u Njega? Pridružujući se Njemu? Ne. Rukujući se? Ne. Krštenjem u vodi? Ne. “Jednim Duhom svi smo kršteni u jedno Telo, što je Telo Hristovo.” A u tom Telu je devet duhovnih darova koji deluju kroz lokalno telo, lokalnu crkvu. To je apostolski ako sam ikada znao o tome. Tako je.

Tako, hodaćemo u Svetlu, u predivnom Svetlu,

Dolazi gde rosa milosti blista…

[Brat Branham govori pastoru Macku.-urednik] U redu,…?...

Sja oko nas danju i…

[Brat Branham govori pastoru Macku.-urednik] Bilo je pravo zadovoljstvo. [Brat Mack govori: “Hvala ti, brate. Hvala ti.”]