KO JE ISUS?

Što se mene tiče, imali smo do sada jedan pravi ukusan jubilej sa ovim finim doručkom. Obično se dobija jedna hladna pogačica i nešto pekmeza uz to. Nedavno sam bio u Phoenixu, i dali su mi palačinke bez...mi na Jugu ih zovemo “Flapjacks” nisu imale nimalo sirupa, tako da sam ih morao pošećeriti. One su bile... A sada ovde, imali smo pravo vreme. I to ne samo u prirodnom nego i u duhovnom.

Tako sam sretan što sam čuo svedočanstvo ovog brata. Jednog jutra sam bio pozvan do njegovog kreveta; rekli su mi da se nešto desilo. Ja mislim da on pripada prvima koji su želeli da finansiraju ovaj sastanak. Sigurno je bio to sotona koji je pokušavao da učini to ovom Božijem čoveku. Ali vidite kako Bog deluje. On to preokrene u jedno naročito svedočanstvo, da pokaže Svoju moć. On će učiniti da sve izađe na dobro, onima koji vole Njega. Mi smo tako zahvalni što smo čuli ovo svedočanstvo, brate.

I stvarno je jedna prednost za mene da budem sa vama u ovom gradu. Ne mogu uopšte iskazati kako se osećam u vezi toga. Dakle, mi nismo imali tako velike mase ljudi, kao što je nekada slučaj; ali izgleda kao da će Bog uraditi nešto, ili se nešto sprema, pripremajući ljude za nešto, vraćajući ljude nazad u liniju gde treba da budu, i da sretnem ove dobre pastore, i tako dalje.

Za mene je stvarno jedna privilegija što sam došao jutros ovde da govorim poslovnim ljudima punog Evanđelja. Ja znam da je ova filijala još mlada. Veoma je mala, i kako je ovaj brat rekao, treba im još ljudi.

Dakle, koliko sam već puno velikih, finih organizacija reprezentovao po celom svetu, sve od punog Evanđelja, mnoge od Baptista i mnogih drugih, i još uvek pripadam jednoj grupi, i to su Poslovni ljudi, zato što oni sami ne prezentuju neku posebnu organizaciju. Oni su inter-evanđelistički. Oni ne prezentuju ništa drugo osim puno Evanđelje, i tako mi smo sretni zbog toga.

Ja mislim, ako vi ljudi ovog grada… Zaista, ako mi verujete da vam govorim nešto što je istina, onda je ovo vreme u kojem se Poslovni ljudi punog Evanđelja mogu okupiti da imaju zajedništvo. U toku ovakvog vremena, u kojemu se u subotu ujutro razgovara, puno ćete naučiti jedni od drugih.

Internacionalnog predsednika, brata Shakariana, upoznao sam pre mnogo godina. Mnogi od vas znaju to, o gomili telegrama koji su ležala na stolu; i uzimajući ih, našao sam ženu imenom Shakarian, umirala je od raka. Nekako me je Gospod vodio k njoj, i tako sam načinio poznanstvo sa Shakarian-ovima kada je ozdravila. Nakon toga je Doktor Theodore Palouveas bio kršten tamo, on je bio njihov doktor, jedan grčki doktor.

On je rekao: “Ideja, na kojoj vi izgrađujete ljude, je jedna pogrešna pretpostavka.” On je rekao: “Ova žena leži tu umirući.”

Prvo, kada sam ja želeo ući u kuću, rekao je: “Kada vi uđete unutra, uđite sa poštovanjem, mirno, jer žena umire. Ona leži tu, odstranili su joj obe dojke, i natečena je.” Rekao je: “Ona će umreti.” I rekao je: “Ne možete ništa da učinite u vezi toga.” I ja sam slušao još neko vreme njegovo predavanje. On je rekao: “Budite stvarno tihi. Ne molite glasno i tako nešto.” Rekao je: “Izgovorite samo vašu molitvu i ponovo izađite napolje.”

Ja sam odgovorio: “Hoću.”

Onda sam ušao. Znao sam da neću poslušati to, znate. I rekao sam… Otišao sam uz stepenice gore. I tamo je bilo, verujem da sam uzeo… Da sada sam se setio. A Florence, ona je tada bila jedna mlada, lepa dama, i Rose i svi drugi su se molili; a njihova majka je ležala tu onesvešćena, nesvesna već par dana, i bila je potpuno naduvena.

Ja sam kleknuo da se molim. Kada sam to učinio, došao je Anđeo Gospodnji dole pored kreveta i rekao: “Za tri dana ona će se probuditi.”

Tako da sam se okrenuo i izašao napolje, a oni su išli za mnom. Rekao sam: “Ovo je u Ime Gospoda: Ona će se podići.” Tu su počeli glasno vriskati.

Došao je doktor Palouveas i hteo me izbaciti iz kuće. I on je…Rekao je: “Kakva ideja! Probudio si u ovim ljudima lažnu nadu! Ova žena će umreti.”

Ja sam rekao: “Prema vašoj statistici, da. Ali prema Reči Gospodnjoj, ne.” Vidite? Rekao sam: “Ona će ostati u životu.”

On je rekao: “Glupost! Vi bi trebali sada da napustite kuću i odete.”

Onda je došao brat Shakarian napolje i rekao: “Samo trenutak, molim!” Vidite? Rekao je: “Mi smo te zvali, zato što si ti naš doktor, i mi te cenimo. Ali smo zvali i brata Branhama. Ti nam više nisi davao nadu. On jeste.”

Ja sam mu rekao: “Znate šta ću da uradim? Ako ona ne bude u roku od tri dana ustala, okačiću jedan znak na moja leđa sa natpisom 'lažni prorok', i svi ćemo otići pravo ovde u Los Angeles, vi sedite u vaša kola, vozite putem dole, svirajte u toku vožnje, i pokazujte na mene. Ali ako se bude podigla, onda dopustite meni da na vaša leđa stavim natpis, 'nadrilekar', i sedite u vaš auto i svirajte.” [Zajednica se smeje-Ured.] To nije hteo. Kasnije je on bio kršten u jednom kanalu za navodnjavanje zemlje i služio Gospodu. Dok nije bio uzet Kući u Slavi.

Tako sam ja bio upoznat sa Shakarianovima. Kasnije sam pomagao njima da podignu njihovu prvu filijalu. U celoj državi, po celom Svetu, pomogao sam im u osnivanju njihovih filijala. To su veoma fini ljudi.

Ja mislim, da propuštate nešto ako se vaše zajedništvo ovde ne ojača, jer to je zajedništvo. “Mi treba da se sastajemo,” kaže nam Biblija, “dok gledamo kako se kraj približava; ne zaboravljajući da se sastajemo zajedno.” Neće samo to uraditi, nego će i vas ojačati. I vaša snaga će i crkvu ojačati. I to je sve… Ljudi punog Evanđelja nisu organizacija koji stoje sa strane, i kažu: “Ovo je naša grupa.” Ona je za sve vernike, da se okupe zajedno. I to je samo jedna jedinstvena crkva, vidite, sama crkva, duhovni vernici. Ja mislim-bila bi velika stvar kada-kada bi vi to činili. Možda vam izgleda kao premalo, možda to nije...

Ja se ne nadam da ne zvučim podrugljivo. Nedavno mi je jedan čovek rekao, na skupu, rekao je: “Kaži, ti si propovednik.”

Odgovorio sam: “Pa, to je možda delimično baš i tačno.” Ja sam uvek nešto plašljiv o tome šta govorim o propovednicima, među ljudima punog Evanđelja.

Vi znate, moj otac je bio jahač. On je ukroćivao konje. Kao dečak mislio sam, znate, da ću i ja nekada biti jahač, takođe. Znate kako mali dečaci žele da budu kao njihov tata, i ja sam isto hteo da budem jahač. Tako uvek sam pratio mog oca, znate, kada je išao orati, i ja bih uzeo mog starog konja i vodio ga do starog korita sa vodom, znate, to je istesano od klade.

Koliko vas je tako nešto već videlo, jedno staro… Dakle, iz kojeg dela Kentucky-ja dolazite vi? O! Koliko vas je ikada na jednoj slamarici spavalo? Pa, onda ja mogu skinuti moju jaknu i moju kravatu, jer ovde sam stvarno kao kod kuće. Pa, to-to je moja okolina.

Tako da sam išao tamo dole. I moj otac je imao sedlo, znate. I čim sam ga video izdaleka, uzeo sam starog konja za oranje. Pozvao svu moju braću, da bi posedali na ogradu, znate, a ja sam bio najstariji od devetorice. Uzeo sam punu šaku čičaka, stavio ih ispod sedla, i zategao kaiš čvrsto i popeo se gore. Taj jadni stari konj je bio tako umoran da skoro nije mogao podizati svoje noge sa zemlje, ali je on rikao i skakao okolo, čičci su ga ubadali, znate, zatežući kajiš dole na njemu. Skinuo sam moj šešir, i mislio…bio sam pravi kauboj. Čitao sam previše časopisa, to je sve. Tako sam se predstavio mojoj braći kao da sam pravi kauboj, znate, čak sam to i sam mislio.

Kada sam imao otprilike osamnaest, pobegao sam od kuće i otišao u Arizonu. “Trebam im radi kroćenja njihovih konja. Siguran sam u to. Oni su samo… Potreban sam im, znači moram otići od kuće.” Bio sam još maloletan, ali uprkos tome pobegao sam, i došao slučajno za vreme rodea u Phoenix. Tako, ušao sam pozadi da pogledam njihove žvotinje, da vidim kojeg ću jahati. One preostale koje nisu mogli jahati, ja sam hteo da jašem, znate, imali su srebrna sedla.

Bio sam malo manji momak, uvek sam bio nekako malen, i želeo sam nabaviti jedan par jahačkih pantalona. Znao sam da ih je moj otac nosio. U ono vreme ih više nije imao, i dakle morao sam… Video sam jedne lepe, znate, na kojima je dole pisalo Arizona, glave bikova i druge stvari po njima naslikane. Pomislio sam: “O, one će mi lepo stajati,” znate, kao neki dečak. Obukao sam ih, bile su mi skoro pola metra duže i ležale po podu. Izgledao sam kao neki patuljasti petlić, znate, sa njegovim perjem. Mislio sam: “To neće ići,” tako da sam kupio jedan par Leviski.

Mislio sam: “Zaradiću nešto novca.” Tako sam otišao do konja i pogledao ih sve, bili su tako divlji da čak nisu ni seno iz jasala jeli. Pomislio sam: “O, moj!”

Onda su izveli prvog napolje, dogodilo se… Čudno, govorim to ovog jutra, do sada nikad nisam razmišljao o tome; ali prvi konj, koji je trebao biti jahan tog poslepodneva, na takmičenju, zvao je se “Kansas odmetnik,” i bio je poreklom iz Kansasa, bio velik i jak. Jedan čuveni jahač je trebao jahati na njemu.

Otišao sam do onih drugih jahača i seo na ogradu. Oni su povukli nazad svoje šešire. Pomislio sam: “Izgledam kao pravi jahač,” i posmatrao sam.

Tu je izašao onaj čovek, bio je skroz ukrašen, kada je on izašao iz ograde, na tom konju, konj je načinio samo dva ili tri okreta i onda je stao. Konj je otišao u jednom pravcu a čovek u drugom. Pomoćnici su uhvatili konja. A ambulantna kola su preuzela jahača, krv mu je curila iz ušiju. A konj je još tuda kasao, i pomoćnici su ga uhvatili.

Prozivač je išao okolo i rekao: “Daću sto dolara onome koji ostane deset sekundi gore.” Išao je okolo, došao onda u mom pravcu, pogledao me i pitao: “Jesi li ti jahač?”

Odgovorio sam: “Ne.” Veoma brzo sam se drugačije predomislio. Ja nisam bio jahač.

Kada sam prvo bio rukopoložen, u misionarskoj babtističkoj crkvi, nosio sam moju Bibliju ispod ruke, znate, ovako, dobio sam moje svedočanstvo. Bio sam branilac vere, i mislio da je to sve bilo. Mislio sam da sam propovednik.

Jednog dana bio sam u Saint Louis, gde je Daugherty-jeva ćerka bila izlečena, i mislio sam da sam propovednik. Tamo sam došao na jedan pentakostalni sastanak. Neki od vas možda poznaju Roberta Daughertya. I čuo sam ga kako propoveda. I ovaj čovek je propovedao sve dok nije završio na kolenima i poplavio u licu, i spustio bi se na pod i opet se podigao, hvatajući dah, mogli ste ga čuti dva bloka dalje, i dalje propovedajući.

Tako brzo ja ne mogu ni da mislim s mojim starim, sporim baptističkim načinom. Ako me od tada neko pita: “Jesi li ti jedan propovednik?” Ja kažem: “Ne.” Moram da pazim na to.

U Philadelphiji mi je jedan čovek rekao...

To je gde će biti idući internacionalni sastanak. I govoriću 29-og, otvaranje sastanka 29-og, za doktora Brawna i-i mnogu braću zajedno. Sastanak će biti u Philadelfiji i počinje od 29-og ovog meseca. To je moja privilegija da otvorim sastanak, tako, i imaće par doručaka.

Neko reče: “Zašto se baviš s tom gomilom Poslovnih ljudi? Ti bi trebao da budeš propovednik.”

Odgovorio sam: “I ja sam poslovan čovek.”

On upita: “U kojem si ti poslu?”

Odgovorio sam: “U poslu sigurnosti.” Rekao sam to veoma brzo, da ne bi on razumeo, razumete. I on stvarno nije razumeo šta sam rekao. Nisam rekao: “osiguranje,” rekao sam “sigurnost.”

On je rekao: “Drago mi je da znam to.” Zatim pitao: “Gde je sedište te kompanije?” Rekao je: “O kojem osiguranju se radi?”

Ja sam odgovorio: “O večnom životu.”

Onda je rekao: “Nikada nisam čuo za to. Gde je glavno sedište?”

Ja sam odgovorio: “U Slavi.”

Ako je neko od vas zainteresovan, rado bih sa njim razgovarao nakon službe o polisi.

I sećam se, jednom ranije, osiguranja. Nadam se da ovde nema prodavca osiguranja. Uostalom, moj brat je isto zastupnik osiguranja kod Prudential. Tako, rečeno mi je jednom da imam malo slab ugovor osiguranja. I oni nam nisu dobro pročitali polisu, i otac je radio deset godina da bi se isplatilo za dvadeset godina, tako smo mislili. Kada je trebalo da se isplati, vredelo je 7 dolara i 50 centi, a mi smo mislili da vredi stotine dolara. Ali, ja se u to ne razumem. Osiguranja su u redu, ja ih ne želim poniziti. Ona su potpuno u redu.

Ja sam imao prijatelja koji je prodavao osiguranja, išli smo zajedno u školu: njegov brat, piše za 'Gornja Sala', on je jedan fini baptistički propovednik. Tako je Wilmer došao jednog dana kod mene i rekao: “Bili, ja sam došao da govorim sa tobom o osiguranju.”

Ja sam odgovorio: “Pa, Wilmere, reći ću ti, mi smo uvek bili dobri prijatelji.” Rekao sam: “Ako želiš da pričaš sa mnom o vremenu, ili-ili o nečemu drugom, u redu, ili o pecanju ribe ili nečemu drugom. Rado ću razgovarati o tome. Ali...”

On je rekao: “Tebi je potrebno jedno osiguranje.”

Ja sam odgovorio: “Ja imam sigurnost.”

On je rekao: “Oh, oprosti… Onda ti je verovatno Jesse,” to je moj brat, “već prodao jedno osiguranje.”

Odgovorio sam: “Ne.” A moja žena me je pogledala, kao da sam neki licemer, vidite, jer je znala da ja nisam imao osiguranje. I ona me je pogledala. I rekao sam: “Da, ja imam sigurnost.”

On je pitao: “Koje je?” Ja sam odgovorio:

Blažena sigurnost Isus je moj!

O, kakav predukus božije slave!

Naslednik spasenja, Božiji otkupljenik,

Rođen od Njegovog Duha, opran u Njegovoj Krvi.

On je rekao: “Billy, to je veoma dobro, ali nije dovoljno da te sahrane.

Ja sam odgovorio: “Ali to će me izvući napolje. Ja ne brinem kako ću unutra doći, ja se brinem o tome da izađem napolje.”

Poslovni ljudi, ja sam još uvek u poslu. Ako vi želite sa mnom o tome da razgovarate, biće mi drago.

Ali velika je stvar imati zajednicu. Verujem da piše u Pismu: “Kako, je lepo i ugodno kada sva braća žive zajedno! Kao pomazano ulje koje je bilo na Aronovoj bradi, koje se sliva na skut od njegove haljine.” Ima nešto naročito u zajedništvu.

U početku, Bog je bio sam, On je bio samo Bog... On nije bio ni Bog, u početku. Jeste li to znali? Nije mogao to još biti. Bog je jedan “predmet proslavljanja,” engleska reč. Razumete? On je bio Elohim, Jedan samopostojeći: On još uopšte nije bio Bog. Ali u Njemu su bili atributi, kao što su u vama misli. Razumete? U vašim mislima morate videti nešto, a onda… Mislim o tome, a onda izgovorim. A Reč je jedna izgovorena misao. “U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i ta Reč je izražena,” vidite, izneta je.

I sada sve je isto. Isto kao što smo mi nanovo rođeni, imamo večni Život. Ako imamo večni Život, postoji samo jedan oblik večnog Života, a to je Bog. A mi smo Njegovi atributi. Ovako mogu govoriti samo među Hrišćanima. Mi smo atributi. Isus je došao kao Otkupitelj. Koliko vas veruje to? [Zajednica kaže “Amen.”-Ured.] Otkupiti, ne znači stvoriti nešto novo. Otkupiti znači vratiti nazad nešto što već postoji. Razumete? Zašto se onda plašite? Vidite? Sve je u Njegovim rukama, sat ne kuca pogrešno. Sve mora tako biti, i to nas dovodi sada do ovog mesta.

Ja se nadam i imam poverenja u to da svako od vas ovde jutros, ko nije član ove fine zajednice, da ćete razgovarati ovde sa ovim finim ljudima; ja sam se prethodno rukovao sa predsednikom ove filijale. I jačajte sebe. David je rekao da je ojačao u borbi protiv neprijatelja. A vi ljudi, želite da učiniti sve što možete da ojačate protiv neprijatelja. Mi smo ovde kao braća punog Evanđelja. Mi To verujemo. Krenimo na posao, izađimo napolje po drugu braću i dovedimo ih unutra, bilo da su puno Evanđelje ili ne, dovedite ih na naš sastanak. I molimo se i uradimo naš deo, da se telo Hristovo ojača, i kroz to jačamo sebe. Neka Bog bude sa vama i pomogne vam. Bilo kada ako vam mogu pomoći, recite mi. Sada, pre nego što pristupimo Reči...

Ja vas ne želim zadržati predugo ovde. Kao što sam predhodno već rekao, malo sam spor i mislim malo sporo. Moje pamćenje nije nikada bilo dobro, zato moram uzeti vremena; i ne znam ništa više nego ono što mi On kaže da govorim, i to me dovodi ponekad u poteškoću, i nekada me to izbaci, tako da ja govorim ono šta On kaže. Pre nego što pristupimo Reči, pristupimo Autoru.

Pre nekog vremena, bio sam na putu sa jednim čuvenim doktorom teologije, mnogi od vas ga poznajete, William Booth-Clibborn, i on propoveda Evanđelje na sedam jezika. Mi smo govorili o Bogu i Njegovim atributima. I govorio sam o tome, rekao sam: “Bog je kao jedan veliki Dijamant.” Razumete? I rekao sam: “Ti darovi o kojima govoriš, jesu refleksija Božije ljubavi.” I rekao sam: “Kao u Africi, mi...”

Predsednik rudnika, u Kimberley-u, bio je moj vodič. On mi je pokazao rudnike dijamanata u Kimberley-u. Tamo se mogu naći na ulici, ali se niko ne bi usudio zadržati jedan nebrušeni kamen. On se mora seći. Tako jedan veliki dijamant, još ne blista kada se nađe. Ne, zato se mora brusiti.

Tako je i Bog, i On je morao biti ranjen za naše prestupe, i izudaran za naša bezakonja. On je taj veliki Dijamant. I kada isečete dijamant, (da li ste zapazili?) sečete ga na trougaoni oblik, i sunce kada ga obasja reflektovaće sedam boja. Vidite? Gledate, crveno kroz crveno, izgleda belo. Da li ste to znali? To je tačno. Crveno kroz crveno, to je Krv, crvena Krv… Bog gleda crvenog grešnika kroz crvenu Krv, postane beo. On je u srcu, vidite.

I-i tako dakle, u tome, rekao sam: “Bog je bio mučen, sečen, udaran, da se reflektuje u ovim zracima, čim na to padne velika Reč Božija, reflektuje Boga.”

Ovaj mister Clibborn je rekao: “Ali ti jednostavno ne poznaješ svoju Bibliju.”

Ja sam odgovorio: “Možda je to istina. Ali poznajem Autora veoma dobro. To je najvažnija stvar, da ja poznajem Autora.” Njega moramo poznavati, da li vi celu Reč poznajete ili ne; Njega vi morate poznavati.

Verujem da je to bio jedan mladi misionar koji je Hudsonu Tayloru jednom rekao: “Mr. Taylor, ja sam sada primio Svetog duha, hoću li sada dobiti diplomu umetnosti?” On odgovori: “Ne pokušavaj da svetliš svetlom, kada je sveća napola izgorela. Pusti da svetli dok ona gori.” Da. Drugim rečima, ako ti ne znaš šta ćeš reći, onda pričaj kako se upalila. To je dovoljno.

Vi poslovni ljudi punog Evanđelja, uradite isto tako. Ne trebate da čekate dok budete propovednici; samo svedočite šta je On već učinio za vas. Zbog toga se okupljate ovde, da svedočite šta je On za vas učinio. To će drugima dati Svetla tako da će kroz to biti zapaljeni. Tako su bile zapaljene lampe u šatoru, jedna od druge; ne od stranog svetla, novo zapaljene; nego kroz jedno isto svetlo. To znači, da je isti Bog tokom celog vremena, koji pušta da Svetlo svetli.

Hajde da pognemo glave i da govorimo velikom Autoru.

Nebeski Oče, mi dolazimo sada zajedno u nebeska mesta. Jasno nam je da ovo nije zgrada crkve, bez sumnje dolaze ovde i Kiwani, i mnoga druga udruženja, Lavovi i ostali. Ali ovog jutra to je jedna crkva jer se Kraljevska delegacija okupila ovde. I mi to već osećamo kroz svedočanstva i pesme, i svesni smo prisustva velikog Kralja. Mi znamo da je On ovde.

Kao deca donosimo Tebi hvale naših usana, o, možda ne potpuno prema pravilu, Gospode, nego jednostavno kao deca. Ti to razumeš. Nije važno kako mi pokušavamo koristiti naše ponašanje i naš razum, onda možda ne bi došlo iz srca, to bi bilo kao veštački postavljeno. Ali ako mi, iz našeg srca, ponudimo Tebi obožavanje, koje je za Tebe, onda sam siguran da će biti prihvaćeno.

Sada mi molimo da Ti vežeš kanap svetoga Duha oko nas, ujediniš naša srca, i govoriš nam kroz Reč Božiju.

Blagoslovi ovu mali ogranak, Gospode, daj im snagu. “Ja, Gospod sam to posadio, Ja ću dan i noć zalivati, i niko ne može iz Moje ruke da iščupa.” Kao tvoj sluga molim, Gospode, blagoslovi ih. Jačaj ih, Gospode, za korist Kraljevstva.

Blagoslovi svaku crkvu, koja je jutros ovde zastupljena, i svaku osobu. I ako ima jutros ovde koji nisu spašeni, ja molim, Bože, da je ovo čas u kome će ustanoviti da nisu spremni da susretnu smrt, da će primiti dar večnog Života kroz Isusa Hrista Tvoga Sina. Jer mi za to molimo u Njegovo ime. Amen.

Dakle, na sastancima, mislim da sam vam veoma strogo propovedao, sada ne želim da uzmem, održim propoved. I ja mislim da ne bi bilo u redu da imamo skup bez čitanja Reči, i da se malo govori o Reči. Tako ja imam jednu malu dramu izdvojenu iz Reči, jednu priču. Neki od vas su je već dva ili tri puta čuli od mene, ali mislim da bi mogao izneti još jednom, možete ovo nositi sa mnom samo malo.

Pročitaću iz knjige svetog Luke, u 19-oj glavi, počinjući sa 1. stihom. To je jedan neobičan tekst, za jedno mesto kao ovo. Ali ipak cela Reč je inspirisana, postavljena na svoje mesto, i ja imam u to poverenje da će Bog uzeti ovu Reč i da je postavi gde pripada ovog jutra.

Isus je ušao u Jerihon i prolazio kroz njega. I gle, tu je bio jedan čovek po Imenu Zakej, koji je bio starešina poreznički, i bio je bogat.

Hteo je da vidi ko je Isus;....

Hajde da pročitam još jednom, jer to želim istaći.

Hteo je da vidi ko je Isus, ali nije mogao od naroda, jer je bio maloga rasta

On je potrčao napred i popeo se na jednu divlju smokvu da bi ga video; jer je Isus trebalo tuda da prođe.

I kada je Isus došao na to mesto, pogledao je gore, i rekao mu: Zakeju, siđi brzo dole; jer danas treba da budem u tvojoj kući.

Neka Bog da Svoj blagoslov čitanju Ovoga, Njegove Reči.

Ovaj čovek, mala ličnost, naša scena se otvara u Jerihonu. Dakle, Jerihon je bio najniži grad u-u Palestini, i on je u dolini. A Jerusalim je na brdu, gore na brdu.

I ako ste primetili, Isus, dok je On bio na zemlji, dali su mu najniže Ime koje se jednom čoveku može dati. On je bio “Belzebub,” to je najgore ime kojim su ga mogli nazvati, to znači “đavo, vračar, zao duh.” Oni su nazvali Njegov posao zlim duhom. Crkva koja je nespremna da susretne Njega, dala mu je najužasnije ime: “Belzebub.”

I On je došao, najskromnije rođenje koje se ikad dogodilo, od majke seljanke, nije čak imala ni mesto gde bi legla da bi mogla roditi ovu bebu. Kao što smo rekli, i Njegove pelene su bile sa jarma jednog vola, umotali su ga u njih, među jaslama, u smrdljivoj štali punoj đubra. I ta štala nije ni bila prava štala; jedna pećina sa strane brda.

On se bavio najnižim i najsiromašnijim ljudima. A od najvećih društava je bio odbijen. Bio je odbačen od svojih, crkva koja je morala da Ga prepozna, ali nisu. Nisu bili obučeni u Reči, da prepoznaju Njega.

Ovde vidimo opet da je On išao u najniži grad Palestine, u Jerihon. Zaboravio sam koliko metara leži ispod nadmorske visine. On se tako ponizio, da se najmanji čovek grada morao popeti na jedno drvo da pogleda na Njega dole.

Ali tako je mislio svet o Njemu. Oni su pustili Njega da umre na najgrozniji, najgori način na koji može jedan čovek umreti; On je umro kao jedan zločinac. Najsramnija smrt kojom je On mogao umreti, skinuli su mu odeću; i, naravno, na kipu vidite da su mu obavili jednu krpu. “Ali On je prezreo sramotu.” Oni su potpuno skinuli Njegovu odeću, prikovali ga na krstu, sramotno. Najniži, najgori način smrti koji je postojao, odredili su Njemu. I to je kako je svet o Njemu mislio.

Ali Bog je tako mislio o Njemu da mu je dao Ime koje je iznad svakog drugog imena na Nebu i na Zemlji. Uzvisio ga je tako visoko, Njegov presto tako visoko, da je morao da gleda dole da bi video Nebo. Tako je Njega Bog cenio. Siguran sam da su to takođe i naše misli ovog jutra. To je iznad svakog imena, iznad svakog imena koje se moglo imenovati. Čak cela porodica u Nebu i na zemlji je nazvana “Isus”. I Njegovom Imenu, svako-svako koleno će se pokloniti, i svaki jezik će Njega da prizna.

Zakej je bio poslovan čovek u Jerihonu. Bez sumnje on je bio jedan fini čovek na svoj način. On-on je bio, recimo, verujem, budući dobar čovek kao što je bio, morao je pripadati nekoj crkvi, jednoj od denominacija tog vremena. Recimo da je bio jedan farisej.

Nije se slagao sa pogledom svoje žene. Recimo da mu je se žena zvala Rebeka. Nije bio saglasan s njom, jer je ona verovala u Isusa. Verovala je da je On bio ono što je stvarno i bio, Mesija, jer je videla da je On činio znak Mesije. Pošto je bila Jevrejka; Jevreji su pazili na znake proroka, jer to je trebao biti njihov poslanik. Iz tog razloga su trebali prepoznati Njega, jer je On došao kao “Sin čovečiji”.

Čitajte ostatak događaja sa Zakejom. “Jer Sin čovečiji dođe da traži i spase one koji su bili izgubljeni.” On je Sin Abrahamov.

Korili su ga što ide sa grešnicima. Tako mi vidimo da su oni trebali da razumeju to, ali nisu razumeli. Imali su njihovu teologiju dobrog života i da su morali da budu dobri ljudi, i tako dalje, ali nisu razumeli šta je trebao da bude njihov Mesija.

Znate li, da se to može ponoviti? Može se tako lako dogodi, da bi mogli i mi to pogrešno razumeti na neki način. Postoji samo jedan način da budemo sigurni, to je ustanoviti šta je On bio. Jer Pismo kaže, “On je isti.” Pronađite kako će se On manifestovati na kraju vremena. Pis-ano je. Vidite, On ne čini ništa pre nego što to prvo otkrije. Tako je rekao u Pismu: “Jer On ne čini ništa, dok ne otkrije to Svojim slugama prorocima.” I On je otkrio To. I Ovo je Njegov prorok, Ovo je Knjiga proročanstva, To je potpuno otkrivenje Isusa Hrista, celokupno. Ništa se ne sme dodati ili oduzeti od Toga. Mi bi smo trebali pretražiti da prepoznamo u kojem danu živimo, jer bi i mi mogli biti uhvaćeni u istu zamku.

Tako nalazimo tokom ovog vremena, da je Zakej, naš mali lik ovog jutra, ovaj biznismen iz Jerihona…mogao je pripadati Kivani-ju, ako je tako nešto onda postojalo, ili nečem sličnom. Možda je on bio član jednog velikog udruženja, koje je postojalo u Jerihonu. Bez sumnje je on bio jedan značajan čovek u svom vremenu, i pripadao je jednoj crkvi.

Ali loša stvar koju nalazimo, da je on zauzeo stav modernog mišljenja, popularnog mišljenja o Isusu. A Isus je Reč; i Reč, otkrivena, je Isus. Vidite? I on je preuzeo stav popularnog mišljenja da On nije prorok, nego da je bio samo…ne želim da kažem ovu reč, kako bi mi danas nazvali, varalica, neko ko zavarava.

Vidite, sotona može tako perfektno da oponaša da je teško prepoznati šta je pravo a šta pogrešno. Isus je rekao da će tako biti u zadnjim danima, toliko mnogo imitacije, kao kod Janije i Jamvrije kada su se suprostavili Mojsiju.

Zapamtite, ta dva čoveka su mogli oponašati sve što su Mojsije i Aron činili. Ali jednu stvar je Mojsije znao, da je potvrđen... Janije i Jamvrije nisu došli da oslobode robove. Mojsije je došao u Ime Gospodnje, da oslobodi robove, jer tako je stajalo napisano. Abrahamu je bilo rečeno: “Tvoje će seme boraviti četiristo godina, ali Ja ću ih izvesti.” Dakle, Mojsije je imao TAKO GOVORI GOSPOD. Ali oni su mogli imitirati svaki dar koji se mogao proizvesti. Oni su to znali, nisu obraćali nikakvu pažnju na imitatore, nego su se tačno držali Reči. Bog je konačno odlučio.

I vi znate On je rekao da će biti tako u zadnje dane: “Isto kako su se nekad Janije i Jamvrije suprotstavili Mojsiju, tako i ovi ljudi izopačenog uma, ustanovljavaju Istinu.” To je tačno, vidite, samo obično oponašanje. To će uneti konfuziju među ljude.

Nekad ih ukoravamo, ali to nije da ih vi ne volite. To je zato što ih volimo.

Šta bi bilo, kada bi vaš mali dečak sedeo na sredini puta, i vi izašli napolje i rekli: “Dragi dečko, mislim da ti ne smeš tamo sedeti;” i on odgovori: “idi radi svoj posao”? Vi bi mu dali malu... Kako se ono kaže, kako mi je moj otac davao? Isprašiti mu zadnjicu! Kaže li se to tako? To bi mu trebalo.

I to je nešto što bi trebalo nekada dati i zajednici; ne zato što ne volimo dete, nego upravo baš zato što ga volimo. Razumete? Ljubav je korektivna.

Dakle, Isus nije mislio loše o njima. On ih je voleo, zato ih je morao ispraviti.

Mi posmatramo dakle ovog malog čoveka i Rebeku, njegovu ženu. I ona je verovala da je On bio jedan prorok, taj Prorok. Već stotine godina nisu imali proroka. Oni su znali da sledeći koji nastupiti, sledeći pravi prorok, biće On. Vidite, znali su da će doći, jer je bilo prorokovano. Proroci su prestali, a onda je On nastupio. I ona je videla znak Mesije, i znala da je bilo prema Reči. Vidite, ona je pregledala i pronašla.

Ovde počinje naša drama. Taj čovek mora da je imao strašnu noć iza sebe. To je bila jedna nemirna noć, i nije mogao spavati. Okretao se celu noć, na svom jastuku, celu noć. Mnogi od nas znaju kakve su te noći.

Vidite, Rebeka je znala. Ona je bila povezana sa učenicima, i tako dalje. Znala je da će Isus doći u grad sledećeg jutra. I bila je tako zainteresovana za svog muža, da ga je htela dovesti lice u lice sa Isusom. A čovek kada stoji u Njegovoj prisutnosti, dešava vam se nešto. On nije bio kao drugi ljudi. On je bio drugačiji. I ona je želela da bude sigurna, da će on videti Njega, da vidi Njegovu službu i da prepozna da je On bio taj Mesija. Iako su sveštenici i drugi govorili: “Od toga nema ništa. To je samo prevara. To je obmana.” Ali ona je verovala, i molila se.

Dakle, Rebeka, ako ti želiš tvog biznismena, Zakeja, stvarno dovesti ka Isusu, samo počni moliti, i on će postati uznemiren.

Vreme se približavalo, tako, sledećeg jutra, Isus je trebao proći tuda. I celu noć se okretao u krevetu, i osećao se jadno. A ona, ležala je tu i molila. Bez sumnje noću, kada se probudila, rekla je: “Hvala Tebi, Gospode, znam da radiš na njemu.”

Kada vidiš da tvoj Zakej ne miruje, onda reci: “Hvala ti, Gospode, ti radiš sada sa njim.” Ako primetiš da postaje nepodnošljiv, neće više da ti ideš u crkvu: “Drži se podalje od te gomile! Ne idi više tamo! U tome nema ničega!” Samo budi strpljiva. Bog deluje, vidite. To način kako On to radi, vidite. Načini ga tako uznemirenim da više ne može izdržati.

Tako vidimo, sledećeg jutra, vrlo rano, naš mali lik se izvukao iz kreveta i krenuo, obukao se u svoju najbolju odeću, znate, najbolju koju je imao, uredio svoju bradu i očešljao svoju kosu. A Rebeka je bacila jedan pogled ispod ćebeta i videla ga. Znala je da nešto počinje. On je prišao prozoru i pogledao na nju da vidi da li je budna. Ne, nije još bila budna, mislio je on. Onda je povukao zavesu i pogledao napolje, i upravo je započeo dan, tako da se on pripremao.

Vidite, kada se vi za nekoga molite, nešto se događa. Tu mi propuštamo, prijatelji, ne molimo se. Molitva je osnova. “Tražite i daće vam se. Nemate zato što ne tražite; Ne molite zato što ne verujete. Tražite izobilje, da vaša radost bude potpuna. Molite i verujte da primate to što ste se molili.” Držite se toga čvrsto. Ne puštajte više. Ako je to jedno obećanje u Bibliji, i to vam je otkriveno da će vam Bog to dati, držite se toga čvrsto.

To je način kako je dobila. Bilo joj je otkriveno da će njen Zakej biti spašen, tako da se držala toga.

Kada je hteo da izađe na vrata napolje, rekla je: “Zakeje, zašto si jutros tako rano ustao?”

On odgovari: “Draga, mislio sam da ću....” Znate, možete reći razna opravdanja, Zakeji. “Želeo sam ići malo u šetnju i malo da uhvatim svežeg vazduha.” Da li bi se vi za to tako uredili, znate? I ona je nešto znala.

Izašao je napolje i pogledao još jednom nazad prema kući, znate, kako je hodao, osvrnuo se. Ona ga je posmatrala kroz rešetke na prozoru, znate, da vidi šta će on uraditi. Ona je znala upravo tamo. Kleknula je i rekla: “Hvala Ti, Gospode. Verujem da je sada gotovo. Mi smo ga pokrenuli.”

Ako ste vi vašeg Zakeja jutros doveli ovde na sastanak ovog jutra, on se pokreće. Možda sedi ovde, tako on se pokreće. Doveli smo ga do ovde, nekako.

Tako, on je izašao napolje, okrenuo se, da vidi da li ga neko gleda, znate. Rekao je: “Sada, znaš šta ću učiniti?” Hajde da sada promenimo svoje misli u njegove. “Moja žena je potpuno zbrkana od ovog, takozvanog, Proroka iz Galileje; moj sveštenik i moj pastor kažu, 'Nema tako nečega u današnjem vremenu. Sva čudesa i stvari su samo laži. Nema tu ničega.' Znaš šta ću ja uraditi? Idem tamo i reći ću Njemu šta mislim o tome. Zato, to će me učiniti popularnim u gradu, znate, kada kažem Njemu to u lice. To ću učiniti.” I otišao je.

Rekao je: “On mora ući sa južne strane, ne, ili sa severne strane, dolazi putem od Jerusalima, od Dan-a do Beersheba-e, idući dole.” Rekao je “Ja ću-ja ću…On ide iz Jerusalima, dakle idem na severna vrata. Srešću ga kada uđe. I ja ću stati baš tamo i imaću dobar pogled na Njega, i reći ću mu moje mišljene.”

Oh, koliko Zakeja ima danas, govore o Isusu na sastanku: “To su, sveti valjači. Tamo nema ničega. Ako ikada uhvatim tog Čoveka, šta ću s njim učiniti.” Vidite?

Tako otišao je do kapije. Ali čudna stvar je bila, znate… Hteo je sebi naći dobro mesto na kapiji, reći Njemu da je on biznismen; i da pripada Kiwani-stima, i svim udruženjima grada. Da je on jedan službenik, i da je istaknut i poštovan. On je bio jedan pristojan građanin. I zaista je želeo da objasni Njemu da On ne mora da dođe u grad, jer tu imaju dovoljno propovednika i mnogo crkava, i da Njegova ideja tu nije potrebna. Tako je išao niz put isturenih grudi, znate. I, o moj. Pa, možda bi ga rabi učinio đakonom ako se tako nešto usudi. Tako je išao do gradske kapije.

Ali čudna stvar. Dakle, znate, to je nekako neobično. Ali gde god da se Isus pojavi, nađe se neko ko ga želi čuti. I pre nego što je došao tu, čuo je galamu. I pevali su razne pesme: “Slava Bogu na Visini” i sve ove divne pesme, pojedini su vikali i klicali. Nije li neobično, tamo gde je Isus, uvek je puno buke? [Zajednica kaže: “Amen.”] Vidite? To je baš…

Znate, On je ušao u hram, ili radije, jednog dana u Jerusalimu. I kada je došao, sekli su grane sa palmi i klicali. I ti veliki profesori društva su stajali tamo, i sveštenici, i rekli: “Zapovedite im da budu mirni.”

On je odgovorio: “Ako ovi ućute, onda će kamenje vikati.” Vidite, u Njegovoj blizini nešto će vikati. Tako je.

Znate, kada je Aron ušao Shekinah-Božiju slavu, pre toga, morao je biti pomazan, i imao je…njegova odeća je na podrubu imala zvončiće i šipke. I samo tako su mogli znati da Aron još živi, kada su čuli da zvone. Po tome prepoznaje i Bog da li ste vi živi ili ne, kada se od vas nešto čuje. Uzmite nešto što je tako mrtvo, da se nešto desi s tim. Tako, oni su morali prepoznati da li je živ ili ne, po toj buci koju je pravio.

Zakej je čuo svu tu buku. I kada je došao tamo, kapija je bila zakrčena, i gradski zidovi, i sve. I on je bio samo jedan mali čovek, i tako je pomislio: “Kako ću Ga sada videti? Tako će puno biti tih svetih valjača oko Njega, da Ga neću moći videti.” Tako znate, rekao je: “Jedno znam, odavde ga ne mogu videti, zato što sam premali.”

“Ali znam da će On biti kod mojih konkurenata na ručak. Tako ja ne razumem, ako je On jedan inteligentan Čovek, doći će kod mene, moj restoran. Ali On ide kod Lavinskog.” Ili, nadam se, da se niko ovde ne zove Lavinski. “Kako bilo, On ide dole u njegov restoran. I stvarno, ja poslužujem najbolju hranu, i-i zašto bi Čovek čak…i Rebeka je čak član u Njegovoj crkvi, a On ide na takvo mesto!”

Pa, rekao je: “Znam jednu stvar, idem na raskršće Haleluja avenije i Glory ulice. Tuda će On proći.” Istina. “Baš tamo, dole na ulicu, na raskršće Haleluja i Glory ulice.” Tu Ga uvek možete naći.

Napustio je mnoštvo i otrčao tamo, i razmišljao je, pripremio je sebe, i rekao: “Kada On dođe iza ugla, reći ću mu moje mišljenje. Ovuda mora proći, tako ja ću-ja ću…kada On naiđe.” Onda je pomislio: “Znaš šta, to mnoštvo će ga pratiti.”

Tako je uvek. “Jer gde je strvina, tamo će se i orlovi okupiti.” Ne pilići, ptice vezane za zemlju. Nebeski orao dolazi tu gde je strvina. Pile je njegov rođak, znate, ono je tu dole gde ga pacovi i ostalo mogu pojesti. Ali orao gradi svoje gnezdo daleko gore na drvetu, gde niko ne može dospeti. Paraziti im ne dosađuju; oni lete previsoko. Dakle, ni jedan grabljivac i glodar i ostalo mu ne smeta, on je orao. Oni vole orlovsku Hranu. Ovo je To.

Znate, Jehova je jedan orao, Sam, i On nas zove orlićima. Njegovi proroci su orlovi, videoci.

Jedan Orao podiže se tako visoko u visinu, da ga ni jedna druga ptica ne može slediti. Ako soko pokuša da ga sledi, raspašće se. To je tačno. U tome leži uzrok danas, toliko mnogo ih pokušava imitirati. Uskoro će saznati. Pustite da se malo više dignu, onda će svo perje biti iščupano. Oni se raspadnu veoma brzo. Tačno. Oni će se strmoglaviti. Setite se, moraju biti specijalno opremljene ptice. I da bi čovek mogao slediti ovu Reč mora biti posebno izgrađen, izgrađen od Boga, ne kroz neki seminar. Nalazimo isto kada on…što više ide, ako njegovo perje neće opstati, šta mu vredi da to radi.

Još nešto, kada se podigne gore, šta ako stigne gore a slep je i ne vidi ništa? Vidite, on mora takođe imati oči (razumete?), da zna šta da radi kada je tamo gore. Takvi su Božiji orlovi. Što više idete, toliko dalje možete videti, vratite se i prorokujte šta će se dogoditi. Razumete li to? [Zajednica kaže: “Amen.”] Ja mislim da taj obojeni brat tamo može to razumeti vrlo dobro ovog jutra, vidite. Sada zapazite.

Onda nalazimo da je rekao: “Ako stojim ovde, ta ista bučna grupa, On me uopšte neće čuti. Oni toliko viču i galame, moj prekor Njemu ništa neće značiti.” To je dobro. Onda je rekao: “Ali znaš šta ću uraditi? Reći ću ti šta ću uraditi. Tamo je smokvino drvo. Popeću se na njega, i kada On prođe, videću Ga. Onda ću preći na jednu granu i reći ću Mu ono što mu imam reći. I On će znati da sam ja Zakej, jedan član ove fine denominacije ovde. Reći ću Mu gde pripadam i šta moj sveštenik misli o Njemu.” Dakle, to će možda biti u redu.

Pogledao je oko sebe i pomislio: “Dakle, sledeća stvar, prva grana je visoka otprilike tri metra.” A on je bio možda 1,5m visok, kako će dohvatiti još 1,5m? Vidite? Pitao se kako će dospeti tamo gore. Nije bilo druge mogućnosti za njega, morao se popeti na ovo drvo. Opet je pogledao oko sebe, i nije bilo ničega sem… Znate, smećari još nisu bili prošli tog jutra, i kante za smeće su još stajale na uglu. Pomislio je: “Kada bi samo jednu kantu mogao doneti ovde, onda…bilo bi dovoljno visine da dohvati prvu granu. I ja želim obavezno da vidim Njega. I videću Ga!”

Znate, ima nešto u vezi toga, kada jedan čovek želi videti Isusa, on prolazi kroz neke najradikalnije stvari. Razumete? Ali vidite, Bog je delovao na njemu. Šta je to bilo? Molitve Rebeke su uslišene, vidite.

On je dakle otišao tamo. Smećari tog jutra nisu još bili prošli, a kante su bile prilično teške, tako da ih nije mogao vući. Bio je zato premali. Pokušao je još jednom, ali nije mu uspelo. Postojala je samo jedna mogućnost, da ih obuhvati rukama i podigne. Ali bio je obučen u svoje najbolje odelo.

Ali ima nešto u vezi toga, kada stvarno želite videti Isusa, sve ćete preduzeti. Razumete? Vi činite jednostavno sve, ako zaista jako želite da vidite Njega. Tako je otišao tamo i… Vidite, takođe će se i sotona potruditi da vas spreči da uradite to. Sve, on će postaviti… On će vam svaki put postaviti prepreku, da vas spreči da vidite Njega. Zaslepeće vam oči sa svim što može. Ali ako ste vi odlučni, Bog će spremiti put za vas. Ovoga jutra On prolazi ovuda, takođe. Ne dopustite da vam sotona postavi nešto na put, da nemate vremena, jer morate nešto završiti, itd. Sedite mirno još malo.

On ide dakle tamo i saginje se, s tim lepim odelom. On će se sigurno izmazati. Hvata kantu za smeće. Baš u tom trenutku kada je uhvatio i spremio, dolaze njegovi konkurenti iza ugla.

Tako je to otprilike, Zakeje. Rekao si da nikada nećeš ići u jednu grupu svetih valjača, ali sada si ovde.

Dakle, tu je on, stoji sa kantom za smeće, rumenim obrazima. Pa, njegov konkurent kaže: “Pa, gledajte, tu je Zakej, vlasnik restorana, promenio je svoje zanimanje. Ima novo radno mesto. Pa, znate, on je-on je…radi za grad, kao smećar.” Dakle, postoji nešto drugo o tome, ako ste odlučni da vidite Isusa, nastojaćete, vi ćete sve učiniti. Ali on se držao toga, a njegovi obrazi pocrveneli, i nateklim licem. I evo ga ide, pravo preko i postavlja dole. Pogledao je okolo, pustivši ih da zađu iza ugla.

Onda se popeo na kantu i uzmigoljio na drvo. Oh, molim vas oprostite, trebao sam se drugačije izraziti. Shimmy, znate, to je-to je… Koliko vas poznaje taj izraz? Onda je u redu. Vidite, drugim rečima, popeo se na drvo.

I stigao je gore, i tamo je sada, sedi tamo. Pričate o neredu. Smeće svuda po njemu, skroz prljav.

I ponekad, Bog dopusti da izgledate tako. Amen. Čuo sam danas nekoga, znate njihov novi način? Nadam se da to neće nikada ući u naše pentakostalne krugove, iako vidim kako to ulazi unutra; ulazi, rukuje se sa nekim i kaže: “Ja prihvatam Isusa kao mog ličnog spasitelja.” Želim ih videti da dolaze dole do oltara, i umru, udaraju, jecaju, i balave. I, znate, kada vi… Mi smo imali konje, i kada smo ih hranili detelinom, onom zaista lepom, slatkom detelinom punom soka, to bi učinilo da balave. Kada vi dođete dovoljno blizu Kanana, balavićete i vi malo, znate, tako jedući od Meda Kanaanovog.

Ipak nalazimo ga ovde, gore na drvetu, pokušavajući da skine prljavštinu sa svog novog... Nije mislio da će to uraditi. Samo da se neko moli za vas, učinićete čudne stvari. I brisao se ovako; i sedeći tamo sklanjao je komadiće smeća sa njegovih kolena i ruku. Rekao je: “Pa, u kakvom sam neredu! Ovde sedim.” Reče: “Znaš, Rebeka mi je rekla da je ovaj čovek jedan Prorok. Sada, čekaću, sakriven.” Seo je na račve dve grane, dobro mesto za sedenje.

Kada ste došli tako daleko, i došli ste jutros ovde i sedite takođe kao Zakej, gde se ukrštaju dva puta, vaš i Božiji. Vidite? Kada ste bili dovoljno raspoloženi da dođete ovde ovog jutra, pa, Rebekina molitva će biti uslišena. Ali vi sedite gde se sastaju dva puta, vaš i Božiji. Vidite?

I sedeo je tu, i mislio: “Ona je rekla: 'On je jedan Prorok.' Sve te stvari: 'On zna misli u ljudskim srcima, i otkriva im, i govori im šta je pogrešno sa njima.' I ta stvar sa Natanaelom, došao i rekao mu da je bio ispod jednog drveta.' Znaš, ja neću doći do toga. Sakriću se ovde, na ovom drvetu. Dakle, ja sam na drvetu, takođe. I ja ne verujem da je On jedan prorok. Jadnostavno ne verujem, jer mi je moj sveštenik rekao da nema više proroka. Mi ih već četiristo godina nemamo.”

Tako da, naravno, shvatate da ja dramatizujem ovde, da izvučem poentu.

On povlači sve grančice oko sebe i maskira se stvarno dobro iza njih. Kaže: “Kada On dođe Haleluja ulicom, iz Haleluja skrenuće u Glory. Upravo ovde na uglu, kada dođe tim putem, kada skrene na uglu, podiću malo ovu grančicu, tako da mogu gledati i videti Njega. Malo ću razgrnuti. Ovde gore On me ne može videti. I onda kada On prođe i kada ga budem dobro video, znaš šta ću uraditi? Skloniću grane, i pošto dođe ovde, izneću mu moje mišljenje. Ja ću mu to reći!” Tako je sedeo malo duže.

Posle izvesnog vremena čuo je buku. Obično je Isus dolazio sa tom bukom. Tu On dolazi iza ugla. Dakle, šta je on prvo video? Puno ljudi koji su se okupljali na ulici. Rekao je: “Drago mi je što sam ovde gore na drvetu, tako da se neću mešati sa njima ponovo.” Tamo je gore na drvetu bio, sedeći tamo, sav kamufliran, niko ga nije mogao prepoznati, njegovi konkurenti nisu znali da je tamo gore na drvetu. Trebao je samo ovu jednu grančicu povući i gledati, a onda ponovo je pustiti, a ostatak njega je sav zaklonjen. Tako je on pomerio grančicu, a ljudi su se okupljali na uglovima.

I znate, tu je došao gosn. Jones sa bolesnim detetom. Kada je čuo da sveštenik i doktor diskutuju, pre neki dan, u njegovom vlastitom restoranu, da: “To dete će umreti, imalo je temperaturu koju je doktor pokušavao ublažiti, ali ništa je ne može ublažiti. I to dete nije smelo čak ni kuću napustiti. Ali ovde, su,” njegov gost, “postali takvi fanatici da su doneli to dete usprkos hladnom martovskom vetru. I ovde su ga umotali u jednu deku, jedna devojčica oko deset godina. Kakvi fanatici! Kada on uđe u moj restoran opet, to dete će naravno biti mrtvo; ja ću mu reći, ja ću mu reći moje mišljenje!”

Malo kasnije pojačavala se buka sve više i više, i svi su oni istrčali na ulicu. Prvi koji je došao iza ugla Haleluja avenije, u Glory oblast, bio je jedan veliki, jak, ćelavi ribar po imenu Simon, koji reče: “Molim vas stanite sa strane, ljudi!” Za njim su išli drugih jedanaest, govoreći: “Molimo vas napravite mesta. Naš Gospodar je sinoć imao veliku službu, i-i sila je izlazila iz Njega, i video je mnogo vizija. Jutros je On umoran i želi ići na doručak. Da li bi molim vas samo korak u stranu, ljubazno?”

Ovde je došla porodica Jones, sa ovim detetom. I taj veliki ribar i drugi su rekli: “Stanite u stranu, molim vas.” “Ali mi imamo ovde jedno dete koje će umreti. Doktori su digli ruke. Pustite nas samo da položimo dete…”

“Žao mi je. To žele svi, ja ne mogu to odobriti. Vi ćete morati stati sa strane. On dolazi upravo sada. Da li bi molim vas napravili mesta.”

Mogu videti, kako je onaj mali stražar, sa njegovog tornja gore na drvetu gledao, i video je kako su gospodin i gospođa Jones pali na kolena pred svim ljudima i vikali: “Gospode Bože, nemoj proći mimo nas. O dragi Spasitelju, čuj moje ponizni vapaj. Koji si drugima milosti dao, ne prođi nas.”

I kada je On došao, stao je i rekao: “Gospodine Jones, da li bi doneli ovde vaše dete.” Bilo je nekako uverljivo.

On je danas još isti. Nije potrebna molitvena karta. Nije potrebna grupa. Potrebna je samo vera, kao onaj slepi Bartimej što je imao, koji je sedeo pored kapije kada je On prolazio. Na mestu skoro dve stotine metara od Njega, kako je On mogao čuti njegov glas? Ali: “O Isuse Sine Davidov,” to Ga je zaustavilo, dotakao je Njegovu odeću. I On se okrenuo i rekao: “Dovedite ga Meni.”

Doneli su to dete tamo. On je položio ruke na dete, to je bilo sve što je uradio. Otac ga je uzeo, i malo kasnije pustio dete da trči po ulici. Temperatura je nestala.

To ga je malo smekšalo. Rekao je: “Pitam se da nije On možda jedan prorok.” Nekako je počeo verovati.

Vi znate, ovakve stvari nas uveravaju, jer je On ta Reč, (ne “Ja sam bio”), “JA JESAM.”

I On je došao ispod drveta, on je mislio… Pa, on je podigao malo grančicu, gledajući dole. Kada je On došao do drveta, mislio je u sebi: “Nije li On možda ipak jedan Prorok? Možda jeste.” Vidite, vi morate imati veru. “Da li bi On mogao biti?” I kako je On prolazio ispod drveta, sa pognutom glavom, hodajući na Svoj blag način.

Nešto postaje drugačije, kada Ga vi vidite, bivate promenjeni. Ne možete više ostati isti. Ja sam o Njemu čuo, vi ste o Njemu čuli; ali kada sam ja video Njega, Njegovu Reč, nisam više mogao ostati isti. Nešto je u vezi Njega što je drugačije nego sa ostalim ljudima. Postoji nešto u vezi Njega, različito od biskupa, kardina, papa, itd. Nešto je u vezi Njega drugačije.

Mali Zakej je bio dodirnut. Rebekina molitva je bila uslišena. Kako je On prolazio ispod drveta, rekao je: “Pa, moram da se izvinim Rebeki kada se vratim. On je na svom putu prema Lavinskom, to je u redu. Ako jede u drugom restoranu, to je u redu sada za mene.” Vidite, on je video Njega.

Kada je On bio upravo ispod drveta, stao je, pogledao gore i rekao: “Zakeje, siđi dole. Danas idem sa tobom u tvoju kuću na ručak.” Vidite, On je znao da je on bio tamo gore. On je znao ko je on bio.

Brate, sestro, On je isti juče, danas i zauvek. On prolazi ovog jutra ovim putem. On je prošao ovuda kroz ovaj grad, da bi ove nedelje bio sa nama.

Znate šta? Ako bi predsednik došao, predsednik Johnson došao u Topeku, postavili bi po gradu zastave, i ukrasili bi ulice, i priredili bi mu veliki doček. Ali kada Isus dođe, nema skoro nikoga ko Ga želi videti. Morate imati policijsku pratnju da bi predsednik došao u ovaj grad, a mi imamo dovoljno slobodnih sedišta. Vidite li razliku? Oni žele da Ga vide.

Ja se nadam, da je jutros jedan Zakej ovde. I kada On prolazi ovim putem, to je On koji govori tebi.

Sišao je sa drveta dole. Naravno, kritičari su rekli: “Ovaj čovek je grešnik.”

On reče: “Gospode, ako sam nešto uzeo na prevaru, nadoknadiću to stopostotno. Ja ću to vratiti nazad. Ako sam nekoga proneverio, spreman sam da ispravim to. Spreman sam.”

Pognimo glave.

Zakeje, da li si ovog jutra spreman? Zašto ne siđeš dole sada sa tog drveta? Zašto ne dođeš? On sada prolazi ovuda, ide kroz tvoje srce, govori ti. Dok držite glave pognute i dok molite, ima li neko ovde ko želi reći: “Brate Branhame, ja sam uvek bio skeptičar”? Setite se, on je bio religiozan čovek. “Ja sam bio pomalo skeptik, ali sada verujem. Pomozi mojoj neveri, Bože. Ne bratu Branhamu,” jer niko ne gleda samo ja i Bog, “tako ja podižem moju ruku i kažem: 'Nemoj me mimoići, blagi Spasitelju. Čuj moj ponizni vapaj. Učini me istinitim vernikom, Gospode. Dođi, hajde sa mnom danas kod mene i prebivaj u mojoj kući.' 'Danas ću prebivati u tvojoj kući.'”

Želite li podići vaše ruke i reći: “Seti me se, Bože”? Gospod neka te blagoslovi, tebe, tebe. “Seti me se, o Bože. Hajde danas sa mnom, ovog jutra. Ja znam da si Ti ovde. Ja znam da Ti poznaješ moje srce. Ti govoriš sada meni. Ti znaš da su stvari koje sam učinio pogrešne. Ti čak znaš da pripadam jednoj Crkvi punog Evanđelja, ali ipak bio sam ravnodušan, nisam učinio ono što je ispravno. Ja sam propustio molitvene sastanke. I propustio sam sve ostalo... Učinio sam stvari, stvarno, koje su protivne našoj veri.”

Ja sam jedna žena i znam da sam se pogrešno oblačila. Šišala sam svoju kosu. I nosila sam šminku. A trebala bi biti jedna žena punog Evanđelja, sestra. Budi mi milostiv, Gospode. Ja želim da Ti danas ideš sa mnom kući, i od sada želim biti živi primer Hrista.“ Hoćete li vi koji osećate prisutnost Božiju, podići svoju ruku i reći: ”Moli se za mene.“ Bog te blagosovio, i Bog te blagosovio. Bog te blagosovio, sestro. Da.

Nebeski Oče, neki od Zakeja i Zakejki su razgrnuli lišće i pogledali napolje. Prepoznali su da Isus zna gde oni stanuju i gde se nalaze, otkriveno im je da nisu ispravni. Mnoge, mnoge ruke ovde su se podigle. Možeš li Ti danas s njima kući, Oče, uđi u njihov dom, stanuj u njihovim srcima. Neka nikada ne zaborave ovo jutro. Ipak, u svom…smešne stvari koje sam…i da pokušam doneti osećaj smisla za humor među mešovitu masu. I sada u ovom trenutku kada se dolazi do poente, da-da ljudi prepoznaju ko stoji jutros ovde sa nama, Reč manifestovana u našem gradu, među nama, Gospod Isus sam, Reč koja je postala telo, deluje kroz jedno ljud-sko telo. O Bože, neka naši voljeni prijatelji prepoznaju ovo i neka se približe Tebi.

Idi kući sa njima, još jednom molim, Oče, sa svakim Zakejom i svakom ženom, svakom Rebekom. Neka zna da su njene molitve odgovorene. Mi ih predajemo sada Tebi. Neka oni, bez oklevanja, prihvate Tebe u svoje srce, kao ovaj mali Jevrej tog jutra, iako nisu bili ispravni. Reče: “Jer je i ovo jedan sin Avramov.” Dakle, Ti si spreman da ideš kući sa nama, Oče. Molimo Te da nas nikada ne napustiš. Idi sa nama, od doručka, koji smo imali ovog jutra; i gledajući se preko stolova, sretni, veseli, rukovali smo se, i u međusobnoj ljubavi, kao što samo Hrišćani tako mogu.

I razmišljam da možda više nikada neću biti ovde ponovo. Možda neću sresti ovu grupu ponovo kao što je ovde, na drugom doručku. Ali sam siguran, Oče, ako Tebe danas povedu sa sobom kući i dopuste da prebivaš sa njima, onda ću ih susresti na onoj Večeri, kada je borba dobijena, i kada se veliki sto raširi preko kupole neba, a mi sedimo i gledamo se.

Ja jutros vidim i propovednike da sede ovde, sedokosi, koji su propovedali dok sam ja još bio mali dečak. Ja mislim da su oni iskrčili panjeve, podigli puteve, i napravili ih utabane za ove darove o kome su oni prorokovali da će doći. Bože, blagoslovi ih, blagoslovi ih sve. Blagoslovi ove fine žene koje su se žrtvovale da njihovi muževi mogu propovedati, i žrtve koje svi Hrišćani prave. Budi sa njima, Oče.

Mi smo sedeli tamo te večeri, gledali preko stolova jedni druge, i možda nećete videti ponovo jedni druge od ovog jutra, do tog vremena. Ali, bez sumnje, suze radosti će teći niz naše obraze, kada ja posegnem preko stola i rukujem se sa vama. Onda ćemo videti Njega kako ulazi. Biće na zaista drago, što smo sišli sa drveta, možda sa jednog drveta veroispovesti, drveta denominacijske veroispovesti, ili slično, baš izaći iz naše sebičnosti, izaći iz našeg glupog puta, ili naše ravnodušnosti prema Njemu; izaći iz našeg slepila, u Svetlo. Mi ćemo biti sretni zbog toga kada Ga vidimo kako dolazi, u Njegovoj Kraljevskoj odeći, prolazi duž stola, i sa svojom dragocenom rukom briše sve naše suze sa očiju, i govori: “Ne plači. Gotovo je. Uđi u radost Gospodnju, koja je pripremljena za tebe od postanka sveta.” Do tada, Oče, budi sa nama, dođi kući sa nama i ostani kod nas, do tog časa. Mi to molimo u Ime Isusa. Amen.

[Sestra govori u drugim jezicima. Prazno mesto na traci-Ured.]

Ja Ga volim, ja Ga volim,

Jer je On prvi...

Kada sam se ja popeo na drvo, On me voleo i onda. Vidite na kakvo drvo se On popeo za mene, na Krst, na prezreno drvo.

Na Golgotsko drvo.

Vidite na koje drvo se On popeo, da vas skine sa vašeg drveta.

Dakle, vi ga ne možete voleti bez da se volite između sebe. Pružite sada ruke preko stola i recite: “Bog te blagoslovio, hodočasniče,” baš preko sa nekim.

Jer me je On prvi voleo

I platio moje spasenje

Na krstu Golgote.

Da li Ga volite zato što je za vas On išao na to drvo, da vas skine sa vašeg drveta? Ne želite li dopustiti Njemu jutros da ide s vama kući? Koliko vas će uzeti Njega? Podignite vaše ruke. [Zajednica kaže “Amen!”] Bog vas blagoslovio

Poslovni ljudi, želim da vam govorim na trenutak, pre odlaska.

Ako vi još niste Hrišćanin, ako se još niste udružili; vi Hrišćani, vi ljudi, ako ste primili Hrista kada ste podigli vašu ruku, idite jednom od pastora ovde, recite mu šta ste učinili. Oni će vas primiti. Neko ili jedan od pastora neka napiše jedno pismo za ovog mladića ovde, ovog obojenog brata. To je bila milost prošle večeri, da je ovaj mladi čovek sedeći tamo pratio i poverovao to. Razumete? Vidite to? Kako je mladić, kako se taj Duh okrenuo. Bili mi je to ispričao, i moja žena i oni, pošto smo stigli kući. Okrenuo se kada je on bio tamo u uglu, izašao okolo ovde i našao tog jednog, vidite, i doveo ga Kući. Suverenitet! Uzmite Njega sa sobom. Pridružite se negde nekoj grupi da možete imati zajedništvo, koja propoveda punu Božiju Reč. I ostanite sa tom Rečju, uprkos svemu, vidite. Tako je.

Poslovni ljudi, znate li vi šta se desilo sa Zakejom? On je postao jedan član poslovnih ljudi punog Evanđelja u Jerihonu. Tako je. On je pripadao tom ogranku tamo. Zvuči nemoguće, ali je istina baš tako. Siguran sam da Isus ne bi ništa drugo osnovao nego ogranak punog Evanđelja, a Zakej bi Mu se priključio. Dakle, Zakeje, učini ti to isto.

Bog vas blagoslovio dok se ne vidimo večeras. Ja predajem službu sada pastoru.