ČUDAK

Ostanimo stajati samo trenutak. Dragi Gospode, mi dolazimo u Tvoju Božansku prisutnost ponovo putem molitve; najpre zahvaljujemo za sve što si Ti učinio za nas i za veliku ljubav u našem srcu za Tebe i Tvoju Reč. Gospode, ovi ljudi večeras koje volim svim svojim srcem, oni su se žrtvovali i dolaze sesti u toplu prostoriju, a povrh svega jer vole Tvoju Reč.

I mi dolazimo večeras Gospode da molimo za bolesne i u potrebi. Neka ne bude slabe osobe u našoj sredini na kraju ove službe. Nagradi ih za njihovu vernost Gospode. Govori nam kroz Svoju Reč i ojačaj nas Gospode dok hodamo podnoseći poniženja. Koja je privilegija ovo činiti! Mi molimo u Isusovo Ime. Amen. Možete sesti.

Ne bih mogao pronaći reči, naravno, da bi izrazio svoju zahvalnost za ovakvu grupu ljudi koja je došla i sela u ovu zgradu. Želim reći da sutra… Ili otići ćemo preko u Topeko, u Kansasu, za sledeći skup i to će se završiti sledeće nedelje. I onda odatle idemo u Philadelphiju.

Dakle, trebali bi otići preko okeana, preko u Keniju i Tanganjiku i Ugandu u - plemena koja su tamo. A oni sada imaju malu pobunu s Mau Mau. Ja ne mogu doći tamo kao misionar, ali pokušaću doći kao lovac. Ući, a oni pripremaju.

Obično idem kao misionar i odlazim u lov, ovaj put odlazim kao da idem u lov a biću misionar. Dakle, tamo-tamo, bilo kako da uđem tamo k njima. I brat Mattsson-Boze je onda na poslu, pokušava me uvesti, pripremiti safari da dođem u lov. Pa onda, kada dođem na ovaj safari, onda će on reći: “Naš brat Branham je u zemlji.” Otići dole do ambasade: “Hoće li biti u redu ako samo održimo naš mali sastanak ovde?” Vidite? Tako onda to počne i samo se nastavlja dalje. Dakle, ne znamo hoće li to biti, možemo li to učiniti ili ne. Mi se trudimo. I pitao sam Gospoda ako se nešto dogodi da on ne uspe, onda će mi to biti znak da se vratim ovde u Jeffersonville i propovedam Sedam truba tokom jula ili avgusta, negde u tom periodu.

I onda ako budemo, videćemo danas, pokušaćemo dobiti ovu učionicu ovde koja je klimatizovana jer bi bilo vrlo ugodno i sveže. Može smestiti između hiljadu i petsto do hiljadu i osamsto ljudi. I klimatizovano je, potpuno novo mesto, samo otprilike pet blokova odavde. A jednom smo pitali za ovo mesto i nisu nam dopustili da ga imamo. I čovek koji nam nije dopustio da ga imamo bio je izbačen iz odbora. Dakle sada, čovek koji je sada tamo kaže da ga možemo imati kada god to želimo. Tako da smo mi-mi smo jako sretni što ga imamo. I tako bi možda mogli dobiti to sada i negde u julu i imati… Koliko bi vas se molilo, ako je to volja Gospoda sada, ako nas nešto spreči? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik]

Znate, ja volim Arizonu. To je predivna zemlja. Oduvek sam želeo biti tamo.

Ako ćete gurnuti to malo gore brate Ben, molim vas, ako je to… O, to… Da gospodine. Da. Ili ko god da je na tome pojačaće samo malo jer se vraćam iz tog uistinu… [Neko kaže: “Kaseta, braćo.”-urednik.] Šta kažete? [“To su samo kasete.”] O, samo kasete. O, evo drugi ovde gore. Oprostite. U redu brate Ben. Tako ja…

Vraćajući se iz Arizone, dolazeći ovde, to mi učini da jednostavno malo promuknem zbog promene u klimi. Ovde imamo oko osamdeset sedam do devedeset a negde i sto posto vlage A tamo ona dođe do nule i onda ponekad je u proseku, jedna dvadesetina od jedan posto vlage. Vi upravo živite pod šatorom kiseonika. I onda izađete odande ovde, znate kakvu to veliku razliku učini u vama. Tako da vam to smeta za glas i tako dalje.

Povucite to gde je bilo, molim vas brate Ben. Pogrešio sam izvlačeći ga. Mislio sam da je to bilo, ali ovde gore je gde su oni pojačali.

Sada molite za nas, svako od vas. Ja vas cenim. Billy mi je rekao za nekoga da nam je doneo košaru bresaka i male poklone koje vi… Ne mogu vam se dovoljno zahvaliti. Ja-ja ne znam kako to da učinim. I ja-osećam se toliko nedostojnim uzeti takve stvari od vas. Molim Boga da vas blagoslovi i znam da hoće jer je On rekao: “Šta god činite jednom od najmanjih, Meni ste učinili.” I Bog će vas blagosloviti, siguran sam.

I Arizona budući da je tako lepa zemlja, ima jednu stvar koja mi nedostaje, to ste svi vi. Tako je. Svi mi nedostajete. Ja ne marim gde idem, ja-ja…to nije, to niste vi. Imam prijatelje svugde po svetu, ali to-to nije-to niste vi. Ima nešto u ovoj maloj grupi koja jednostavno… Ne znam. Razmišljam o njima.

I u Tucsonu, to je turistički grad, znate, i crkve povlače, znate. Nekako je teško. Nije jako duhovno, i zato što postoji nadmetanje koje je veoma jako i to je tako teško. Ako bih mogao imati sve vas i još plus crkvu, pa da živimo tamo napolju pretpostavljam da bi bilo u redu. Vidite? Ali, pretpostavljam, dokle god stoji ova crkva i svi vi i dalje dolazite, ja ću i dalje biti ovde dok Isus ne dođe.

Zato molite za mene kao što sam rekao malopre. Ne mislim to ponavljati, ali kada dođem pred vas ja-ja postanem nervozan i postanem melanholičan, osećajan i temperamentan takođe. Takav sam od početka tako da ja…to me čini potpuno rastrzanim iznutra. Ali znati da gde god mogu otići… Nemam grupu na zemlji za koju znam da prianja uz mene kao ova grupa. Neka-neka nam Bog dopusti da budemo tako nerazdvojni da u Kraljevstvu koje dolazi, neka bi tamo bili zajedno; moja je molitva.

Sedeo sam ovde pred vratima razgovarajući s Billom Dauchom samo nekoliko trenutaka pre nego što sam nekog ponovo doveo nazad Hristu u drugoj sobi. Ali sedeo sam tamo razgovarajući s njim, ima devedeset jednu godinu, rekao je: “Ja-postajem slab. Moje oči nisu kao što bi trebale biti.”

I mislim da sam pre par godina došao k njemu kada je imao potpuno zatajenje srca i srčanu blokadu, umirao je. I sam doktor koji ga je lečio, koji je rekao da on ne može ozdraviti, taj doktor je mrtav. A ovde sedi Bill Dauch, vidite, star devedeset jednu godinu. Rekao sam: “Bill, više nisi od koristi na zemlji što se rada tiče i takvih stvari. Ali ovo molim: 'Neka ti Bog da snagu,' jer toliko voliš sastanke.” Taj devedesetjednogodišnji starac prelazi državu u automobilu po vrućini, suši, hladnoći, nije važno bilo šta, da čuje Reč. Neka Bog blagoslovi ovu hrabru dušu. Sada nisam…

Moram se još jednom izviniti zbog toga što sam vas toliko zadržao jutros, na tri sata. I nisam postupio pravedno prema poruci jer sam je odsekao i izostavio deo nje i preskočio jedan deo i tako dalje. To je razlog zbog kojeg sam im rekao da zadrže kasetu. Dopustite mi da je ponovo uzmem negde gde je sveže ili tako nešto. I ja-ja-mogao sam osetiti Duh, ali gledajući na vas i znajući da se hladite lepezama i znajući da vam je vruće i-i to me je jednostavno rastrgalo na komadiće. Ja ne želim da patite, ja želim da vam je ugodno. Razumete li? I to me iscrpi.

Isto tako gledam bolesne ljude, ako ne mogu-ako ne mogu saosećati s tim bolesnim ljudima, ne mogu im biti od nikakve koristi. Ja-ja moram saosećati s njima. A isto tako je s vama; moram saosećati s vama inače ne mogu biti vaš brat. Razumete li? Ja-ja moram saosećati s vama. I to činim, Bog zna da je to istina.

I dakle, večeras ću se moliti za bolesne.

I želim…ljude i blagosloviti ove ljude i brata Collinsa, i Hickersona, brata Nevilla, brata Cappsa, poverenike i sve za odlične izveštaje koji su stizali o tome kako ste ispravni, o postavljanju crkve i kako sve dolazi u svoju pravu poziciju. Zahvalan sam vam ljudi. Neka vas Gospod blagoslovi jer pokušavate sprovoditi red. I pismo za pismom mi stiže u Tucson: “Brate Branham, to nije kao što je nekad bilo. Toliko je drugačije, tako blagoslovljen osećaj Božije prisutnosti.” I ja sam-ja sam zahvalan za to. Neka vas Gospod uvek blagoslovi!

Onda, sada, večeras sam čitao ovde u Pismu mali deo, da-da možda pripremim nekoliko reči, da govorim i čitam Pismo, i onda možda par citata Pisma, onda da vam govorim nekoliko trenutaka i zatim da se molim za bolesne. Ne nego samo nekoliko trenutaka, gledam na sat i pokušaću upravo to učiniti što je brže moguće. Ali mislim da kada se gomila ljudi okupi bez čitanja Reči ili činjenja nečega, nekog podsticaja, da sastanak ne bi bio potpun.

Mnogi od vas su čekali. Mnogi od vas imaju milje da putuju još večeras. Kako se divim tome! Kako pogledam i vidim svakoga i mislim o… Tamo u Arizoni mislim: “Kada ga ponovo vidim, doći ću pravo dole i rukovati se s njim i zagrliti ga oko vrata.” I ovde, vi sedite tu, i ko, gde mogu, znate? Ne znam od kojeg da krenem i koga…kako izaći iz toga. Ali, da, ja vas volim. Bog vas voli takođe.

Dakle, mislim, ako se ne varam, ako nemam pogrešan citat Pisma postavljen ovde, želim čitati iz 1. Korinćanima 1. glava počevši s 18. stihom i takođe pročitati 2. Korinćanima 12:11, da uzmem tekst. Sada ako mogu ovo brzo pronaći i onda ćemo čitati a zatim moliti i krenuti ravno unutra, samo da vam govorim na nekoliko minuta o maloj temi. U Prvoj Korinćanima 1. glava počevši s 18. stihom:

Jer propovedanje o krstu ludost je onima koji propadaju, ali je nama koji smo spašeni sila Božija.

Jer pisano je: “Uništiću mudrost mudrih i na ništa svesti umnost umnih.”

Gde je mudrac? Gde je pismoznanac? Gde je prepiratelj ovog sveta? Nije li Bog učinio ludom mudrost ovoga sveta?

Mogu li ovo citirati ponovo? “Nije li Bog učinio ludom mudrost ovog sveta?” Šta je onda mudrost ovog sveta? Ludost.

... nije li Bog učinio ludom mudrost ovog sveta?

Budući da u Božijoj mudrosti svet mudrošću nije upoznao Boga, svidelo se Bogu ludošću propovedanja spasiti one koji veruju.

Mogu li pročitati ovaj stih ponovo? Slušajte pažljivo.

Budući da u Božijoj mudrosti svet mudrošću nije upoznao Boga, svidelo se Bogu ludošću propovedanja spasiti one koji veruju.

Jer Jevreji znak ištu,… Grci mudrost traže:

A mi propovedamo Hrista razapetog: Jevrejima sablazan… Grcima ludost;

A onima koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista Božiju silu i Božiju mudrost.

Jer je ludost Božija mudrija od ljudi i slabost Božija jača je od ljudi.

I u Drugoj Korinćanima 12. glava, 11. stih, Pavle govori:

Postao sam bezumnik hvaleći se; vi ste me prisilili: jer trebalo je da me vi preporučite: jer ni u čemu ne zaostajem za glavnim apostolima, premda sam ništa.

Pomolimo se. Gospode Isuse, dodaj na ovih nekoliko reči večeras koje su bile izgovorene u danima koji su prošli, po velikom apostolu Pavlu, da bismo mogli napredovati slušajući ih večeras i primenjujući ih na naše živote, da bismo mogli biti tvorevina Božija načinjeni po obliku kojeg je On izabrao za nas da u njemu budemo. Jer mi to molimo u Isusovo Ime. Amen.

Propovedaću večeras na nekoliko minuta, ako je to volja Gospoda, na temu: Čudak. Dakle, ovo je vrlo grub, oštar tekst da se uzme, ali to je, mislim, hteo bih ga manje ili više izložiti na način na koji ga želim izraziti.

Znate, danas ima toliko mnogo stvari zbog kojih ljudi postanu čudaci, kako mi to zovemo. I taj izraz, ako ga neko nikad nije čuo, znači neko ko je “jedinstven”, neko ko je “čudan” drugom čoveku. I nema sumnje da su mnogi od nas čudni jedni drugima.

I, dakle, jednom sam išao dole ulicom u Los Angelesu, u Kaliforniji, i video sam veoma čudnu osobu, delovala je čudno. I on je hodao niz ulicu, ne da protestuje, nego je jednostavno samo tako prošetao jedno poslepodne. I otišao sam na drugu stranu ulice da vidim šta je radio. Svi su se okretali, ismejavali ga zbog njegove neobičnosti.

Primetio sam da je imao znak koji je visio ispred njega. I pomislio sam da pogledam zbog čega su se svi smejali ovom čudnom, neobičnom čoveku. A tako je bio... Posmatrao sam ga dok su ga ljudi gledali, smejali mu se… Ali on je izgledao kao da ima drugačiji osmeh, osmeh zadovoljstva. Ostali osmesi koje su mu ljudi udelili bili su više kao da mu se izruguju, ali on je izgledao zadovoljno u onom što je činio.

Dakle, tu ima mnogo za razmišljanje, kada je čovek zadovoljan u onome što čini jer je ispravno. Iako je on čudak nekom drugom, ako je zadovoljan da ono što čini je ispravno, onda ga ostavite s time.

I kako sam se približio malom čoveku primetio sam na…preko njegovih prsa ovde na plakatu ili ploči pisalo je: “Ja sam ludak,” a na dnu je pisalo: “za Hrista.” “Ja sam ludak” velikim slovima; dole na dnu je naveo: “za Hrista”. I svi su se smejali tome.

I dok se mali čovek gurao dole kroz gomilu koja se rugala i nedolično ponašala, okrenuo sam se da vidim šta je bilo na njegovim leđima. I bio je veliki upitnik na njegovim leđima, a dole na dnu je naveo: “Sada, čiji si ludak ti?”

Pa, ja-ja sam pomislio da je imao nešto tamo, vidite, no, on je izgledao zadovoljno što je mogao biti ludak za Hrista. I to je ono što je Pavle rekao da je postao ludak za Hrista.

Brat Troy iz Punog Evanđelja poslovnih ljudi, moj jako dobar prijatelj, on-on je mesar. I jednom je dobio neku klicu u svojoj ruci od sečenja svinjetine. Neki čovek koji zna, ili žena, možda zna šta je klica; ali ona-ona će vas izjesti. Dakle, kako bi spasili njegov život morali su amputirati tri prsta. I on ima samo dva prsta na jednoj ruci, ali i dalje je ostao da radi kao mesar.

I tamo je bio mali Nemac koji je radio s njim u mesari, dole u Los Angelesu, tako da je on nastojao privesti malog Nizozemca Hristu. I on je rekao da je “luteran” i to je za njega bilo u redu. Bio je zadovoljan da je bio hrišćanin jer je pripadao “luteranskoj” crkvi kao što je to izjavio. Tako je jedne večeri brat Troy imao privilegiju pridobiti ga da idu u crkvu.

Njegovo ime je bilo Henry. A Henry na nemačkom je “Heinrich,” i stoga su ga zvali “Heini.” Čuli ste za taj izraz. Rekao je: “Heini, šta misliš o tome da večeras ideš sa mnom u crkvu?”

“Pa”, rekao je: “verujem da ću ići.” Tako je otišao dole na staromodan sastanak gde su imali molitveni skup i zaista je bio uveren i predao svoje srce Hristu.

O, sledeći dan ovaj mali Nizozemac je uživao. Svako toliko bi prošetao kroz zgradu sa svojim rukama gore u vazduhu govoreći: “Slava Bogu! Hvala Ti Gospode Isuse!” i privukao je pažnju svih, svih njih.

Vidite, postao je čudak celoj grupi mesara. I on bi sekao meso i počeo bi razmišljati o Gospodu te bi počeo plakati. Odložio bi nož i hodao gore - dole prolazima, ne histerično nego jednostavno, izjavljujući ljubav Hristu, govoreći: “O, kako Te volim Isuse!” Znate, jednostavno je šetao napred nazad.

I šef je svratio i video ga da čini ovo i dok je hodao dole plačući. I šef, on nije primetio šefa; razmišljao je o Isusu. I krenuo je dole sa svojim rukama gore u vazduhu a suze su klizile niz njegove obraze govoreći: “O Bože, kako Te volim!”

I šef je rekao: “Heini, šta se to s tobom dogodilo?” Rekao je: “Svi u-u celoj grupi govore o tome. Šta se to dogodilo s tobom, Heini?”

Mali Nizozemac je rekao: “O, šefe!” Rekao je: “Slava Bogu, ja sam spašen!”

On je rekao: “Šta si ti?”

Rekao je: “Spašen!” Rekao je: “Otišao sam s bratom Troyem ovde dole u jednu malu grupu i ja-ja sam spašen. I Isus je došao u moje srce i tako sam pun ljubavi!”

On je rekao: “Mora da si otišao dole do te gomile ludaka.”

Rekao je: “Da!” Rekao je: “Slava Bogu!” Rekao je: “Hvala Bogu za ludake!” Rekao je: “Znate, uzmite automobil koji ide niz put i izvadite sve matice iz njega, vi nemate ništa drugo nego gomilu smeća'” [U engleskom jeziku ista riječ 'nuts' je korištena za matice i ludake - prevodilac]

Dakle, ja ne znam ali je mali Nizozemac nekako bio u pravu. Izvadite sve matice? Matice su ono što to drži zajedno I mislim da je to ono što ponekad drži crkvu zajedno, drži i civilizaciju.

Dakle, dolazeći dole iz posete Prescottu pre nekoliko dana gledao sam pustinju i primetio kako su izvan Phoenixa imali japanske vrtove i imali su cveće unutra, predivno cveće. Gde, kada sam bio dečak, tamo sam vodio stoku kroz ta mesta. Krave, nije bilo trave, tako da su samo živele od kaktusa, zrna i tako dalje.

A onda sam primetio da je došlo do iskorištavanja pustinje. I u pustinji to nalazimo, kaktus i cveće. I tamo u mojoj kući ili domu koji iznajmljujemo; sestra Larson, mislim da je bila jutros ovde, video sam je. I ona ima cvetnu leju izvan kuće; nešto zemlje. Tamo je sve pesak, tako da je ona imala nešto zemlje u velikoj cvetnoj leji sa svake strane dvoetažne kuće. I svako jutro moram izaći napolje i zalivati to cveće. Ako ih ne zalivam, uvenuće. I ono će… I zatim, opet, moram imati neki raspršivač i poprskati ih, ukloniti vaš s njih; bube će ih pojesti.

I zatim odete samo malo dalje, deset metara od toga, tamo neko cveće raste, i napolju u pustinji ono raste. A mogli biste iskopati šest metara i bilo bi kao bačva baruta; ništa nego sama prašina, a vode nema uopšte. I ko ih prska? Razumete li?

Ovo u cvetnoj leji, ako ih prestanete prskati i zalivati, termiti i bube, vaš će ih izjesti. Ali vaš ne može taknuti taj jedan cvet tamo napolju u pustinji, a niti on mora biti negovan i zalivan svaki dan; on je proizvod Stvoritelja. Ovo je hibridna reprodukcija.

I mislim da je danas razlog zbog kojeg je hrišćanstvo postalo ljudima ludost zbog toga što imamo gomilu reprodukovanih a ne pravih hrišćana, gomilu koja mora biti negovana i prskana i da bi ostala u crkvi.

Mogu zamisliti samu prvu Crkvu, šta su oni bili i uporediti je danas s ovom reprodukcijom. Ovo bi bio jeftin proizvod onoga što je bila prava prva Crkva, ti neuglađeni vernici u Boga s Duhom Svetim. Niste ih negovali. Niste ih morali tapšati i govoriti im kako biste ih odveli u ovu; i ako se umore u toj oni odlaze u drugu; i načinićete ih đakonom ako će doći ovde i napustiti ovu drugu. To je hibridna reprodukcija.

Razmišljao sam o Michelangelovoj originalnoj umetničkoj slici, verujem o “Poslednjoj večeri.” Mislim da ju je on naslikao. Shvatate li koliko bi vas ta originalna slika koštala? Bila bi bezbroj hiljada dolara, i nikada ne bi dostigla taj original jer je neprocenjiv. Vrednost mu je tako visoka! Ali možete kupiti jeftinu kopiju nje za otprilike dva dolara.

Zato danas ljudi ne mogu razumeti neuglađenost pravih, istinskih vernika. Oni postanu ludi. Znate, svet ulazi u takvu brazde da s vremena na vreme morate imati ludaka da to ispravite. Potreban je neko da dođe na scenu ko je malo drugačiji i on je ludak toj generaciji. Razmišljao sam neki dan, ko to može?

Ko danas nije ludak? Vi ste nekome ludak. Verujem da je svet potpuno poludeo. Jeste li znali da je vreme u kojem ljudi ne mogu prosuditi između ispravnog i pogrešnog, istine ili greške?

Znate li da političari ne mogu prosuditi ispravno i pogrešno? Vidite ih kako ćute na ovom glasanju da Bibliju vrate u crkvu ili u… Bibliju vrate u školu? Oni ne znaju kojim putem će politika udariti. Razmislite o tome! Ne znam kako je sada u Indiani, ali u državi Arizona je protivzakonito čitati Bibliju u školi. Mislim da je ista stvar u Indiani, gotovo u celim Sjedinjenim Državama, jer je neka nevernica promenila celi program. I setite se, protivzakonito je čitati Bibliju u našim javnim školama, ali vernici porezima podržavaju da se nevera naučava u školi.

Politika. Nama je potreban još jedan Abraham Lincoln. Potreban nam je još jedan Patrick Henry. Potreban nam je Amerikanac koji može istupiti bez obzira gde je politika i nazvati ispravno “ispravnim” i pogrešno “pogrešnim.”

Jeste li znali da propovednici danas ne mogu prosuditi šta je ispravno: Božija Reč ili crkvena denominacija? Ne znaju koji put da uzmu. Ne mogu prosuditi između ispravnog i pogrešnog. “Znam da to Biblija kaže, ali naša crkva kaže…” Vidite, ljudi nisu sposobni raspoznati ispravno od pogrešnog. A sve što je u suprotnosti s Biblijom je pogrešno. Božija Reč je ispravna a svaka čovekova reč je laž koja je u suprotnosti s Njom. I sada pokušate stajati na-u takvom vremenom i stajati na onom što je ispravno, vi postanete ludak.

Prozovimo nekoliko likova. Mogu zamisliti proroka Noja u tom velikom danu u kojem je živeo, to veliko naučno doba gde su gradili piramide i sfinge, gde su mogli dokazati da nije bilo vode na nebu prema naučnim istraživanjima. Ovde dolazi taj stari čovek i kaže: “Evo dolazi kiša s neba.” Noje je bio ludak toj generaciji. Postao je ludak.

Razmislimo o Mojsiju. Mojsije, kada je otišao dole do faraona, kao što smo jutros govorili, i Mojsije odlazi do faraona i govori: “Gospod me je poslao da izvedem ove robove,” sa štapom u svojoj ruci protiv velike vojske koja je osvojila celi svet. Faraon, u svoj svojoj naučnoj genijalnosti mislio je da je Mojsije ludak. I on je bio ludak njima.

Mogu zamisliti proroka Iliju u njegovom velikom danu kada je bilo neverovatno doba mode; kada su Ahab i Jezavelja vladali svetom kao što je bilo u njihovim danima; i sva moda i stvari koje je Jezavelja želela nositi i kako su se sve žene oblačile poput nje i njenu šminku, njenu modu i tako se ponašale; onako kako se ona sređivala. I kada je neki stari čudak poput Ilije izašao na scenu i suprotstavio se celoj naciji, Ahabu, on je bio ludak. Tako je.

Amos, prorok, kada je došao u Samariju u danu u kojem je Samarija bila nalik današnjem Hollywoodu; žene na ulici, odevanje, pa čak i javna preljuba, kako se nedolično ponašaju i žive tamo napolju dopuštajući muškarcu…

Gotovo da je javna preljuba danas ravno pred vama. Otišao sam na neko mesto pre neko veče da uzmem nešto za jesti, i mladići i devojke su se tamo grlili i ljubili kao ne znam šta.

A znaš li, moja mala sestro, da je to potencijalno preljuba? Kada te muškarac poljubi, on je potencijalno učinio preljubu s tobom. Nikada mu ne bi trebala dopustiti da te poljubi dok se ne venčate jer žlezde, i muške i ženske žlezde su u usnama. Shvatate li? A kada se muške i ženske žlezde spoje, gde god da su, potencijalno ste počinili preljubu. I ne bi trebala dopustiti mladiću da te poljubi dok se taj veo ne podigne s tvog lica i postaneš njegova žena. Ne činite to! To je činjenje preljube. To je mešanje muških i ženskih žlezda.

Zašto muškarac ne ljubi muškarca, žena ženu u usne? Jer se ne ukrštaju žlezde. Deca su rođena ukrštanjem žlezda. Dakle, gotovo da je javna preljuba ponovo svugde. Pogledajte na ekrane i sve što vidite je-balavljenje i-nedolično ponašanje. Nije ni čudo da je nemoral u-je u usponu! Kako mogu to činiti i potpuno se prepustiti ljubljenju te žene u usta znajući da je to preljuba! Bog to neće oprostiti ako se ne pokajete.

I dakle, kada se pojavio ovaj veliki prorok Amos. On je znan kao jedan od manjih proroka jer nije bilo previše pisano o njemu, ali on je imao Reč Gospodnju. I pogledao je na taj grad, potpuno predan… U parkovima, muškarci sede sa svojim rukama oko žena i žene sa svojim rukama oko muškaraca, upravo moderan Hollywood! I on je šetao dole kroz taj grad i rekao: “Pokajte se ili ćete propasti!” On je bio ludak. Skoro je njima bio proglašen umobolnim.

Jovan Krstitelj, kada je došao na scenu. Religioznim denominacijama toga dana on je bio ludak. Imao je priliku postati sveštenik, slediti stope svoga oca. Ali on je odbio to učiniti jer ga je Bog držao izvan tih verovanja i denominacija, jer je njegov posao bio previše važan. Trebao je najaviti Mesijin dolazak. I kada nije hteo da ima nikakve veze ni s farisejima, sadukejima ili šta god da su bili, odbacio je celu njihovu grupu i rekao: “Nemojte početi govoriti: 'Imamo Abrahama za oca jer kažem da Bog može od ovog kamenja podići decu Abrahamu.” Za-za religiozni svet u njegovim danima on je bio ludak. Tačno.

Kada je Isus došao na scenu. Religioznim ljudima Njegovog vremena On je takođe bio ludak. Jer su rekli: “Ti si Samarijanac. Poludeo si. Ti si ludak” drugim rečima: “lud čovek.” To je bio ljudima vaš Gospod i Spasitelj.

Nije ni čudo da je Pavle, obučavan od Gamaliela da bude sveštenik, u prilici da jednog dana postane veliki sveštenik. I na njegovom putu dole prema Damasku bio je oboren od natprirodnog Svetla. I pogledao je prema gore budući da je Jevrej i znao je da je Vatreni Stub bio ono što je vodilo njegov narod. Rekao je: “Gospode, ko si Ti?”

A On je rekao: “Ja sam Isus.”

I kada se odrekao svog obrazovanja, odrekao se sve svoje teologije kojom je bio obučavan u školama i postaje običan propovednik na ulici; bio je ludak. Rekao je: “Postao sam ludak.”

I ljudi su mislili da je lud, izbezumljen. Rekao je Festu: “Ja ne mahnitam.” Samo je znao Gospoda. Ali znati Gospoda u religioznoj grupi… Nadam se da nećete to propustiti. Poznavati Isusa danas među religioznim grupama, vi ste ludak. To se nije promenilo. Mogao bih se puno zadržati na ovome, ali ja želim požuriti radi molitvenog reda.

Martin Luther, ovaj mali nemački sveštenik koji je jednog dana nosio hostiju, bacio ju je dole na stepenice i rekao: “Ovo nije telo Isusa Hrista. Ovo je samo hleb koji je napravljen tamo nazad.” I izjavio je da: “Pravednik će po veri živeti.” On je bio ludak za katoličku crkvu. Mogli su ga ubiti zbog toga, ali on je bio ludak i samo su ga pustili na miru. Ali postao je ludak za tu generaciju.

John Wesley, u danima velikog nemoralnog časa Engleske. Kada, da Wesleyevo probuđenje nije došlo na scenu… Celi svet je bio korumpiran, nemoral posvuda. I anglikanska crkva je otišla toliko daleko sve dok više nije bilo probuđenja; tako kalvinističko razmišljanje! I John Wesley je došao na scenu s rečju posvećenja, očišćenje od nemorala. Postao je ludak.

Jednom, citiram gospodina Wesleya iz njegove knjige. Silazio je niz stazu i jedan od muškaraca iz engleske crkve… Svi su mislili da je ludak, tako da je on stajao na putu. Gospodin Wesley je bio sićušan čovek. Ovaj jako veliki čovek pomislio je da bi ga jednostavno mogao zaustaviti, zato je stajao na putu. Gospodin Wesley je došao i rekao: “Oprostite gospodine, hoćete li se skloniti s puta? U žurbi sam.”

I anglikanac mu je rekao: “Ne sklanjam se s puta ludaku.”

Gospodin Wesley je pristojno nagnuo svoj šešir, zaobišao ga je rekavši: “Ja to uvek činim.” Dakle, vidite, to je bio onaj koji je bio ludak; jedan je bio za Hrista, drugi je bio za crkvu. Dakle, ipak ste nekome ludak. Da!

Kada su pentakostalci došli na scenu, pre pedeset godina. Rekli su: “Ti ljudi su ludi!” Bili su ludaci, tako je, jer su osudili svu tu izopačenost koja je bila u crkvenim dobima u to vreme kada su oni došli na scenu.

Ali šta su pentakostalci učinili? Vratili se ravno nazad u bljuvotinu iz koje su izašli, ravno nazad u denominacijsku izopačenost. Znate šta? Vreme je za još jednog ludaka. Da. Vreme je za još jednog. Tako je.

Primetite, matica, pre nego je postojala matica, postojao je vijak koji odgovara toj matici. I ta matica je učvršćena s tim vijkom, ako nije, ona je neprikladna. Primetite. Svi koji su bili učvršćeni u danima Noje, bili su učvršćeni u poruku Evanđelja; Noje, matica, uvukao ih je u arku. To zavisi od toga kakvi su vaši navoji, u šta ste učvršćeni. Ako ste učvršćeni u svet, oni će vas vući. Ako ste učvršćeni u Reč, Ona će vas vući. To zavisi od toga u šta ste učvršćeni, koju maticu ćete slediti.

Ali Noje koji je bio matica u Božijoj Reči, ludak za naučno doba i religijsko doba u kojem je živeo, on ih je povukao da bi bili spašeni u arku. Amen. One koji su bili predodređeni, vijak koji je bio načinjen pre matice. Vijak mora biti učvršćen u maticu.

Dakle, Sotona, i on ima neke vijke i matice, vijke i matice kraljevstva ovoga sveta. Faraon je isto toliko bio matica Noju ili Mojsiju koliko je Mojsije faraonu. Faraon, sa svim svojim naučnim trikovima povukao je svoj narod k sebi. Noje, time što je bio matica za Boga, povukao je crkvu u obećanu zemlju. Zavisi od toga na kojoj ste strani učvršćeni. On je izvukao crkvu iz Egipta kao što je Noje izvukao crkvu iz sveta u arku. Mojsije je povukao crkvu iz Egipta u Božiju obećanu zemlju.

Isus je rekao. Dakle, budite oprezni jer ove matice i vijci izgledaju potpuno isto. Samo pogledajte navoj. Matej 24:24, On je rekao: “Gotovo bi zavelo same Izabrane.”

Dakle, američke i sve svetske denominacije trebaju maticu.

Metodisti, baptisti, prezviterijanci, svi oni su raspršeni u ovom, onom i svi se prepiru. I na kraju, svi oni su učvršćeni istim vijkom. Dakle, Bog im je dao vijak i šalje im maticu, Svetski koncil crkava. Povući će ih sve zajedno. Tako je. Sigurno hoće. Povući će ih zajedno Svetski koncil.

Znate, to je došlo ovde nedavno… Ne može se dogoditi ništa, razlog, bez razloga. Žene žele skinuti svoju odeću. Želele su nositi kratke pantalone. Želele su i dalje pripadati crkvi. Želele su nositi bikini, ili kako god to nazivate. One žele to nositi, a žele i dalje pripadati crkvi; žele vikati, uzvikivati i plesati; proslavljati, to je proslavljanje.

Dakle, kada bih imao vremena dokazao bih vam to. To je proslavljanje đavola, takvo plesanje i činjenje tih stvari. Mogu vam to dokazati u paganskim zemljama. Oni su želeli proslavljati i zadržati svoje svedočanstvo a i dalje ostati u crkvi. Pa im je Bog dao ludaka, njih dvojicu ili trojicu; jedan imenom Elvis Presley; jedan Pat Boone i Ernie Ford; koji mogu pevati crkvene pesme i sve ostalo, a i dalje tvrditi da su hrišćani. To je matica. Ona nije učvršćena za Reč. Tačno.

Dakle, rekao sam da ću biti gotov za pola sata, a to je isteklo. Ali poslušajte.

Svet želi maticu. Đavo se potrudi da ga dobiju. Već su učvršćeni na nju.

Ali dok se svet učvršćuje na maticu, postoje ljudi zvani Nevesta. I oni su učvršćeni. Sigurno kao što ja stojim ovde, Bog će im poslati maticu koja će izvući Nevestu iz ovog haosa u Božiju prisutnost. Biće matica učvršćena Rečju.

Kritičar mi je rekao pre nekoliko dana dole u Tucsonu. Rekao je: “Znate, neki vas ljudi načine ludakom a drugi vas načine bogom.”

Rekao sam: “Pa, to je nekako u redu.” Znao sam da me pokušava kritikovati. Razumete li?

Rekao je: “Ljudi misle da si bog.”

Rekao sam: “Pa, samo…” Znam da ljudi to nisu mislili. Ali ja-ja sam znao da on to ne razume jer je bio s druge strane kože, vidite. Tako da sam znao da nije, da to nije znao. Zato sam rekao: “To i nije daleko od Božije Reči. Je li?”

Vidite, samo ga pustite-samo neka zna da mi nismo izgubljeni. Znali smo gde smo stajali. Znamo kakva smo jedra postavili i kakav ih je vetar naduvao. Znamo kakav je naš navoj i šta je naša matica. I znamo kako stojimo.

Rekao sam: “To nije toliko suprotno Božijoj Reči. Je li?” Rekao sam: “Seti se, kada je Bog poslao Mojsija dole k deci Izraelovoj, Bog je učinio Mojsija bogom, što je tačno; i takođe je učinio Arona, njegovog brata, prorokom. Tako je. 'Svi proroci,' Isus je rekao: 'su bili bogovi.' Bili su bogovi; ljudi.” Tako je. Bog je tako namenio.

Poslušajte, Reč koju propovedamo i reč koju sam rekao jutros: “Bog se skriva

iza kože, kože jazavca, Bog se skriva iza kože čoveka.“ Razumete li? To je ono što je On rekao. Kada se Bog manifestovao u svetu, On se skrivao iza vela, iza kože Čoveka po imenu Isus. Prekrio se velom i sakrio iza kože čoveka po imenu Mojsije i oni su bili bogovi, ne bogovi već su bili Bog, jedan Bog, samo menjajući Svoju masku, čineći istu stvar svaki put, donoseći ovu Reč. Vidite, Bog je to tako učinio. On zna da čovek mora videti nešto; to postoji u svakome od nas koji smo rođeni u svetu.

Kao što sam vam govorio jutros, niko se nije ni usudio slediti Mojsija unutra. Bog nikada nije radio s dvojicom. On uvek radi s jednim. Niko se nije usudio oponašati Mojsija. Bila je to smrt, prirodna smrt, pokušati ga oponašati, ući u taj Vatreni Stub s njim. Dakle, nisu svi ljudi načinjeni… Vi niste tako rođeni da prelazite u ovo natprirodno.

Ali Bog postavlja nekog na zemlju da Ga predstavi, kao Njegovog ambasadora. I taj ambasador je određen od Boga da ide u veliko nepoznato natprirodno i pronikne i iznese stvari koje prirodni um ne može videti. On iznosi tajne Božije, predviđa stvari koje jesu i stvari koje su bile i stvari koje će biti. Šta je to? Bog, Bog iza kože, ljudske kože. Tačno tako.

Sam Connelly živi u Tucsonu. Jednom je došao ovde pre mnogo godina s gospodinom Kidd i bio je godinama isceljen od hroničnog čira. Kada sam otišao prošle jeseni Sam je imao kamenac koji je specijalista tamo u-u Tucsonu pregledao. Bio je velik kao kliker. Brat Sam Connelly... Mnogi od vas ga ovde poznaju; on je iz Ohija. I otišao je doktoru, a on je rekao: “Sam, pripremi se sledeće nedelje, izvadiću taj kamenac,” od tada za par dana.

Rekao je: “Mogu li kamenac izbaciti doktore?”

Rekao je: “To je nemoguće. Kamenac je prevelik.”

Tako ga je uzeo u auto i odveo njegovoj kući. I on je nazvao, rekao je: “Želim da dođeš i moliš za mene brate Branham.” Zašto me nazvao za tako nešto? I počeo sam moliti za njega.

Rekao sam: “Sam, to TAKO KAŽE GOSPOD, kamenac će se izbaciti sam od sebe.”

I sledeće jutro odneo je kamenac doktoru. I rekao je, doktor je rekao: “Gospodine Connelly, ne razumem kako se to dogodilo.”

I on je rekao: “Ja sam vernik u Boga i Bog je izbacio kamenac iz mene, uzeo ga iz mene.” Čovek jedva da je mogao verovati, doktor. Ni malo više nego je mogao verovati za taj veliki tumor koji je napustio stranu moje supruge. Vi znate o tome, vidite. Zato je rekao...

Oko šest meseci posle, što je bilo otprilike tri… Otprilike pre dve nedelje ili pre tri nedelje, Sama Connellyja je oborio ozbiljan srčani problem. I ne znam naziv bolesti, koronarna ili neka vrsta srčane blokade, šta god da je to. Veoma je opasno… To neće… Ne možete je preboleti kako oni tvrde. Srčani udar i njegovo srce je blokirano I njegovi udovi koji su otekli sve do gležnjeva bili su veći od njegove noge, ovde visoko gore oko njegovog boka. Zato su ga odveli k doktoru. Doktor je rekao: “Odvedite ga mirno kući ili u bolnicu.”

Sam je rekao: “Ne želim ići u bolnicu!”

Rekao je: “Odvedite ga kući i stavite ga u krevet i nemoj micati glavu, ruku ni nogu šest meseci.” Rekao je: “Mogao bi umreti svakog trena.”

I nazvao je brat Norman. I otišli smo tu noć da vidimo brata Sama. I kada smo se pomolili za njega i Gospod je progovorio.

I sledeće jutro Sam je otišao dole u doktorsku ordinaciju sa svojim podignutim nogavicama, stao je ispred doktora i rekao: “Pogledaj me doktore!”

I doktor ga je stavio na elektrokardiograf i rekao: “Ne razumem.” Rekao je: “Vrati se na posao.” Rekao je: “Kojoj crkvi pripadaš?” On je rekao: “Ne pripadam ni jednoj od njih.”

On je rekao: “Ne možeš biti hrišćanin bez da pripadaš tim denominacijama. Moraš pripadati.” Vidite, to je sve što je doktor znao. Sam je bio ludak za njega. I on je bio ludak za Sama postavljajući takva pitanja.

Šta se onda dogodilo? Sam je došao i rekao: “Šta mogu reći nekome ko mi kaže takve stvari, brate Branham?”

“Reci im da pripadaš jednoj i jedinoj Crkvi. Vi se ne učlanjujete u Nju. To nije denominacija. U Nju ste rođeni.”

Mala dama, otprilike pre šest meseci, oslanjala se u naručju sestre Norman. Zaboravio sam joj ime, jako lepa mala žena otprilike trideset godina stara. Ona i njen suprug su se rastavili i dobila je leukemiju. I bila je u takvom stanju da se jedva mogla kretati. I na kraju stanje se pogoršalo da su je doktori stavili u krevet. I doktori su je posećivali dok nije došao trenutak. Dali su joj vremena do sledeće srede. Trebala je umreti do srede. I gospođa Norman ju je nekako izvukla iz kreveta i dovela je, i morala ju je pridržavati u kolicima. I dok je mala žena sedela tamo, naginjala se nazad i napred, i siva koliko bi mogla biti; žuta po koži od raka, leukemije.

Rekao sam: “Pa, mogu se moliti za vas, sestro.”

I pokušala je govoriti i sa suzama u svojim očima rekla je…

Ja - rekao sam: “Jeste li hrišćanka?”

Rekla je: “Ja sam metodiskinja.”

Rekao sam: “Ja-ja sam vas pitao da li ste hrišćanka.”

I ona je rekla: “Mislite pripadam li hrišćanskoj crkvi?”

Rekao sam: “Ne gospođo. Mislim jeste li rođeni od Duha Božijeg i ljubite li Gospoda Isusa?”

Rekla je: “Pa, uvek sam pripadala crkvi.”

Rekao sam: “Ako vam Bog dopusti živeti hoćete li mi obećati da ćete se vratiti k meni i dopustiti mi da vam još jasnije pokažem put Gospodnji?”

Rekla je: “Obećajem bilo šta Bogu ako će poštedeti moj život. Ja ću Mu služiti.”

Baš tada je došla vizija, rekavši: “TAKO KAŽE GOSPOD. Ne spremaj se, razderi svoje stvari za smrt, prekosutra.” To je bilo u ponedeljak, a ona je trebala umreti u sredu. “Nećeš umreti.”

Prošle nedelje, nedelju dana od ove nedelje, sedeo sam s njom u sobi. Dobila je petnaestak kilograma; doktor je rekao da nema ni jednog traga od leukemije koji bi se igde mogao pronaći i želela je znati; i poslao sam je dole da se krsti u Ime Isusa Hrista u kanalu za navodnjavanje, putem Gospodnjim. Možda sam ludak, ali: “Kada budem podignut, sve ću privući k Sebi.”

Posetio sam gore momka koji je snimao kasete ovde, Lea Merciera. On ima kamp i molio sam za neke ljude. I molio sam za malu damu imenom Lokar, verujem da se tako zvala. A ona je imala četrnaest operacija raka i doktori su je prepustili smrti. I moljeno je za nju i rečeno da neće umreti nego da će živeti. I nema nigde ni traga toga. I zbog toga dvadeset osmoro iz njene porodice je stajalo tamo, spašeni i ispunjeni Duhom Svetim. Možda sam ludak, ali to privlači sve ljude k Njemu, koji će doći. To je učvršćeno s Rečju. Vidite li šta mislim?

Dobio sam pismo koje je stiglo prekjuče, leži tamo ravno nazad u arhivi. Prošle jeseni na lovačkom izletu…ili prošlo proleće, bilo je to pre godinu dana. Indijanski momak imenom Oskar s kojim smo lovili tamo gore na glavnom putu; to je mesto gde je Anđeo Gospodnji, rekao sam vam da će ovde preko dovesti tog jelena i-i tog sivog grizlija. Svi se toga sećate. Onda je taj momak, kada sam ušao u… Ušao je u šator, prošlo proleće. I kada me je Bud zamolio da molim za blagoslov (skinuo je svoje rukavice; on je jahao), stavio je te rukavice i bio spreman za izlazak. On je bio katolik. Nije hteo imati nikakve veze s Tim.

Prošle jeseni kada je mogao stajao bi uz mene… Kada je njegova majka bila tamo nazad umirući od srčanog udara, rekao je: “Zar se nećeš vratiti i moliti za nju?” Vratio sam se tamo u tu malu indijansku kolibu. A tamo, svi oni su se okupili oko ove majke, a ona je umirala, nije mogla izgovoriti reč na engleskom. I Duh Sveti je sišao i rekao majci preko tumača, njene kćeri, šta se dogodilo, šta je bilo. Čak je pozvao njeno ime i rekao šta je bila, i iz kojeg je plemena i kako će se ovo dogoditi. I majka je bila trenutno isceljena.

I sledeće jutro kada sam se vratio da ih vidim, dok sam jahao napolju idući četrdeset milja za ovcom, oni su svi tamo sedeli, bila je potpuno…popela se na konja da se vrati sušiti meso losa. I rekao sam: “Sinoć kada sam molio rekao sam: 'Oče naš, koji jesi na nebesima.'” Rekao sam: “Louise, ja-ja… Bila je katolička molitva. Svi ste započeli i onda, naravno, ja sam vas napustio.” I rekao sam: “Sada ću samo zahvaliti Bogu. Mi ne izgovaramo molitve; mi molimo.”

Ona je rekla: “Mi više nismo katolici.” Rekla je: “Mi verujemo kao što i ti veruješ. Želimo da nas sve uzmeš i krstiš nas kako ti krstiš. Mi želimo Duha Svetoga.”

Na putu nazad… Mladić je izgubio svoje konje mesecima pre toga, nije ih mogao pronaći. I vodič je vikao na njega, rekavši: “Oskare, znao si bolje nego da ostaviš tako konje. Medvedi, gomila grizlija bi već pojela te konje do sada.”

I stalno je stajao blizu mene. I rekao je jedne večeri, rekao je: “Mogu li te nešto pitati?”

Rekao sam: “Da.”

Rekao je: “Brate Branham, moli Boga. Da Bog vrati moje ponije.”

Rekao sam: “Bud je rekao da ih je medved pojeo.”

Rekao je: “Brate Branham, moli Boga. Da Bog vrati Oskaru njegove ponije.”

Rekao sam: “Veruješ li to Oskare?”

On je rekao: “Verujem. Bog je iscelio moju majku. Bog ti je rekao gde je bio medved, gde je bila divljač. Taj Bog koji zna gde je divljač, zna gde se moji konji nalaze.” Vidite?

Pre godinu dana, dok sam stajao tamo nazad s Fredom Sothmannom koji je večeras ovde, Billy Paulom, mojim sinom. Duh Sveti je sišao. Rekao sam: “Oskare, naći ćeš svoje ponije. Stajaće u snegu.”

Tamo leži pismo, napisano mi je prošle nedelje i dobio sam ga u petak, ovde je došlo. Stavljeno je sada ravno tamo u arhivu. “Brate Branham, Oskar je našao ponije kako stoje u snegu.”

Kako su preživeli niko ne zna. Tamo, mladić… U ovo doba godine, u junu, ima toliko snega da još uvek ima od šest do devet metara snega oko njih. Kako su tamo ostali po zimi u ovom kanjonu? Oskar je mogao doći k njima u obući za sneg, ali, naravno, nije mogao staviti obuću za sneg na svog ponija. Ali pronašao ih je prema Reči Gospodnjoj. Moglo bi zvučati poput ludaka; samo verujte to jednom! Zavisi od toga kako ste učvršćeni.

Dakle, to se neće učvrstiti s denominacijom. Učvrstiće se samo s Reči. Ali postoje neki ljudi u svetu koji veruju tu Reč! Potrebna je matica da povuče tu Nevestu odavde, da je učvrsti jer Nevesta i Ženik su jedno. I Bog je jedan, a Reč je Bog! To će morati biti učvršćeno s Rečju i Ona će izvući Nevestu iz tih denominacija.

Da, on me je želeo kritikovati. Znate, to me podseća na ono o čemu smo pričali jutros; Bog se skriva iza koža, kože čoveka.

Mala priča i onda završavamo; oprostite što sam vas sada zadržao ovde oko četrdeset pet minuta. Postoji dom, hrišćanski dom i tamo je bio… Ovo sam rekao tom kritičaru. I u ovoj kući je bilo… Oni su verovali u Boga. Imali su malog dečaka tamo, ali on se bio na smrt preplašio u oluji. Sevanje, o, jednostavno je bio na smrt preplašen. Otrčao bi pod stolove, bilo gde, kada bi sevalo.

Tako je jedne večeri došla velika oluja na farmi i gde su oni živeli, i drveće je šuštalo i munje sevale do kasno u noć. Majka je rekla mališanu, rekla je: “Sada mališanu, idi gore i idi u krevet.” Rekla je: “Dakle, nemoj se bojati. Idi tamo gore.”

Tako je mališan u svojoj pidžami otišao gore stepenicama osvrćući se, napola plačući. Legao je, pokušao je zaspati, pokrivao je svoju glavu. Nije mogao zaspati; te munje bi sevalo po prozoru. Zato je rekao: “O, mama,” rekao je: “dođi ovde gore i spavaj sa mnom.”

Pa, rekla je: “Mališanu, ništa ti se neće dogoditi. Te munje ti ne mogu nauditi.”

Rekao je: “Ali mama, dođi ovde gore i spavaj sa mnom.”

Tako je majka otišla gore stepenicama i legla na krevet sa svojim mališanom. I rekla je: “Maleni, moj mali sine, mama ti želi nešto reći.” Rekla je: “Mališanu, mi smo hrišćanska porodica.” Verujemo u Boga i verujemo da nas Bog štiti u olujama. Verujemo to. I verujemo da Bog brine za Svoje.“ I rekla je: ”Želim da veruješ to, mališanu. Zato, nemoj se bojati. Bog je s nama i On će nas zaštiti.“

Mališan je ignorisao nekoliko puta. Rekao je: “Mama, i ja to verujem.” Rekao je: “Ali kada je ta munja tako blizu prozora, želim osetiti Boga koji ima kožu na Sebi.”

Tako da mislim da mnogi od nas odraslih misle istu stvar. Bog s kožom na Sebi! [Prazno mesto na kaseti—urednik.] Bog s kožom na Sebi! Možda zvuči poput ludaka za svet, ali to privlači sve ljude k Njemu.

Pomolimo se.

Nebeski Oče, kao što ove male priče o-o iskustvima, i ponekad se događaju s razlogom. I iako su toliko grube kao što jesu, pa ipak ih mi razumemo u jeziku u kojem su se dogodile. Tako Ti zahvaljujemo večeras, Gospode, što-što Bog može nastaniti Sebe u nama. Zahvalni smo da je bila učinjena pomirna žrtva Krvlju pravednika, Isusa, koji je bio punina Boga, punina Božanstva telesno, koji je položio Svoj dragocen život; nije Mu oduzet već ga svojevoljno položio da bismo mi mogli uživati Njega u punini Njegove prisutnosti u Shekinah slavi u kojoj je živeo; da bi naše duše mogle biti posvećene u toj Krvi, da bi Sam veliki Duh Sveti mogao živeti u nama. I postali smo učitelji, proroci i tako dalje, ljudima, onima Gospode koji su u potrebi; darovi Božiji, Sam Bog koji se očituje isijavajući velike Božije darove u prisustvu ovog modernog doba.

I gruba fraza Gospode, biti ludak. I znamo da u ovom danu, da je ponekad potrebno kada svet uđe u rutinu kao što je crkva danas, samo pridruživanje novim crkvama i novim denominacijama. Čovek koji dolazi s Rečju smatra se ludakom, umobolnom osobom. Kao veliki apostol Pavle koji je bio obučavan da bude teolog, sveštenik, a ipak je rekao da je postao lud zbog slave Božije. Napustio je svoje obrazovanje da bi ljudi mogli…slušati njegove prefinjene reči. I rekao je da ne dolazi sa uverljivim rečima i u mudrosti ljudskoj, da ne bi njihova vera bila u tome. Kako se crkva okrenula u to danas, kako je on prorokovao: “Nakon moga odlaska uvući će se vukovi ne štedeći stado.” Ali rekao je da dolazi k njima: “u sili i očitovanju Duha Svetoga”, da bi njihova vera bila u Bogu. Oče, on je postao ludak svetu da spozna Isusa.

A tako činimo mi danas, Gospode. Ima ljudi koji sede ovde koji se smatraju ludima zato što su spremni verovati Bogu za svoje isceljenje, za svoje Večno odredište. Stavljajući u pitanje svoj ugled proslavljanjem Njega. Zahvaljuju Mu, slave Ga, daju slobodu svom duhu da proslavlja Boga; oni se smatraju ludima. Ali Ti si rekao da: “Ludost Božija” ako smo bezumnici: “je jača i mudrija od mudrosti ljudske, jer čovek mudrošću nije spoznao Boga. Ali ludošću propovedanja svidelo se Bogu spasiti one koji su mogli biti spašeni.” Mi molimo, Bože, da veliki Autor ove Reči dođe večeras i isceli bolesne, spasi izgubljene. Molimo to u Isusovo Ime. Amen.

Upoređujem Boga da ne budete zbunjeni onim što sam govorio danas; Bog je veliki Dijamant, večni.

I kada je dijamant izvučen iz plavog kamenja Afrike ja sam bio u rudnicima i posmatrao ih u velikim…kako to obrađuju i izvuku dijamante, kako prolaze kroz drobilicu i veliki dijamant plave boje izađe kao crni dijamant. Oni nemaju baš oblik, određeni oblik. Samo su veliki kamen. I zaista tada nemaju boju u sebi. Samo su dijamant, kamen: okrugli, izglađeni, većina njih. Ali ovaj dijamant mora se iseći. Dakle, protivzakonito je imati jedan neobrađen. Mora se iseći, a onda morate imati potvrdu gde ste ga nabavili jer imaju milione dolara u sebi.

I upoređujem Boga s tim dijamantom. Dakle, dijamant je sečen tako da će odraziti ono što je unutar njega, boju koja je u dijamantu. I mora se iseći svaki mali detalj, svaki mali obris, u tri vrha. Postavite tri vrha u dijamant i svetlo na trouglastom predmetu će dati sedam boja, vidite, načiniti sedam boja.

I sada primetite: “Bog beše ranjen za naše prestupe, satrt za naše opačine.” Vidite, On je bio sasečen, udaren, taj veliki Dijamant, da bi se iz Njega mogli odraziti darovi za Crkvu.

A to nije svetlo jer svetlo se mora vratiti nazad, kada sunce ode s njega, na mesto odakle je bilo isečeno.

Ali svaki komadić koji dolazi iz tog sečenja nije uništen; on se koristi. Mnogi od njih su izrađeni za Victrola igle. A te igle reprodukuju, koje su bile isečene iz dijamanta, reprodukuju muziku koja je snimljena na snimku. Nadam se da vidite šta mislim.

Komadić od Hrista, dar od Hrista postavljen na Bibliji govori verniku skrivene Božije tajne. On zna tajnu srca. Zna svaku osobu. Verujete li to?

To ne bi bio dijamant govoreći: “Vidite ko sam ja?” On je ono odakle dolazi. Dijamant je dijamant jer je uzet iz dijamanta.

I na taj su način darovi Duha…na osobi, deo su tog Dijamanta. Poslani su i doneseni dole i dovedeni u dar tumačenja, propovedanja, poučavanja. Postoji pet duhovnih darova: apostoli, proroci, učitelji, pastori, evanđelisti i svi oni su za izgradnju Tela Hristova. I baš kao što je sigurno da postoje učitelji, pastori, moraju postojati proroci. Mi to znamo.

I mi verujemo da se Bog očituje u poslednjem danu među Svojim ljudima, izabranom Semenu, prema Bibliji, u obličju proroka. To je tačno s Rečju. Ne da je čovek Bog već da je dar Bog. Vidite? I to je igla.

Dakle, čioda neće reprodukovati snimak ispravno. Obična igla za šivenje neće je reprodukovati ispravno. Ali dijamant, on je najbolji. On je iznosi jasno, dijamantna zašiljena igla.

Neka bi Bog večeras… Vaš snimak života, šta god da nije u redu s vama, šta god da želite od Boga, neka bi veliki Učitelj koji drži iglu u Svojoj ruci, neka bi je On stavio na vaš život i otkrio nam zbog čega ste ovde, šta želite; onda ćemo znati da je On ovde.

Nebeski Oče, hoćeš li to podariti pre nego započnem ovaj molitveni red ne nameravajući da činim ovo, nego hoćeš li Ti to podariti da bi ljudi mogli znati. Možda ima stranaca ovde za koje treba moliti. Ja ih ne znam, ali Ti znaš. I Pavle je rekao: “Ako govorite jezicima a nema tumača ili nije na izgradnju, ljudi će reći da ste ludi. Ali ako neko prorokuje i otkriva ono što je na srcu, onda će reći: 'Zaista je Bog s vama.'” Neka to bude ponovo, Bože, u ovom kasnom času. Ti si to obećao i tako će biti. U Ime Isusa Hrista. Amen.

Sada, pitam se koliko je bolesnih ljudi ovde večeras, koji su ovde? Ili jesi li podelio Billy molitvene…? Jesu li sve molitvene kartice podeljene? [Braća kažu: “Amen.” - urednik] Evo. Dobro, mislim da svaka bolesna osoba ima molitvenu karticu, ali ne znam šta ste napisali na nju. Mislim da vam je on samo dao karticu; napišite šta želite na njoj. Je li to? Samo ste dobili karticu; stavite na nju šta god želite.

Ja vas ne poznajem. Koliko vas ovde zna da vas ja ne poznajem a ipak ste bolesni i rekli bi ovo: “Čuo sam šta govoriš danas: 'Bog je iza koža. Bog iza ljudske kože, prekriva Sebe velom.”? Ali ako imate duhovne oči mogli biste ih otvoriti i videti Ga, videti ko je On. I vi to verujete. Isus je rekao: “Ko veruje u Mene, činiće dela koja ja činim; veća od njih će činiti jer Ja idem k Ocu.”

Dakle, ako verujete svim svojim srcem!

Koliko vas je ovde koji ste bolesni i znate da vas ne poznajem niti znam šta nije u redu s vama? Samo podignite svoju ruku, kažite: “Ja sam bolestan. Ja imam potrebu.” Koliko vas želi u svom srcu da niste bolesni, samo to želite? Vi znate šta…?... U redu. Nema niko ovde kako vidim, da nije podigao svoju ruku. Sada, ne znam…

Znam ovog čoveka koji sedi ovde. Siguran sam da je to brat James i mislim da je sestra James. Brata Bena znam. Samo vaša lica, ponekad; brat koji fotografiše. Ali…

Neka neko ovde nazad, bilo gde, samo… Ja-ja-izazivam ovo, na osnovu i završetku ove Poruke.

Znate li da je Bog obećao da će se ovo događati u poslednjim danima? On je dao obećanje. Razumete li? Dakle, ja ne mogu učiniti da se to dogodi. Vidite, ja-ja ne mogu to učiniti. On to mora učiniti. On je Taj koji to čini, ne ja. Ali ja verujem u Njega inače ne bih stajao ovde govoreći vam nešto u šta ne verujem. Dakle vi molite i vi recite: “Gospode Isuse, učen sam u Bibliji da si Ti Veliki Sveštenik upravo sada, da možeš biti dotaknut osećajima naših slabosti.” Ne zanima me gde ste. I samo recite: “Ja Ti verujem. I verom, ja verujem ono što je taj čovek rekao danas.”

To je ono što mi je Anđeo rekao: “Navedi ljude da ti veruju.” I ako kažem Božiju Reč, to nije: “verujte meni,” to je: “verujte Reč.”

Ako nije s Rečju, onda nemojte to verovati. Ali ako verujete da je Reč, onda, šta god da je to, molite i verujte i vidite može li On još uvek otkriti šta je u vašem srcu.

I svako zna da Biblija kaže da: “Reč Božija je oštrija od dvoseklog mača i proniče misli i nakane u srcu.”

Tako je Abraham znao da je to bio Bog, kada je On mogao reći šta je Sara govorila nazad u šatoru, o čemu je razmišljala; kada je On rekao: “Posetiću te”, a Sara je mislila u svom

srcu: “To tako ne može biti.”

Dakle, rekao sam da je On ovde da vas isceli. Šta vi mislite o tome? Ako ćete samo verovati! Dakle, ja ne mogu, nemam određeni način; Nebeski Otac to zna. Razumete li? Ja samo moram videti to. I ono što vidim, kažem, a šta ja-ja ne vidim, naravno, ne mogu reći. Ali On je i dalje Bog! Da li bi to povećalo vašu veru, ako bi On to učinio?

Propovedajući tako to me nekako malo izbaci. Ali On je ovde. Svestan sam toga.

Posmatrao sam čoveka kako je pognuo svoju glavu, ovde ravno nazad. Njegova supruga sedi pored njega, takođe moleći. Upravo ovde. Imate nešto na svom srcu. Vaša supruga se moli. Imate teret na vašem srcu. I to zbog vaše svekrve. Tako je. Verujete li da mi Bog može reći šta nije u redu s vašom svekrvom? Ja vas ne poznajem. Mi smo stranci jedan drugome. Pa, je li to tako? Verujete li da mi Bog može reći šta nije u redu s njom? Ona nije ovde. Vidim veliku udaljenost, ona je istočno odavde. Ona je u Ohiju. Tako je. Boluje od stanja krvi. Neka vaša žena uzme tu maramicu tamo u koju plače, stavite je na nju. Ne sumnjajte, ona će ozdraviti. Verujete li to?

Ovde je mala dama koja sedi upravo tu ispred mene. Ona plače. Nešto nije u redu s detetom, ne znam… Ne, nije ništa loše. Ona samo ima želju. Želi primiti krštenje

Duhom Svetim. To je TAKO KAŽE GOSPOD. Veruj dete, primićeš Ga. Tako je. Ne sumnjaj.

Ovde je dama koja sedi tu napolju na kraju reda. Ona se moli. Ja sam njoj stranac, ali ona je zasenjena. Imali ste operacije. Pretpostavljam da smo stranci jedan drugome. Ja vas ne poznajem. Ne poznajete me, jedino ste možda samo čuli za mene. Niste odavde. Vi ste stranac među nama. Vi ste iz Wisconsina. Grad je Milwaukee. I vaš problem je rak, on je na grudima. Operacija za operacijom, ali bez uspeha. Neka vera koja je dotakla rub Njegove haljine veruje to upravo sada. Spustite je u vaše srce, to će se ispuniti. Imajte veru!

Čovek koji sedi ovde preko u uglu. On moli za svoju majku. Meni je stranac. Ne poznajem ga. Ali on moli za svoju majku. I njegova majka ima istu stvar koju ima ova žena, rak. Ili, ona se boji toga, što i jeste. Tamo je čovek za kojeg molite i taj čovek ima problem sa svojim leđima. On je takođe, vidim ga pod uticajem alkohola. On je alkoholičar. Vaš brat. Niste odavde. Vi ste iz Illinoisa. Verujete li da mi Bog može reći kako se zovete? Farmer. Je li to tačno? Podignite svoju ruku. Verujte!

Tamo neko kleči nad nekim, moli se, neko leži na prenosivom krevetu. U redu. Verujete li da je ono što ste čuli Istina, gospođo? Verujete. Kada bih vas mogao isceliti, ja bih došao da to učinim. Ali vi ste već isceljeni po Hristu, vidite. Samo to morate verovati. Ta gospođa koja tamo stoji moleći se, molila je za vas da budete dotaknuti. Ne poznajem vas, ali Bog vas zna. Vi takođe niste iz grada. Tako je. Vi ste iz Illinoisa. To je tačno. Grad se zove East Moline, u Illinoisu. [Sestra kaže: “To je grad u kojem sam rođena.”-Urednik.] Bolujete od raka. Vi ste supruga propovednika. Verujete li? [“Da.”] Umrećete ležeći tamo. Zašto Ga ne prihvatite večeras i kažete: “Ja mogu u svom srcu, sa svojom verom koja je iznad svega što je ovde, ja verujem da sam isceljena. Ja sam u Božijoj prisutnosti.” Ustanite, verujte i idite kući i budite isceljeni. Eno je.

Verujete li svim svojim srcima? [Zajednica se raduje-Urednik.] Slavimo Boga.

Nebeski Oče, mi Ti zahvaljujemo za svu Tvoju dobrotu i milost. Zahvaljujemo Ti jer Ti si i dalje ovde, upravo usred sve ove nevolje. U ovom svetu koji je izopačen, ipak Ti si ovde. Neka Tvoj Duh, Gospode, zauvek ostane s nama. Vidimo da si Ti ovde, Bog s kožom na Sebi, u ljudskim srcima, dajući veru i otkrivenje i viziju. Ti si Bog u Svojoj Crkvi, Bog u Svojim ljudima. Zahvaljujemo Ti za ovo, Gospode. I neka bi svi verovali večeras jednodušno i neka bi bili isceljeni. Molim to kroz Ime Isusa Hrista. Amen.

Koliko vas tamo ima molitvene kartice, na toj strani? Neka se oni koji su na toj strani, povuku nazad, dođu pravo u sredinu ovog prolaza. Oni koji su u tom prolazu, izađite ovim putem, samo uzmite svoje mesto, izađite ravno ovim putem. Čim oni završe neka se ovaj red priključi sledećoj strani.

Starešine dođite ovde. Brate Roy, Gospod te blagoslovio, nisam znao da si sedeo tamo. Želim đakone crkve odmah ovde, ako mogu ući odatle, gde god da se nalaze. Dođite ovde radi male pomoći.

Želim da svako za koga će se moliti podigne svoju ruku, govori ovo za mnom.

Gospode, [Zajednica kaže: “Gospode,”-Urednik] ja verujem. [“Ja verujem.”] Pomozi mojoj neveri. [“Pomozi mojoj neveri.”] Verujem [“Verujem”] da u Tvojoj prisutnosti [“da je u Tvojoj prisutnosti”] dok sledim Tvoju Reč [“dok sledim Tvoju Reč”] i moja…i ruke su položene na mene. [“i ruke su položene na mene,”] prihvatiću svoje isceljenje [“prihvatiću svoje isceljenje”] u Isusovo Ime. [“u Isusovo Ime.”] Amen. [“Amen.] Bog vas blagoslovio.

Pogledajte sada. “Molitva vere spasiće bolesnika. Ako na bolesnike svoje ruke polože, dobro će im biti.” On je rekao Noju da će pasti kiša. Nikad-On nikad… Ja nikad nisam rekao: “Čim je-je moljeno za vas, bićete dobro.” On je rekao: “Dobro će im biti.”

On je rekao to Noju da će pasti kiša. Nije padala u sto dvadeset godina, ali ona je pala.

On je rekao Abrahamu da će imati dete po Sari. To se nije dogodilo u dvadeset pet godina, ali imao ga je.

Rekao je Isaiji da će devica začeti. To se nije dogodilo u osamsto godina, ali, ona je začela.

Je li to tačno? On je to obećao! Nije bitno koliko je vremena potrebno, On svejedno to čini. Vi verujete to.

Dođite napred sada. Neka brat Capps vodi pevanje. Premestićete kartice? Dakle, neka svi budu u molitvi sada.

Naš Nebeski Oče, poslušaćemo Tvoje zapovesti polaganjem ruku na ove bolesne ljude. Ja ne znam ni jednu drugu stvar koju bi Ti mogao učiniti, Gospode, jer si rekao u Svojoj Reči da si pribavio njihovo isceljenje. Dokazao si da si ovde s nama večeras, Reč koja može proniknuti misli koje su u srcu. Dokazao si to da si Ti među nama. I molim Te, Oče, da Tvoja Reč koja ne može izneveriti postane tako stvarna u svakom srcu! To si Ti rekao: “Ako možete verovati, ne sumnjati već verovati to, recite ovoj gori: 'Pomakni se.' i ne sumnjajte već verujete da će se to dogoditi!” Nije rekao kada.

Rekao si ljudima na Pedesetnici da idu tamo gore i čekaju. Nikad nisi rekao sate, dane; Ti si rekao: “dok”. Sada oni dolaze prihvatiti svoje isceljenje. Neka ovde ne misle na ništa drugo osim na svoje isceljenje, dok ne dođe oslobođenje. Mi Ti se pokoravamo polaganjem ruku na njih, kao vernici. U Ime Isusa Hrista. Amen.

U redu, dođite upravo sada. [Brat Branham i braća polažu ruke na ljude i mole se za svakoga u molitvenom redu. Prazno mesto na kaseti. - urednik] Isceljeni ste! Bog vas blagoslovio. To je dobro. [Prazno mesto na kaseti.]

Sve je moguće, samo veruj,

Samo veruj, samo veruj,

Sve...

Gospode Isuse, molim za ove maramice sada u Ime Isusa Hrista. Amen.

Pitam se ako bi mogli promeniti reči:

Sada verujem, to sada verujem

Sve je moguće, sada verujem,

Sada verujem, sada verujem,

Sve je moguće, sada verujem,

Verujete li da će ono što ste tražili i želeli biti darovano? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik] To će se dogoditi.

Video sam prolazeći kroz red pre nekoliko trenutaka neke od mojih prijatelja Italijana iz Chicaga. Koliko vas zna sestru Bottazzi iz Chicaga? Pa, znate, ona je imala mentalni, živčani slom baš nedavno, jako, jako težak. No, jutros u Chicagu, na doručku Hrišćanskih Poslovnih Ljudi rekao sam sestri pod inspiracijom Duha Svetoga. Vratila se u jednu stranu i jednostavno ne bi se mogla kontrolisati. I rekao sam: “Sestro, nećeš preboleti to odmah, ali bićeš zdrava.” Rekao sam: “To će biti ili osamnaest meseci ili dve godine, upravo u tom periodu bićeš ozdravljena.”

Neki dan dok sam razgovarao s njom… Čuo sam je kako svedoči tako sretna, sretnija nego što je ikad bila u celom svom životu. Vozila se u automobilu. Nije imala mir, činilo se da je prisutnost Božija otišla od nje; naravno, to je bila psihička nervoza, znate, i iznenada se vratila s velikom radošću i sila Duha Svetoga je bila na njoj. Plakala je, vikala je, ona-imala je... Baš su uživali pre tri ili četiri nedelje ili mesec. I čuo sam je kako svedoči pretprošle nedelje i rekla je: “Brate Branham, kada sam se vratila zabeležila sam i uzela tu kasetu. I bilo je tačno osamnaest meseci, do dana.” Amen.

Volite li Ga? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik] Nije li On predivan? [“Amen.”]

Dakle, isti Duh Sveti koji može tačno predvideti bez da je jednom promašio sve ove godine; i kroz Svoju Reč pokušavao vam je razotkriti da danas Bog nije neka udaljena stvar ili nešto istorijsko. On živi, sadašnje vreme, Njegova Reč je manifestovana. Sakrio Se u ljudskom velu, u Svojoj Crkvi, otkrivajući se po vašoj veri i mojoj veri zajedno, okupljajući se, čineći Božiju celinu. Ja ne mogu učiniti ništa bez vas, vi ne možete učiniti ništa bez mene; niti bi mogli učiniti išta bez Boga. Dakle, zajedno to čini celinu, povezanost. Bog me je poslao za tu svrhu; vi to verujete i to se onda događa. To je jednostavno to, vidite, savršeno potvrđeno.

Ne zanima me šta nije u redu s vama, šta bilo ko kaže; ako iz svog srca verujete da ćete biti zdravi ne postoji ništa što bi ikad moglo to zaustaviti. On je tako rekao. I rekao je: “Nebo i zemlja će proći, ali Moja Reč neće izneveriti.” Verujete li to? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik]

Koliko vas će se moliti za mene kada odem na druge skupove? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik] Ja sam taj koji treba molitvu. Razumete li? Svi su me odbacili, vidite, osim vas, a još ima Semena tamo napolju.

Poslao sam pismo u Južnu Afriku. Ne bi mi dopustili da uđem osim ako bih potpisao papir da bi krstio preko na toj strani svakoga tri puta: jednom za Oca i jednom za Sina i Duha Svetoga licem prema napred. Na drugoj strani krstio bih prema nazad, jednom za Oca… I učiti da je to bila doktrina.

Napisao sam im pismo. Rekao sam: “Duh Sveti je pokušavao u poslednjih nekoliko godina uvesti me u Afriku ponovo. On želi upotrebiti moju službu tamo gde trideset hiljada prihvati Hrista u jedno poslepodne.” Rekao sam: “Zapamtite, krv njihovih duša je na vama, nije na meni. Ponudio sam da dođem, ali vi to ne želite.”

Pitam se šta će to biti u ovom danu kada je Isus, Sin Božiji odbačen od crkve, odbačena Reč? Ali u-u svemu tome On se i dalje obznanjuje Svojim ljudima. Niste li zahvalni za to? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik]

I prolazio sam večeras da stavim svoje ruke na njih, neke starije žene, neke mlade, neke stare, neke mladiće, starce, baš mokar do kože kao što jesam. Pomislio sam: “Sede tamo, sede tamo slušajući Reč za šta ostatak sveta misli da je suludo.” Razumete li? Oni su-oni su vijak. Vidite, Bog je ovde da ga učvrsti, izvuče vas ravno iz vaše bolesti. To je obećanje Reči. Samo se setite, počeće stezati: “Ja ću ih privući kada budem podignut, ja ću ih privući.” On će to izvući iz vas. Sigurno hoće. Samo Mu verujte, imajte veru u Njega. Nemojte Mu sumnjati. Verujte Mu.

Molite za mene. Kada nemate za nikog drugog moliti samo se setite mene. I onda…

Dok se ne sretnemo, dok se ne sretnemo,

dok se ne sretnemo…

Hvala vam što ste prešli tako dug put. Neka vas Bog zaštiti dok putujete kući!

Dok se ne…

Pozdravite sve hrišćane, pozdravite ih iz ove grupe ovde. Neka je Božiji mir na vama! Shalom!

Neka je Bog s vama dok se ne sretnemo ponovo!

[Brat Branham počinje pevušiti Neka je Bog s vama - Urednik]

... dok se ne sretnemo,

dok se ne sretnemo pored Isusovih nogu,

dok se ne sretnemo, dok se ne sretnemo,

neka je Bog s vama dok se ne sretnemo ponovo.

Tako mi je drago. Vidite, postoje neke, mnoge stvari koje ne znam, ali postoje neke stvari koje znam. Toliko sam zahvalan za vas. Tako mi je drago da sam povezan s vama. Tako mi je drago biti jedan od vas. Neka je Bog s vama. Biće. On vas nikad neće ostaviti. On vas nikad neće napustiti. Neće vas ostaviti. Probili ste se kroz veo sada. Razumete li?

Tako mi je drago videti brata Palmera, jednog od naših pomoćnih pastora ovde iz Georgije. Brat Junior Jackson je negde u zgradi, nazad u uglu, drago nam je da je tu. Brat Don Ruddell sedi ovde. O, toliko! Ne znam da li sam nekog propustio… Brat Ben Bryant je ovde i mnogi drugi su ovde, dobar brat Wilbur Collins. Drago nam je da imamo sve vas ovde. Pitam se da li bi ustali na svoje noge sada samo na trenutak. Pognimo sada svoje glave.

Dok se ne sretnemo, dok se ne sretnemo,

dok se ne sretnemo pored Isusovih nogu,

dok se ne sretnemo, dok se ne sretnemo,

neka je Bog s vama dok se ne sretnemo ponovo.

Osećate li bliskost zajedništva s Duhom? Pevušimo. [Brat Branham i zajednica počinju pevušiti: Neka je Bog s vama - Urednik]

Primetio sam da je s nama brata McKinneya iz Ohia. Brat John Martin i njegov brat. Tako mi je drago da ste svi vi tu. Ja vas možda ni ne mogu videti, braćo. On vas zna.

Dok se ne sretnemo! Neka bi moje srce i vaše, s Božijim srcem bilo jedno dok se ne sretnemo! [Brat Branham i zajednica nastavljaju pevušiti: Neka je Bog s vama - Urednik]

Želeo bih zamoliti nekog da nas otpusti. [Brat Branham razgovara s braćom - Urednik.]

Dok pognemo glave sada u molitvi. Nastojte da svaki propovednik sazna da smo sretni radi njih da su ovde, svaki vernik, vi ljudi iz Tennesseeja, Ohija i iz cele zemlje. Neke žene sam sreo tamo danas skroz iz Bostona. Naša braća crnci ovde ovog jutra, takođe su odozgo. Toliko vas je iz raznih delova zemlje; zahvaljujem ti moj dragi verni prijatelju. Neka je Bog s tobom. Nazivam te mojim prijateljem. Setite se šta je Isus rekao o tome? “Bliži od brata”, da, prijatelj.

Dok pognemo glave sada… Dok se ne sretnemo ponovo u sledećih nekoliko dana neka je Bog s vama. Zamoliću našeg dobrog, vernog brata, brata Richarda Blaira, da nas raspusti u reči molitve. Brat Blair.