AKO JE BOG SA NAMA, PA GDE SU TO ONDA SVA TA ČUDA?

Hvala ti brate Nevile. Dobro veče, prijatelji. Ponovo smo ovde…Imao sam samo četiri sata jutros. To je sramota. Nakon što sam govorio četiri sata, trebali biste biti toliko već umorni od mene, da me oterate sa podijuma. [Zajednica kaže: “Ne!” Brat brata Branhama, Dok, kaže: “To me podseća Bili. Neko je danas rekao da ti uvek imaš još dosta toga što je preostalo, do čega nisi uspeo stići.” - Urednik.] Da, gospodo. [“Ali večeras, možeš uzeti vremena koliko god želi.” Zajednica kaže: “Amen.” Dok kaže: “Tako da ti ne treba ništa da propustiš.”] Ovde sam skoro ispisao pola Biblije. [Neko kaže: “Imaš celu noć za propovedanje.”] Imamo nekoliko veoma drage braće ovde; i mi želimo i njih čuti.

Koliko vas je jutros uživalo u jutarnjoj službi…[Zajednica kaže: “Amen.” - Urednik.] Ustvari, četiri sata. Ne znam koliko je snimila traka.

Sestra me je nazvala nakon službe, i rekla je: “To verovatno nije bilo za nikog drugog.” Rekla je: “To mora da je bilo samo za mene.” Rekla je: “Rekla sam,” svom mužu: “Juniore,” rekla je: “šta ti misliš?” “Ooo,” rekao je: “Čuo sam da brat Branham propoveda i bolje od toga.” Rekla je: “Onda sam bila sigurna da je to sve bilo za mene,” rekla je.

Ja verujem da je ona tamo pozadi, ili bih joj ja to rekao, ali ostaviću to samo tako. Deloris, gde si? On nije ovde. Pa, onda ću to reći. Rekla je: “Kriva sam što sam to samo malo koristila, znate, šminka, i malo seckanje kose.” Rekla je: “Sa time je gotovo.” Ona je shvatila da nije još bila mrtva. Razumete? Vi morate umreti, tako sam i nazvao Poruku za novu godinu. Neka bi Gospod dao svoje blagoslove.

Toliko je lepo videti vas u tolikom broju. Brat Graham Sneling, upravo sam ušao unutra da ga čujem kako završava tu staru pesmu: “I mi ćemo stanovati na Sionskoj Gori.”

Pretpostavljam da se niko ovde ne seća Ravi Louson. Da li ga se neko seća? Da, dvoje ili troje vas, brat Graham što…Brat Slauter, koji me je naveo da se setim brata Lousona. Sećate li se kako je znao pevati? Jedan omanji čovek, zvao sam ga “ravi”, zato što je nosio jedan mali pljosnati šešir. Bio je Pentakostalni propovednik. Ali imao je velika stakla kao pepeljare, i rekao sam: “Izgledaš upravo kao jedan Ravi.” Tako da smo ga uvek zvali Ravi Louson, jedan predivni mali brat. I bio je toliko star, on bi dolazio stopom; bila su ga pregazila kola, i nagnječila mu kolena. On bi okačio svoje štake, ili svoju šetalicu ovde sa svoje strane. Ja sam seo u stolicu. A kada je on dospeo do tog dela: “Točkovi smrtnog života će se svi utišati,” on bi podigao taj štap, i ispružio svoje rame, i kuku zakačio oko mog vrata, i izvukao me napolje, ovde gore ovako, i zagrlio me je, i “onda ćemo ići da živimo na Gori Sion.”

Da li je ovde još neko poznavao Ravi Lausona? Samo nekolicina vas. Onda želim reći sledeće. Desila mu se jedna čudna stvar. On je bio zaista jedan mali propovednik, dobar brat. I on nije imao velika zaduženja; to nije bila njegova misija. Ali verujem da je živeo istinito prema onome za čega je bio zadužen; a to je glavna stvar.

A njegova žena, iako nije zarađivao dovoljno novca, propovedajući, tako on - želela mu je naći posao. A on je proučavao Bibliju sve vreme. Tako da se jednog dana toliko naljutila na njega; ona mu je otela Bibliju iz krila, odnela ju je, i otvorila vrata od peći, i gurnula ju je u peć, i spalila je Bibliju. A nakon nekoliko meseci, ona je palila neke sveće za Božić, a vatra sa jelke ju je zahvatila i izgorela je, upravo na tom istom mestu. Vidite, vi žanjete ono što ste sejali. “Ne dirajte moje pomazanike; Mojim prorocima nemojte uditi.” Razumete?

Što se Božije Reči tiče, ti ljudi koji su imali tamo tu nesreću, a onda je Sotona pokušao da uništi njihove…Video sam ih kako ustaju tamo da bi pustili nekog unutra. Njihova kamp kućica, praktično sve je u toj prostoriji sasvim izgorelo. Bio sam tamo. A jedino što je preostalo, mislim, bila je blagoslovljena stara Biblija, i mislim jedna moja knjiga i od brata Ozborna. A sve im je sasvim izgorelo u kamp kućici. Uzeo sam Bibliju; samo se malo nadimila na koricama. Rekao sam tom bratu i sestri, da ću jednog dana, ako bude Božija volja, želim to izneti ovde za propovedaonicom, i propovedati na temu “Nebo i zemlja će proći, ali Moje Reči neće.” Kada sve propadne, Reč je i dalje tamo. Nije li to predivno kako se Bog brine za Svoju Reč. I onda neka Reč bude u vama, i On će se pobrinuti i za vas. Tako je.

U vreme poplave, ovde sam propovedao jedno veče, i ostavio sam svoju Bibliju. Poplava 37.-me je došla skoro preko noći, i sve je zbrisala u Crkvi, podigla je ovu istu propovedaonicu i iznela skroz do gore; onda nije bilo drugog plafona ovde unutra, i nabila ju je skroz uz tavanicu. A ja sam veslao svuda okolo ovde u čamcu. A onda kada se voda povukla, spustila se dole, a ja sam ležao upravo ovde sa istom otvorenom glavom iz koje čitam, nakon poplave. “Nebo i zemlja će proći, ali Moja Reč neće.” Tako je. On je predivan. Nije li?

Iskreno, želim otići odavde zaista brzo, zato što su doveli tako puno dobrih propovednika. Pomislio sam da ću ih pozvati sve na podijum, ali nismo imali stolica za njih. Zato što sam video njih nekoliko od kako sam došao ovde među publiku, da možda oni imaju poruku za večeras. Mi želimo da čujemo i našeg pastira, i od ostalih, poruku koju oni imaju večeras na srcu. A ja ću biti zaista kratak, i pokušati samo reći malo nešto.

I onda mi ćemo početi sa nečim večeras, ili će se nešto večeras dešavati ako je Božija volja, ako Bog to želi, što još nikada nismo činili otkako sam imao - u mom životu. Upravo sam o tome nedavno razmišljao, pa sam nazvao brata Nevila, a on je mislio da je to odlična ideja. Umesto sve te komocije duvanja u pištaljke, i vikanja, i svačega, i pijenja, i Novogodišnjeg bančenja, i sve tome slično, mi ćemo doći do oltara i uzećemo u ponoć Večeru Gospodnju, sa…I svako od nas, dok budemo slušali reči od svih tih različitih propovednika, budimo u istinskom poštovanju.

Dakle, prošle nedelje uveče propovedao sam Božićnu poruku. I onda sam rekao crkvi ljudima iz Džordžije i raznih mesta: “Nemojte doći,” jer će tako njihova deca ostati bez Božića. Oni su…Oni to očekuju; jer oni su samo deca. I ja ću nabaviti te kasete za vas. Dakle, vi što niste uspeli doći, kasete će biti na moj trošak. Samo neka brat Vud i oni znaju za to, i ja ću se pobrinuti oko toga za vas, i omogućiti vam da imate kasetu.

I sada, večeras, želim samo prvo reći ovu jednu stvar pre nego što budem čitao svoj tekst. I verovatno u propovedanju, verovatno ćemo biti sve do ponoći ovde. A onda ćemo negde otprilike petnaest do dvadeset minuta pre ponoći, izaćićemo napolje i izneti hleb, za večeru Gospodnju, tog pashalnog Jagnjeta, i izneti ga ovde napolje, taj hleb, i onda se zahvaliti Bogu, i stajati kraj oltara, pognutih glava i srca, i uzećemo večeru Gospodnju. I mislim da je ova prostorija puna kasetofona radi snimanja, i tako dalje. Ne znam da li smo mi…Šta kažete? Bićete napolju do tog vremena, tako da nećemo izostaviti ni nogopranje. A sutra je ponedeljak, a neki ljudi koji nisu iz grada, imaće sasvim dovoljno vremena da se vrate kući. I verujem da će vas Bog blagosloviti sada.

I ovo će verovatno biti poslednji put da ću biti sa vama, dok se ne budem vratio sa zapada. Ja odlazim u Arizonu, možda prvo odem u Luizianu, a onda dalje u Arizonu pa u Kaliforniju. A onda čim se budem vratio nazad, nadam se da ću biti ponovo sa vama. A do tada se molite.

Nisam uopšte napravio plan puta. Mislim da sam video brata Bordersa večeras na skupu. A tražio sam ga jutros. A on vodi sve te beleške, i pre neki dan mi je pokazao čitavu knjigu razno raznih poziva. Ali na neki način, tokom ovog vremena, Sveti Duh mi je rekao: “Idi na jedno mesto. A kada tamo završiš, onda ću ti reći kuda da ideš odande.” Vidite, upravo sam vođen na takav način, šta da činim sledeće. Tako da moramo biti veoma blizu te linije, kada On počinje činiti tako (Razumete to?), upravo da znamo kada god neko poziva i čeka.

Ne kao jedno novogodišnje obećanje, jer mi ih ne dajemo: nikakve koristi od njih jer ih vi prekršite. Video sam svog dedu kako baca kutiju cigareta za svaku novogodišnju noć i pazio je gde će pasti, tako da bi ih on mogao uzeti sledećeg dana. Razumete? I tako to nekako ide. Nemojmo davati obećanja. Hajde da molimo za milost i dobrotu, molimo za Božiju milost.

I ako ne budem imao prilike više da delim Večeru Gospodnju, verovatno ću biti u žurbi u to vreme. Ja…To je ono što želim da učinim; jedna od mojih želja je da vidim Crkvu bez mrlje i bez bore, gde Sveti Duh…Brate Graham, to je bila čežnja moga srca, da vidim Crkvu koja je toliko puna Boga, dok greh više nigde ne može da prebiva, gde će ga Božiji Duh odmah prozvati, gde god on bio. Želim to videti.

I jednu stvar koju želim, tu jednu veliku viziju od Boga, On mi ju je dao jednog jutra, negde oko deset sati ujutro. I to je zadovoljilo moju želju. Jer godinama i godinama kako sam bio propovednik, žudeo sam to videti i konačno se to desilo. Dakle, veoma sam zahvalan Bogu. Nisam ništa rekao u vezi toga, samo sam to zapisao. I znam da je to upravo ono što sam molio sve vreme.

I sada, molim se i uzdam se u Boga…I večeras, iznova, ja posvećujem svoj život Njemu sa ove propovedaonice. A ta jedna velika želja mog života je da budem još ponizniji pred Bogom i pred Njegovim ljudima. Znajući da je jedna od mojih glavnih grešaka, to što se moram baviti sa javnošću na jedan takav način, što je izvuklo puno toga iz mene, što je nekada bilo tamo. I ja verujem da će Bog to ponovo obnoviti, tu radost koju sam jednom imao. Ne da sam ja izgubio svoju radost, ne; već mislim da želim još više toga, više, još više poniznosti da bi služio Gospodu. Za ovu dolazeću godinu, obećao sam Bogu, ako mi On dozvoli da živim, i da mi zdravlje i snagu, da ću pokušati biti Božiji sluga, i brat ljudima, od sveg svog srca.

Bog vas sada blagoslovio. Pognimo samo svoje glave za tren.

Pošto se svet, Oče, obrće oko ekvatora, kao što nam je to rečeno, sada on počinje ponovo da se kreće prema - od najkraćeg dana u godini ka najdužem. I za kratko vreme, pištaljke će da zvižde, ljudi će vrištati, zvona će zvoniti; a stara godina će proći, a nova godina nastupiti. I Oče, mi ti zahvaljujemo, što si nam Ti dopustio da vidimo ovu novu 1961.-vu godinu. I mi Te molimo da nam Ti oprostiš sve naše grehe koje smo počinili tokom ove godine. I ako je bila makar samo jedna dobra stvar koju smo mi učinili, neka je slavljeno Tvoje Ime. Jer to nismo bili mi, ti nedostojni, već to si bio Ti, taj Sveti Duh, koji se konačno probio u naše živote, nasuprot našom buntovnom stanju, i učinio nešto što je veličalo Boga. Mi smo zahvalni što je On to učinio. I Oče, molimo se večeras, da nas On potisne u stranu svaki put, i neka Božija volja bude učinjena u našim životima.

I večeras, kao naše sestrinske crkve, njihovi pastiri sede ovde, naš brat Graham, i braća iz raznih delova države: Utica, Silsburg, Džordžtaun, koji god deo bio…Drage duše su se okupile iz raznih - čak Država, večeras da bi nam pomogle u ovom velikom slavlju koje mi ovde proslavljamo, i predali smo vreme pevanju pesama, molitvama, i slušanju Božije Reči. Ispuni svačije srce. Potisni svaku sumnju. Udalji svaki strah. Udalji svaku brigu. I neka se Sveti Duh pokrene u našim srcima, i poseje Reč. Neka bi bili to polje gde će pasti Reč, koja će doneti roda u nastupajućoj godini. Daruj to, Gospode.

Pomozi mi sada, pošto na mene dolazi red, izbor je ovog puta pao na mene da propovedam. Molim Te da pomažeš reči koje će biti rečene. I neka one izađu pod pomazanjem Svetog Duha, sa očekivanjem, Gospode, da dovedemo ljude k Tebi koji Te ne poznaju; i one koji su ovde, neka bi imali više vere da Ti služe. Daruj to, Gospode. I pomozi mom glasu, pošto imam jaku prehladu, i umoran sam od četvoročasovne poruke od jutros, molim se da mi Ti pomogneš. Pomozi svima nama, i spremi nas sada za nastupajuću službu i Večeru Gospodnju.

Blagoslovi ovu crkvu i njenog pastira, našeg brata Nevila, njegove staratelje i đakone, i neka bi oni još galantnije služili ove godine nego ikada ranije. Hvala ti za njihovu službu i odanost, kako su samo stajali uz mene kada mi je neko bio potreban da bude uz mene. Brat Nevil i brat Roj Robertson, i sva draga braća koja su stajala sa nama u vreme nevolja, i pod vodstvom Svetog Duha, načinili su najbolje odluke kako su najbolje znali. A te odluke koje su oni doneli, bile su dokazano po Tvojoj volji, jer si Ti blagoslovio njihove odluke. Bože, nastavi da budeš sa njima. Pomozi nam sada svima. Mi to tražimo u Ime Isusa. Amen.

Dakle, vi koji pravite beleške; verujem da ćete se moliti za mene…I za nekoliko trenutaka, želim vam skrenuti pažnju na deo Pisma koji se nalazi u Knjizi o Sudijama, u 6.-oj glavi, sa početkom od 7.-og stiha. Želim da vi to slušate u tišini i slušajte Reč.

Možete li me čuti tamo pozadi, u redu? Podignite ruke ako možete. Dobro. I ako oni paze na to, ko god da upravlja ovim mikronom, paziće da to dobro funkcioniše. Da li su krenule kasete?

Sudije 6-ta glava od 7.-og stiha. A sada, slušajte pažljivo, jer ću se uskoro početi pozivati na ovo.

A kad povikaše sinovi Izraelovi ka Gospodu zbog Madijana,

Gospod posla proroka k sinovima Izraelovim, a on im reče: ovako veli Gospod Bog Izraelov: ja sam vas izveo iz Misira, i izveo sam vas iz doma ropskoga,

I izbavio sam vas iz ruke Misirske i iz ruke svih onih koji vas mučahu; i odagnao sam ih ispred vas, i dao sam vama zemlju njihovu.

Pak vam rekoh: ja sam Gospod Bog vaš, ne bojte se bogova Amoreja u čijoj zemlji živite. Ali ne poslušaste glasa mojega.

Potom dođe anđeo Gospodnji i sede pod hrastom u Ofri koji beše Joasa Avijezerita; a sin njegov Gedeon vršaše pšenicu na gumnu, da bi pobegao s njom od Madijana.

I javi mu se anđeo Gospodnji, i reče mu: Gospod je s tobom, hrabri junače!

A Gedeon mu reče: O gospodaru moj, kada je Gospod s nama, zašto nas snađe sve ovo? I gde su sva čudesa njegova, koja nam pripovedaše oci naši govoreći: nije li nas Gospod izveo iz Misira? A sada nas je ostavio Gospod i predao u ruke Madijanima.

A Gospod ga pogleda i reče mu: idi u toj sili svojoj, i izbavićeš Izrael iz ruku Madijanskih. Ne poslah li te?

Ako bude to ugodno Bogu, želim uzeti jedan tekst-temu odavde, mislim da je to iz 14.-og stiha, gde je rečeno: “Ako Je Bog Sa Nama, Pa Gde Su Onda Sva Čudesa?”

Dakle, svi mi smo upoznati sa sudijama u Izraelu. I kako su oni postupali sa Izraelcima; ti Filistejci, i Madijani, i Amorićani, i svi ostali su dolazili kao skakavci i upravo izjeli ono što su imali, i odneli, i nastavili dalje. Ali da li ste to primetili, oni to nisu mogli učiniti dok pre toga Izrael nije otpao od Boga.

Đavo ne može stati nogom na vas da bi vas povredio, a da se pre toga vi niste udaljili od Boga. Morate se najpre setiti toga. Proverite to kada se bilo šta desi, i vidite da li ste u veri ili ne, vidite da li ste na ispravnom mestu sa Bogom; i onda upamtite, đavo vam ne može nauditi; jer vi ste Hrišćanin.

I ovo mesto ovde, mi smo upravo napustili…Nekoliko godina pre ovoga, bila je tamo proročica Debora i Varak. I kako je ona samo njima prorokovala i rekla im šta da čine i to je bilo potpuno tačno. Varak, veliki ratnik…I kako su oni opevali pesmu o pobedi nad neprijateljima. Ali čim su se izvukli iz nekog izopačenja, odmah su se vratili nazad u kolotečinu u kojoj su i bili.

Nije li to slika današnje crkve, čim izađu iz nekog izopačenja odmah se zaglave u drugo. Ali došlo je vreme za akciju. I isto je to tako i sada; vreme je došlo za akciju. Došlo je vreme kada igranje crkve više ne prolazi kod Boga. Nema više igranja crkve. Mi se moramo baciti na posao. I ja verujem da će taj isti Bog to staviti večeras ljudima na srce, da je vreme da se prestane igranje crkve, igranje religioznosti, igranje pravednosti, i da je sada vreme za akciju.

Pošto sam ja jutros propovedao na temu šta je nanovorođenje, i kako mi dolazimo do toga, to sigurno još uvek tone u vašim srcima. Dakle, došlo je vreme da se postupa po onome što znate da je istina. Vi ne možete postupati u veri, a da pre toga ne znate šta radite. Najpre morate znati šta radite, pre nego što bi imali veru da to učinite.

Jednom mi je neko rekao, jedan uvaženi doktor je govorio o jednom čudu koje se desilo među - na jednoj bolesnoj osobi. I rekao mi je: “Propovedniče, zar ne veruješ da ako bi rekao tim ljudima da idu i dotaknu stub ili drvo, da bi se desila ista stvar?”

Rekao sam: “Ne, gospodine.” Rekao sam: “zato što vi ne možete imati veru u doticanju drveta ili stuba.” Vera nije nešto tako labavo. Ona se mora temeljiti na nekim veoma značajnim činjenicama. Vi morate znati nešto o onome u šta verujete, pre nego što bi zaista imali veru u to. Tako da mi prvo moramo znati kako i šta: šta je Božija želja, šta je Božiji plan, i kako da pristupimo Bogu po tom planu. I tek onda možemo otići hrabro pred presto milosti, i moliti za ono što nam je plan obećao.

Dakle, oni su se igrali crkve. I upravo čim su se izvukli iz neke deformacije…Bog ih je oslobodio. I umesto da se oslone na to i da nastave služiti Bogu, videći Njegovu silnu ruku, oni su odlutali pravo nazad ponovo u stvari ovog sveta. I tako došlo je vreme kada je Bog pozvao na stop. I to mora biti tako.

I mislim da je sada vreme da se pozove na stop. Mi smo izobličili Božiju Reč da bi ona odgovarala svakoj organizaciji koja postoji na svetu, i svakoj ljudskoj šemi da bi se ispunila. Mi smo izobličili Reč da bi je načinili ovakvom, i izobličili smo Reč da bi je načinili onakvom, i izbličili smo je da bi ona odgovarala nekom određenom planu. Ali došlo je vreme da se stane; da prestanete da se igrate crkve. Došlo je vreme kada ljudi govore: “Ako možeš dobiti dovoljno Duha da bi plesao u Duhu; ako možeš dobiti dovoljno da bi video svetla pred očima; ili neki osećaj da ti se spusti niz leđa, ili neko drhtanje, da se protreseš, neka emocija; vi ste To onda dobili.” Vi ste primili nešto; ali ja ne bih rekao šta ste primili, dok ne bih video kakav rod iz toga izrasta.

Kao što smo prošli već jutros kroz to, ne možete očekivati od bebe da bude odrastao čovek. Ona mora da naraste do toga. A mi rastemo u Hristu do punine rasta. Nešto…Ne da se neko večeras obrati, a već sutra počne propovedati Evanđelje. Mi odrastamo do zrelosti, u Hristov rast.

Dakle, mi uviđamo da kada Božiji ljudi dospeju u nevolju, da im Bog uvek šalje proroka sa pravom Reči da bi ih izveo napolje. Nikada nije bilo vremena a da su Božiji ljudi upali u nevolju, da im Bog nije poslao Svoju Reč. A Njegova Reč, kao što smo mi to imali jutros, dolazi prorocima. A kako je vi isprobavate, da vidite da li je to prema Reči. Ako je to prema Reči, onda Božija Reč postaje živa.

Dobro, mnogi bi mogli reći: “Ovo je prorok našoj crkvi.” “Ovo je prorok našoj crkvi.” A obojica su suprostavljeni jedno drugom, onda nešto mora biti pogrešno.

Mi svi moramo govoriti istu stvar. Onda ne smemo govoriti suprostavljeno, već tačno prema ovoj Reči. Tako se testira istinski prorok, da li on ima Reč. Biblija je rekla: “Ako njihovo proročanstvo nije prema zakonu i prorocima, onda nema Svetla u njima.” Tako je. To mora biti prema Reči.

A Bog uvek, u svakom slučaju, šalje ljudima istinskog slugu, pravog proroka koji će doneti pravu Božiju Reč. A Reč Božija je ta koja uvek izbavlja ljude.

Dakle, ako bi se vratili i ponovo pročitali od 7.-og do 10.-og stih, mi bi tamo videli, tamo od 7.-og do 10.-og stiha, da se Izrael okrenuo od Boga i da se ponovo vratio u svet. I tamo dolazi od nikuda, čak mu ni ne navode ime…Ne mislim da je prorok bio zainteresovan za njegovo ime. Njega je interesovala samo jedna stvar; to da ga je Bog pomazao. On nije pravi razliku u tome da li je on bio blizak jednoj od njihovih denominacija, ili nešto slično, da li je on bio biskup ili nadbiskup. Jedina stvar koja ga je interesovala bila je poruka koju je imao na srcu. I on je pozvao ljude nazad na pokajanje i u razumevanje da je njihov Bog bio Bog sile i Bog oslobođenja, Bog čudesa, koji ih je iščupao iz ruku Egipćana, i otvorio Crveno More, i hranio ih je u pustinji, i silni Bog koji je mogao uzeti zemlju od nekog drugog i dati ih njima. Amen. To je bio pravi prorok. On je bio pomazan, i on je bio Božiji glas tim ljudima. On je govorio da to tako mora biti jer su oni bili u nevolji.

A ti Madijani i Amoreji, i tako dalje, svi su nagrnuli i izjeli su im zemlju. Tako da je neprijatelj načinio izazov na koji se mora odgovoriti. Njihova vojska to nije mogla učiniti, a niti su to mogli učiniti njihovi sveštenici, a niti su to mogle učiniti njihove crkve. Tako da je za to trebala Božija Reč da odgovori na njegov izazov.

Taj neprijatelj govori i danas. Neprijatelj pokušava reći da su dani čudesa završeni, i da ne postoji takva stvar kao što je krštenje Svetim Duhom, i da je to samo emocija, to je samo nešto naduvano. Tako pošto je neprijatelj uputio izazov, a na njegov izazov se mora odgovoriti. A jedini način na koji mi možemo odgovoriti na izazov svog vremena, kada su denominacije udaljile ljude i-i stavio ih u ovu organizaciju, onu organizaciju, i dao da im žene seku kosu i da se šminkaju; i da ljudi žive svakojake živote, da budu staratelji i đakoni, i pastiri u crkvi, zato što oni imaju neki teološki ili filozofski fakultet, što je postao zahtev. A Isus nikada nije od nekog čoveka zahtevao da to ima.

Isusovi zahtevi su bili: “Čekajte u gradu Jerusalimu, dok se ne obučete u silu sa visine, a onda ćete Mi biti svedoci.” To je ono što odgovara na njegov izazov. To je odgovor na izazov neprijatelja. To je bio odgovor tog dana. To će biti odgovor i u ovom danu.

Dakle, želim da zapazite. Od 7.-og do 10.-og stiha vidimo kako dolazi prorok. Od 1.-og do 7.-og vidimo kako su ljudi otpali. A od 7.-og do 10.-og kako dolazi prorok i daje ljudima lek. Zapazite, mi ne znamo odkale on dolazi; nikada nije rekao da je tamo bio neki čovek, ili Farisej, koji je bio sveštenik jedno izvesno vreme. Nikada nije rečeno o njegovom poreklu. Ti proroci su se pojavljivali niodkuda.

Pogledajte na Iliju. Ilija je bio poslednji i šesti od tih velikih proroka, tih silnih proroka. A mi ništa ne znamo o njegovom poreklu. Ne znamo u koju je školu išao. Mi ne znamo ni iz koje porodice je on potekao. Jedino što znamo je da je Bog bio s njime. I on se pojavio, i onda je otišao na isto tako tajanstveni način kako je i došao. On je došao iz pustinji niotkuda, i vratio se nazad u pustinju, i bio je podignut kočijama u vihoru i bio odnesen u nebesa Vatrom. Došao je tajanstveno i otišao je tajanstveno. Nije imao teološko iskustvo. Mi ne znamo odakle je on došao, ko mu je bio otac, ko mu je bila majka, ko su mu bili braća i sestre. Jedino što mi znamo je da je bio Božiji čovek. Bog ga je doveo niotkuda, i koristio ga je, i odveo ga nazad negde: u Njegovu Prisutnost. On je bio Božiji čovek.

I ovde dolazi prorok toga časa i daje im Reč Gospodnju. Upamtite, on im nikada nije dao neku teologiju od čoveka načinjenu. On je rekao: “Ja sam Gospod koji vas je izveo iz Egipta, pokazao vam Svoju moćnu ruku, pokazao sam vam Svoju silu.” Zamišljam kako je Gideon sedeo tamo i slušao ga. “Ja sam Bog koji je učinio te stvari. I Ja sam učinio sve to za tebe, a opet nisi poslušao Moje zapovesti. I u sred svega toga, ti to nisi učinio.”

Dakle, ja želim da zapazite jednu drugu stvar koja bi vas mogla ohrabriti. Odmah nakon poruke tog proroka, Gospod se pojavio na sceni. Amen. Čim je on predao svoju poruku, Gospod se pojavio pod drvetom. Gospod je došao nakon poruke tog proroka, sedeći pod drvetom. Prorok je predao…Ljudi su odlutali, otišli su u svoje izmove. Bog je poslao Svoga proroka. I čim je prorok završio sa svojom porukom, Gospod je došao nakon prorokove poruke radi oslobođenja.

Ooo, mi živimo u veličanstvenom vremenu. Čim je prorok otišao sa scene, šta se desilo? Gospod je došao na scenu. Čim je Jovan otišao sa scene, Gospod se pojavio na sceni. Veoma čudno je to kako Bog radi, ali On to tako čini, deluje na tajanstvene načine.

Mi čitamo ovde u Pismu, gde je Gideon bio uplašen, napolju kraj vinske prese, na gumnu sa pšenicom, pre nego bi ga Filistejci ili Madijani našli. On i njegov tata, spremali su male zalihe da imaju preko zime, u tajnosti su vejali pšenicu, tako da ih ne bi mogli naći. Jer oni su naletali upravo kao skakavci i uzmali su sve što su oni imali.

Tako to čini đavo. Mi počnemo sa malom crkvom i sve ide fino. (Koliko propovednika zna da je ovo istina?) I baš kada sve ide dobro, neki stari samozvanac-varalica, će ući među tu grupu i pokidaće je na komadiće (To je tačno.), oteće crkvu od tog čoveka, ako on to može učiniti. Vidite, to je đavo. Dođu unutra kao skakavci i uzmu ono što im je bilo dano. Dakle, kada…

Gideon je sigurno bio čovek Pisma. Kada mu je Anđeo Gospodnji rekao…I ako ćete zapaziti, to nije bio neki Božiji anđeo ovde. Rečeno je: “I Gospod,” velikim G-O-S-P-O-D. To nije bio anđeo. Bio je to Bog. To je bila jedna teofanija u čoveku, u Božijem obličju, kao što se pojavio Abrahamu tamo u pustoši i izgledao je kao čovek. Tako radi toga, budući Glasnik, On je bio Anđeo Gospodnji.

I On mu se pojavio. I On je rekao: “Ti silni junače,” rekao je da će ga uzeti i snjime osloboditi Izrael.

A Gideon Mu je postavio pitanje. Kako je samo taj čovek bio po Pismu. To je tip čoveka ka kome dolazi Bog, ka nekom ko zna. Gideon je rekao: “Ako je Bog sa nama, ako si Ti taj Glasnik, gde su onda čudesa o kojima nam je govorio prorok?” On je znao da gde god Bog ide, Njegova čuda ga slede. On je znao da gde god će Bog biti, da će i čuda biti tamo.

I kako možete očekivati da će Bog danas delovati među ljudima koji čak ne veruju u čuda? Kako to može biti?

I On ga je nazvao silnim junakom. Rekao je: “Dakle, ovako ćeš ti izbaviti Izrael.”

Dakle, to je izgledalo kao da jedan čovek sedi tamo, i to jeste bio Čovek. I on je pogledao na Njega i rekao je: “Ne, moj Gospode, da je Bog sa nama, zašto je onda sva ova nevolja na nama? I gde su čudesa o kojima nam je pričano? Gde su te stvari koje je Bog ranije činio?”

Dakle, postoji dobar način da se ustanovi da li je glasnik u pravu ili ne? Ako on ima obličje pobožnosti, on će poreći tu silu da se učine ta čudesa. A ako je on glasnik od Boga, on neće samo govoriti o tome, već će on to morati proizvesti, i da pokaže da Bog o kome on govori je sa njime i u njemu.

On je rekao: “Ako je Bog bio…?…sa nama, gde su onda sva Njegova silna čudesa? Jer mi razumemo…” Čujte koliko je Gideon bio u skladu sa Pismom. Inače bi on rekao: “Ako…Mi razumemo da je Bog veliki Bog silnih dela. On je veliki Bog čudesa. I ako je On za nas, i ako je On sa nama, i ako je On isti juče, danas i zauvek, gde onda mogu videti Njegova čuda? Gde mogu videti tog Boga u akciji? Gde je On, ako je On za nas?”

Silni junak se mogao pozivati na stari deo Reči i znati da je To ispravno, zato što je on znao jednu stvar, da je Bog natprirodno Biće. I gde god se nalazilo Natprirodno Biće, On će činiti natprirodne znake, zato što je natprirodno u Njemu. Vi upravo ne možete to zaobići.

Kako možete stajati u lice vetru, a da ne duva vetar? Kako možete ući u vodu a da ne budete mokri? Voda je mokra. To je njena hemijska struktura. Ona je vlažna. A kada vi uđete u vodu, vi ćete se pokvasiti. Tačno tako.

I kada vi dođete u Božiju Prisutnost, tog natprirodnog, biće onda natprirodni znaci i natprirodna dela natprirodnog Boga.

Tako da je on rekao: “Gde su dela, gde su čuda, ako je Bog sa nama?” Slava! To je to. Vidite, tamo gde je Bog, tamo su čuda. Tamo gde je Bog, i znak Božiji je tamo. Razumete?

A Gideon, koji je bio veoma u skladu sa Pismom, rekao je: “Gde su te stvari?” Drugim rečima ovako nešto: “Ja sam čovek nekih pedeset godina,” rekao bi: “I čuo sam ih kako pričaju o Bogu koji deluje u čudima. I išao sam u crkvu i verovao sam sveštenicima. I verovao sam prorocima. I verovao sam pisanoj Reči i svim svitcima. I čitao sam u svitcima gde je Bog, da kada On dođe među Svoje ljude da se nešto desi.” A Gideon nije znao kakav je to čovek koji je sedeo pod hrastom. Amen. To je sve što je on znao; On je bio čovek. On je rekao: “Dakle, ako je Bog sa nama, gde su onda Njegova čudesa? Mi ih želimo videti.”

Kako je to samo u skladu sa Pismom. Jer tamo gde je natprirodno, Bog i Njegovi znaci će biti s Njime. Tamo gde je Bog, i znak Božiji je sa Bogom. Mi to znamo. Ako je On u Njegovim ljudima, oni će činiti Njegove znake. Upravo tako.

To je bilo pitanje koje je imao Gideon: “Da, gde je Bog? Ako postoji Bog, ako je Bog sa nama, onda mi dajte da vidim Njegov znak. Rečeno nam je da ih je On pokazivao. Pa ako je ovaj veliki zadatak predamnom…”

Možda je taj stari Čovek stajao tamo i On je izgledao kao jedan stariji Čovek. Biblija je rekla da je On imao štap u rukama. Čitajte tu 6.-tu glavu kada dođete kući, jednom već.

On je imao štap u svojim rukama: jedan stariji Čovek, izgledao je tako, sedeći pod drvetom. A On ga je nazvao silnim junakom. I On je rekao da će Bog učiniti tu stvar. I On je rekao: “Bog je sa tobom.”

On je rekao: “Pa onda, gde su Njegova čuda? Ako je natprirodni Bog ovde, gde su onda Božija natprirodna dela?”

To bi se veoma lako moglo reći večeras među našim crkvama. “Gde je Bog koji je jednom živeo? Da li je umro? Da li je On otišao? Da li je otišao u lov? Da li je On na nekom putu?” Ne, gospodo.

On je isti juče, danas i zauvek. I ako mi kažemo da smo od Boga, onda hajde da vidimo gde je Bog. Hajde da vidimo Božije znake. Da li je ova zajednica za Boga, hajde da onda vidimo kako se Bog kreće među nama. Hajde da vidimo duše koje su rođene u Kraljevstvo. Hajde da vidimo živote kako se ispravljaju. Hajde da vidimo bolesne, slepe, gluve, hajde da vidimo Njegova silna dela učinjenim. Boga među nama…

“Ako je Bog za nas, gde su onda Njegova čuda?” On je postavio to pitanje.

Dakle, ako je Bog sa Njegovim ljudima, i u Njegovim ljudima, on ne može - ta osoba ne može da ne čini iste stvari koje je činio i Bog. Zato što to nije više ta osoba; to je onda Bog u čoveku. Ako taj čovek čini greh, onda Bog nije tamo unutra. Ako on voli svet, onda Bog nije tamo unutra. I mi znamo da Bog nema veze sa grehom. Dakle, daću vam deo Pisma za ovo, samo za tren.

Kada je Isus bio na zemlji, pitali su Ga isto pitanje. Oni su to želeli znati: “Ti, budući Čovek, a praviš se Bogom?”

Kada je On iscelio oduzetog čoveka, On je rekao: “Tvoji gresi su ti oprošteni.”

Jedan je rekao: “Dakle, čekaj malo. Ti, budući Čovek, a opraštaš grehe?”

On je rekao: “Kada bi vi znali, da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe i da leči; šta je lakše: 'Uzmi svoj odar i hodaj,' ili reći: 'Gresi su ti oprošteni'?” A onda je progovorio tom čoveku i on je ustao i otišao. A fariseji su Ga ispitivali.

A Isus je rekao: “Ako Mi vi ne verujete, verujte onda znaku koji činim.” Vidite, njima je bilo rečeno da tamo mora doći Prorok, poput Mojsija, da će izrasti, i da će On biti Mesija. I On je rekao: “Ako Ja ne činim dela Svoga Oca, onda Mi ne verujte; Ja onda grešim. Ali ako Ja činim dela Moga Oca, a vi Mi ne verujete, onda verujte delima. Radi čega su učinjena ta dela? Ona vam kažu ko sam Ja. Ona svedoče za Mene. Ona su moji svedoci. Ne neka Moja pripadnost, da Ja pripadam Prezviterskoj crkvi, Pentakostalnoj, da mogu pokazati člansku karticu; već dela koja Ja činim, Božiji znaci, znaci Mesije, oni su ti koji svedoče za Mene.”

Isus je rekao, u Svetom Jovanu 14:12, ako ćete samo zabeležiti taj citat Pisma, Sveti Jovan 14:12: “Onaj koji veruje u Mene, dela koja Ja činim, i on će ih takođe činiti.” Amen.

Šta je sada braćo? Ako je Bog za nas, gde su onda Njegova čuda? Ako je Bog u nama, šta je onda sa nama? Negde je nešto pogrešno? Da.

Isus je rekao: “Ako ne možete verovati Meni, u ono što kažem, gledajte onda šta svedoči za Mene, jer ona su ta koja svedoče o Meni. Gospod vaš Bog je rekao da će nastati prorok kao što je Mojsije. I ko god ne bude poslušao tog Proroka, biće odstranjen iz naroda. Mesija mora imati znak koji Ga prati. I ako me taj znak Mesije ne prati,” rekao je Isus, u toliko reči: “onda Mi nemojte verovati. Ali ako Mesijanski znak svedoči za Mene, onda verujte znaku. Jer ako mislite da Ja grešim, znak je ispravan zato što je to po Pismu.” Haleluja.

To je gde je Gideon s time želeo stići. To je mesto na kojem je stajao Gideon. “Ooo, ako je Bog sa nama, mi želimo videti znak da je On Bog, da je On isti Bog, zato što će On činiti iste znake.” A šta je Bog učinio?

Gideon je rekao: “Čekaj, i otićiću i nabaviću prinos.” I otišao je i ubio je kravu, ili jagnje, i skuvao ju je. Spremio je hleb, i doneo je jagnje i postavio to.

A Anđeo je rekao: “Ja ću čekati ovde.” Ispitajte sve stvari. Testirajte ih Rečju. I on je rekao: “Ja ću čekati ovde,” možda dva ili tri sata.

Gideon je došao sa čorbom, i sa hlebom i sa mesom. A Anđeo je rekao: “Dakle, ti ćeš kroz ovo shvatiti. Ovo će ti dokazati.”

On je izlio čorbu na zemlju kao prinos za piće. I uzeo je hleb i meso i položio je to sve na stenu gde je vršio pšenicu. I uzeo je štap u Svoje ruke, kao jedan stari Čovek, štap, i dodirnuo je to. I kada je to dotakao pojavio se dim, i žrtva je izgorela. Šta je to bilo? On ga je vratio nazad na Pismo da bi dokazao šta je On bio.

Taj isti Bog je bio sa Ilijom na Gori Karmel, isti Onaj o kome ja govorim jutros. Kada vi položite svoju dušu na Njegov mesingani sudski oltar, šta se onda dešava? Ako je On isti Bog, On će uzeti tu žrtvu. Vi ste je ponudili u iskrenosti na Njegovom oltaru, On će spaliti tu žrtvu i svet će izaći iz vas. Samo će dim da se spusti. A žrtva će nestati. Da.

“Ako si Ti Bog, i Ti si Bog Biblije, za koga su naši očevi rekli da je činio čuda, hoću da vidim Tebe kako činiš čudo, ili da vidim neku vrstu čuda, da bih ja znao da sam sreo Boga.”

Dakle, mogu li reći sledeće. Ako je Bog i dalje Bog, ako je Bog isti Bog koji je On bio u prošlim danima, vi se ne morate popeti ovde gore i rukovati se sa propovednikom, i ne morate otići da bi se upisali u neku knjigu. Te stvari su u redu; nemam ništa protiv toga. A onda se vi vratite nazad i postanete crkveni član sa svojim imenom upisanim u knjigu; i oni vam daju pismo i vi ga ponesete. I čim tamo nešto pođe naopačke, vi se naduvate kao ko zna šta, i vi pređete s time u drugu crkvu. I čim i tamo krene nešto loše, vi onda to odnesete u sledeću crkvu. Vidite, vi niste učinili ispravno još prvi put. Ako Bog ostaje Bog, položite svoju grešnu dušu na Njegov oltar i On će je dotaknuti sa Njegovom Rečju i Njegovom silom. I svet će vas napustiti i onda ćete vi biti novo stvorenje, ako On ostaje Bog.

On je bio Bog Starog Zaveta. On je bio Bog Novog Zaveta. On je isti Bog i danas: juče, danas i zauvek.

I vi onda znate dole u svom srcu, da je jedno natprirodno delo bilo učinjeno od strane natprirodnog Bića. Nekada ste pili, pušili, lagali; i vi žene volele ste svet toliko, da ste nastavile nositi svoju šminku, i vašu dugu - kratku kosu, i činile ste ostale stvari koje ste činile; i vi onda otkrijete da se nešto desilo i svi đavoli pakla ne mogu vas navesti da to ponovo učinite. Nešto se desilo a Bog…Desilo se čudo. Šta je On učinio? Promenio je divlje srce, promenio je vaše želje, promenio je vašu prirodu. Jedna natprirodna Reč, od strane natprirodnog Boga, načinio vas je od bića vremena bićem večnosti. Amen. Izneo je svet iz vas, i stavio je Hrista u vas, nadu slave. I vi ste ispunjeni Njegovim Duhom i spremni ste da se sretnete s Njime.

Ako je Bog Bog, gde su onda Njegova čuda? Ako je Bog sa nama, gde su onda Njegova čuda. Ako je Bog sa Metodističkom crkvom, zašto onda sve žene i dalje šišaju kosu? Ako je Bog sa Baptističkom crkvom, zašto onda pastiri i dalje puše, mnogi od njih? Zašto onda i dalje poriču silu Božiju da leči bolesne i da podiže mrtve, i da se govori u jezicima, i tumače jezici, i proročkih darova? Zašto oni to poriču ako je Bog Starog Zaveta i Bog Novog Zaveta i dalje isti Bog? Ako je Bog Novog Zaveta, Sveti Duh, i dalje Bog na koga Pentakostalci stavljaju pravo, zašto onda oni ne poruše svoje zidove razdvajanja, i ne prestanu da se svađaju jedni sa drugima, i postanu nanovorođeni Hrišćani? Sigurno. Ne. Jedan čak neće da razgovara sa onim drugim. Vidite, žrtva nije bila spaljena. Oni su prošli kroz senzacije; oni su to učinili sve njihove - skroz kroz doba. Čak i u vreme idola su imali senzacije.

Ali Bog ove Biblije, to je Bog, isti juče, danas i zauvek, spali sav svet i sve razlike i načini nas novim stvorenjem u Hristu. Da. Isus je rekao: “Ona svedoče i govore vam ko sam Ja.”

Stvar je u tome, razlog što smo dobili sve te stvari, je zato što smo dopustili sve te denominacijske razlike, veroispovesti, svađe, popularnosti, i đavoli ovog sveta nas zaslepe za pravu Božiju Istinu. Tako je.

Mnoge osobe su bile prevarene u primanju Svetog Duha; kao što sam to rekao, oni imaju danas doktrine kao što su Ilijini ogrtači, i sve te ostale stvari, objavljeni sinovi Božiji, i svi ti različiti izmovi, i tako dalje, i svet danas. Ljudi padaju slepo u to, i prođu kroz neku vrstu senzacija, i onda nastupe sa jednim arogatnim duhom, ravnodušnim, svadljivi, nadražljivi. To nije Božiji Duh. I dalje nastavljaju mimo reda, ne znajući šta je crkveni red, ne znaju kako da se ponašaju u Božijoj kući, bez pravog držanja, ne, bez ikakvog poštovanja, bez osećanja prema Bogu, a sve o čemu oni misle je “moja crkva.” To pokazuje da su oni primili crkvenog duha a ne Duha Božijeg, zato što On izbacuje sve to iz vas, spaljuje to. Sigurno.

Vidite, oni kažu: “Gde je On?” To je…“Mi imamo pravo da…”

No pogledajte, ako oblaci zaklanjaju sunce, sunce i dalje još uvek sija. Jedino što ga sprečava da sija na vas su ti oblaci. A ako se otarasite tih oblaka, sunce će sijati. Amen.

Brate, udaljimo se od svih naših greha i naših sumnji, i naših frustracija, taj Sin sija od dana Pentakosta. Sveti Duh je i danas upravo onoliko veliki kao što je On uvek i bio. Ali naše denominacije su zagušile Reč Božiju, govoreći: “To je za neko drugo vreme. Ooo, pa to će…Božansko isceljenje će biti u Milenijumu.” Ili “Božansko isceljenje je bilo tada davno. To se ne odnosi na danas.”

Kako On može biti isti juče, danas i zauvek, a i dalje da nema Božanskog isceljenja? Kako može sila, kako može…Biblija je postavila red: “Prvo apostoli, proroci, učitelji, evanđelisti, pastiri, radi potvrde da Evanđelje i dalje živi.” I Bog ih šalje pravo među nas, i mi okrećemo svoja leđa tome. Bog ne izneverava, ljudi su izneverili.

“Pa gde su onda čuda među nama? Gde su ona?” Bog je govorio ovom čoveku, spremajući ga da krene u akciju.

Uklonite te oblake, jer sunce uvek sija. Tako je. Kada sumnje nestanu, i isprave se stvari, čuda će biti tamo onoliko sigurno kao što je i sunce tamo.

Sunce, kroz Božiju zapovest sija svakog dana. Ono je tamo zato što je Bog zapovedio da bude tamo. I dokle god postoje dan i noć sunce će biti tamo. Sigurno. Nećete ga uvek videti, zato što ga zaklanjaju oblaci; magla, oblaci, visoko ili nisko, to ga zaklanja. Ali ono je uvek tamo. Razumete?

A jedino što trebate učiniti da bi videli danas čuda, ako želite videti Božija čuda, samo uklonite sve svoje sumnje. Uklonite sve svoje veroispovesti, uklonite sve denominacije, i Sin će automatski sijati. To je Božija zapoved, jer je rekla: “On je isti juče, danas i zauvek.” Tako da, dokle god će On tamo biti zauvek, On je tamo. Nema pitanja što se toga tiče, On je tamo. Pa gde su čuda? Šta ometa čuda? Bog je poslao Hrista, Hrist je zauvek živ! “Gde god se dvoje ili troje skupe u Moje Ime, biću među njima.” Amen. “Gle, Ja sam sa vam uvek, sve do kraja sveta.” Tamo je On, Njegovo obećanje.

U čemu je onda problem? Mi smo pustili oblake sumnje, požude, gneva, sebičnosti, denominacija, i ostalih stvari da nas prekriju, da nas zasene i da nas udalje od Reči, govoreći: “te stvari su bile na drugim mestima,” poričući Hrista, poričući krštenje od Gospoda, Svetim Duhom, poričući Hrišćansko krštenje u Ime Gospoda Isusa Hrista, i ostale stvari, razno razne stvari, naše veroispovesti koje su nad odvojile od Biblije. Ali u…

Nije li to čudna stvar, jedno čudo, da uprkos svemu tome, brate Vej, uprkos svim denominacijama, uprkos svim kritičarima, Biblija i dalje ostaje ista? Kako će To ikada utišati oluju? Bog je odlučio da sudi svakog čoveka po Bibliji. A Biblija je Reč, a Reč je Hrist. Svako, svaki čovek će Time biti suđen.

Odstranite te oblake, i šta se onda dešava, sunce je odmah tamo; to je jedina stvar koju treba da danas učinite. Nemojte govoriti: “Ooo, Isuse, dođi i isceli me. Ooo, Isuse, daj mi Svetog Duha.” Samo uklonite oblake. On je već tamo. On je došao pre hiljadudevetsto godina, i On je i dalje tamo. I On će uvek biti tamo. “Ja sam zauvek živ, isti juče, danas i zauvek.” Tako je.

Dakle, Gideon i ti ljudi tamo, pre nego što su mogli videti, ili uopšte ići, da bi videli ta Božija čuda, trebali su se ispuniti određeni uslovi. Da se ispune, da bi se videla sila čuda, oni su morali verovati. Oni su morali verovati i da se podrede prorokovoj Reči da bi videli Božija čuda. Dakle, upamtite, pre nego su oni mogli videti čuda, morali su se podrediti onome što je prorok rekao.

I pre nego što mi možemo videti Božija čuda, mi se moramo podrediti onome što je prorok rekao. Biblija je naš prorok. Tako je.

Ako neki čovek, bez obzira koliko on sebe nazivao Božijim prorokom za Baptiste, Metodiste, Pentakostalce, šta god da je on, kako god sebe nazivao, ako ova Reč nije živa u njemu, on onda nije prorok. On bi mogao biti prorok ali lažan. Pravi proroci govore o ovoj istinitoj Reči, i onda to postavlja Boga kao potpuno istog Boga, sa istom silom, istim Rečima, sa svime istim, ta prava Reč.

Dakle, oni su to morali verovati. Oni su morali verovati prorokovim Rečima i to poslušati, pre nego su mogli videti Božija čuda.

A i danas ne možete ići pod lažnom šminkom, govoreći da: “Isus nije isti juče, danas i zauvek; i da su dani čuda prestali; i da ne postoji tako nešto kao krštenje Svetim Duhom,” i da onda očekujete da vidite Božija čuda. Vi se morate Tome podrediti. I kada vi sebe podredite Tome, Bog se brine za ostalo.

Ako bi vi mogli odstraniti sve te oblake, sunce je već tamo. Ono je upravo tamo iznad. Sunce se ne pomera, kako nam je rečeno. Sunce ostaje na istom mestu.

A i Hrist ostaje. I to je tačno. Mi se udaljujemo od Njega, ali On ostaje. To je tačno. Jedino što vi trebate učiniti je da se okrenete nazad i jednom se sretnete s Njime, i videćete šta će se desiti. Sretnite se sa Hristom, nemojte sa crkvom, niti sa veroispovesti, niti sa titulama; sretnite se sa Hristom. Vidite, nomejte se sresti sa seminarom, sretnite se sa Reči. Hrist je Reč. Sigurno, da jeste. To je upravo tačno.

Pokorite se Reči. Nama…Oni su morali da se podrede Reči. A i mi moramo da se podredimo Reči. Ako biste želeli to znati, ja imam ovde zabeležen deo Pisma, gde je rečeno: “Ako ostanete u Meni, i Moje Reči u vama, tražite šta god hoćete.” Razumete? Šta je to bilo? Ako je Božija Reč u nama i prebiva u nama, To govori samo za Sebe. “Tražite šta god želite i biće vam dano.” Dakle, to se nalazi u Jovanu 15:7, ako želite to da zapišete. Vidite, Isus je rekao: “Ako vi prebivate u Meni i Moje Reči u vama.”

Ne danas jedna stvar, a sutra, sledećeg dana još nešto, i povratak u greh, i ovde preko i tamo preko, to samo pokazuje da niste ništa dobili od samog početka.

Ooo, kažete: “Govorio sam u jezicima.” Fino, ali vi još uvek ništa niste dobili. Razumete? Kažete: “Igrao sam u Duhu.” U redu, ali ja i dalje ne znam u kakvom duhu si ti igrao. Razumete?

Ako ste vi u jednoj stvari jedan dan, a onda sledeće nedelje još nešto; i onda dođe još jedan mali detlić, izbuši rupu u drvetu, vi potrčite za time i sledeće ovde preko, misijsko trčkaralo, i ne znate gde pripadate, onda Hrist ne prebiva u vama. Njegove Reči nisu tamo. Zato što je To stabilno; vi nikada ne odete u tamu.

Kao što sam nedavno propovedao na temu “Paradoks,” kada je Jošua zaustavio sunce. A Beki je kod kuće rekla: “Tata, on nije mogao zaustaviti sunce,” rekla je: “zemlja bi stala. On je zaustavio zemlju.”

Rekao sam: “On je zaustavio sunce.” Bog u Bibliji ne pravi nikakve greške.

Rekla je: “Kako je On mogao uopšte zaustaviti sunce kada se ono ne kreće? Sunce je statično.”

Rekao sam: “Ali taj objekat tamo daleko, nije bilo ono o čemu je On govorio. To sunce koje putuje i daje svetlo preko cele zemlje, to je sunce koje je On zaustavio.” Ja ne znam šta je Bog učinio da bi se to desilo, ali On je zaustavio sunce. Sunce je išlo tim putem, sunce u odnosu na zemlju, taj odraz sunca. Taj objekat tamo napolju, mi bi mogli - ne može se gledati na milione kilometara od njega, ili milione miliona. Već taj odraz od sunca koji putuje preko zemlje od dana ka noći, to je ono čemu je Jošua zapovedio da stane; i to je stalo. Paradoks je nešto što je za neverovati, ali ipak istina. Tako da je to neverovatno ali ipak istinito.

Kako Bog može uzeti jednog grešnika, arogatnog, razdražljivog, svadljivog čoveka, i načiniti od njega Božijeg sveca? Kako On može uzeti jednu ženu koja se toliko srozala, da se čak ni psi neće okrenuti za njom na ulici, i načiniti sveticu Božiju od nje? Ja vam to ne mogu reći. Ali On je to učinio. To je jedan Paradoks. Sigurno jeste. Sva velika Božija dela su paradoksi.

“Ako vi prebivate u Meni i Moje Reči u vama, tražite šta god želite, i biće vam učinjeno.” Sveti Jovan 14 ili Sveti Jovan 15, oprostite mi, Sveti Jovan 15:7. U redu.

Vraćamo se na tren u Postanak. I Noje je morao ispuniti uslove. Noje je morao verovati Božijoj Reči i delovati u skladu s Time, pre nego što je mogao videti Božije čudo. To je tačno. Noje, veliki prorok Postanka, morao je verovati Božijoj Reči i delovati u skladu s Njome, pre nego što je video Božije čudo. Nije nikada padala kiša, kao što to znate, nikada nije bilo kiše.

I šta vi mislite? Kažu nam da je to doba bilo veće doba nego što mi danas imamo to u nauci. Mi ne možemo ponovo graditi piramide, niti svinge. Mi nemamo način kako da napravimo mumije; mi ih ne možemo tako dobro načiniti. Naša boja odeće ne može tako dugo da se održi, kao što su oni to imali tada davno. Mi čak nemamo te stvari. I to je nešto što čak naša moderna nauka ne može otkriti. Ali oni su to imali.

Mi nemamo - nemamo inženjere kao što su ih oni imali. Ta velika piramida u Egiptu je toliko savršeno postavljena tačno u centru zemlje, i bez obzira gde se sunce nalazilo, nikada ne baca senku oko sebe. Mi nismo mogli podići jednu takvu konstrukciju. Ne znamo kako da to učinimo. Niti mi možemo sagraditi piramidu. I tamo gore, okolo unutra kod tog završnog kamena, nalazi se skoro pola gradskog bloka gore u vazduhu, tamo su kameni blokovi teški na milione tona, stotine tona ustvari, skroz su tamo gore. I sve mašine koje mi imamo danas ih ne mogu podići tamo gore.

Rekli su mi da bi trebalo šesnaest šlepera da bi se postavila noga na sfingu. Kako su je oni doneli do tamo? Kako se to desilo? Oni su bili pametni, naučnici.

A šta mislite da su rekli samo tom čoveku, jednom fanatiku, koji je trebao biti prorok, koji je rekao: “Voda će pasti iz neba.”

Mogu ih čuti kako govore: “Mi smo uzeli naše instrumente i ispalili smo ih skroz do zvezda, i nema ni kapi vode odavde pa do tamo. Gde je ona?”

Noje je mogao da se vrati sa ovim: “Bog mi je rekao da će biti kiše.” To je dovoljno. To rešava stvar. Bog je rekao da će se to dogoditi, i to će upravo biti tako. U redu. (Moram požuriti; druga braća čekaju.) Da, Noje je rekao, “Biće kiše.”

“Kako to znaš?”

“To je Reč Gospodnja. To je TAKO GOVORI GOSPOD.”

“A šta ćeš ti u vezi toga Noje, samo hodati okolo i propovedati o tome?”

“Ne, gospodo. Ja ću se pripremiti za to.” Razumete?

“Ooo, to bi bilo jedno čudo. Dani čuda su prošli.”

“Samo čekajte, uskoro ćete videti.” Da, gospodo.

I šta je on učinio? On je sagradio kovčeg pre nego što je pala kiša. Šta je on činio? Delovao je u skladu sa obećanjem. Amen. Osećamo se pomalo Pentakostalno upravo sada, osećam se religiozno.

Da, uhvatite Boga za Njegovu Reč; delujte u skladu sa obećanjem, bez obzira šta se dešava, to je na Bogu da On obavi ostalo. Samo počnite uklanjati oblake. Odložite u stranu svaki teret koji nas toliko lako spotiče. Uklonite sve sumnje, svoje strahove, svoje denominacije, svoje veroispovesti, i sve što bi bilo u suprotnosti sa Reči. Isus Hrist je upravo isti juče, danas i zauvek. Samo odložite svoje veroispovesti; odložite svoje denominacije; uklonite sve svoje sumnje; sve vaše frustracije i samo nastavite dalje. I kao prva stvar, znate već, vi ćete ukloniti i poslednji komad, i On će stajati tamo. Vi ćete se sresti sa Njime.

Noje je rekao: “Kada sagradim kovčeg, On će doći. Kiša će početi da pada.”

“Onog dana kada sagradiš kovčeg?”

“Ako bude čekala i pedeset godina, ja ću sedeti u kovčegu čekajući je. Ona dolazi jer Bog je tako rekao.”

Vidite, kao prvo, on se morao pripremiti. On je znao da je Bog bio Bog čuda, tako da on nije mogao sumnjati u Njega. Bog mu je govorio i on je to znao. Kada Bog govori vama iz Svoje Reči, u svom srcu vi to znate. Kada vas napusti sav ovaj svet, i stvari ovog sveta su mrtve, vi to znate. Jer, ako volite svet ili stvari ovog sveta, vi i dalje znate u svom srcu da niste ispravni. Istina je. Tako da kada je sve to nestalo, onda ne preostaje ništa drugo već da se sretne Bog. On će stajati tamo. On ostaje.

Kao i sunce, s-u-n-c-e, tako čini i Sin, upravo ostaje potpuno isti juče, danas i zauvek. To s-u-n-c-e što sija, je isto sunce koje je sijalo i u Postanku, isto sunce koje je sijalo i na Iliju na gori, isto sunce koje je zašlo na dan raspeća. Haleluja! Ono ostaje isto. I isti Božiji Sin, je isti juče, danas i zauvek, isti u sili, isti u ljubavi, isti u znacima.

Šta je danas znak jednog Hrišćanina? Ooo, on ide u crkvu, upisuje se u neku knjigu, on ima pismo. To nije znak koji je Isus rekao.

On je rekao: “Ovi znaci će pratiti one koji veruju. U Moje Ime će izgoniti demone, govoriće drugim jezicima. Ako ih ujede zmija, ili popiju nešto otrovno, neće im nauditi. Ako polože svoje ruke na bolesne, oni će ozdraviti.”

Ako je Bog sa nama, gde su onda Njegovi znaci? Sigurno, vratite se na Njegovu Reč: znaci će se pobrinuti sami za sebe čim se mi vratimo nazad ka Reči.

Noje, pre nego što je video Božije čudo, kao što je Gideon prvo postavio pitanje o tome, on je prvo morao delovati prema Reči Božijoj. Gideon je morao delovati prema Božijoj Reči. I svi ostali treba da deluju prema Božijoj Reči. Pre nego što bih ja ikada mogao reći da postoji Bog, ja moram delovati u skladu sa Njegovim obećanjima, onda On Sebe objavi. Ako vi želite isceljenje, verujte Mu; delujte po Njegovoj Reči; to će se desiti.

Mojsije, pre nego što je on ikad mogao videti Božija čuda, morao je prvo da postupa prema Božijoj Reči. On je znao da je čuo od svoje majke da je bio rođen na čudan način; da je bio sakriven u košaricu. Ona mu je rekla da ga je Bog pozvao i izabrao. A on je mislio: “Pa, pošto sam ja jedan dobar vojskovođa, mogao bi jednostavno izaći i ubiti-ubiti tog Egipćanina i sakriti ga u pesak. I ja mogu učiniti sve što ja poželim. To je sve što je potrebno.” Ali vidite, to je ono što je on pokušavao da učini. To je bila njegova ideja. On nikada nije video Boga kako čini, kako čini čudo da bi ga održao u to vreme.

Ali jednog dana, nakon što je on imao osamdeset godina, on je napasao ovce, krenuo je na pašnjak, možda putem kuda su trčale ovce. I stari čoban je išao sam tuda, sa jednim krivim štapom u rukama, udarajući po ivici staze; možda je i malo šepao, sa već osamdeset godina, brada mu je visila niz pojas, možda tako siva kao i ovce koje je čuvao. I on je nešto video. Ooo, Bože. To je za njega bila jedna nepoznanica.

Nadam se da vam mogu pokazati nešto večeras. A mi imamo ovde jedan bazen spreman.

On je video nešto što on nikada ranije nije video. I rekao je: “Bolje je da To ispitam.” Tako da se on okrenuo, i Reč Gospodnja mu je došla. Slava. Haleluja! Reč Gospodnja mu je došla. Dakle, pre nego što je mogao ići, on je morao postupati prema Reči Gospodnjoj.

I upamtite, Reč Gospodnja uvek čini čuda. On je rekao: “Kako ću znati da si Ti samnom i da me šalješ?”

Rekao je: “šta ti je to u rukama?”

Rekao je: “Suvi štap.”

“Baci to na zemlju,” to je prva zapovest koju je Bog dao Mojsiju. “Ako želiš znati da sam ja Bog; ti imaš jedan štap u rukama, baci ga na zemlju.”

Gideon je rekao: “Gde su Božija čuda?”

On je rekao: “Stavi hleb na oltar; Ja ću ti pokazati ko je Bog.” I On je to dotakao sa svojim štapom; i dim se podigao, i on - sve je izgorelo.

Mojsije je rekao: “Šta ću reći ko me je poslao? Kako da znam da si Ti Bog?”

Rekao je: “Šta to imaš u rukama? Ja sam stvoritelj života. Ja sam Bog koji činim čuda.” I pre nego što je Mojsije uopšte mogao videti Božiju silu koja je činila sve te stvari, pre toga se morao podrediti Bogu. On je bacio štap na zemlju; i on je postao zmija. Fiju. Moj Bože. Šta? To…Prvo ide poslušnost, pre nego što vidite Njegova čuda.

Ove takozvane crkve širom zemlje danas, kažu: “Pa, gde su ta sva čuda? Mi ćemo dati hiljadu dolara svakome ko će dozvoliti - ko će pokazati čudo.” Vi jadni, hotimični, povratnici u greh, dva puta umrli, iščupani iz korena, kako ćete vi uopšte videti čudo dok ne postanete jedno? Slava! Čudo Božije milosti je da se uzme jedan neverni sumnjalica i ispuni se Svetim Duhom…Isus je rekao: “Ako se čovek ne rodi nanovo, on čak ne može ni videti Božije Kraljevstvo.” Ako želite videti čudo, postanite jedno. Neka Bog najpre radi na vama. On mora malo da dovede stvari u red, da vam stavi malo drugačiju dioptriju na oči, zato što ste slepi, mrtvi u gresima i prestupima, duhovno slepi, dva puta umrli. Tako je. Bog vam mora dati Život, da vam dotakne život da možete videti, da učini čudo, i načini od vas čudo, i onda možete videti Boga koji čini čuda. To je prva stvar.

Mojsije Mu je morao verovati. Mojsije je morao delovati u skladu s Time, delovati u skladu sa onim što Reč Božija kaže. On je želeo videti da li je to bio Bog ili ne. Rekao mu je: “Pa, Mojsije, postupi onako kako sam ti rekao.”

A sada slušajte večeras, brate, sestro. Ako želite znati ko je Bog, samo postupiti onako kako On Ovde kaže. “Pokajte se svaki od vas, i krstite se u Ime Isusa Hrista i postaćete čudo.” To je Njegovo obećanje. To je ono što je On rekao. Postupite po Njegovoj Reči. “I primićete Dar Svetog Duha; jer obećanje je za vas i za vašu decu.” Ooo, to je samo za apostole. “I za one koji su daleko, onoliko koliko će ih pozvati Gospod naš Bog.” To je dokle ide obećanje.

Postupite po Njegovoj Reči i videćete pravo čudo. Nešto će se desiti kada delujete u skladu sa Njegovom Reči. Kao što je to činio i Gideon, on je učinio ono što mu je On rekao da učini. Kao što je to učinio i Noje, on je učinio ono što mu je On rekao da učini. Kao što je i Mojsije učinio, on je učinio ono što mu je On rekao da učini.

Rekao je: “Baci štap.” Drugim rečima: “Otarasi se svega što je oko tebe.” Amen, “Daj to Meni.”

Kažete: “Imam groznu narav.” Dajte je Bogu; on zna kako da je utiša. “Pun sam požude.” On zna kako da je ukloni. Razumete? Samo stavite to u Njegove ruke i onda gledajte šta može učiniti čudo. Tako je. U redu.

Mojsije je trebao raditi sa Božijom Reči, pre-ustvari, da se podredi Božijoj Reči pre nego što može videti Božija čuda. Ali nakon toga što je jednom on to video, brate, više ga ništa onda nije moglo zaustaviti. Vidim ga sutradan sa Seforom kako sedi na toj muli, i sa malim Geršonom u svom krilu, ustvari, na njenom krilu, i brada mu je ovako visila. Brate, to lice se smešilo, a oči plesale prema Nebu. Od pastira do silnog Božijeg čoveka, čoveka junaka, koji odlazi dole da oslobodi. Pogledajte Gideona. Šta se desilo? Da, gospodo, idući dole sa krivim štapom da nadvlada čitavu naciju. On je to učinio. Sigurno da je to učinio. Bog mu je to rekao.

Bez obzira koliko to nestvarno delovalo, vi samo učinite ono što vam Bog kaže da činite. Vi ćete otkriti da je Njegova Reč još uvek ista. Samo uklonite oblake; jer Sin već sija.

Jošua, Ooo, taj veliki pobednik, Ooo, Mojsijev naslednik, čovek koga je Bog voleo, silni ratnik, čovek kojeg je Bog voleo, Bog mu je rekao: “Kao što sam bio sa Mojsijem, tako ću biti i sa tobom.” Ali pre nego što su zidine pale, Jošua je marširao prema zapovestima Glavnog Kapetana: oko zidova trinaest puta pre nego što je sila Božija udarila tu stvar. On je marširao oko zidova i zaduvao u trubu, prema Reči Božijoj koju mu je rekao Glavni Kapetan tamo gde ga je On sreo. On je marširao prema Božijoj Reči. Šta je on učinio? On je postupao prema Reči pre nego što je video čudo.

Znate, samo da zatrubite u trubu to neće srušiti zidine po kojima možete voziti trke kočija: jednim oglašavanjem trube. Ali Bog je rekao: “Samo marširajte oko zidina, sedam puta, a poslednjeg dana marširajte sedam - što je trinaest puta. I dok budete išli oko zidina, poslednji put, neka sveštenici krenu pred vama, sa kovčegom i zatrubite u trube. I kada se oglase trube, zidine će se srušiti.” Šta su oni uradili? On je video Božije čudo, nakon što je postupao prema Božijoj Reči. Gde su vaša čuda? Najpre postupajte prema Njegovoj Reči.

Kako mogu biti oborene zidine a da se izostavi jedna mala kuća koja je opstala, kuća jedne bludnice? Zato što se ona ponašala prema Reči Božijoj. Zašto su ostali pomrli a ona preživela? Ona je delovala u skladu sa Božijom Reči i videla je Božije čudo. To je način kako to možemo pronaći, da delujemo prema Reči.

Jevrejska deca u samoj peći, šta su oni učinili pre nego što su videli Božije čudo? Oni su delovali prema Božijoj Reči. Oni su znali da je On bio Bog. Oni su znali da je to bio Bog koji ih je izveo iz Egipta. Oni su znali da su oni bili - da je On bio isti Bog kao što je uvek i bio, da On mora biti Bog čudesa.

A On im je zapovedio da se ne klanjaju idolima. On se ne menja. “Ostanite sa Mojom Reči. Nemojte se klanjati idolima.”

Šta su oni rekli? “Naš Bog je u stanju da nas izbavi iz ove ognjene peći. No kako god, mi ćemo se ponašati u skladu sa Njegovom Reči.” To je bilo to. Šta se desilo? Onda su oni videli Božije čudo, Bog je mogao da se suprotstavi vatri.

Da li ste bolesni? Postupite u skladu sa Njegovom Reči, i vidite hoće li On isceliti. Ako ste grešnik i želite biti ispunjeni Svetim Duhom, dođite, pokajte se, i krstite se u Ime Isusa Hrista, i delujte po Njegovoj Reči, i vidite šta će se desiti. Ako još uvek imate svet u sebi; i vi žene još uvek nosite kratku kosu, i dalje se šminkate; vi muškarci i dalje gnevljivi, i svađate se oko svojih denominacija; ako želite otkriti da li je On i dalje Bog, delujte po Tome, i položite sebe na Njegov oltar i vidite šta će se desiti. On je Bog. Vi morate najpre postupiti prema Njegovoj Reči.

Daniel, pre nego što je video Božije čudo kako ga oslobađa iz lavlje jazbine, pre toga on je postupao prema Njegovoj Reči.

Proglas je bio izdan: “Ako se ma ko bude molio bilo kom drugom bogu osim tom idolu određen broj dana, biće bačen u lavlju jazbinu.” Niko se nije mogao moliti niti jednom drugom bogu do kralju; on je morao biti bog (Vidite?) trideset dana.

No šta je to Daniel učinio? On je postupao prema Reči Božijoj. Jer kada je Solomon posvetio Hram, on se molio; rekao je: “Gospode, ako Tvoji ljudi budu ma gde u molitvi i budu pogledali kao ovom svetom Hramu, Ti čuj sa Neba.” Tako je.

Daniel je najpre delovao. Pretnja je bila: “Ićićeš u lavlju jazbinu.” Ali Daniel je postupio prema Božijoj Reči. On je znao da je Bog i dalje bio Bog, upravo kao što je i Gedeon učinio; on je zna da Bog, ako je On još uvek Bog, pa gde su onda Njegova čuda? A Daniel je znao da je on bio prorok; on je znao da on voli Boga. On je znao da je bio Njegov sluga, i znao je da je Bog u stanju da ga izbavi od tih lavova. Ali dok je bio u nevoljama, pod pretnjom, on se okrenuo prema Hramu i molio se tri puta na dan, upravo tako…?…On je postupao prema Božijoj Reči, i Bog ga je toliko ispunio Svetim Duhom, tako da ga lavovi nisu mogli pojesti. Tako je. Tako je. On je najpre postupio prema Božijoj Reči.

Jona u utrobi kita, najpre je postupio prema Božijoj Reči. On je znao da je gotov, makar telesno. Ruke su mu bile vezane; i noge su mu bile vezane. Ovaj propovednik Paganima, bio je bačen sa mora u stomak kita i bio je dole na dnu mora. Dakle, u kakvom li je samo on stanju. No najpre, on se okrenuo u utrobi kita, morska trava mu je bila obmotana oko vrata, jer kit je jeo te trave i ostale stvari da bi uzeo vitamine u svoje telo, svoje vitaminske tablete, a onda je ubacio i propovednika tamo. Ali ovaj propovednik je došao k sebi. Haleluja!

Ooo, brate propovedniče, dođi večeras sebi. Udalji se od tih starih veroispovesti i ostalog, i vrati se nazad živom Bogu i živoj Reči.

On je došao k sebi; on se okrenuo. Ne možete odvojiti vernika od molitve. Okrenuo se i pogledao; svuda oko njega bila je utroba kita: i istočno i zapadno, i severno i južno. I on je shvatio da se nalazio u utrobi kita, i dole na dnu mora, i oluji na moru. Sve nade su nestale kada je bio na brodu; a sada je u utrobi kita i dalje je od nade nego ikada. I kada je jedino mogao videti utrobu kita, rekao je: “To su lažne taštine. Neću više da verujem u njih. Već ću pogledati prema Tvom svetom Hramu, Gospode.” Na sveti Hram se ne gleda prema dole; rekao je: “On je tamo gore, tako da ja gledam prema njemu.”

I onda je video Božije čudo. Na neki način, kiseonik je dolazio u kita. I on je normalno disao tri dana, i malo se odmarao i provozao, tako da bi mogao krenuti na taj put od četrdeset dana prema zlom gradu i da tamo dole propoveda Evanđelje. Skroz se osvežio sa malo novog kiseonika iz Neba. To nije moglo doći iz kita, i nije mogao doći iz mora, tako da je on morao doći od Boga.

Oh, pusti Svoj Dah na nas večeras Gospode, tog Kiseonika Reči Božije, u sili Njegovog uskrsnuća, da bi mi mogli preživeti u ovom poslednjem zlom danu. Pusti Svoj Dah na nas Sveti Duše. To je to, brate. Pusti Dah, Gospode, ispuni nas sa kiseonikom.

Kao što sam vam jutros pričao o pačetu. Čim je osetilo vodu, nije postojalo više ništa što bi je moglo odvojiti od vode; svo kvocanje kvočke, i sve ostalo, ono je išlo pravo u vodu, zato što je bilo pače.

Dakle, ako ma ko od vas ima prirodu patke, mi imamo jedan veliki bazen ovde pozadi. Razumete? Ako možete to nanjušiti, ako ste dobila taj dašak da je Bog i dalje Bog, ako ste dobila večeras taj dašak sa Neba, da Bog drži Svoju Reč, i da je On Bog čuda, a niste još primili Svetog Duha, osetite vodu, to je prvo što je On rekao da se učini. Sigurno. Pokajte se iz dna svog srca, i položite sebe kao žrtvu na oltar, i bićete očišćeni od sveta, i rođenin nanovo od Duha; i kršteni u Ime Isusa Hrista; On će vas ispuniti sa Svetim Duhom. Prođite kroz ispravan proces, a ne da se rukujete sa propovednikom i da se upišete u neku knjigu, već umrite i budite toliko mrtvi da više ne znate za ovaj svet.

Avelj je umro na istom oltaru sa svojim jagnjetom. I jedini način kako ćete vi ikada biti ispravni sa Bogom je da umrete na oltaru sa Hristom dok se sve ne zamrači oko vas. Umrite tamo. I kada ustanete ponovo, bićete novo stvorenje u Hristu. Sigurno.

Jona je morao verovati Božiju Reč i da deluje po Njoj najpre. Dakle, on je verovatno ležao sa svojim licem prema dole, kada je dospeo dole u utrobu kita, zato što su ga tako svezali i bacili preko, samo se sjurio dole u utrobu kita. A kit je rekao: “Pa, sada ćemo ići na dno mora.”

I pitam se samo šta je taj kit mislio tokom ta tri dana, jer se čudna stvar dešavala. Dakle, vidite, građa tog kita nije to cenila. A niti to crkvene denominacije organizacije cene. Ali, Ooo, kako je to Jona samo voleo. Sigurno da jeste. Sigurno, on je to voleo, zato što je to bio sveži vazduh koji je Bog duvao na njega; on je ostao u životu. Bože, duni sveži vazduh i na nas.

Ako je Jona mogao načiniti jedno takvo čudo verujući Božiju Reč iz prirodnog Hrama, gde se čovek na posletku vratio u greh, Solomon, koji ga je sagradio, ali je tražio od Boga u molitvi da blagoslovi svakoga ko će pogledati na taj Hram, i da ih izbavi od njihove nevolje, gde god se oni nalazili; i Jona je mogao verovati, u jednim takvim uslovima, koliko više mi možemo verovati večeras da gledamo u Nebo, gde nije neki povratnik u greh, ne čovek koji je umro i ostao u grobu kao Jona - ustvari kao što je Solomon bio tada; već živi Bog koji sedi s desne strane Veličanstva sa svom silom i autoritetom, i propovedanjem Reči i slanjem Svetog Duha kao svedoka onoga što je On učinio. Amen. Verujte u Božiju Reč, i videćete Božija čuda. Ali vi to najpre morate verovati. Sigurno je bio. Da.

Gideon, nakon što je video tog Posetioca sedeći pod drvetom, i Gideon ga je na neki način najpre ispitivao. Rekao je: “Ako je Bog i dalje Bog, ako je Bog sa nama, gde su onda Njegova čuda?” A taj-taj Posetilac je sedeo pod drvetom, šta je On učinio? Kada je On dotakao tu žrtvu sa Svojim štapom, koji je imao u Svojoj ruci, ona je izgorela. I on je znao da je to bilo Božije delo, tako da je onda on znao da je taj Posetilac pod drvetom, koji je izgledao kao neki stariji čovek koji je tamo sedeo, da je bila Reč koja je postala telo. Haleluja! Bila je to živa Reč. On je znao da je to bila živa Reč, zato što je Ona delovala i živela u sadašnjem vremenu. Slava Bogu, brate.

Pentakostalci su fini, ali to je samo naslikana vatra ako je niste i sami primili. Ne prošlo vreme, već sadašnje vreme, šta je dobro u istorijskom Bogu ako nije i danas taj isti Bog? Kao što sam to često govorio, kakve koristi od toga da svom kanarincu dajete vitamine i omogućite mu da mu izrastu krila, i stavite ga onda u kavez i držite ga tamo? Kakve koristi od toga da se uči da postoji silni Bog, a onda poreći privilegiju ljudima da Mu služe? Amen. Sigurno. Besmislica.

Zašto imate sve te seminare svuda naokolo kao jedan veliki inkubator za izleganje propovednika? Razumete?

Uvek sam žalio inkubatorsko pile; ono ustvari nema svoju mamu. Ono nikada nije znalo odakle je poteklo. Niko mu nije bio mama, on se mehanički izlegao. Tako je to i sa seminarskim propovednicima koji poznaju samo teologiju. On može biti pametan i uglađen kao svaki učenjak kojeg možete sresti; on bi možda mogao i biti u stanju da propoveda na više različitih jezika; ali ako ne zna ko mu je Roditelj…

Kao što sam to nedavno rekao; ako postoji neka glupa stvar, to je onda mula. On ne zna ko su mu mama i tata. On je hibridna stvar (Razumete?); on ne zna ko su mu mama i tata. On ne zna čemu pripada. Tako je to i sa nekim od ovih hibridnih Hrišćana, takozvanih, koji su došli kroz denominaciju. Ali dobar rasni konj ima pedigre; on zna zbog čega je sve to.

I istinski čistokrvni Hrišćanin zna gde je Božiji magacin. Oni znaju da su rođeni od Reči. Reč je postala telo u njima. Svaka Reč koju Bog kaže, oni se ne protive Tome; već kažu: “To je tačno. Amen, i amen.” Oni to potvrđuju sa “amen,” svaki put. “Amen. Amen.” Nešto u njima Samo To potvrđuje.

“Isus Hrist je isti juče, danas i zauvek.”

“Amen.”

“Onaj koji veruje u Mene, dela koja Ja činim činiće ih i on takođe.”

“Amen.”

“Idite po celom svetu i propovedajte Evanđelje svakom stvorenju. Onaj koji bude verovao i krstio se, spasiće se. Ovi znaci će pratiti one koji veruju.”

“Amen.”

Stara kvočka je rekla: “Ko-ko-koda, dani čudesa su prošli.”

Ali, “Pa-pa-pa, osetio sam miris vode…” …?…

Tako je. Razumete? Zašto? Vi stavljate Boga na test. Razumete, to je to. Prvo Bog, delujte po Njegovoj Reči, i vidite da li je to tako. Istina je.

Jovan Krstitelj se držao tačno svoje službe. Dok je bio samo jedan dečak, mi nemamo nešto puno zabeleženo o tome. Otac mu je bio fin čovek, ali je posumljao u Boga. Bog je trebao da…odlučio je da donese na svet tu bebu kroz Jelisavetu. Tako da je on njoj rekao da u vreme…Da će zatrudneti i dobiti to dete. A on je to posumnjao, i On ga je kaznio nemoćom. Zamišljam kakva su bila srca roditelja Jovana Krstitelja, Jelisavete i Zaharije, bili su rastuženi na neki način, zato što su znali da su bili stari. A ovo obećano dete što se rodilo, jer je Bog načinio čudo i doneo je ovo dete na svet, kada su oni već bili stari i prošli vreme za to. Oni su znali da im je srce bilo ožalošćeno, jer nisu mogli živeti dovoljno dugo da bi videli kako on ispunjava taj veliki Božiji zadatak. No oni su ga posvetili za tu stvar. Slava Bogu. Negde još dalje od zvezda i meseca, oni su mogli pogledati dole i to videti. Oni nikada nisu videli tog malog dečaka…Oni su umrli. Oni su umrli još dok je on bio dete, jedan mališa, dečak; i on je napustio kuću i otišao u divljinu. I tamo je izrastao pod Božijom silom.

Bog mu je rekao: “Ti si glas onoga koji viče iz pustinje. Ja te šaljem. Idi i viči.”

Kako li je samo Jovan morao čekati svakog dana, dok je terao zmije među kamenjem i šutao kamenje. “Ooo, ne mogu čekati.”

“Jovane, šta čekaš?”

“Čekam samo da primim Njegovu zapovest; i to je sve. Da odem sa ovog puta zmija.” One su se zavlačile po kamenju. To je razlog što je on rekao kada su se ti fariseji pojavili: “Vi zmijski porode, bežite u kamenje.”

Ja kažem isto večeras. Vi zmijski porode, bežite u vodu. Amen. Vi znate o čemu ja govorim. Ove kasete…Ovo se snima, i ićiće širom sveta. Bežite u vodu ako želite videti Božija čuda.

Jovan je nastavio dalje, jedan momak finog izgleda se pojavio; rekao je: “Možda je to On.” Gledao je. “Ne, to nije On. Ne.”

“Bog mi je obećao.”

“Jovane, ti kažeš da je Mesija danas živ?”

“Da.”

“Pa gde je On?”

“On je negde na zemlji. Ne znam gde se On nalazi, ali poznaću Ga kada On bude došao.”

“Kako ćeš poznati?”

“Bog mi je rekao na šta da gledam.”

“Kako znaš da ćeš biti isceljen kada bude moljeno za tebe?” Bog mi je rekao na šta da gledam. “Kako znaš da ćeš primiti Svetog Duha?” Sledim Njegovu Reč. On mi je rekao šta da očekujem. Ja znam šta dolazi sledeće. Vidite? Da li vi znate šta dolazi sledeće? Ako ćete se podrediti Božijoj Reči, Njegovo obećanje dolazi kao sledeća stvar. On ne može reći laž; On je Bog.

Šta je sledeće?

Jovan je rekao: “Videću Ga kada bude došao.”

Rekli su: “Ooo, pogledaj ovog momka koji dolazi, taj - ima krunu na glavi, to mora bitii Mesija koji tera te konje.”

Rekao je: “To nije On.”

Otišao je do njega i rekao: “Nije zakonito da imaš ženu svog brata.” Oni su znali da je tamo nešto bilo pogrešno. Otišao je do njega i rekao mu je. Bio je to Irod. Razumete? I, Ooo, to je toliko naljutilo njegovu ženu, da ga je mrzela dokle god je živela. Razumete?

Jovan je nastavio da posmatra. Rekao je: “Ooo, poznaću Ga kada On stigne.”

“Pa, kako ćeš znati?”

“Bog mi je rekao da ću videti znak, i da će to biti Mesijin znak. Poznaću Mesiju zato što će Mesijin znak biti tamo.”

Bog poznaje Njegovu crkvu. Rekao je: “Ovi znaci će ih pratiti.” Ne “Oni će pripadati Metodistima, Baptistima ili Pentakostalcima.” Već “Ovi znaci će pratiti one koji veruju.” On poznaje vernike.

Ako danas ponekad pitate: “Da li ste vernik?”

“Ooo, pa ja sam Metodista.” Pa, to onda pokazuje da vi niste vernik. Razumete? “Ja sam Pentakostalac.” To i dalje pokazuje da niste vernik. Kada ste vernik, vi verujete Bogu. Svako to zna; vi ste zapečaćeni Božijim Kraljevstvom; a pečat je sa obe strane stranice, i sa prednje i zadnje. Vidite, možete im reći.

U redu. On je rekao: “Prepoznaću Ga kada dođe, zato što će tamo biti znak. Videću Mesijanski znak.” I jednog dana dok je posmatrao. Ooo, brate. Kako? Pa on je to očekivao; to je način kako je on To prepoznao. [Brat Branham kuca po propovedaonici - Urednik.] Nadam se da se ovo upija u vas. Da li i vi To očekujete? Da li pazite u očekivanju da će se nešto desiti? Onda poznajte Pisma.

Dakle, svi ti sveštenici koji su stajali okolo bili su pet puta pametniji od Jovana. Mi nemamo zabelešku da je on išao u školu iti jedan dan. No tamo je bio svešteneik, i njegovi pra-pra-pra-pra dedovi su bili sveštenici. Tamo je stajao čovek koji je poznavao svaki cantimetar iz tog svitka, sve proroke i Postanak, i sve o tome. Ali vidite, Jovan je očekivao znak, Mesiju. On je znao da ako je to bio Bog, da će biti nešto natprirodno što se toga tiče. Tako je.

Tako je to i danas. Ako ste vi Hrišćanin, nešto natprirodno dođe na vas. Ako vas to nije pogodilo onda ste prevareni. Vi i dalje živite isti život koji ste i ranije živeli, i dalje volite iste stvari koje ste i u početku voleli, vi ih i dalje volite, vi ste prevareni (Tako je.), i niste sin ili kćer Božija.

I onda vidimo kako je Jovan stajao tamo jednog dana, i rekli da - čitajući u jednom maloj priči o Njemu, rečeno je da je Jovan bio sa jedne strane reke; oni su ga proterali na drugu stranu reke. Tako oni čine sa Božijim slugom: proteraju ga iz svake denominacije, svake organizacije, i svega ostalog. On nije imao propovedaonicu za kojom da stoji; već je bio u blatu do svojih kolena. On nije imao smoking odelo na sebi, niti obrnutu kragnu takođe. Ne, gospodo. On je imao parče ovčije kože u koji se umotao, verovatno je delovao kao neki divlji čovek dok je stajao tamo napolju.

A ti sveštenici su rekli: “Da li hoćete da mi kažete, da će doći vreme kada će ovaj veliki hram, naša velika organizacija pasti?”

Rekao je: “Sigurno hoće.”

“Kako ti to znaš?”

“Kako čitate Pismo? Dolazi Mesija, i Mesija će ukinuti svagdašnju žrtvu. Daniel je tako rekao. Prorok je tako rekao.” Haleluja! Ooo, sve više i više se osećam religiozno. (Moram se zaustaviti.)

“Kako ti to znaš?”

“Prorok je tako rekao.”

Tako je Mihej znao da on ne može blagosloviti Ahava; jer ga je Ilija prokleo. To je sve. On je morao ostati sa Reči. Ako želite videti Božija dela, morate onda pratiti Reč Božiju. On je znao da se to ne može desiti.

I tako, šta se onda desilo? On je želeo videti Božija dela. Jovan je rekao: “Ja ću Ga prepoznati kada On bude došao.”

Jednog dana dok je stajao tamo rekao je: “Da, doćiće vreme kada će se ukinuti svagdašnja žrtva. Mesija će biti svagdašnja Žrtva. I nastupiće grozota pustošenja.”

“Ravi, odakle ti to? To je suprotno našoj veroispovesti.” Ali to nije suprotno Božijoj Reči. Tamo je prorok, zato što je Reč Gospodnja bila sa tim prorokom. Tako je.

I on je rekao: “Gle, tamo je Božije Jagnje koje odnosi grehe sveta.” Jedan obični, mali, Momak pogrbljenih ramena koji je tamo stajao, dolazio je dole prema reci, hodajući zajedno sa Lazarom, upravo jedan običan Čovek, obučen kao običan čovek; ne kao sveštenik, bez turbana, bez krune, bez ičega; upravo siromašan Momak, Drvodelja, sišao je dole sa rukama punim žuljeva, možda; došao je hodajući do tamo.

“Hoćeš da mi kažeš…”

“Molim? Zar Ga ne možete videti? Tamo…” “Gle” znači, “pogledajte na to, razmotrite.” “Evo Božijeg Jagnjeta koje odnosi grehe sveta.”

Neki od njih su rekli: “Pa, da li znaš ko je to? To je drvodeljin sin. Pa mi znamo da taj momak nije prorok.” Ali On je bio. Bio je. On je znao. “Kako? On ne zna o čemu govori.” Da, zna. “Kako on može za njega reći da je on drugačiji od drugih ljudi. Mesija će biti drugačiji. Kako ćemo mi to znati?” Jovan je video nešto što oni nisu: to zavisi na šta vi gledate.

Šta vi vidite večeras? Da li vidite nekog velikog slavnog čoveka u nekoj velikoj denominaciji i da vam sve samo pada u krilo, ili ste vi stali na stranu sa nekolicinom Gospodnjih prezrenih? Da li vidite Bibliju? Da li vidite Božiju Reč? Ako ste nanovorođeni, vi ćete To videti. Dok to ne budete, vi To ne možete videti.

Ovde On dolazi. On je rekao: “Onaj koji mi je rekao u pustinji…” Ooo, brate. “Onaj koji mi je rekao da vičem. Ja ovde vičem već šest meseci, skroz gore u Enonu, svuda ovuda, dole i gore uz Jordan, gazeći u ovom mulju, boreći se sa propovednicima, udarajući po vašim denominacijama okolo, gazeći po vašim bolnim prstima. Ali ta stvar je ovde; ja To vidim.”

“Kako ti to znaš?”

“Isti onaj koji mi je rekao da ću biti glas koji viče iz pustinje, Bog me je podigao zbog te svrhe, rekao je: 'na koga budem video da se spušta Duh…'”

Jovan Ga je prepoznao. Šta je on učinio? On je najpre propovedao Reč, podredio se Reči, i video je Božiji znak. I upamtite, nije zabeleženo da je ma koja druga osoba koja je bila tamo To videla. Jovan je To jedini video. To zavisi na šta vi gledate. Zašto? Jovan je bio poslušan Reči. Sveštenici i ostali nisu bili poslušni Reči. Jovan je bio poslušan Reči, svom zadatku, i on je To video. (Požurićemo, jer moramo.)

Marta kraj groba, ona se srela sa Božijom Reči. Ona je To verovala. Pre nego što je mogla videti Božije čudo, ona je morala verovati Božiju Reč i delovati prema Tome. Ona je rekla: “Gospode, da si Ti bio ovde, moj brat ne bi umro.”

On je rekao: “Marta, Ja sam Uskrsnuće i Život. Onaj koji veruje u Mene, ako je i umro, živeće. I ko god je živ i veruje u Mene, nikada neće umreti. Da li veruješ ti u to?”

Rekla je: “Da, Gospode.” Tu ste vi: delovanje. “Ja verujem.”

“Šta ti veruješ Marta?”

“Da si Ti Hrist koji je trebao doći na svet.”

Rekao je “Gde ste ga sahranili.”

Sišao je dole do groba i tamo je On stao. (Rekao je: “Želim da vidim da li ona zaista veruje da sam Ja Reč.”) Rekao je: “Uklonite kamen.” Ona je počela da deluje prema Reči. Ona je morala videti kako se smrt okreće u život. I jedini način kako ćete vi ikada biti u stanju da vidite kako se smrt preokreće u život, je da uzmete Njegovu Reč i da delujete po Tome.

Ako ste vi grešnik, uzmite Njegovu Reč i delujte po Tome, onda ćete videti Božije čudo. Vi ćete postati jedno Božije čudo. Lekar kaže: “Vi ćete umreti.” Uzmite Reč i delujte po Tome, to će doneti novi život.

Moj Bože. Oprostite mi što sam vas toliko dugo zadržao. Samo još par rečenica i onda ću završiti. Vidite, samo još par…Iskren sam, hoću. Žao mi je što sam uzeo vreme moje braće. Vidite, ostavio sam im samo dva sata za to. Gledajte.

Žena kraj studenca. Ona je bila grešnica. Imala je pet muževa. I izašla je jednog dana da zahvati vodu. Počela je da izvlači vodu, i čula je Čoveka kako kaže: “Ženo, daj Mi da pijem.”

Osvrnula se i rekla: “Nije to po običaju da jedan Jevrej razgovara sa Samarijankom. Ja sam Samarijanka. I to nije po običajima. Zašto bi Ti razgovarao samnom.”

On je rekao: “Ali kada bi ti znala ko ti govori, ti bi od Mene tražila da piješ.”

“Čekaj,” rekla je: “studenac je dubok, a Ti nemaš čime da zahvatiš.” Rekla je: “Pa kako ćeš mi Ti dati da pijem?”

A On je rekao: “Voda koju ću ti Ja dati, postaće izvor Vode, vrelo, koje žubori u duši.”

Ona je rekla: “Dakle, stani malo. Ti si Jevrej, Ti proslavljaš u Jerusalimu, a naši očevi proslavljaju na ovoj planini,” i tako dalje.

On je rekao: “Veruj Mi. Dolazi čas, i već je nastao, kada nećete više slaviti niti u Jerusalimu niti na ovoj planini. Već Bog je Duh, a oni koji Ga proslavljaju moraju Ga slaviti u Duhu.”

Nema sumnje da je mala žena rekla: “Pa, stani malo. Ko je uopšte ovaj Momak?” On je želeo da ona sazna ko je On, zato što je ona morala da Ga predstavi Samarijanima. “Ko je on?” Rekla je…

Razgovarao je sa njom nekoliko minuta. On je rekao: “Ženo, idi i dovedi svog muža i dođite ovamo.”

No ona je rekla: “Dakle, sada pametno postupa.” Razumete? Rekla je: “Ja nemam muža.” Ooo, ooo.

Onda je štap otišao ka žrtvi. Vidite, nešto se desilo. Šta se desilo? Ona je videla Božije čudo. Rekao je: “Istinu si rekla. Zato što si ih imala pet, a i onaj sa kojim sada živiš nije ti muž, tako da si istinu rekla.”

Ona se okrenula. Ona je znala da je Bog ljudima godinama bio već mrtav; njihovi sveštenici i rabini, i tako dalje, oni su pričali o Bogu. Ali je bilo obećano u Bibliji da dolazi Jedan.

Ona je rekla: “Gospodine, vidim da si Ti prorok. (Razumete?) Mi znamo da dolazi Mesija.” (Dakle, da budemo sigurni u ovo.) “Mi znamo da Mesija dolazi. (I ja ću Ga pitati ovo, i videću šta će On na to reći; čovek mi to ne može reći ako ne poznaje Boga.)” “Mi znamo da dolazi Mesija koji se zove Hrist. I kada On dođe, ovo je ono što će On činiti kada On dođe. Mi Ga očekujemo.”

On je rekao: “Ja sam On.”

To je bilo dovoljno. To je bilo dovoljno. Ona je otrčala do grada. Ona je rekla: “Dođite, vidite Čoveka koji mi je rekao stvari koje sam ja učinila.”

Pre nego što je ona mogla doneti tu poruku, ona je najpre morala videti Božije čudo. A pre nego što je mogla videti Božije čudo, morala je uhvatiti Boga za Njegovu Reč. To je potpuno tačno. Moj Bože, kako bi samo mogli nastaviti dalje. Uzmimo još nekoga.

Pentakost…Nakon što su hodali sa Reči, nakon što su oni videli Reč, nakon što su verovali Reč, no pre nego što su mogli videti čudo Pentakosta, oni su se morali podrediti Reči. Razumete? “Idite gore u grad Jerusalim,” rekla je Reč: “i čekajte dok se ne obučete u silu sa visine.”

Dakle, šta ako bi nakon osam dana, Matej pogledao na Marka i rekao: “Znaš šta? Malopre sam imao neko čudesno osećanje, to mora da je bio Sveti Duh. On nam je rekao da čekamo ovde gore. Vidiš, to mora da je bilo to.”

“O, sačekajmo drugi dan.”

Deveti dan je došao. “Pa, On nam je rekao da dođemo ovamo gore, još pre devet dana. Zaista, pa zar ne verujete da smo mi to već svi primili? Ja verujem da smo mi To primili kada smo mu verovali. Zar ne mislite tako?” Ooo, vi ste dobar Baptista. Razumete? Rekao je: “Ja verujem. Ja verujem da smo mi To primili, zato što nam je On rekao da dođemo ovamo gore. I znate li šta ja verujem? Ja verujem, da čim smo mi stigli ovamo gore, mi smo poslušali ono što je On rekao.”

Ali šta je On rekao? On nije rekao: “Kada dođete tamo gore, vi ćete To onda dobiti.” Niti je On rekao: “Čekajte pet dana, ili devet dana.” On je rekao: “Dok…” To je to. “Oni koji čekaju na Gospoda, obnoviće svoju snagu.” Razumete?

Šta trebate da radite? Uzmite Njegovu Reč, delujte po Tome, i ostanite tačno s Time. Svakoga dana, stojte prst do prsta nasuprot Sotoni s time. “Pisano je. Pisano je. Pisano je. Pisano je. Pisano je. Pisano je. Pisano je. To se mora desiti.” Vi delujete prema Reči (Razumete?); onda ćete videti Božije čudo. Tako je. Ali najpre morate postupati prema Tome.

Oni su se popeli gore, i poslušali su Reč, oni su ostali tamo. Deveti dan je došao. Mogu čuti Petra kako govori: “Znate šta, šta vi braćo mislite?”

Mogao je Marko ustati i reći: “Znate šta? Braćo, hajde da to samo prihvatimo verom, zato što smo mi poslušni.” Ne, vi niste u potpunosti poslušni.

Kažete: “Krstio sam se u ime Oca, Sina i Svetog Duha.” To nije potpuna poslušnost. Razumete? Kažete: “Učlanio sam se u crkvu.” To nije poslušnost. Razumete? “Ponavljam Apostolsku Veroispovest.” To i dalje nije poslušnost Tome. “Ooo, brate, prestao sam sa laganjem i sa krađom. Ne činim ništa loše.” To i dalje nije poslušnost. To mora biti rođenje. Mora nešto da se desi. Vi morate umreti, i da nešto bude rođeno u vama.

Ooo, i nakon toliko dana čekanja; prošao je i deveti dan. Rekli su: “Hajde da samo To prihvatimo i da počnemo sa našom službom. Ceo svet umire tamo napolju; zašto bi još čekali.”

Mogu čuti Petra kako govori: “Ali znate, Nešto mi govori da to još nije tu. To nije baš tačno slušanje Reči. Vidite, ako očekujemo da vidimo čudo koje nam je Bog obećao, o slanju Očevog obećanja na nas, mi moramo čekati ovde dok se nešto ne desi. Jer je Pismo reklo da će to doći u ovakvom obliku; Joil je rekao: 'Izliću Svog Duha na svako telo. Vaši sinovi i kćeri će prorokovati. Na Svoje sluškinje ću ja izliti od Moga Duha. Pokazaću znake i čuda na nebu i zemlji.' Isaija prorok je rekao: 'Mucavim usnama i drugim jezicima govoriću ovom narodu, i ovo je taj Šabatni dan u koji se treba ući. A sve to oni neće poslušati.' Dakle, braćo mi ne možemo ovako izaći odavde, a da nismo uopšte čak ništa ni iskusili. Razumete? Mi moramo imati nešto, zato što je On rekao: 'Čekajte dok se ne obučete u silu.' Dakle, ja nemam još ništa više sile nego od kada sam i došao ovamo. Bio sam ovde celu noć; bio sam ovde i sledeću noć; bio sam ovde devet noći; i ja sam upravo isti kao i kada sam došao ovamo. A On nam je rekao da ćemo primiti silu, tako da, bolje da nastavimo da čekamo.”

A onda, iznenada, kada su se u potpunosti podredili Božijoj Reči, onda su oni videli čudo Pentakosta. Oni su videli kako vatra dolazi u zgradu. Vatreni Stub se spustio među ljude, i veliki plamenovi kao vatreni jezičci došli su na svakoga od njih. I svi su se ispunili Svetim Duhom, i počeli su govoriti drugim jezicima, onako kako im je Duh davao da govore.

Nešto se desilo. Kada? Onda kada su načinili-kada su doneli svoje odluke-da su oni to već primili? Ne. Već kada su se u potpunosti podredili Reči Božijoj, oni su onda videli čudo Pentakosta. Tako je to i danas; vi morate učiniti tu istu stvar.

Dakle, prijatelji, sa ovim ću zaista završiti. Neću okrenuti još jedan list. U redu, neka se pripremi sledeći čovek kada ja budem ovo rekao.

Dakle, iako nazivaju sve to svakojakim pogrdnim imenima “sveti valjač, Pentakostalac, rasturač crkvi, licemer, Belzebub, sanjar,” i svim čime bi mogli to nazvati, kako nas i zovu. Ali zašto oni to čine, nazivaju vas čime? “Sanjar, Belzebub, lažni prorok, Samo Isus,” i svim mogućim imenima koja se mogu dati, svim pogrdnim što bi se moglo nazvati…Ali verujući u Božiju Reč, Njegovom istinskom proroku Reči, šta mi činimo? Mi tako vidimo stvari koje vidimo.

Sa istoka zapada,

Dolaze iz daleka,

Da večeraju sa Kraljem, kao Njegovi gosti;

Kako su blagoslovljeni ti hodočasnici!

Gledajući u Njegovo blaženo lice,

Obasjano Božanskom ljubavlju;

Blagoslovljeni sudeonici Njegove milosti,

Kao dragulji u kruni Mu sijaju.

Isus će skoro doć,

Kušnjama će onda biti kraj,

Ooo, a šta ako se sada, pojavi naš Gospod

Onima koji su slobodni od greha?

Hoćeš li se onda radovat,

I tužiti i plakat?

Kada naš Gospod u slavi dođe,

Srešćemo Ga gore u vazduhu.

Kako? Mi postupamo prema Njegovoj Reči. Amen. Zovite to kako god želite. Mi vidimo znak Mesije među nama. Mi vidimo Vatreni Stub: ne može se to poreći. Neka nas zovu kako god oni žele. Bog je ovde. Nauka je to fotografisala. Kako? Podredite se Njegovoj Reči. To nikada nije bilo još u istoriji, ali ipak mehaničko oko tog fotoaparata kaže da je to On, jer Svetlo je obasjalo objektiv. Kako? Uzimanje najpre Božije Reči. Neka vas denominacije izbace napolje, ako one to žele. Neka vam svi okrenu leđa, ako to žele. Ali postupajte prema Božijoj Reči, ako želite videti Božija čuda.

Isus je obećao: “Kao što je to bilo u danima Sodome, tako će biti i u dolasku Sina čovečijeg.”

Taj Anđeo je sišao dole, Bog objavljen u ljudskom telu, okrenuo se leđima prema šatoru i rekao - pretvarajući se da ne zna ko je Abraham, rekao je: “Abrahame.” Ne Avrame; On je upravo promenio njegovo ime koji dan ranije pre toga. “Gde ti je žena Sara?” Ne S-a-r-a-j-i, već S-a-r-a. “Gde ti je žena Sara?” Njega je nazvao po njegovom očinskom imenu a nju prema princezinom imenu…Ooo. Ko je On bio? Abraham je upravo tada znao ko je On bio.

On je rekao: “Ona je u šatoru iza Tebe.”

On je rekao: “Ja ću te posetiti, Abrahame. ('Ja,') Ja ću te posetiti prema Svom obećanju koje sam ti dao, zato što si ti čekao sada već sve te godine. Dvadesetpet godina ti si čekao na to. Ti si stajao tačno sa Reči, i delovao si prema Reči. Čak si i porekao da pripadaš ovoj zemlji. Postao si putnik i stranac. Ti si tražio grad koji treba da dođe, čiji Tvorac i Graditelj je Bog. Ja sam ti obećao da će kroz ovo dete koje će se roditi, da će on-da ćeš ti postati otac mnogih naroda. Ja sam to obećao. Ti si delovao prema Reči; a sada ćeš videti Božije čudo.”

“Kako ću ja to videti, moj Gospode?”

“Gde je Sara, tvoja žena?”

“U šatoru iza Tebe.”

Rekao je: “Posetiću te kada bude vreme života.”

A Sara se nasmejala u sebi, rekla je: “Kako mogu ja, kao stara žena, a i moj gospodar je takođe previše star, kako ćemo ponovo imati zadovoljstvo.”

On je rekao: “Zašto se Sara smejala?”

On je delovao prema Reči Božijoj. On je video Božije čudo.

Isus je rekao: “Kao što je to bilo u danima Sodome, tako će biti i u dolasku Sina čovečijeg.” Vidite, delujte prema Božijoj Reči, i videćete Božije čudo.

Šta je to bilo? Kada smo mi bili ovde nedavno i propovedali Crkvena Doba, i izneli ih, i taj mali znak koji je tamo preko, nacrtao ih je ovde na tabli. I upravo pred ovim slušateljstvom, pred više ljudi nego što sada sedi ovde, upravo čim sam završio govor, Svetlo je zasijalo dole, i otišlo tamo nazad i zaustavilo se nad zidom. I jedna senka je došla nad to, dok su svi to posmatrali, i odslikao je ta crkvena doba upravo na način kako su ona bila tamo. Koliko od vas ovde zna da je to bilo tako tog dana, podignite svoju ruku kao…?…Gledajući na To svojim sopstvenim očima, šta je to bilo? Najpre, verovanje u Božiju Reč, propovedanje Božije Reči, primanje Božije Reči; i mi smo videli Božije čudo kako potvrđuje Reč da je To bilo ispravno.

Ooo, Isus uskoro dolazi, (svi zajedno)

Naša iskušenja će tada biti gotova.

Ooo, šta ako se sada naš Gospod pojavi

Onima koji su slobodni od greha?

Ooo, hoćete li se radovati,

Ili žaliti i plakat.

Kada naš Gospod u slavi dođe,

Mi ćemo Ga sresti gore u vazduhu.

Amen. Zašto? Mi verujemo u Njegovu Reč, čuvamo Ulje u lampama, one su očišćene i gore, i odsijavaju vaše svetlo na druge ljude, da bi mogli videti vaša dobra dela, vaše rodove, da bi proslavili vašeg Oca koji je na Nebesima. I šta će se desiti? Verujući Božiju Reč, i delujući po Reči Božijoj, mi ćemo Ga sresti gore u vazduhu: bez ijedne senke sumnje.

Bog vas blagoslovio. Ja ću prekinuti kod jedne trećine ovoga. Završiću to jednom drugi put, ako Gospod da. “Ako je Bog sa nama, gde su onda Njegova čuda?” Razumete? Vidite? Da li vi to verujete?

Ooo Bože, daj da vidimo predstojeću godinu. Daj da vidimo godinu koja nastupa, tako da naša srca ne budu zadovoljna crkvenom denominacijom, ili veroispovešću, ili rukovanjem, ili takozvanom religijom. Neka ne bi bili zadovoljni dok ne budemo osetili čudotvorno delujuću Božiju silu koja uzima naša srca, i iznosi svet napolje, i oblikuje Hrista. Dakle, ne večeras, i da sutra počnemo raditi nešto drugo, već da rastemo u Njemu, do visine Njegovog stasa. Mi rastemo u Njemu, sve dok se nesretnemo s Njime. Pognimo glave.

Mesto, mesto, da postoji jedno mesto,

Postoji jedno mesto kod izvora za mene;

Mesto, mesto, da, postoji mesto,

Postoji jedno mesto kod Izvora za mene.

Naš Nebeski Oče, u poniznosti duše i duha, sa promuklim glasom, i ovih nekoliko isprekidanih reči, Gospode, ja se molim da ih Ti uzmeš i spojiš ih zajedno, ne znajući kako da to učinim, 'već jednostavno govoreći ono što mi dolazi u um. Položi to u srce svake osobe, i neka oni to vide i to veruju sa jednim odnosom prema tome koji je bio predstavljen. I Oče, to će im doneti razloge; to će im doneti Hrista. Blagoslovi nas večeras, Oče. Mi čekamo, delujući prema Reči Božijoj.

Blagoslovi ovu braću, Gospode. Oprosti mi, Oče, zato što sam uzeo njihovo vreme. Molim se da ih pomažeš Svetim Duhom na jedan takav način, da se Božija sila izlije ovde kroz zgradu, i da grešnici dođu do oltara, i da plačući probiju svoj put do Golgote, i da bolesni budu isceljeni, i da budu učinjeni veliki znaci i čuda, i da ćemo mi videti čudotvornu silu živog Boga. Mi čekamo na to, Oče, u Ime Isusa. Amen.

Slava Gospodu. Da li Ga volite? Ako je Bog sa nama, hajde da vidimo Njegov znak. Gde je taj znak Mesije da je On isti juče, danas i zauvek? Ako je taj Mesija isti, On će imati isti znak. Gde je On? Kojoj organizaciji On pripada? Kojoj organizaciji da se priključimo da bi našli Mesiju i Njegov znak? U koju kuću da uđemo da bi to našli? Razmislite o tome.

Žao mi je brate Nevile…[Jezici i tumačenje jezika je nastupilo - Urednik.] Amen. Slava Isusu. Blagoslovljen Isus. Hvala Ti, Gospode. Hvala Ti.