Kraljica od Šebe

Večeras sam samo malo zakasnio. Došlo je do zastoja u saobraćaju i nismo mogli stići. Iako obično kasnim. Nedavno sam govorio u crkvi Ujedinjene braće i propovednik je ustao i rekao: “Želim vam predstaviti gospodina Branhama koji kasni.” Pa, rođen sam s malim zakašnjenjem. Kasnio sam na svoje venčanje otprilike dva sata. Ako mogu samo kasniti na svoju sahranu, pa, to će biti u redu. Tada zaista želim zakasniti.

Sretni smo što smo ovde u ovom lepom gradu. Dok smo se večeras vozili okolo, dolazili ovamo, setio sam se toga od pre nekoliko godina kada smo imali sastanak ovde. I razmišljao sam kakvo su nam predivno vreme ljudi ovde priredili, kako su bili tako ljubazni. I Gospod nas je blagoslovio.

I brat Bosworth je bio s nama. Prešao je more sada na drugu stranu. Otišao sam ga videti baš pre odlaska. Bio je, o, skroz do ...?... Sto godina. Upravo se vratio iz Afrike gde smo zajedno bili misionarili. Rekao sam mu kada je bio... Požurio sam u njegov dom, a tamo je ležao mali patrijarh, ležao tamo umirući: “... konjanici njegovi.” Mislim da ako je ikad postojao neko ko je imao dostojanstvo...?... to je bio F.F.Bosworth.

Bio je veliki Božiji čovek, jedan od onih ranih. Došao je ovde u Teksas i ostao je u jednom gradu deset godina, utemeljio sedam crkava i s jednim probuđenjem koje nikad nije prestalo, noću... Sve dane deset godina za redom, svake večeri negde održavajući skup za... Ovde u Teksasu.

Jeste li čuli kako je otišao? Otprilike sat vremena pre nego što je otišao da pređe - pređe put... Spavao je neko vreme te je ustao, pogledao u sobu i rekao: “Mama.” I ceo jedan sat ili možda dva sata rukovao se s prijateljima koje je bio doveo Hristu, a koji su pokojni već pedeset godina, prešli su preko na drugu stranu. Vratio se i spustio svoje ruke, prekrstio ih ovako, otišao u susret Bogu.

Nikada neću zaboraviti njegove poslednje reči meni. Rekao je: “Požuri, brate Branhame. Idi brzo preko mora. Tamo su polja otvorena.” I rekao je...

Rekao sam: “Brate Bosworth, ti nisi bolestan?”

Rekao je: “Uopšte nisam bolestan.” Rekao je: “Samo sada dolazi moje vreme. Proživeo sam svoj život.”

Rekao sam: “U celom tvom dugogodišnjem životu za Hrista, koji je bio tvoj najveličanstveniji trenutak, brate Bosworthe?”

Rekao je: “Upravo sada.”

I rekao sam: “Shvataš li onda da odlaziš?”

Rekao je: “Da, ali brate Branhame, sve za šta sam živeo poslednjih šezdeset godina bilo je za Hrista i gotovo svakog trenutka On će ući na ta vrata, odvesti me kući.” To je ono što sam...?...

Životi velikana podsećaju

Da i naš život može biti uzvišen,

Odlasci ostavljaju za nama

Otiske stopala u pesku vremena.

Razmišljam o njegovom svedočanstvu i razmišljam o Paulu Rideru kada je otišao. Koliko vas je uopšte poznavalo Paula Ridera? Mnogi od vas ljudi. Bio je veliki Božiji čovek, otišao je u Kaliforniju. Znao sam sedeti na njegovim nogama kada sam bio mali dečak. I on i Luke nekako su se držali zajedno, kao moj sin i ja, Billy. I kada je umirao, Moody Bible Institute u Chicagu je poslao dole kvartet da peva. I pevali su prilično laganu pesmu: “Bliže, moj Bože, Tebi”.

I Paul, ako ste ga poznavali, uvek je imao smisla za humor. Napisao je ovu pesmu, moju himnu: “Samo veruj”. I imao je-imao je smisla za humor. Uvek se dosetio nečeg kao brat Bosworth.

Tako kada su pevali: “Bliže, moj Bože, Tebi”, podigao se u krevetu, rekao: “Pa, ko umire ovde, ja ili vi?” Rekao je-rekao je: “Povuci...” rekao je, “podigni te zavese i pevaj mi neke zaista dobre živahne hrišćanske pesme.” I počeli su pevati: “Dole na krstu gde je moj Spasitelj umro...” Rekao je: “To zvuči bolje.” Rekao je: “Gde je Luke?”

A Luke nije želeo videti svoga brata kako umire, zato je bio u drugoj sobi. I rekao je: “On je u drugoj sobi.”

Rekao je: “Reci mu da dođe ovde.” Luke, veliki ogroman momak, ako ste ga svi poznavali. On i Paul, i Billy Sunday, i F.F. Bosworth i svi oni koji su bili u njihovim danima, doneli su Evanđelje u njihovo vreme. Pa dakle, kada su oni... Luke je rekao Paulu ili tačnije, Paul je rekao Lukeu... Uhvatio ga je za ruku i rekao: “Razmisli o tome, Paule, to jest, Luke, zajedno smo prošli dug put, zar ne?”

Rekao je: “Da, prošli smo Luke... to jest, Paule.”

Paul je rekao Lukeu: “Prošli smo dug put.”

Rekao je: “Da, prošli smo, brate.”

Ali rekao je: “Razmisli o tome. Za pet minuta od sada ću stajati u prisutnosti Isusa Hrista odeven u Njegovu pravednost”, stisnuo je bratovu ruku i umro.

Mislim da je to bio Valaam koji je u davnini rekao: “Dopustite mi da umrem poput njih.”

O, svi smo sretni što smo hrišćani, zar ne? Pitam se šta bismo mogli iščekivati večeras da nije Hrista? Kakvu nadu bismo imali? Na čemu bismo mogli počivati? Na temelju čega bismo mogli bilo šta utemeljiti danas izvan Hrista?

O, grešni prijatelju, vi u ovom malom auditorijumu večeras, dopustite mi-dopustite mi da vas upozorim. Bežite od gneva što dolazi. Postoji samo jedno skrovište. Drago mi je što je Bog načinio grad utočište: Hrista Isusa, možemo se skloniti i biti sigurni.

Nedavno sam bio u Indiji, u Bombayu, gde smo - Gospod nam je dopustio da propovedamo najvećem mnoštvu... [Prazno mesto na kaseti. - Urednik]... Hiljadu domorodaca iz plemena razbilo je svoje idole o zemlju primajući Hrista kao Spasitelja. Pretpostavljam da ih je u Indiji bilo tri puta više, ali nismo ih mogli prebrojati...?...

Indija je zapravo dvojezična zemlja. Znate da je pripadala Engleskoj i tek se nedavno izvukla iz bankrota, naravno, i onda... Tačnije, bankrotirali su i dana im je njihova nezavisnost. Tada sam uzeo novine i pročitao u engleskoj kolumni i rečeno je: “Pretpostavljam da je potres sada prošao. Sve se ptice vraćaju.” Hteo bih uzeti samo trenutak da vam ispričam priču.

U Indiji su vrlo siromašni. Verujem da je najsiromašnije mesto u kojem sam ikad bio u svom životu bila Indija. Vi ljudi jednostavno ne shvatate dok jednom ne odete tamo: videti male majke kako leže na ulici i njihovu malu decu bez mesa na licima, malim natečenim trbuščićima. Umiru od gladi, prose nešto za jelo. Pitaju vas da uzmete dete: neka ona umre, ali pokušava spasiti svoje dete. Ako uzmete ovo, šta je s onim, onim, onim, onim? Baš svuda. Sigurno je dirljivo i-i moje je srce bilo slomljeno videti Indiju. Nadam se da ću se ponovo vratiti ove jeseni.

U novinama je rečeno da su sve ptice bile odletele iz svojih rupa... U Indiji nemaju lepe ograde kao što vi imate ovde u Sjedinjenim Državama, isprepletenu žicu i tako dalje, i lepe drvene ograde. Uglavnom skupljaju kamenje i slažu kamenje. U Indiji je četiristo i sedamdeset miliona ljudi. I iskreno (znam da preterujem), ali pretpostavljam da ima četiristo miliona prosjaka. Samo je… Oni ne znaju ništa osim da prose. Imaju mnogo prirodnih resursa, ali ne i mentalitet da ih iskorištavaju. Sve što znaju je prositi i religija.

I tog poslepodneva bio sam ugošćen u džainističkom hramu od strane sedamnaest različitih religija i sve i jedna od njih je porekla Isusa Hrista, ili Njega, ili-ili Boga. Zato možete zamisliti kakvi su oni. Oni veruju, većina njih, u reinkarnaciju. Čiste ulice po kojima hodaju tako da ne zgaze čak ni malu buvu ili mrava jer bi to mogla biti njihova majka koja se vratila u tom obliku ili tako nešto. Pa, propovedati krvavu žrtvu takvim ljudima...

Ali to veče kada je Duh Sveti došao na scenu... Potpuno slep čovek stajao je tamo. Video sam viziju da će progledati. Rekao sam: “Izazivam svakog od vas muslimana i sve ostale - džainiste, sikhe, i budiste i ostale, dođite ovde i dajte tom čoveku njegov vid.” Rekao sam: “Zbog čega je slušateljstvo tako tiho?” Rekao sam: “Ne možete to učiniti. Ne mogu ni ja. Ali Bog neba, koji je uskrsnuo Isusa Hrista od mrtvih, obećao je ove stvari koje vidimo.”

I upravo sam video viziju. Ne bih to rekao da nisam video viziju. “Čovek će progledati.” Rekao sam: “Dakle, ako su muslimanski proroci toliko veliki, neka istupe i daju mu vid i ja ću postati musliman.” Rekao sam: “Mislili ste da je to bila telepatija, da sam pročitao njegove misli kada sam mu rekao da mora imati svete ljude...” O, jednostavno morate otići tamo, praktično, da bi to shvatili.

Rekao sam im... “Ovaj čovek je slep. Oslepeo je gledajući u sunce. On proslavlja sunce. Proslavljao je stvorenje umesto Stvoritelja. Znamo to.” I rekao sam: “Šta biste učinili da ga sikhi žele obratiti onim što kažu? Ili ga džainisti žele dovesti do njegovog čega već? Šta bi oni učinili? Samo promenili njegov način razmišljanja. Imamo istu stvar u Sjedinjenim Državama, samo jednoga Boga.” Rekao sam: “Svi metodisti žele načiniti sve baptiste metodistima, baptisti žele načiniti sve prezviterijance baptistima, pentakostalci žele uzeti celu stvar. Zato, eto. Šta je to? Promeniti vaš način razmišljanja. Ali mora postojati nešto što je ispravno i nešto što je pogrešno.”

Držao sam Kuran u jednoj ruci, Bibliju u drugoj i rekao sam: “Jedna od njih je ispravna, a druga pogrešna. Ne mogu obe biti ispravne jer se njih dve razlikuju jedna od druge.” I rekao sam: “Ali ako Isus Hrist, koji mi je pokazao viziju da će on progledati... Ako progleda, koliko vas ljudi sada, budući da mu ni vaš sveštenik niti iko drugi ovde ne može dati njegov vid, a čovek kaže da će služiti Bogu koji će mu dati vid... Dakle, ako mu Isus Hrist vrati vid, koliko vas će primiti Isusa Hrista za svog Spasitelja?”

U daljinu koliko ste mogli videti, te crne ruke u vazduhu; procenjeno je petsto hiljada ljudi. Tako... I kada je taj čovek progledao, zgrabio me je oko struka. Dakle, gradonačelnik Bombaya (dugo sam vremena imao njegovo ime spremljeno u svom džepu), sedeo je upravo tamo. I, pa, imali su policiju. Skinuli su moje cipele, rastrgali džepove mog kaputa. Imali su dvadeset ili trideset ljudi i ti su ih čuvari pokušavali zadržati. A te bi se male žene probijale povrh čuvara samo da bi se približile mestu gde ste bili, da vas dotaknu, da vam približi dete ili tako nešto.

Razmislite: i oni gladuju i žeđaju tako za Bogom, a vi gotovo morate unajmiti ljude u Sjedinjenim Državama da dođu slušati Evanđelje ili da odu u crkvu u sredu uveče. To je... To je žalosno.

Da završim svoju priču: male ptice odlaze u ta gnezda, naprave svoja gnezda u tim kamenjima. A i stoka i ovce dolaze iz polja i stoje poslepodne u senkama tih zidina kako se ne bi direktno izložili vrućim zracima tog tropskog sunca. I odjednom su te ptice odletele iz svog doma i otišle u polja, na drveće i grmlje. Stoka se udaljila od ograda. Ovce su izašle u polje te su stajale naslanjajući se jedna na drugu. Nešto se trebalo dogoditi.

Odjednom je došao potres koji je srušio sve zidine. Da su male ptice ostale u svojim gnezdima, bile bi ubijene. Da su stoka i ovce ostali oko tih zidina, bili bi ubijeni.

Ostali su tamo napolju dva dana jer su potresi stalno dolazili, mali i veliki. Zatim, nakon nekog vremena, stoka i ovce su se ponovo vratili. Ptice su se vratile onome što je ostalo od domova u gnezdima u kamenju i tako dalje. I novine su objavile: “To je znak da su potresi završili.”

Sada pogledajte. Bog koji je vodio ptice i ovce i stoku u arku je isti Bog koji ih može voditi danas. On je to učinio. I ako ptica, životinja, po instinktu zna kako se udaljiti od velikih vavelskih tornjeva koji trebaju pasti, koliko bi više nanovo rođeni muškarci i žene trebali znati kako pobeći, osloniti se jedni na druge. Ako je ikad bilo vreme u kojem bismo trebali podržavati jedni druge, to je upravo sada. Okupite se zajedno, svi mi zajedno, i ostanite zajedno jer će veliki tornjevi ovog velikog svetskog sistema proći kako bi nastupilo Kraljevstvo koje nema kraja, Milenijum će početi jednog od ovih dana. Na ovome, sada pristupimo Reči, a pre toga pognimo svoje glave za molitvu.

Pitam se, baš pre nego što se pomolimo, prisustvuje li ovde ijedan muškarac ili žena izvan Hrista koji bi želeli biti spomenuti u ovoj molitvi? Da li biste podigli svoju ruku? Samo recite: “Seti me se, brate Branhame.” Bog vas blagoslovio, vašu iskrenost, predivno. Neka Bog čuje. Bog vas blagoslovio. Desetak ili više ruku... Bog vas blagoslovio, gospođo, to je... Skroz nazad pozadi... Bog vidi vaše ruke. Sigurno vidi. Bog vas blagoslovio, gospodine.

Naš nebeski Oče, dolazimo pristupajući Tvom Prestolu pravde. I ako bismo dobili pravdu, jednostavno bismo bili izbrisani s lica zemlje. Ali dolazimo pod Krvlju Isusa jer je On rekao u Svojoj vlastitoj Reči: “Ako bilo šta zatražite u Moje Ime, Ja ću to učiniti.” I dolazimo u Ime Gospoda Isusa ne da tražimo pravdu, Gospode, već da tražimo milost.

Samo priča, Oče, u tom novinskom isečku koji imamo tamo, da su te male ptice odletele, otišle... O, isti Bog koji ih je mogao dovesti u arku i - pre pretpotopnog uništenja je isti Bog danas koji može udaljiti Svoje ptice i Svoje životinje od opasnosti. Sigurno, Gospode, Ti nas možeš upozoriti da pobegnemo od gneva koji dolazi.

Jer nacije su zgrešile i okrenule se protiv Boga. Pobunili su se u svojim srcima. I shvatamo da će uskoro biti atomska eksplozija na globalnom nivou koja će potresti ovaj svet u sutra, to jest u večnost. Zatim, jednog predivnog jutra, Gospod Isus i Njegova crkva će se vratiti na zemlju.

O, taj dan, Bože, to naša srca iščekuju, kada će stari tamo biti zauvek mladi. Tamo više neće biti starih ljudi niti malog deteta od par dana. Jednostavno će zauvek biti u toj veličanstvenoj lepoti mladosti. Zahvaljujemo Ti za tu veliku istinu, Gospode. Iako nam se to sada čini daleko, ali ipak, možda ćemo do sutra to videti.

Molim, Oče, za one koji su podigli svoje ruke s poštovanjem i hrabrošću večeras, koji Te žele primiti kao svog Spasitelja, žele biti spomenuti u molitvi. Bože, nema čoveka u svetu koji je dovoljan voditi takve ljude. Shvatam da Tvoj Duh to čini. Rekao si: “Niko ne može doći k Meni osim ako ga privuče Otac i svi koje Mi je dao Otac doći će.” Oče, molim Te da ih spasiš večeras.

Neka nešto bude rečeno ili učinjeno na takav način da će Te primiti kao svog Spasitelja i biti ispunjeni Tvojim Duhom Svetim. Jer znamo da oni koji su zapečaćeni... Pošastima je bilo zapoveđeno da ne prilaze nikome od onih koji imaju pečat Božiji na svom čelu. Ispuni to, Gospode. Spasi one koje je moguće spasiti večeras. Ispuni Duhom Svetim one koji to iščekuju i isceli sve bolesne i nemoćne.

Blagoslovi svete, Gospode. Daj im novu hrabrost. Neka bi zategnuli bojnu opremu malo jače. Blagoslovi svaku crkvu, svaku denominaciju. Bože, molimo Te da se Tvoje ruke milosrđa ispruže prema Njima i probuđenje će se probiti u svaku crkvu kroz ovu zajednicu ovde i biće okupljanje poput silnog vetra. Ispuni to, Oče. Pošalji probuđenje ovim predivnim ljudima ovde koji Te ljube. Molim Te da nam oprostiš naše greške i grehe. Sada, Oče, sakrij govornika večeras u Krvi Gospoda Isusa jer to molimo u Njegove Ime. Amen.

Večeras u Evanđelju, u Mateju, 12. glava i 42. stih, hteli bismo uzeti tekst za mali kontekst, ako to bude volja Gospoda.

Baš sam ovoga jutra morao nekako, kako ja to kažem, propovedati za brata Moora. Brat Moore se morao vratiti kući jer ujutro dovodi svoju ženu i njih. I očekujemo ga da dođe. Brat Moore je velika duša za Boga, veliki Božiji čovek. Poznajem ga otkako sam bio samo - pa, započeo službu pre četrnaest godina, evangelističku službu. Bio je na mnogim mestima širom sveta. Otkrio sam (On nije večeras ovde, pa mogu to reći) da je zaista pravi veran hrišćanin, pravi Božiji čovek, brat Moore: ima predivnu crkvu tamo gore u Shreveportu. Neka ga Gospod blagoslovi.

Sada, u Mateju 12:42...

Kraljica juga ustaće na sudu zajedno s ovim naraštajem i osuditi ga: jer je s krajeva zemlje došla čuti Solomonovu mudrost, a gle, ovde je veći od Solomona.

Isus je ukoravao ljude i - jer su pogrešno shvatili Njegovu poruku. A pokušavali su načiniti nešto od nje što nije. On je bio u njihovim gradovima i činio čudesa te pokazao Svoj znak Mesije ljudima kao što smo govorili sinoć.

I vidimo da su oni koji su bili određeni za Život to videli. Oni koji nisu bili određeni za Život, nisu videli. Evanđelje zaslepljuje one koji su - ne žele ga prihvatiti, a daje vid onima koji ga žele prihvatiti. I tako je to bilo u Njegovim danima kada je Pismo jasno i tačno iznelo ono što je On učinio te reklo da će učiniti i kako su to propustili, što je pokazalo da su morali biti zaslepljeni.

I razmislite o tome: ti su jadni Jevreji bili zaslepljeni da bi naše oči mogle imati priliku da se otvore. I sada isto Evanđelje koje je zaslepilo Jevreje zaslepljuje crkvu: ista stvar, tačno što je obećano. I to pređe milion milja povrh njihovih glava. Drago mi je da to snimate.

Znam da je to TAKO KAŽE GOSPOD, da Evanđelje... Isto Evanđelje koje je zaslepilo Jevreje sada zaslepljuje pagane, jer to je isto Evanđelje, jer nema drugih Evanđelja, samo Evanđelje Gospoda Isusa Hrista. Imamo mnogo crkvenih verovanja, ali postoji jedno Evanđelje. Šta je Evanđelje? Evanđelje nije došlo samo u reči, nego kroz silu i iskazivanje i manifestovanje Duha Svetog, Bog ispunjava Svoju Reč. To je moralo biti tako jer je u Marku 16 On rekao: “Idite u sav svet i propovedajte Evanđelje. Ovi će znaci pratiti...” Ili drugačije: “Idite u sav svet i pokažite silu uskrsnuća.” On nije mrtav, nego je živ. I On zavisi o vama i meni da Mu dopustimo da deluje kroz nas da bi ispunio Svoju volju.

I ako smo ikad pristupili nečemu što nije Pismo, dužni ste doći te nam reći o tome. To mora doći iz Biblije kroz Bibliju. Mora biti u skladu sa ostatkom Pisma i biti ispravno. Ako nije, onda mi - spremni smo reći da je to pogrešno. I ako anđeo ili - s nebesa, ili bilo šta drugo dođe propovedati nešto drugo što nije u ovoj Bibliji, ne slušajte ga. Ovo je Božija Reč i samo Božija Reč. I znamo da je to istina.

Sada vidimo da je Isus imao u potpunosti - i uverio svakog vernika koji Mu je verovao. Kao što je rekao: “Moje ovce čuju Moj glas. Za tuđincem nipošto neće ići.” I videli smo sinoć izlažući ono što je Bog rekao da će On biti kada dođe - o čemu je prorok govorio - da će biti Božiji prorok. “Gospod, Bog tvoj, podići će proroka kao što sam ja.” I znali su da će Mesija biti - znak Mesije će biti prorok.

Ovde, pre nekog vremena, razgovarao sam sa rabinom, gde je čovek, John Rhyn, koji je bio slep dvadeset godina, progledao... prosio na ulicama u Fort Wayneu.

Taj rabin me je pozvao i rekao: “Kojim autoritetom si otvorio oči Johnu?”

Rekao sam: “Nikad mu nisam otvorio oči.”

Rekao je: “Pa, kako si to učinio?”

Rekao sam: “U Ime Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg.”

A on je rekao: “Daleko bilo od Boga da ima sina. Kako bi Duh mogao imati sina?”

Rekao sam: “Rabine”, rekao sam, “želeo bih vas nešto pitati. Da li biste verovali prorocima? Ne bi vam bilo teško da verujete prorocima?”

Rekao je: “Naravno, verujem prorocima.”

Rekao sam: “O kome je govorio Isaija u 9:6 kada je rekao: 'Dete nam se rodilo, Sin nam je dan?'”

“Pa”, rekao je, “to je bio Mesija.”

Rekao sam: “U kakvom je odnosu Mesija sa Bogom?”

Rekao je: “On je Bog, Pomazanik.”

Rekao sam: “Pokaži mi jedno mesto gde je Isus ikad propustio... Nego što je pokazao da je On bio pomazani Mesija, Gospod, tvoj Bog?”

I rekao je: “Pa, on je bio lopov.”

Rekao sam: “Kako je bio lopov? ”

Rekao je: “Ukrao je kukuruz baš iz polja kukuruza.”

Rekao sam: “Rabine, vaš vlastiti zakon kaže da čovek može proći kroz polje kukuruza i jesti šta želi, ali ne može ništa izneti u torbi.” Nije to ni znao, kao rabin. Ne može izneti ništa, ali...?... Rekao sam: “Nije ukrao.” Znate, taj rabin je stajao tamo nekoliko minuta. I rekao sam: “Rabine, zar ne verujete da je On to bio?”

Rekao je: “Gledajte, gospodine”, rekao je, “da to propovedam, bio bih tamo dole na ulici, prosio.”

Rekao sam: “Radije bih bio tamo dole i prosio i pio vodu iz potoka nego jeo piletinu tri puta na dan i sa svojim imenom napisanim u zlatu na ovom ovde hramu, a znao da grešim. Radije bih bio veran.”

I on je počeo plakati. I okrenuo se te je rekao: “Vidimo se posle.”

Rekao sam: “Niste iskreni sa mnom, rabine?”

Rekao je: “Verujem da su Ga ti sveštenici hrama slušali, danas bi nam bilo bolje.”

I rekao sam: “Onda verujete... Šta s time?”

Rekao je: “Verujem da je On bio dobar čovek.”

Rekao sam: “Rabine, verujete li da je On bio dobar čovek?”

Rekao je: “S tobom ću ići dalje od toga. Verujem da je bio prorok.”

Rekao sam: “To je sve što želim da kažete. Onda je On rekao da je On bio Sin Božiji. I zatim, ako je On bio prorok, On ne može lagati. Zato dakle, verujete da je bio prorok, Sin Božiji; On je pokazao znak Mesije.”

I više nije hteo razgovarati sa mnom i otišao je u kuću.

O, brate. Šta će ta ljubav prema novcu učiniti. Šta će ljubav prema nekakvoj crkvenoj formi učiniti. Ali šta će onda Božija ljubav učiniti srcu koje je voljno predati se volji i putevima Božijim?

Isus im je bio dokazao... Rekao je: “Ako ne činim dela Svoga Oca, onda Mi ne verujte. Ali ako činim dela...” Rekao je: “Slušajte onda dela, ako Meni ne možete verovati.”

Rekli su: “Premda je čovek, pravi se Bogom.”

Rekao je: “Ako činim Božija dela, šta onda imate reći o njima?” drugim rečima.

Sada vidimo da je On učinio te stvari, te znake i čudesa pred njima. I mnogi od njih... Pagani ih nisu videli jer nisu znali ništa o dolasku Mesije. Ali Jevreji i Samarijanci su videli taj znak Mesije. I čim su ga videli, rekli su: “Rabbi, Ti si Sin Božiji, Ti si Kralj Izraela.”

Žena na studencu je rekla: “Znamo da će Mesija doći i činiti te stvari, ali Ti mora da si Njegov prorok.”

Isus je odgovorio: “Ja sam Taj.” O, nikada nije bilo čoveka koji je mogao to reći osim Njega. Nikada više ne može ni biti jer On je bio Jedini. Tako je.

Dakle, i propustili su to da vide. A kada su videli, izrugivali su se tome i rekli da On to čini kroz zlog duha, da je to bio Belzebub. Drugim rečima, Belzebub je đavo; drugim rečima, đavolska sila, da je On bio vračar. I tvrdili su da je vračar jer je mogao otkrivati misli u njihovim umovima te im reći: “Zašto rasuđuješ u svom srcu? Video sam te kada si bio pod drvetom. Tvoje ime je Simon, otac ti se zove Jona.”

“Pa”, oni - rekli su, “on je vračar.”

A Isus je rekao: “Ja ću vam oprostiti za ovo što govorite, ali jednog će dana Duh Sveti doći. I govoriti protiv Njega neće biti oprošteno u ovom svetu niti u svetu koji treba da dođe.” Dakle, ozbiljnost onoga s čime se suočavamo u ovom danu na kraju vremena...

Govoreći o kraju vremena, znak koji je bio dan Lotu u njegovom danu ponovo će se pojaviti u poslednjem danu, a Isus je stajao tamo u to vreme čineći... I rekli su... Govoreći o prošlim danima i On je ukorio gradove te im rekao za njihovu neveru i okorelost njihovih srca. I onda, na kraju im je počeo govoriti o Bogu.

I Bog je u svim dobima i svim vremenima uvek imao znake i čudesa među svojim ljudima. Ni u jednom vremenu niti u jednom dobu... Želim da se bilo koji istoričar vrati sa mnom do Nikejskog koncila ili čak Prednikejskog koncila u istoriji te vidi je li u ijednom-ijednom dobu tokom Luthera, Martina, John Smitha, Moodyja, Sankeya, Calvina, Knoxa, Spurgeona… Svaki put kada god su imali pravo izlivanje probuđenja, imali su Božiju silu manifestovanu među njima znacima, čudesima, govorenjem u jezicima, demonstracijama, božanskim isceljenjem i tako dalje. Ni jednom...

I svaki put kada su počeli probuđenje, neko je ustao i počeo organizaciju iza toga i ona je umrla i nikad se više nije vratila. Istražite Pisma, istražite istoriju i vidite da je svaki put, kada su organizovali hrišćansku religiju, ona umrla upravo tamo i nikad više nije ustala. Ne može. Ili će Bog vodili crkvu, to jest Duh - Duh Sveti će je voditi, ili će je čovek voditi. Ako izaberete čoveka, samo nastavite. Bog upravo izvlači Svoju Crkvu. Vatreni Stub ide dalje i Crkva ide s Njim.

On ima pojedince u svakoj crkvi, svim različitim crkvama. Ako je čovek katolik i oslanja se na Katoličku crkvu za spasenje, taj je čovek izgubljen. Ali ako je katolik i oslanja se na Isusa Hrista za spasenje... Verom ste spašeni i to milošću Božijom. Bilo da je baptista, pentakostalac, šta god on bio, to je naša vera, naša lična vera u smrt, sahranu i uskrsnuće Isusa Hrista, našeg Spasitelja.

Nikad ne povlačite granice za organizacije. Verujemo da su svi ljudi - imaju pravo biti hrišćani. “Ko god hoće, neka dođe.” Bez obzira na boju, crkveno verovanje, šta je on, ako veruje u Gospoda Isusa Hrista te ga je prihvatio kao ličnog Spasitelja, verom je spašen. Božija je to milost koja ga je pozvala.

Sada vidimo da je tokom svih doba Bog uvek imao znake i čudesa sa Svojim ljudima - tokom svih doba, u svakom dobu. I vratimo se... Isus je ukazao nazad na njih kada je video da Mu nisu hteli verovati kao Mesiji. I počeo je ukazivati na prošla doba. Rekao je: “Zaista, kažem vam da Jona...” U danima Jone...

Pitali su Ga za znak. Rekli su: “Pokaži nam znak.” Vidite, bez obzira koliko se stvari dogodilo, oni to nisu videli. Ista stvar je i danas. Pa, ljudi tako sede baš jedan do drugoga i neki mogu videti silu i slavu Božiju, a drugi ne vide ništa. Pa, poput Pavla, Vatreni Stub, bio je... On Ga je mogao dobro videti, ali oni koji su stajali pored njega nisu Ga mogli videti.

Mudraci su videli zvezdu. Niko drugi je nije video - prošla je pravo iznad zvezdarnica i svega ostalog, jer je nisu očekivali. Morate očekivati nešto. Morate doći u očekivanju, vođeni Duhom Svetim. Onda će vam se Bog otkriti.

Dakle, nalazimo da su rekli: “Hteli bismo zatražiti znak od tebe.”

A On je odgovorio: “Zao i preljubnički naraštaj znak traži, ali mu se znak neće dati, osim znaka Jone.”

Recimo, mogao bih se zaustaviti ovde samo trenutak pre nego počnem... Nastojaćemo da vas ne zadržimo predugo. Sinoć sam preterao. Bilo je izvanredno: jutros sam propovedao propoved dvadeset minuta. Propovednici, to je stvarno dobro. Obično mi treba otprilike tri sata da završim jednu. Ali neki ljudi mogu propovedati i reći možda više u petnaest minuta nego što bih ja mogao u tri sata.

Ja sam - ja sam južnjak. Usporen sam i jednostavno ne mogu razmišljati o tome vrlo brzo. Moram čekati na Njega da mi kaže i onda to reći. Pa, nikada nisam išao ni u kakve škole ili seminare, zato jednostavno moram čekati na Njega, samo to reći kada On to kaže, jednostavno Ga slediti. Ali poprilično sam siguran da sam u pravu ako čekam na Njega. Samo se strpite malo sa mnom.

Tako onda, nalazimo da u danima Jone... Dakle, mnogi ljudi ismejavaju Jonu, kažu: “On je bio Jona.” Pa, Jona nije bio loš momak. Jona je bio prorok i nije mogao izaći iz Božije volje tako. Sve je bilo po Božijoj volji. Nikad nije uzeo pogrešan brod. Uzeo je pravi brod.

Jeste li ikad pročitali istoriju Jone? Predivna je. Znate, uvek mi ga je bilo žao dole u kitovoj utrobi. Ruke su mu bile vezane, i noge su mu bile vezane, i u olujnom moru, i izbačen, i kit ga je progutao. I kada se kit... Riba hrani, onda, kada se nahranila, spusti se do dna te se odmara na dnu. Nahranite svoje male zlatne ribice i posmatrajte ih. Otići će dole, staviti svoje male peraje na dno nakon što su napunile stomake i - i neko vreme odmaraju.

Pa, taj se kit napunio s tim prorokom te se spustio na dno mora. I on je ležao tamo sa svojim vezanim rukama, svojim vezanim nogama i u kitovoj bljuvotini, u njegovoj utrobi, verovatno trideset šest metara duboko, i - na dnu mora, a povrh olujno more.

I ležeći tamo svugde gde je pogledao bila je kitova utroba. Pogledao je napred: bila je kitova utroba; nazad: bila je kitova utroba, svuda. Govorite o simptomima, on ih je imao, težak slučaj.

Ali znate šta mi se sviđa o Joni? Odbio je da vidi ijedan. Rekao je: “Još jednom ću pogledati prema Tvome svetome hramu. Te stvari su prevarna ništavila. Gledam prema Tvom svetom hramu jer kada je Solomon posvetio hram, on se molio i rekao: 'Ako Tvoj narod bude bilo kada u nevolji i pogleda prema ovom svetom mestu, tada čuj s neba.'”

I znate, dole u toj kitovoj utrobi Jona se i dalje sećao da je ta molitva bila dovoljna. I rekao je: “Još jednom ću pogledati prema Tvome svetome hramu.” I Bog je naterao tog kita da ga odvede baš tačno tamo gde je Bog želeo da ode.

I ako je Jona u takvim okolnostima (Nikome ovde nije tako loše. Sigurno ne.), u takvim okolnostima mogao pogledati prema hramu koji je bio sagrađen ljudskim rukama i na molitvu čoveka koji je bio smrtnik (kasnije povratnik u greh) te mogao verovati da je Bog čuo njegovu molitvu - i Bog mu je odgovorio na takav način da ga je izbavio iz takvih okolnosti - koliko više bismo mi trebali večeras odvratiti pogled od naših simptoma ka Božijem prestolu gde Isus sedi u Svojoj vlastitoj krvavoj odeći, Sin slavnog Veličanstva u visinama, da bi posredovao?

Odbijte gledati na svoju bolest. Odbijte gledati sve što je u suprotnosti s Reči. Budite poput Abrahama iz davnina. Kada je imao sedamdeset pet godina, Sara je imala šezdeset pet; i Bog mu je rekao da će imati dete po Sari; on je to verovao. Dvadeset pet godina nije ga promenilo nimalo. Nije se kolebao u neveri pred Božijim obećanjem.

Mogu ga čuti kako kaže nakon prvih trideset dana... Živeo je s njom otkako je bila dete, ili mlada žena - njegova polusestra - i bila je neplodna. Tako je bio i on. I rekao je... I prošla je razdoblje plodnosti, prošla razdoblje menopauze. Imala je šezdeset pet godina, on je imao sedamdeset pet. I pretpostavljam kako je nakon otprilike toliko dana rekao: “Kako se osećaš, dušo?”

“Ništa drugačije.”

“Slava Bogu! Ionako ćemo ga imati. Idi u centar grada. Kupi gomilu malih ružičastih čizmica i nešto dečije hrane i nekoliko pribadača. Pripremi se. Svejedno ćemo ga imati.” Pa, mislili su da je lud.

I oni će misliti da ste vi ludi dokle god uzimate Boga za Njegovu Reč i poričete sve što je u suprotnosti s tim.

On je znao da je Bog mogao održati ono što je On učinio. I mi bismo trebali biti deca Abrahamova. Deca smo Abrahamova ako imamo Abrahamovu veru. Sve drugo osim Božije Reči je laž.

Pogledajte šta je Bog rekao. Mi gledamo u nevidljivo. Vi gledate ono što vaše smrtne oči ne vide. Ionako ne vidite svojim očima. Samo gledate svojim očima, vidite svojim srcem. Gledate direktno u to, kažete: “Ne vidim to”; mislite da to ne razumete. Vaše viđenje je vaše razumevanje, tako da razumete svojim srcem.

Dakle, Jona, u svom tom stanju, Bog je prihvatio njegovu molitvu. Postoji jedna stvar u vezi toga: istinsko Božije dete, ne možete ga sakriti od molitve. Pokušali su to iskuvati iz Jovana. I stavili su ga na ostrvo Patmos nakon što su ga kuvali u ulju dvadeset četiri sata. Ne biste mogli kuvanjem ukloniti to iz njega. Pokušali su zastrašivanjem s nekakvim lavovima ukloniti to iz Daniela. Jednostavno nisu mogli to učiniti. Pokušali su to spaliti ognjem kod jevrejske dece. Jednostavno nisu mogli to učiniti. Pa, ne možete spaliti Duha Svetoga. On sam je oganj. Oganj se bori ognjem. I kada je čovek zaista ispunjen Duhom Božijim, Duhom Svetim, ne možete Ga spaliti da izađe, zastrašiti da izađe, isterati napolje. On je tu da ostane.

Primetite sada. Dakle, uvek smo mislili da je Jona izašao iz Božije volje. Nije. Nineva je bio veliki grad, pun greha, povratnika u greh. Baš kao... Gotovo veličine St. Louisa, veliki grad. Mnogo hiljada ljudi tamo koji su otišli u greh, počeli su proslavljati idole. I sada, njihov glavni idol, njihov glavni bog mora... Njihovo je zanimanje bilo ribolov, a glavni bog mora bio je kit.

I kada je taj veliki kit došao ravno među ribare, isplazio je svoj jezik kao most i prorok je izašao pravo iz usta kita, naravno, verovaće to. Bog je isporučio Svog proroka baš njima. Bog zna kako da uradi stvari. Možda smešno zvuči, ali to je učinio.

Primetite sada. Dugo zaobilazim da bih došao do poente, ali primetite. Isus je rekao… Uhvatite ovo sada, ovde to dolazi. Otvorite svoje srce. Isus je rekao: “Zao i preljubnički naraštaj traži znak.” Dakle, On nije mogao razgovarati s njima jer još nije bio umro. Ali im je rekao da će im biti dan znak. Znak: “Kao što je Jona bio u kitovoj utrobi tri dana i noći, tako mora Sin čovečiji biti u srcu zemlje tri dana i noći.” Drugačije, kakav bi znak video zli i preljubnički naraštaj, da im se dao?

Dakle, vi možete govoriti o svim znacima koje želite, evo znak koji je On rekao: da zli i preljubnički naraštaj... I to je to. Sodomiti se šire zemljom. Sumnja, nevera, izmi, svakakve se stvari šire zemljom. To je zli i preljubnički naraštaj. Ali On je rekao da će oni primiti znak uskrsnuća. Haleluja. Šta? Isus Hrist je živ među nama, hoda među nama. Nije mrtav. “Činićete dela koja ja činim. Još malo i svet Me više neće videti, ali vi ćete Me videti jer Ja ću biti s vama.” “Ja” je lična zamenica. “Ja ću biti s vama (ne neko drugi), nego Ja ću...”

“Ja ću biti s...” Kim? S vernicima. “Svet Me neće videti, ali vi ćete Me videti jer ću biti s vama.” Kako? “U vama.” Do kada? Do apostolskog naraštaja? “Do svršetka sveta: Isus Hrist isti juče, danas i zauvek.” Kraj svršetka... Veliki prorok Ilija će se pojaviti na sceni: ženomrzac, čovek pustinje s porukom koja treba da obrati srca dece nazad k ocima.

Zapamtite, On je imao složene dolaske. Zapamtite Malahija 4. Malahija 3 je govorio o dolasku Jovana Krstitelja, kako je Isus ukazao; zašto proroci kažu: “Moj glasnik.” Ali zapamtite, Malahija, koji dolazi u Malahiji 4, pogledajte poslednji stih toga. Znamo da to nije bio Jovan jer On je rekao da će spaliti zemlju ognjem, a pravednici će hodati po pepelu opakih. Dakle, to se nikada nije dogodilo kada je Jovan došao, ali taj je Ilija ponovo prorokovan danas.

Primetite, prvi Ilija je trebao obratiti srca otaca k deci, stare ortodoksne k novoj poruci koja se odvijala što je on iznosio. I zatim... “I (je veznik da poveže stih) srca dece nazad k ocima...”

I onda će Jovanova poruka u poslednjim danima (ili Ilijina poruka, Duh koji će biti u crkvi) biti - uzeti srca ljudi koji su se odvratili od pentakostalnih očeva i ponovo vratiti njihova srca k originalnoj poruci Pentakosta, kako je to počelo. Glasnik saveza, sedma zvezda dana, živimo u tom danu.

Primetite, ovaj naraštaj, zli i preljubnički naraštaj, tražiće znak i dobiće ga. Kakav znak? Znak uskrsnuća. On nije mrtav, nego je živ. Naša religija nije istorija: to je živa činjenica. To je živi Bog. To je živo iskustvo. Kao što je bilo u danima Jone…

Dakle, kako je nastavio, izneo je još jedan izraz. Rekao je: “I kao što je bilo u danima Solomona…” Nazad u danima Solomona... Kada Bog pošalje dar zemlji, ako ga ljudi prime, postaje im zlatno doba. Ako ga odbace, postaje im haos. Pogledajte šta se dogodilo kada je Isus bio Božija poruka ljudima a oni su Ga odbacili. Pogledajte šta se dogodilo ljudima koji su to odbacili.

U danima Solomona, Solomon je bio... Solomonova vladavina, svaki propovednik zna da je to bilo zlatno doba za Izrael, najveće doba. Sagradili su hram. Nisu imali ratove da bi ih išta koštali te su imali Božiju silu među njima. O, taj je dar bio toliko velik da su ih se svi okolni narodi bojali.

Poslušaj brate, ono što trebamo danas... Ne trebamo atomska skloništa. Ono što trebamo je krštenje Duhom Svetim. Nacije će se bojati. Ako se ove cele Sjedinjene Države, koje tvrde da su hrišćanske, podlože Božijoj sili, toliko toga će se ovde dogoditi da će se svaka nacija bojati ispaliti atomsku bombu. Tačno. On je naše Utočište. On je naša Snaga, naš Štit, naš Zaštitnik, naše Sve u svemu.

Dakle, primetimo zatim da je On rekao: “Kao što je bilo u danima Solomona, kraljica juga došla je s krajeva zemlje da čuje Solomonovu mudrost.” Dakle, u danima Solomona svi su ljudi bili jednodušni. Svi su dolazili i okupljali se oko dara. Solomon je imao dar. Jeste li to znali? Solomon je imao dar otkrivanja te je imao... Mogao je otkrivati stvari, što je pokazalo da je to došlo od Boga.

Pa, svi su narodi dolazili i ulazili u - u hram te slušali tog velikog čoveka, Solomona, posmatrali njegovu mudrost, a znali su da je bio samo čovek, znali su da je to moralo doći od Boga. I, o, kako su svi govorili o tome. Svaki je Izraelac mogao izbaciti svoja prsa, reći: “Mi ne služimo mrtvom Bogu. Služimo Onome koji je živ. Možemo vam to dokazati. Dođite dole na sastanak večeras i proverite je li to istina ili ne.” Amen. To mi se sviđa. Onda znate gde stojite. Dođite i vidite je li to istina ili ne.

“Dođite ovamo u naše područje. Pogledajte da živi Bog može ući u čoveka i načiniti ga gotovo supermenom.” Amen. To On čini sa svakim nanovo rođenim hrišćaninom - supermena, super ženu, super dete, okreće svoja leđa grehu i stvarima sveta i hoda u Miru s Bogom. Super znak, On je rekao da će dati super znak.

Primetite sada. Svi su se ljudi okupili oko njega. Zar ne bi bilo predivno večeras kada bi cela Amerika, svi mi Amerikanci zaboravili naše denominacijske razlike te se okupili oko dara koji nam je Bog dao, Duha Svetog? Svaka bi se crkva i svaka osoba okupila oko njega, pa... O tome bi se govorilo svuda po svetu. Ali o, ne. “Ako je to naša denominacija, to je u redu. Ali ako naša denominacija, to nije s nama, ne, ništa od toga.” O, kako telesno. Nije ni čudo da Bog ne može ništa učiniti za nas. Kada ti uslovi... On nema ništa na čemu bi gradio.

Primetite, On nikada neće graditi na našim organizacijama. Jednostavno izbacite to iz svog uma. On će graditi na Hristu Isusu u svakom pojedincu koji će doći i primiti Ga iz bilo koje organizacije, pravo istinsko srce.

I svaka je jednako dobra kao druge kada je reč o tome, jer sve su to organizacije. Što je u redu. To je savršeno u redu. Ali kada god postavite...

Neko mi je nedavno rekao, rekao je: “Brate Branhame, znaš šta se dogodilo? Ova velika organizacija govori o tome, koja te uvek sponzorisala - znaš šta su uradili? Izbacili su te. Ne žele više imati nikakve veze s tobom.” Rekao je: “Zacrtali su svoju liniju.” I rekli: “Neka više niko ne primi brata Branhama. ”

Rekao sam: “Pa, i ja sam zacrtao svoju i ona je prošla skroz iza njih i uzeo ih unutra.” Jednostavno to je sve. To je sve. Uzeo sam ih unutra jer je mnogo Božije dece unutra i to je u redu. Poruka je za Božiju decu, ne za neku određenu organizaciju, već za Božiju decu. Izbacili su me, ja ću ih uzeti proširujući svoju i samo ih uzeti unutra. To je sve.

Zato moramo ljubiti jedni druge, izbaciti korenje gorčine iz nas. Onda Bog može početi delovati kroz nas. Ali dok to imamo, onda smo - mi smo - samo se borimo s vetrom. Istina. Moramo ljubiti jedni druge. Isus je rekao: “Po tome će svi znati da ste Moji učenici.” Ispravni ili pogrešni, svejedno ljubite.

Dakle, onda vidimo da - da su u danima Solomona svi bili jednodušni. I svi koji su prolazili... Tada nisu imali televizije, hvala Gospodu, ali su imali - ali su imali... Oni... Jedini način na koji su mogli primiti reč bio je usnama na uho. I svi koji su prolazili, ušli bi unutra i videli te velike skupove te bi otišli i rekli svojoj zemlji.

I znate, Isus je rekao: “Kraljica juga (što je bila Šeba) došla je s krajeva zemlje.” Bili su to krajevi zemlje koja je bila poznata u to vreme. Dakle, ako ćete primetiti, to je velika udaljenost tamo preko Sahare.

Pa, ljudi su dolazili i odlazili karavanima karavana deva i kako su imali prevoz, ljudi bi dolazili. I nakon nekog vremena, karavani su prolazili njenom zemljom, te male kraljice tamo dole... Verovatno je bila paganka, neznabožac.

I svi koji su dolazili odozgo iz okoline Palestine, uvek su govorili: “O, trebali biste videti šta se događa u Palestini. O, njihov Bog je živi Bog. Pa, On je pomazao nekog onamo i čak su ga učinili kraljem. I mudrost otkrivanja, nikad niste videli tako nešto. Ne bi ljudsko biće moglo učiniti to. Gledali smo tog čoveka, rukovali se s njim. On je čovek, nosi odeću. Samo je čovek. Ali Bog ga je izabrao i on - on čini stvari koje su nadljudske. Zato znamo da to mora doći od Boga. I on daje svu slavu Jahvi, njihovom Bogu. Trebali biste doći, videti to.”

O, znate, vera dolazi slušanjem, slušanjem o Bogu. Pa, srce male kraljice je počelo lupati. “Znate, volela bih to videti. Ja - ja - ja...” Znate, čujete svedočanstva. Dakle, šta da je ona okrenula svoje malo našminkano lice, rekla: “Hmm, da se tako nešto dogodilo, dogodilo bi se ovde dole u mojoj crkvi. Ne bi se dogodilo tamo gore.” U redu. Ova priča nikad ne bi bila napisana. Isus nikad ne bi ukazivao na nju. Bila bi moderna Jezavelja.

I tako onda vidimo da je mala dama počela gladovati i žeđati. Vera se čvrsto uhvatila i ona je počela žeđati za Bogom. A Isus je rekao: “Blagoslovljeni su oni koji gladuju i žeđaju.” Čak samo da žeđate, blagoslovljeni ste - samo da žeđate, primili nešto ili ne, samo da žeđate.

Kažete: “Pa, nikad nisam ništa primio.” Svejedno ste blagoslovljeni. Svejedno žeđate za tim. “Blagoslovljeni su gladni i žedni pravednosti...” Ali On vas nikad nije ostavio da stojite tako. Rekao je: “Jer će se nasititi.” To mi je tako dobro. “Oni će se nasititi.”

Kada dubina doziva dubinu, mora postojati dubina da odgovori na taj poziv. Pre nego što može biti tvorevine, mora postojati Stvoritelj da stvori tu tvorevinu. To je sve. Gladovati i žeđati za Bogom...

Zatim nalazimo da je mala kraljica sasvim uznemirena. Dakle, šta se obično događa? Pa, imala je bogove. Imala je crkvu i pastora, a verovatno je bio paganski sveštenik negde. Ali sada je ispravna stvar bila otići... Odlučila je da želi ići da vidi je li to istina. To mi se sviđa. Divim se tome u kraljici. Blagoslovljeno njeno malo srce. Videću je u uskrsnuću. I ona - htela je saznati je li to istina ili ne.

Dakle, ona je imala više hrabrosti nego mnogi ljudi ovde okolo i u ostalim delovima zemlje. Oni čuju o tako nečemu: “A, besmislice.” Razumete? Ali ona je htela saznati. Zato je rekla: “Verujem da ću otići gore.” Dakle, kako bi otišla gore, rekla je: “Sledeće što moram učiniti, moram dobiti dopuštenje svoje crkve”, kako obično čini dobar crkveni član.

Tako je otišla do svog paganskog sveštenika i rekla: “Gospodine, sveti oče”, ili kako god ga je nazvala i... “Kažem vam da sam čula vest da se gore u Palestini odvija probuđenje.”

“O, čuo sam tu besmislicu otkako sam bio dete.”

Znate, đavo uzima svog čoveka, ali nikada duh. On - on i dalje živi. Bog uzima svog, ali nikada i Duh, takođe. Hvala Bogu za to. Duhovi se dalje bore kroz telesne šatore do svršetka vremena.

“O, čuo sam tu - tu stvar. Ne veruj to. Pa, dopusti mi da ti nešto kažem, moja kćeri. Moraš zapamtiti, imaš veliki ugled. Ti si - ti si član od početka naše crkve ovde. Tvoja je mama pripadala ovoj crkvi. Tvoja je baka pripadala njoj. Ovde svi mi dolazimo. Pa, tvoja je pra - prabaka dolazila ovde. I ne bi trebala biti viđena sa grupom svetih... ili, znate, takvim ljudima. Ne bi trebala otići tamo gore u tako nešto. Za tebe bi bila sramota da budeš viđena u takvom mnoštvu.”

Ali znate, kada se Bog počne baviti ljudskim srcem, bez obzira koliko veliki bili, On dopusti da vide koliko mali mogu postati. Razumete? Rekla je: “Ali, gospodine, znate, ja... Nešto je u meni što... Ja - ja želim ići to videti.”

“Pa, neću ti dopustiti. Insistiraću na tome. Znam da si kraljica, ali ja sam sveštenik. I osramotićeš tatu i mamu i ovaj sveti hram ako budeš viđena s takvom grupom. Pa, pogledaj šta su oni. Pa, oni su otpadnici. Nema ničega u njima. Ne bi trebala ići gore i zafrkavati se s takvom grupom. Da postoji tako nešto kao živi Bog... Pogledaj bogove koje imamo ovde.”

U tome je problem danas: ima previše bogova.

Dakle, rekli su... Rekla je: “Ali pogledajte, dopustite mi da vam nešto kažem. Ja... Moja baka je išla ovde, rekli ste. Moj deda je išao ovde i moja mama je išla ovde. I ja sam išla ovde te sam slušala sva vaša crkvena verovanja ceo svoj život. Oni su ih slušali celi svoj život. A nismo videli nijednog od njih da promrmlja ili bilo šta. Mrtvi su. Ali kažu mi da postoji Jedan živi tamo gore. To je Onaj kojeg želim otkriti.”

“Ako je vaše crkveno verovanje istina”, možda je rekla, “zašto ne vidimo nešto o vašem bogu o kojem govorite? Kažete da je bio, je li umro? Šta mu se dogodilo? Nikad ga nismo videli. Baka to nikad nije videla, i njena mama to nikad nije videla i njena mama to nikad nije videla. Kada je on bio bog?” To mi se sviđa. Čini to stvarnim. “Kada je bio?”

Pa, možda je ona... Ili je on možda rekao ovo: “Pa, moja kćeri, loše ćeš završiti. Na opasnom si putu. Ući ćeš u fanatizam.”

Ali ona je rekla: “Gospodine, želim da znate ovo. Ne zanima me kolika je cena i šta vi kažete, svejedno idem.” To mi se sviđa. Nije ni čudo da je Isus rekao da će ona osuditi ovaj naraštaj u uskrsnuću. “Svejedno idem.”

“Izbacićemo te. Ne vraćaj se više ovde...”

“Ako je to istina, ne brinite, ionako se neću vratiti. Ionako se neću vratiti. Prvo ću proveriti je li to istina.”

Sada je mogu videti. Razmišljala je. Dakle, imala je mnogo stvari da je spreče. Svaka osoba koja dođe Hristu, ne brinite, đavo će vam ih dati dovoljno da vas spreči. On ne želi da dođete tamo. Proći ćete kroz neke prepreke da biste stigli tamo. Prvo, pa, mogu zamisliti da se vratila gore u palatu. Sela je, proučila je to.

Mogu je čuti kako kaže: “Dakle, pročitala sam sve svitke koje sam mogla naći o tom njihovom drevnom Bogu tamo unazad, tom Bogu Izraelovom, Jahvi, o kojem govore. Imam njihove svitke ovde u našoj knjižari i sveštenik ih je koristio da bi Ga kritikovao. Ali ako taj Jahve čini to čoveku, to znači da je Jahve živi Duh koji je u živoj osobi. Zainteresovan je za živo biće. Nije nekakav idol ili nekakav mramorni kip. On je živa Osoba. Zato dakle, mi ćemo... Idem gore da ga vidim.”

Pa, kaže ovo: “Dakle, prvo što ću učiniti, prvo ću doneti svoje vlastito mišljenje o tome. Neću prihvatiti tuđe mišljenje jer kritikuju: jedan kaže ovo, a drugi kaže ono. Dakle, pustite me da odem i otkrijem sama.” To mi se sviđa. To mi se sviđa.

“Pustite me da odem i vidim sama je li to istina ili ne. Dopustite mi da istražim. Ja ću - uporediću to s tim svicima koje sam pročitala. Ako se Duh koji je na tom čoveku slaže sa svicima ovde, onda ću reći da je Jahve s njim i da je On pravi Bog. Ali ako je to samo... Jahve kaže jednu stvar i to se ne dogodi i te stvari nisu istinite, onda nisu ništa više od naših idola ovde. Zato ću otići gore i otkriti sama.”

Dakle, rekla je: “Samo malo. Ovde sam plaćala veliki desetak, pa...” (Sada ne reklamiram za propovednike i tako dalje.) Ali, rekla je: “Ako je tako - ako je tako, ja ću to podržati. Uzeću nešto zlata i tamjana i srebra. Ako je istina, vredi to podržati. Ako nije istina, onda ću vratiti novac nazad.”

Ona bi ponekad trebala doći i propovedati Amerikancima: podržavate stvari koje vas ismejavaju i nazivaju svetim valjačem, a ipak to podržavate. Tako je. Ali, eto.

Rekla je: “Otkriću sama. I ako je to istina, vredno je svega što mogu učiniti da bih to podržala.” I to je istina. Vredno je... ne više... Ne deset posto vaše plate, vredno je celog vašeg života. Vredno je svih stvari ovoga sveta za vas, ako je to istina. To je taj dragoceni Biser.

Ako Bog i dalje živi... Ako je Isus Hrist Sin Božiji koji danas živi i večeras živi, On je isti juče, danas i zauvek, onda je vredno svakog trenutka našeg vremena, našeg talenta, našeg svega. Trebali bismo se rešiti svega, reći zbogom svemu te služiti Tome. Ako nije, pa, idemo se jednostavno pridružiti nečemu i nastavimo, i ostanimo s dobrim mnoštvom, i živimo prilično pristojan život i nastavimo dalje. Ali ako je istina, idemo - idemo s tim. Dakle, to je ona razmišljala.

Tako je natovarila kamile sa zlatom i tamjanom. Onda je došla misao... Znate, Ismaelova deca su bila u pustinji u tim danima i bili su pljačkaši. A bili su zaista i brzi ljudi, zaista brzi jahači, ubice, tamo napolju u pustinji. A njoj je - njoj je predstojao dug put. Dakle, krenula je sa svojim malim sluškinjama i svojim evnusima, malom šačicom njih, preći Saharu.

Dakle, brate, imam poštovanje prema toj ženi. Ona nije... Znate, nešto u vezi toga: ako vi - Bog zaista progovori u vašem srcu, ne primećujete strah. Ako - ako je Bog progovorio u vašem srcu te vam rekao da će vas večeras isceliti, nije vam bitno šta doktor kaže da nije u redu s vama. To jednostavno uzima - jednostavno nekako ukloni sav strah iz vas.

Njoj nije bilo bitno. Otišla je gore da vidi je li to bila istina ili ne. Tako je krenula preko pustinje Sahare. Dakle, pogledajte šta ta mala žena... Verovatno je morala putovati noću. Te direktne zrake pustinje Sahare... I zapamtite, ona... Trebalo joj...

Znate li koliko je potrebno da je pređete na kamilama? Devedeset dana - tri meseca. Prešla je tu pustinju ne u klimatizovanom Cadillacu, nekakvim klimatizovanim kolima, poput nekih ljudi koji žive ovde u ovim Sjedinjenim Državama, ne bi prešli preko ulice da bi videli to. Ali ona je prešla pustinju devedeset dana na kamili s opasnošću od svega što je bilo tamo. Nije gledala ni na šta, ali, malo joj je srce lupalo da bi saznala je li zaista to živi Bog ili ne. Krenula je. Nije ni čudo da će ustati u naraštaju, u ovom naraštaju te ga osuditi.

Došla je s krajeva zemlje - sveta, pod najnepovoljnijim uslovima protiv nje, da bi došla i otkrila je li to istina ili ne.

Danas umesto da dođu da otkriju, doći će u crkvu, možda sesti: “Sešću samo minutu. (Neki dobar komšija ga je zamolio da dođe.) Sešću. Ako ne kaže ono što mi se sviđa, odmah ću ustati i izaći.”

O, vi jadni licemeri. O, da. Ne želim vas povrediti, ali ja - ja - ja... Bolje da vas malo opeče nego da izgorite. Tako da je to - to je - to je istina. Ne želim vas povrediti. Ne želim to učiniti. Previše vas volim. Ali samo vam pokušavam izneti poentu. Razumete? O. Tako je jadno živeti tako. Mrzeo bih tako živeti.

I dakle, došla je i prešla pustinju. Imala je svu tu teškoću. I morala je putovati devedeset dana, možda putovati noću jer je bilo toliko vruće da nije mogla putovati tokom dana. I svi ti pljačkaši, sa svim tim novcem i svime. A imala je samo jedan cilj: trebala je otkriti postoji li živi Bog ili ne, je li to zaista živi Bog ili ne.

Zašto ljudi nisu tako iskreni danas? Zašto ne otkriju? Ovaj Isus o kojem svi mi govorimo, a imamo crkvena verovanja o tome i svakakva crkvena verovanja i tako nešto, neka... Je li On živ? Gde je On? Šta Mu se dogodilo? Biblija kaže: “On je isti juče, danas i zauvek. Činićete dela koja ja činim.” Gde je to? Kada On dođe u grad, pa - pa, ljudi to ismejavaju, tome se izruguju. Novine objave uvredljiv članak o tome. O, brate, nije ni čudo da postoji bomba koja visi tamo u skloništima za nas. Tako je. Ali ne za Crkvu, setite se, ona će otići. U trenutku, u treptaju oka biće izmenjena i uznesena.

Došla je preko pustinje. Konačno je stigla do vrata hrama. Dakle, ona nije došla samo da bi sedela nekoliko minuta i rekla: “Sada ću videti. Ući ću. Ako ne govori baš kao i moj pastor, jednostavno ću pokupiti svoje i odmah se vratiti.” Razumete? Ne. Došla je da bi ostala dok se ne uveri. Podigla je šator i jednostavno ostala baš tamo u dvorištu. To mi se sviđa.

“Jednostavno ću ostati do kraja probuđenja. Istražiću sva Pisma i videti je li to istina ili ne. Samo neću uzeti svoje prvo shvatanje o tome, jednostavno ću ući i otkriti. Znam šta bi Jahve trebao biti. Znam šta su Njegova obećanja. Znam da otkriva misli uma. Znam sve ove stvari; Božija Reč je živa, oštrija, delotvornija od dvoseklog mača, prodire do rastavljanja koštane moždine i prosuđuje...”

Reč, Božija Reč. “U početku beše Reč. Reč je telom postala i prebivala među nama.” On je bio Bog, i Reč, Reč, Hrist, u vama - prosuđuje misli i nakane srca. O, zaspala crkvo, ustani. Propovednici, protresite se. Došao je čas. Bežite od ovih vavelskih tornjeva ka krstu. Oni će pasti jednog od ovih dana. “Svaka sadnica koju nije posadio Moj nebeski Otac, biće iskorenjena. Ali sagradiću na toj steni crkvu Svoju i vrata pakla neće je srušiti.” Tačno. Tako mi je drago.

Duhovno otkrivenje - cela je Crkva sagrađena na otkrivenju, na toj steni. Protestantska kaže da ju je On sagradio na Hristu. Katolička kaže: “Sagrađena je na Petru...” Obe greše. Sagradio ju je na Petrovom otkrivenju toga ko je On bio. Veliko i glavno otkrivenje uvek je ko Isus Hrist jeste. Knjiga Otkrivenja, koja je otkrivenje Isusa Hrista, otkriva time samu stvar da bi pokazala vrhovno božanstvo Isusa Hrista. “Ja sam Onaj koji beše, i koji jeste, i koji dolazi, Svevladar” - prvo od svih otkrivenja. Da, otkrivenje...

“Na toj steni sagradiću Svoju Crkvu. Ne zanima Me koliko progona, koliko se linija zacrta te vas izbace, sagradiću Svoju crkvu i vrata pakla je neće nikada nadvladati.” Tako je. Pokazuje da će sva vrata pakla biti protiv nje, ali neće je moći nadvladati. “Sagradiću Svoju crkvu”, Duh Sveti se kreće, deluje, uskrsli Hrist se kreće. Ko može to zaustaviti? Pokušajte. Nikada nećete moći to učiniti. Ona nastavlja dalje, i dalje, i dalje. Podignite sve kritičare koje želite, to će samo ojačati crkvu svaki put kada to učinite: nastaviće dalje.

Zato je otišla, uzela svoje kamile, vratila svoj novac u malu torbu; pretpostavljam da se utaborila tamo. Dakle, ovo je prvi put da prisustvuje skupu, ide sledećeg jutra. Pretpostavljam da su se sve trube oglasile, zvona zazvonila i hvalospevi pevali i nakon nekog vremena pastor Solomon je izašao na binu.

O, bilo je puno ljudi tamo, možda je mnogo molitvenih kartica podeljeno tog dana, koliko znam. Imali su neki način. Svejedno je zauzela svoje mesto, možda, i sela u zadnji deo crkve. Niko je nije znao. Veliko slušateljstvo tog jutra. Solomon je izašao, veoma fin čovek, baš je ljubazno govorio ljudima. Nakon što su imali molitvu i sve, Solomon je seo. I kada su... [Prazno mesto na kaseti. - Urednik] O.

Videli su da je Solomon imao u sebi neku silu koja nije mogla biti ljudska sila. To je bila Božija sila. Posmatrali su... Sledeći slučaj, ista stvar, sledeći slučaj, ista stvar, sledeći slučaj, ista stvar, sve i jedan od njih nepogrešiv. Verujem da je njeno malo srce počelo lupati. Rekla je: “Pa, ako se ovako nastavi, dobiću i ja molitvenu karticu.”

Bila je prisutna i sledeći dan. Nije se žurila. Nema žurbe. Htela je to da istraži. Otišla je kući, možda je celu noć čitala svitke. “To je upravo ono što Jahve jeste. To je ono što On jeste.” U redu. Otišla je... “Nikada to niste videli u mojoj crkvi, u celom mom životu. Sve mi je ovo neobično.” Vrati se i ponovo sedne.

Sledeće su jutro ušli: prvi slučaj, savršeno prosuđen, drugi slučaj, savršeno prosuđen, treći slučaj, savršeno prosuđen. O, njeno srce mora da je brže kucalo. Konačno je imala priliku ući u molitveni red.

Nakon nekog vremena stajala je pred Solomonom. I Biblija kaže da ništa nije bilo skriveno Solomonu. Haleluja. Odgovorio je na sva njena pitanja. Ništa nije bilo skriveno. Ako je bilo skriveno nekom drugom, nije bilo skriveno njemu tada. Tačno joj je rekao misli njena srca. Ništa mu nije bilo skriveno, već joj je sve odgovorio. Njegov Duh otkrivanja je proniknuo tačno šta su svi njeni problemi i sve o njima. I šta je ona rekla?

Okrenula se i rekla: “Sve što sam čula je istina, i više, čak je i veće od onog što sam čula o tome.” I rekla je više od toga: “Blagoslovljeni su ljudi koji su ovde s tobom da bi svakodnevno posmatrali to delo. Blagoslovljeni su oni koji dolaze i odlaze s tobom, i sede u ovoj crkvi, koji joj pripadaju ovde s tobom da bi videli ove stvari koje se događaju svaki dan.”

I više od toga, postala je hrišćanka, javno je priznala Boga. I stotine godina kasnije Isus Hrist je rekao: “Ona će ustati na sudu s ovim naraštajem i osuditi ga. Jer je s krajeva sveta došla da čuje Solomonovu mudrost, a gle, ovde je veći od Solomona.”

I večeras ću reći da je ovde veći od Solomona. Gospod Isus Hrist je ovde, veći od Solomona, veći, Onaj koji je obećao i rekao: “Činićete ova dela koja Ja činim.”

U vreme večeri biće svetlo.

Stazu slave sigurno ćete naći.

Večernja svetla sjaje.

Zapamti, brate, sunce izlazi na istoku, zalazi na zapadu. Isto sunce koje izlazi na istoku, zalazi na zapadu. Znamo to. Geografski prelazi zemlju, tako. Primetite sada šta se događa. Prorok je rekao: “Biće dan koji se ne može nazvati ni dan ni noć.” Biće turoban, kišni, magloviti dan, tek toliko svetla da biste mogli videti kako se pridružiti crkvi i staviti svoje ime u knjigu i zatražiti oproštaj od Hrista. Ali u vreme večeri biće svetlo.

Dakle, zapamtite, civilizacija je putovala sa suncem. Najstarija civilizacija je istočna civilizacija. Kina je najstarija civilizacija za koju znamo. U redu. Civilizacija je putovala s njim. Sada je otišla tako daleko da se susrela istočna i zapadna obala. Mi smo na zapadnoj obali. Ako idemo dalje, vratićemo se ponovo na istok. Kada napustite Kaliforniju, dolazite u Japan i Kinu. Ponovo se vraćate.

Šta je to? U vreme večeri biće svetlo. Imali smo dan, dve hiljade godina, kada smo se organizovali, pridružili crkvama, izgradili velike stvari, velike tornjeve. To je dobro, ali Hrist to nikad nije odredio. Nikad nije rekao da sagradite crkve ili imate školu teologije. Nikad nije odredio te stvari. Rekao je: “Propovedajte Evanđelje.” Učinili smo upravo ono što On nije rekao da učinimo. Ali svejedno, to bi trebalo biti tako. Ali u vreme večeri biće svetlo.

Pa, kakvo će svetlo dati? Ako je to bilo prvo svetlo Sina koje je zasjalo na ljude s Istoka, koji je S-i-n Božiji, a On je učinio stvari koje je učinio tog dana u Alfi, On čini istu stvar u Omegi. Kao Ruben i kamen jaspis... Benjamin i... ili - ili kamen sard - i Benjamin i Ruben, prvi i poslednji. Dakle, On je duga u svim crkvenim dobima.

Sada smo u vreme večeri. Večernja svetla su došla. I sigurno... Kažem ovo sasvim iskreno, hrišćani. Kažem ovo, grešniče, sa svom iskrenošću. Ja nisam - ja nisam propovednik, pretpostavljam. Nedostaje mi obrazovanje. Ali Bog mi je dao drugi način da bih mogao osvojiti ljude za Boga (Razumete?), drugi način da opravda moje neznanje, dao mi je način da se molim za bolesne: duh otkrivanja. Dakle, to je ono što je bilo u pitanju preko u Houstonu kada se On time fotografisao te večeri, kada su doktor Best i ostali bili tamo.

To... Šta je videla ta kraljica? Šta ju je nateralo da se tako ponaša? Videla je nešto stvarno. Videla je nešto na šta je mogla staviti svoje ruke što je bilo stvarno, ne kip koji je postavljen tamo, kojeg je neki čovek isklesao od - od - od mramora, ili od drva, ili načinio od gline. Videla je nešto na šta je mogla staviti svoje ruke, to - nešto što je bilo stvarno. Videla je nešto što je živelo, što je donelo život. Znala je da je to morao biti Bog. Videla je nešto... Videla je toliko pretvaranja i toliko obmana da je htela videti nešto stvarno. I Bog joj je dopustio da to vidi.

Dakle, deco, danas je svet pun obmana. “Dođite, pridružite se našoj denominaciji. Recitujte naše crkveno verovanje. Dođite u našu crkvu, najveću u gradu.” To je obmana. Ne kažem da unutra nisu hrišćani. To nije… Ali sve dok crkva ima ikakve veze s tim, organizacija ima ikakve veze s tim, to je pogrešno. To je samo ulepšana obmana. Ono što svet želi videti danas je nešto stvarno: stvarno, nešto što je stvarno, biblijski stvarno, božanski stvarno.

Svi znate da lovim. Lovio sam celi svoj život. Moja majka je polu Cherokee Indijanka i moje obraćenje nikad to nije uklonilo iz mene. Ako išta volim, to su te šume. O, jedva mogu izdržati... Dođem u te šume i krenem. Nalazim Boga u šumama. Bože, čujem Njegov poziv u kojotu i vuku, čujem Njegovo dozivanje u jelenu. Pa, sigurno. Čujem Ga u kriku orla, vidim Ga u zalasku sunca. Bog je svuda. Izađite u prirodu. Udaljite se od tih smrdljivih gradova i svega gde imate toliko greha i razvratnosti koji se celo vreme odvijaju.

Neki dan sam pročitao u novinama, zaboravio sam... U gradu Chicagu je zabeleženo da se izvrši trideset hiljada slučajeva pobačaja nedeljno. Koliko ih nije zabeleženo? Trideset hiljada slučajeva pobačaja, o, o. Šta će se dogoditi, brate? Razmislite o svetu, šta se događa u ovom trenutku, greh. O, to je strašno.

Gore u severnim šumama, gde sam nekad lovio, lovio sam s momkom tamo gore po imenu Bert Call, jako dobar dečko, jedan od najboljih lovaca s kojim sam ikad lovio. Nikad se niste morali brinuti o njemu. Niste morali - niste ga mogli izgubiti. Znao je gde se nalazi. I voleli smo loviti jedan s drugim jer smo lovili belorepog jelena.

Ali to je bio najgrublji čovek kojeg sam ikad video u svom životu. Bio je najokrutnija osoba koju sam ikad video. On je bio neka druga vrsta mešane rase, tako da on - on - ali pravi lovac. I nekad sam voleo loviti s njim, ali bio je tako zao, tako okrutan. Znao je upucati malu lanad samo da bi se ja osećao loše.

Pa sada, ako zakon kaže da možete upucati lane, to je u redu. Abraham je ubio tele i dao Bogu da ga pojede. Tako da ništa nije pogrešno u ubijanju laneta ako zakon kaže da je to u redu. Ali upucati ih samo iz zabave, to je pogrešno. To je ubistvo. Ne verujem u to. Ja sam zagovornik zaštite prirode, službenik zaštite prirode već godinama. I dalje verujem u to i pripadam mnogim udruženjima za zaštitu prirode. Ali dakle, evo verujem u to. Verujem - verujem u njeno očuvanje.

Sada... I Bert bi to učinio samo zato što sam bio propovednik. Samo bi me rastužio. Rekao je: “A, vi propovednici kukavice”, tako. Mislio je da je velik, grub momak.

Tako sam jedne godine otišao onamo, a on je napravio sebi malu, sitnu zviždaljku. I mogao se oglasiti poput malog laneta. Tako mladunče jelena plače za svojom mamom. I on bi - on bi duvao u tu malu zviždaljku. Ako ste ikad čuli kako lane plače, pomalo je smešan zvuk.

I rekao sam: “Berte, nećeš to upotrebiti?”

Rekao je: “A, hajde, Billy. Dođi k sebi.”

Pa, otišli smo da lovimo taj dan i bilo je oko 15 centimetara snega, dobar sneg za praćenje, malo kasno u sezoni. Pa sada, teško je pronaći te belorepe jelene. Čim se prvi metak ispali, brate, govorite o Hudiniju, umetniku bega, on je bio amater za njih. Oni mogu pobeći i neće izaći. Morate ih izvući iz grmlja, isterati ih nekako odande jer će se sakriti, leći i puzati pod gomilom grmlja, sve, pobeći. Mnogi lovci...

Iz tog razloga ste morali biti spremni, brzo pucati, brzi, sve, da biste uhvatili svog jelena. I Bert i ja smo znali to da radimo zaista dobro. Ali on ih je hteo ubiti. Uhvatio bi dva, tri, četiri, pet, sve što je mogao, samo da se zabavi, samo da se smeje tome. Zatim bi se smejao meni.

Jednoga dana vratili smo se gore u šume i bilo je otprilike vreme večere. Uvek smo nosili vrč vruće čokolade, nekako vas ugreje ako se negde izgubite te morate ostati celu noć. Uvek smo nosili lagani obrok. I lovili smo predsedničkim područjima: na planini Washington, Adams, preko planine Cherry i tako dalje, predivan kraj. I otišli smo skroz gore u Caul's Gap, i dalje u tom smeru. I popeli smo se vrlo visoko i lovili do otprilike jedanaest sati.

Došli smo do male čistine otprilike veličine ovog auditorijuma i Bert je čučnuo ovako nekako, posegnuo za unutrašnjim džepom. Mislio sam: “Sešćemo i večerati.” Obično se odvojimo i jedan ide u jednom smeru, a drugi u drugom, vratimo se, popnemo se na planinu, ponovo lovimo: jedan uzme jednu padinu, drugi drugu, vratimo se. I tako je seo, a i ja sam krenuo da sednem.

I primetio sam da je posegnuo u svoj džep. I imao je tu malu staru zviždaljku. I mislio sam... Rekao sam: “Berte, ne bi to učinio.” Samo se nasmejao. Njegove su mi oči izgledale poput gušterovih, nekako nalik gušterovim očima postavljenim u stranu. Pogledao me je s tim nekako kiselim osmehom, izgledao je poput psa za ubijanje ovaca. I uzeo je tu malu staru zviždaljku u svoja usta i zazviždao je baš kao da malo mladunče lane plače. I kada je to učinio, na moje iznenađenje, upravo na drugoj strani te čistine ustala je velika srna.

Dakle, srna je majka laneta, ako ne znate. O, bila je predivna vrsta: velike ogromne dražesne uši, te sjajne velike smeđe oči. Pogledao sam je. A on me je pogledao s tim očima guštera. Rekao sam: “Berte, ne bi to učinio.” Dakle, to - to je čudno. Oni neće tako ustati u to doba dana. Ostaće...

Ali šta je to bilo? Bila je majka. Mladunče je plakalo. I ponovo sam je posmatrao. Video sam je s tom velikom podignutom glavom kako gleda okolo, s velikim podignutim ušima. I ponovo je zazviždao: zaplakao poput mladunčeta. Iskoračila je pravo na čistinu. Pa, to je bilo vrlo neobično. Oni to ne čine. Video sam je kako je iskoračila tamo na tu čistinu.

Mislio sam: “O, o.” I video sam kako povlači tu ručicu, stavlja taj metak u tu pušku .30-06. O, bio je izvrstan strelac. I usmerio je taj nišanski kursor tog ciljanika tačno preko njenog srca. Pomislio sam: “O, milosti. Kako to može učiniti? Kako to može učiniti? Ta dražesna majka stoji tamo napolju tražeći svoje mladunče, za sekundu, on je dotaknuo taj okidač s tim eksplozivnim metkom od 180 graina, prostrelio bi njeno dražesno srce pravo kroz nju.” Mislio sam: “Berte, kako možeš to učiniti? Kako možeš biti tako okrutan?” I video sam ga kako se saginje s tim očima guštera. Mislio sam: “U redu.” Nisam to mogao gledati. Jednostavno nisam mogao to učiniti.

A ona je bila tamo i dalje je hodala. U čemu je bila stvar? Ona nije bila licemer. Nije pokušavala nešto glumiti. Bila je majka. Bilo joj je urođeno biti majkom. Tražila je svoje mladunče. O. Tražila je to mladunče.

Nakon nekog vremena kada se cev pojavila iznad grmlja, srna ga je videla. Pa, obično skoče i brzo potrče. Pa, tako brzo nestanu. Ali ne i ona. Videla je lovca. Bila je prestravljena, kako mi to kažemo, gledala je. Videla je lovca, ali stisnula je usta dva ili tri puta, podigla svoju glavu. Naravno da nas je mogla namirisati da stojimo tamo. Gledala je.

Ali u čemu je bila stvar? Njeno je mladunče bilo negde u nevolji: majčinski instinkt. Znala je da je to smrt. Znala je da će umreti, ali nije marila. U njoj je bilo nešto, majčinska ljubav, vodila ju je do tog mladunčeta. “Gde je? Gde je moje mladunče? U nevolji je.”

Nisam mogao više gledati. Jednostavno nisam mogao, mislio sam: “To odano srce te dragocene majke. Bert, kako to možeš učiniti? Okrutan si, ti si - ti si zao da tako nešto učiniš.” I video sam kako se tako podiže i okrenuo sam leđa.

Molio sam se u svom srcu. Rekao sam: “Nebeski Oče, nemoj mu dopustiti da to učini. Kako može podneti da vidi tu dragocenu majku koja pokušava pronaći svoje mladunče i zatim je tako prevariti i prostreliti njeno dragoceno odano majčino srce pravo iz nje?” Rekao sam: “Kako može to učiniti, Gospode?”

Čekao sam. Puška nije opalila. Čekao sam malo duže. Nije opalila. Pomislio sam: “Šta se događa?” Pogledao sam nazad, a cev puške je išla ovako. Pogledao sam okolo.

On je podigao pogled, a velike, ogromne suze tekle su iz njegovih očiju. Bacio je pušku dole na nanos. Rekao je: “Billy, dosta mi je toga. Vodi me tom Isusu kojeg znaš.”

Upravo tamo na tom snežnom nanosu doveo sam tog okrutnog lovca (Šta je to bilo?) Gospodu Isusu Hristu. Zašto? Video je nešto stvarno. Video je nešto što nije bilo lažno. Video je nešto što je bilo izvorno, rođeno iskustvo, majku.

Ne biste li hteli biti takav hrišćanin? Ne biste li hteli da vas Bog učini hrišćaninom, hrišćaninom koliko i tu majku, tu srnu koja je bila majka? Pognimo svoje glave na trenutak i zamolimo Ga da to učini.

Naš nebeski Oče, jednostavna mala priča o - o kraljici juga koja je videla nešto stvarno po Božijem daru... I te crkve tamo gore u Novoj Engleskoj, oni - oni nemaju ništa nego samo crkvu i tako dalje. Taj lovac je bio... Ti ga znaš, Gospode, sada dragoceni brat, đakon u crkvi. Ali nikada nije video ništa stvarno.

Gospode, Ti si rekao ako oni ućute, kamenje će povikati. Nešto mora povikati: “Postoji živi Bog.” Prvi put kada je taj čovek video nešto što je bilo stvarno, tada je znao da postoji živi Bog. Upotrebio si srnu da bi učinio čudo i doveo okrutnog grešnika Sebi jer je majka srna prikazala stvarnost majčinstva.

Bože, učini svakog muškarca i ženu ovde večeras takvim hrišćaninom, koji mogu prikazati takvu ljubav u svojim srcima, da budu takvi hrišćani, žive takvim neokaljanim životom od sveta da njihovi komšije znaju da su pravi hrišćani te požele biti poput njih.

Ti si rekao u Svom Evanđelju: “Vi ste so zemlje. Ali ako je so izgubila ukus...” Gospode, to je ono što se događa s našim denominacijama. Izgubili su svoj ukus. Povlače granice i ne dozvoljavaju nikome da izađe ili uđe. Oče, molim večeras. Znamo da so ima ukus kada dođe u doticaj. Molim, Bože, da ova mala crkva i ovi ljudi postanu tako slani od ljubavi Božije da dođu u doticaj sa svakim grešnikom kojim mogu, s takvim životom; ako ne mogu propovedati propoved neka je žive, pokažu ljubav prema Bogu kao što je ta majka srna pokazala za svoje mladunče.

Oni čekaju, Oče. Primi ih u Svoje Kraljevstvo. Neka oni ove večeri... Oni koji su podigli svoje ruke, neka postanu Tvoje sluge večeras. Neka bi im pokazao u sledećih nekoliko minuta da si živ, a ne mrtav. Ti si živ zauvek.

Rekao si: “Ja sam Onaj koji bejah mrtav, i ponovo živ, i živ zauvek. I jer ja živim i vi ćete živeti. Onaj ko sluša Moje Reči i veruje Onome koji Me poslao ima život večni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u Život.” Oče, molim te da učiniš vernicima večeras sve njih. Ako je iko od njih ovde nevernik, neka odu verujući.

I sada, Bože, služba je u Tvojim rukama, Gospode. Toliko daleko mogu ići ili bilo koji drugi čovek. Ali kada odemo odavde večeras, molim da ljudi kada napuste ovaj auditorijum kažu poput onih koji su dolazili iz Emausa: “Nisu li gorela srca u nama?” Hodao si s njima celi dan, ipak Te nisu prepoznali. Ali kada si s njima ušao u sobu i zatim učinio nešto upravo onako kao što si učinio pre Svog raspeća, onda su znali da si ustao od mrtvih.

Sada, Gospode, dođi ponovo večeras. Zatvorili smo se večeras ovde u ovom svratištu, u ovoj maloj kasarni. Sada dođi i učini nešto večeras. Pokaži Svoj znak Mesije da si Ti znak Mesije, a ovo je zao i preljubnički naraštaj, a Ti si isti juče, danas i zauvek, da je ovo kao što je bilo u danima Lota kada si sedeo leđima okrenutim prema šatoru i rekao: “Zašto se Sara nasmejala u šatoru?”, i rekao si Abrahamu da je ime njegove žene bilo Sara. Obećao si da ćeš to učiniti, Gospode. Ispuni to.

Onda kada odemo odavde večeras, otići ćemo našim raznim domovima govoreći: “Nisu li gorela naša srca u nama dok nam je On govorio putem?” Jer to molimo u Njegovo Ime i za Njegovu slavu, u Ime Isusa Hrista. Amen.

Sada ću moliti za bolesne. (Izvinjavam se, Paule.) Moliću za bolesne. Ja nemam obrazovanje. Nemam nikakve moći. Ja sam vaš brat. Nadam se da to razumete. Poslan sam vam od vašeg Spasitelja i mog Spasitelja, vašeg Boga i mog Boga.

Dakle, jednom je David, pastir, pasao ovce svoga oca. I pokušaću zauzeti Davidovo mesto. Slušajte pažljivo. Pokušaću zauzeti Davidovo mesto večeras. Ja pasem ovce moga Oca. I jednoga je dana došao medved i uzeo ovcu. A David nije bio vičan maču niti koplju. Jedino šta je imao bila je mala praćka. Ali imao je Božiju milost u svom srcu. Lav je došao i uzeo jednu. Otišao je za njim, uhvatio ga, ubio ga, vratio ovcu nazad.

Ja nemam nikakav lek. Nisam doktor. Ne bih mogao biti hirurg. Ne znam kako koristiti skalpel. Ne znam ništa o tome. Ali postoji jedna stvar koju imam: to je mala praćka molitve. Jednostavno je. Ali jednoga je dana došao rak i uzeo jednu od ovaca mog Oca. Otišao sam za njim. Vratio sam ovcu nazad. Molitva vere ju je spasila.

Dolazim po vas večeras s praćkom molitve. Želim vratiti Očeve ovce nazad. Molite za mene sada dok pozivamo molitveni red.

Svi vi Davidi koji ste ovde, pomozite mi. Očeve ovce su uhvaćene od strane neprijatelja. Vratimo ih ponovo ka zdravlju večeras. Otac nam je rekao da to možemo učiniti; ako zatražimo nešto u Njegove Ime, On će to učiniti. “Recite ovoj gori: 'Pomakni se', i ne sumnjajte, vi možete imati to što ste rekli.”

Odakle smo pozvali te molitvene kartice? Šta smo imali? Huh? 1. Prozivali smo od broja 1 prošli veče, zar ne? [Brat Branham razgovara s nekim. - Urednik] Šta? Trebate podeliti još nekoliko? Šta je bilo? B? Molitvena kartica B. Koliko smo imali sinoć? Osamnaest, osamnaest? Ne treba puno. Dakle, oni koji su tamo bez molitvenih kartica, to je savršeno u redu. Verujte svim svojim srcem.

Videli ste sinoć, bilo ih je više u slušateljstvu nego što ih je bilo ovde na bini. Ipak pozovimo nekoliko od tih kartica upravo sada. Počnimo od, recimo... Koliko smo imali sinoć? Petnaest ili osamnaest? Počnimo od 85 večeras, molitvena kartica B-85. Ko ima 85? Razumete? Molitvena kartica B-85? [Neko razgovara s bratom Branhamom. - Urednik] Gde? O, oprostite. 85, dođite na ovu stranu, gospodine, ko god jeste. 86, da li biste podigli svoju ruku brzo? 87, ovde. 87? Ko ima 87? Ova gospođa ovde, vi imate 87? Ovde, gospođo. 88? 89? Nisam video 89. Da li biste podigli svoju ruku? Pogledajte ljude u invalidskim kolicima, vidite gde su. 89? Neka... Pogledajte. Jeste li pogledali tu karticu? 89? Ko ima molitvenu karticu 89? 85, 86, 87, 88, 89?

Dakle, ne uzimajte karticu ako ne nameravate doći na binu. Vidite, kada pozovem od negde, onda niko ne odgovara... Onda neka neko drugi uzme karticu ko će doći. 89, 90? Ko ima molitvenu karticu 90? U redu. 91? U redu. 92, 93, 94, 94? Nisam video. Pogledajte…

Neko ovde, ove - ove dve žene koje sede ovde u invalidskim kolicima ne mogu ustati. Ako su im kartice prozvane, prenećemo ih ovamo. Razumete? 91, 2, 3, 4, 5, 85 do 95, 95 do 100 molitvene kartice B. Hoćete li doći? 90? 80 - 85 do 100, oni koji imaju te kartice. Ostali samo zadržite svoje kartice. Mi ćemo - ubrzo ćemo doći do njih. 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 100.

Dakle, dok okupimo njih nekoliko s kojima ćemo početi ovde... Možda ne dođemo do jednog ili dvoje njih. Ne znam. Zavisi o tome šta Duh Sveti kaže...

Koliko vas je ovde u slušateljstvu koji nemate molitvenu karticu, a ipak želite - bolesni ste i želite da vas Bog isceli? Podignite svoju ruku. U redu. Dakle, ne znam vas. Ali ako samo gledate ovamo i verujete... Koliko vas nikad nije bilo ni na jednom od mojih skupova ranije? Da vidimo vaše ruke. Neka vas Gospod blagoslovi. Drago nam je da vas imamo večeras.

Sada zapamtite, ja ne tvrdim da sam iscelitelj. Verujem da postoji samo jedan Iscelitelj: to je Bog. I verujem da je On već učinio sve za vas što je mogao učiniti. Sada je sledeće vaš red da prihvatite ono što je On učinio za vas.

Ali da On stoji ovde večeras odeven u ovo odelo, On ne bi mogao učiniti za vas ništa više nego što čini - što će učiniti upravo ovde sada. Je li to tačno? Dakle, u Bibliji... Koliko vas veruje da je Isus Veliki Sveštenik? Koliko vas zna da Biblija kaže da je On upravo sada Veliki Sveštenik koji stoji s desna Veličanstvu u visinama posredujući za nas? Je li to tačno?

Koliko vas zna da Poslanica Jevrejima 13:8 kaže: “Isus Hrist je isti juče, danas i zauvek.” Pa, ako je On isti Veliki Sveštenik kakav je bio juče i taj Veliki Sveštenik sedi u visinama... On je Veliki Sveštenik sada koji sedi u visinama, koji može saosećati s našim slabostima. Koliko vas zna da Biblija to kaže, da Ga se može dotaknuti?

Dakle, kako ćete Ga dotaknuti ako sedi u visinama? Na isti način na koji Ga je žena dotaknula tamo pre? Nije to bio njen prst na Njegovoj haljini. On to nije osetio. Nego, bila je to njena vera. Mnogi su Ga tako dotaknuli. Ali On je rekao: “Tvoja te vera spasila.” Dakle, ona Ga je dotaknula i On se okrenuo i nije znao ko je to učinio. Je li to tačno? Pogledao je sve uokolo. Rekao je: “Ko me je dotaknuo?”

I Petar se zaista rasrdio na Njega i rekao: “Pa, Gospode...” Ukorio Ga je, drugim rečima rekao, rekao: “O čemu zapravo govoriš? Zašto tako nešto govoriš? Svi Te tapšu po leđima.”

Rekao je: “Da, ali ovo je drugačiji dodir. Osetio sam da slabim.” Sila (to je snaga) Ga je napustila.

Gledao je svuda po slušateljstvu i našao malu ženu tamo napolju te joj rekao da je imala krvarenje i da ju je njena vera spasila. Je li to tačno? Dakle, On nikada nije rekao da je On to učinio. Rekao je da je njena vera u Njega to učinila.

Pa, sada, ako je On isti Veliki Sveštenik večeras, isti kao što je bio kada je bio ovde na zemlji, a On... Biblija kaže da je On Veliki Sveštenik koji može saosećati s našim slabostima. Ako Ga dotaknete, zar On neće učiniti isto kao što je učinio njima? Ne bi mogao delovati drugačije i biti isti Veliki Sveštenik. Koliko vas zna da je to istina?

U redu. Onda verom gledajte gore i recite: “Gospode Isuse, Ti si moj Velik Sveštenik. Dopusti mi da Te dotaknem svojom slabošću. Smiluj mi se. Neka brat Branham pozove sada. Znam da je on samo čovek. Ali Ti si i dalje Veliki Sveštenik i sada Te želim dotaknuti. I progovori kroz Njega i pozovi me baš kao što si učinio - učinio toj ženi.”

To će ukloniti svaku sumnju iz vašeg srca, zar ne? O, nije li to predivno? Ne neki drevni, istorijski Bog, nego Bog upravo sada. Koliko vas zna da je sam Isus Hrist rekao da On ne čini ništa dok Mu Bog prvo ne pokaže viziju šta da radi? Sveti Jovan 5:19: “Zaista, zaista, kažem vam (reč 'zaista' znači 'apsolutno'), kažem vam: Sin (to je Njegovo telo, telo) sam od Sebe ne može činiti ništa, nego ono što vidi da čini Otac, to jednako i Sin čini.” Je li to tačno? Onda On nikada nije učinio ni jedno čudo dok nije video viziju da je to učinjeno. Je li to tačno? Ako nije, rekao je nešto pogrešno. A On nije mogao reći ništa pogrešno jer je bio Bog. Razumete? Tako je moralo biti.

Sada želim da se samo utišate koliko god je moguće i budite zaista u poštovanju, posmatrajte, molite. Dakle, ponekad kada se ovo pomazanje spusti... Ne kažem da hoće. Ako ne, onda jedino što mogu učiniti je predati Bogu, napustiti binu. To je sve što mogu učiniti. Ali ako On dođe i učini iste stvari ovde te dokaže da je On i dalje Mesija paganima na kraju našeg doba kao što je bio Jevrejima i Samarijancima, hoćete li vi ljudi doći i primiti Ga kao Spasitelja i Iscelitelja? Hoćete li to učiniti i verovati to?

Sada, koliko znam, u ovom celom slušateljstvu ne vidim ni jednu osobu koju znam. Na bini, toliko je daleko... Upoznao sam se s ovim malim propovednikom otkako sam ovde, našim malim bratom ovde. Moj sin i moji momci koji snimaju kasete ovde su jedini koje ja - ja znam.

Verujem da znam ovog brata. Ne mogu ga se setiti. Verujem da si negde odozdo iz Louisiane. Nisam li ponekad lovio patke s tobom ili otišao onamo u tvoju kuću ili tako nešto? Imali smo skup dole u... Kako se zvalo to mesto? DeQuincy... Bennett. O! Izvinjavam se. Moram se rukovati s tobom. Bog te blagoslovio. Nisam te video već dugo vremena. Pa, nisi se promenio. Ja sam ostario. Vidiš, morao sam raditi možda. [Brat kaže: “Želimo da se vratite.” - Urednik] Hvala ti, brate Bennett. Tako ljubazno.

U molitvenom redu: jesam li stranac svima vama? Ne znam vas? Ako je tako, podignite svoje ruke ako ja - ako sam vam stranac. U redu. Svima onamo kojima sam stranac, a znate da vas ne poznajem, podignite svoju ruku. Razumete? Dakle, evo nas.

Je li On i dalje Isus ili nije? Ako jeste... Ako On održi Svoju Reč, On je i dalje Bog. Ako od toga nema nikakve koristi, onda, ako ova Biblija ovde... Ako Bog neće održati Svoje obećanje, onda On nije Bog. Ako održi Svoje obećanje, On je Bog.

I sada, kada je On bio ovde na zemlji, setite se šta je učinio: pokazao im je Svoj znak Mesije. I svi vi čitaoci Biblije znate ovo: da je znak Mesije bio znak proroka. Svi koji to znaju, podignite svoju ruku, čitaoci Biblije. Naravno: “Gospod, Bog tvoj, podići će proroka poput mene.”

Ali Jevreji nisu mogli odgovoriti, zato su rekli da On to čini... On je vračar, Belzebub, mentalnom telepatijom ili nešto. A istu stvar čine i danas. Ali to ne zaustavlja Boga. On svejedno nastavlja pravo, svejedno samo nastavlja. Neko će verovati.

Dakle, da mogu isceliti bilo koga od vas ljudi ovde, ja bih to učinio. Ali ne mogu to učiniti. Isus ne bi mogao to učiniti da stoji upravo ovde. Ako biste došli k Njemu, a On da stoji ovde u ovom odelu koje mi je dao, rekli biste: “Gospode, bolestan sam. Želim da me isceliš”, pretpostavljam da bi rekao nešto ovako: “Dete Moje, zar ne veruješ da sam to učinio? Zar nisam bio ranjen za tvoje prestupe, satrt zbog tvojih opačina? Mojim modricama bili ste isceljeni. Zar ne verujete to? Ja sam to već učinio.”

Pa, dakle, šta je On rekao tamo nazad? “Mogu, ako veruješ.” Pa, to je već učinjeno sada, zato samo morate verovati. To je sve. Dakle, jedino što bi On mogao učiniti bilo bi nešto da vam pokaže da On jeste Mesija.

Dakle, Njegovo telo večeras sedi na prestolu Božijem. Verujemo to, zar ne? Jednoga dana On će se vratiti na zemlju u Milenijumu te sesti na Davidov presto. Tako je. Ali On večeras sedi na prestolu Božijem u slavi, večno živ da posreduje. Ali Njegov Duh se vratio ovde u crkvu i Njegov Duh čini istu stvar...

Kao što sam rekao ovog jutra, ako je prva grana trsa donela Pentakostalnu crkvu, svaka prava grana iz tog trsa će doneti još jednu Pentakostalnu crkvu. Ali mi imamo mnogo nakalemljenih grana i one donose po svojoj vrsti. Imamo metodističku granu nakalemljenu u njega, baptističku granu, pentakostalnu granu, svaku drugu vrstu grane. One donose svoj vlastiti plod.

Vi možete uzeti drvo narandže i staviti u njega grejpfrut. Živeće od života tog drveta, ali rađaće grejpfrut. Stavite limun u njega, rađaće limun, ne narandžu, a ipak živi od života narandže. Vidite, svaki plod citrusa...

Svaka crkva koja tvrdi da je hrišćanska buja od slave i hvale Hristove. Ali ne može doneti plod. Neće doneti Hristov život dok sam Hrist ne potera tu granu. Onda će - iza toga će napisati još jedna Dela apostolska (tako je), jer to su dela Duha Svetoga u crkvi. Razumete? Tako je i večeras, Isus Hrist isti juče, danas i zauvek.

Pomolimo se sada i svi budite zaista tihi. Nemojte se pomerati. Sedite mirno na svojim stolicama ili svojim sedištima, klupi. Gde god je to, samo sedite zaista mirno neko vreme. Budite u poštovanju.

Oče, ovo je velika izjava, ali ovde ih je večeras nešto više od stotinu, nekoliko ljudi evo sedi ovde, zamolio sam Te da dođeš bilo da ih je na desetke hiljada, da, stotine hiljada. Još nas nikad nisi izneverio.

Moji dani blede sada, Gospode. Ja sam... Jednoga ću dana morati zatvoriti ovu Bibliju poslednji put. Ako trebam otići večeras, Ti si dokazao da je svedočanstvo istinito. Otkako sam bio mali dečak rekao sam im da sam video Svetlo. Bilo je jantarno, poput Stuba. Dopustio si da nauka širom sveta uslika tu sliku i istraži je. Mnogo puta si došao, a sada je to u Kodac hrome boji. Dopustio si da se to fotografiše pre nekoliko nedelja u Nemačkoj, Švajcarskoj, širom sveta, fotoaparatima nacija. Ako umrem, mehanički fotoaparat govori da sam im rekao istinu. Tvoja sama prisutnost pokazuje da to jeste istina. Tvoja Biblija tvrdi da je istina. Oče, neka ljudi to veruju kao istinu i prime Te večeras kao svog Iscelitelja, kao svog Spasitelja, kao svog Kralja, kao svog Gospoda. Gospodari da bi upravljao, vladao u njihovim životima. Daruj to, Gospode.

Sada, sa sobom i ovom crkvom, predajem sve u Tvoje ruke, da bi Ti mogao učiniti nešto večeras da bi pokazao ovim ljudima da si Ti i dalje Bog-prorok. Ti si i dalje Bog. Jednostavno si... Oni... Umro si da bi uklonio greh, ali treći dan si uskrsnuo. Rekao si: “Ja imam vlast položiti Svoj život i Ja imam vlast uzeti ga.” Niko Ti ga nije oduzeo i niko ga nije uskrsnuo. Ti si položio Sebe samoga, uskrsnuo Sebe samoga.

Biblija kaže da Ga je Bog uskrsnuo i to je istina. Oče, Ti si živ zauvek, živiš u srcima Svojih ljudi s obećanjem: “Činiće dela koja Ja činim.” Citiram to, Gospode, jer Ti si veran Svojoj Reči. I rekao si: “Kao što je bilo u dane Sodome, tako će biti i baš u dolasku Sina čovečijeg.”

I sećamo se kada su ovi znaci bili učinjeni u Sodomi, bilo je vrlo kratko vreme dok se oganj nije spustio i spalio Sodomu. Iščekujemo to svakog trenutka, Gospode. Vidimo da se znak pojavljuje. Vidimo svet u stanju Sodome, manifestovana Božija obećanja. Hoćeš li to učiniti još jednom večeras, Gospode, na čast i slavu Onome koji je poučavao Reč? Molimo u Ime Isusa Hrista, za Božiju slavu. Amen.

Sada, bez obzira šta se događa, budite u poštovanju. Ne mislim da ne možete slaviti Boga, nego pristupite Bogu tiho, razumno, predivno. I onda kada vidite da Bog čini nešto, naravno, On želi da Ga proslavljate. Ali dođite u poštovanju.

Dakle, kada vi ljudi dođete u red, dođete ovde, ili tamo napolju, budite oprezni. Ja posmatram. Nemam kontrolu nad Njim. Ne kontrolišem Ga, On kontroliše mene, samo mogu reći ono što mi kaže. Samo mogu reći gde se nalazi. Posmatram Ga. Gde god se nalazi, tamo Ga posmatram i vidim šta radi.

Dakle, prvu osobu koju smo imali sinoć na bini verujem da je bila žena. Je li to tačno? Je li ovo muškarac? U redu. Večeras je prvi muškarac. Dakle, videli smo sinoć kada je žena došla Gospodu Isusu, otišla je do bunara da uzme nešto vode. Isus je malo razgovarao s njom i - i direktno joj otkrio njen problem. I rekao je: “Idi, pozovi svoga muža.”

Odgovorila je: “Nemam nikakvog muža.”

Rekao je: “To je tačno. Imala si ih pet. A ovaj s kojim sada živiš nije tvoj.”

Rekla je: “Gospodine, vidim da si prorok.”

Dakle, veliki rabini i učitelji i crkveni ljudi su rekli: “On je đavo.” Jeste li znali da je đavo bio taj koji je izjavio da je On Sin Božiji, a propovednici su izjavili da je On đavo. To je bio jedini put kada je đavo bio u pravu.

Pogledajte kako Pavle i Sila silaze, a ta mala vračara sedi tamo. I ta mala vračara je rekla: “Ovo su Božiji ljudi koji nam navešćuju put Života.”

Propovednici su rekli: “Oni su cirkusanti. Izokrenuli su svet naopačke. Oni su varalice.” Razumete?

Vidite da je đavo znao više o Bogu nego što su oni znali. Tako je. Dakle, ali nije to tako s mojom braćom u ovim danima. Ovi su muškarci... Razmišljao sam o propovednicima ovde. Oni ne bi sedeli ovde da to veruju. Bili bi otišli. Oni sede ovde jer veruju to, propovedali su o tome. Verovali su to. Stajali su na uglovima ulica. Vikali su, preklinjali. Hvala Bogu što živimo da bi videli dane u kojima On ispunjava Svoje obećanje. Vaši pastori, trebali biste biti ponosni na njih. Ja jesam i znam da je On takođe - Božiji ljudi.

Dakle, ovaj čovek koji stoji ispred mene, ne znam tog čoveka. Mnogo je mlađi od mene, nikada ga nisam video u svom životu, koliko znam. Ali on stoji ovde s nekom svrhom. Dakle, može biti da je možda oženjen čovek koji ima porodične probleme u svom domu. Možda je bolestan. Možda stoji zbog nekog drugog, možda su finansijske potrebe. Ne znam zbog čega je ovde. Nemam nikakvu predstavu. Nikada ga nisam video u svom životu, ali on tamo stoji.

Dakle, šta ako je bolestan? Pa, ako je bolestan, ne bih ga mogao isceliti. Ali jedino… Da Isus stoji ovde, On ga ne bi mogao isceliti. Koliko vas to zna? On je već to učinio. Razumete? Ali jedino šta bi Isus mogao učiniti bilo bi da mu obznani da je On još uvek Isus koji je dao obećanje (Je li to tačno?), koji je izvršio to delo.

Zato dakle, ako bi taj čovek to verovao, bio bi isceljen. Ako bi to bili finansijski problemi, on bi znao da je Bog zainteresovan za njegov slučaj jer se to pojavilo pred Njim, ne pred čovekom, nego pred Bogom. Dakle, ako Duh Sveti... Ovaj čovek je podigao svoju ruku da ga ne poznajem. I on… Ne poznajem ga i on ne poznaje mene. Ako Duh Sveti učini nešto za njega sada...

Dakle, da priđem i kažem: “Gospodine, jeste li bolesni?”, on bi rekao, “Da, gospodine, jesam.”

“Bog me poslao s darom isceljenja. Verujete li to?”

“Da, gospodine, verujem.”

Polažem svoje ruke na njega: “Idi, ozdravi u Isusovo Ime.” Verujem da će ozdraviti. Naravno. Verujem da Bog ima darove koji deluju svuda po celoj crkvi. Verujem to.

Verujem da su darovi isceljenja u crkvi. Čak ne mora biti propovednik. Ako ste samo laički član, ko god, i osećate se vođenim da idete moliti se za nekoga, idite i učinite to. To je dar isceljenja koji deluje u vama.

Ali sada, on bi - on bi mogao pomalo sumnjati u to. Ali šta ako Duh Sveti dođe te mu kaže nešto što je bio, nešto što nije trebao učiniti, ili nešto što je učinio, ili nešto što je trebao učiniti, a nije? Kaže mu nešto što nije u redu s njim ili mu kaže šta je bilo. Ako On zna šta je bilo, onda On sigurno zna i ono šta će biti. Je li to tačno?

Dakle, ako On učini tako nešto, svi ovde će morati znati da to dolazi od sile. Hoćete li verovati da je to obećanje koje sam vam pročitao večeras te vam propovedao iz Biblije, da je to Isus Hrist, Sin Božiji?

U redu. Sada samo u poštovanju koliko možete biti, jer vidite... Neka svi budu baš tako u poštovanju. Nemojte se pomerati jer hvatam vaš duh. Razumete? I ja - želim znati... Samo budite u iskrenoj molitvi.

Dakle, ovo je nepogrešivo kao što je Bog nepogrešiv... Nemam načina da znam ovog čoveka. Došao je ovamo i oni su podelili molitvene kartice. Došli su ovde i izmešali veliku gomilu molitvenih kartica i počeli ih deliti. To pokazuje da mladić koji ih je podelio nije mogao reći: “Ako mi daš pet dolara, staviću te u red.” Oni to ne znaju jer izmešali su kartice upravo pred vama. Samo vam daju koju želite.

Jedan može dobiti broj 1, drugi dobiti broj 15, sledeći dobiti 95. I zatim, potom kada dođu, niko ne zna odakle ćemo ih uopšte pozvati dok ne dođem ovde. Tada me Gospod svuda vodi i samo pozovem odande. Ponekad pozovem nekoliko odavde, i neke odavde odnazad, neke odavde preko. Koliko vas je videlo da je to učinjeno - uokolo, i uokolo, uokolo, svuda. Tako da evo stojimo ovde, a vi tamo napolju bez svoje kartice...

Sada, gospodine, samo želim razgovarati s vama trenutak. Naravno, stojite ovde, srce vapi: “Isuse”, podižete svoju ruku, naravno, da bi mi dali do znanja da ste hrišćanin. Ili biste mogli samo imitirati to (Razumete?), samo se ponašati kao da jeste. Ako to - ako jeste, posmatrajte šta se događa. Dakle, oni su se ušunjali u red mnogo puta. Iznosili su ih napolje i sve ostalo.

Dakle, ako mi Gospod Bog kaže nešto o vama (ovom slušateljstvu koje čeka), nešto zbog čega ste ovde, šta je razlog da stojite ovde na bini, mogli biste biti sudija je li to istina ili ne. Hoćete li? Vi ćete znati je li to istina. I ako je istina, bićete voljni reći da je to istina. Ako je pogrešno, recite da je pogrešno. To je sve.

Došli ste meni da se molim za vas radi stanja vašeg tela, a to stanje je izraslina. Na vašem je boku. Verujete li to? Dakle, čini se da on ima dobar kontakt s Bogom upravo sada, tako da kritičari ili neki koji bi možda mogli stajati u blizini mogu znati da nisu samo to pretpostavljali.

Dakle, upravo sada ne znam šta sam mu rekao. Jedini način na koji znam je ovaj uređaj za snimanje koji se nalazi ovde. Onda se vrati kaseta. Sledeći dan će mi je pustiti. To je poput sna. Dakle, to nisam bio ja. Ne znam ništa o čoveku (Razumete?), kao što ni ovaj mikrofon ne zna govoriti. Mora biti nešto živo što govori u njega. Ne znam čoveka, zato to mora Bog koji govori unutra.

Sada, samo ću uzeti vremena... Ako upravo zadržim nekoga ovde neko vreme, samo tako da biste znali (Razumete?), to bi trebalo biti dovoljno za sve. Sada samo trenutak, gospodine. Samo želim doći u doticaj s vašim duhom. To je isto ono što je učinio naš Gospod kada je razgovarao sa ženom na studencu, rekao je: “Donesi mi piti”, razumete. On je samo pokušao kont... Otac Ga je poslao tamo gore.

On je morao proći kroz Samariju, ali kada je stigao tamo, izašla je žena. Tako da je morao razgovarati s njom, doći u doticaj s njenim duhom. To je isto ono što činim upravo sada. Da, vidim to. To je izraslina na vašem desnom boku. Imate jednu i na svojoj ruci. Tako je. Samo su tri osobe u svetu znale za to, to je on i njegova sestra. Ali postoji Onaj odozgo koji je znao za to.

Sada razgovarajmo s Njim trenutak. Molili ste se i za nekog drugog: dete, problem s krajnicima, sedi upravo tamo. Biće dobro...?... Verujete li? Verujete li da Bog zna ko ste? Gospodin Morrison, Jack, idite kući i budite isceljeni.

“Ako možeš verovati, sve je moguće onima koji veruju.”

Dakle, da vam ne kažem ni jednu reč i samo molim za vas, verujete li da je pomazanje ovde na bini? Da li biste to verovali? Šta da vam kažem da ste bili isceljeni pre nego što ste došli ovamo, da li biste to verovali? Pa, šta mislite o svom unuku? Mislite li da će i on ozdraviti? U redu. Idite napred i verujte to. Stavite tu maramicu na njega. Verujete li? Imajte veru.

Vi ste samo dete za mene, mlada žena. Ne znam vas, ali ovde je ista slika kao u svetom Jovanu, u 14. glavi: žena i muškarac. Lepa mlada žena stoji ovde, izgleda zdravo koliko može biti. Ne znam ništa o njoj, nikad je nisam video u svom životu. Mi smo stranci jedan drugome, zar ne, gospođo? Sigurno jesmo.

Ako Bog je Božija Reč, koji je Hrist postao telom, i ako On može postati stvaran u našem telu koje je posvetio Svojom vlastitom Krvlju šaljući Svoga Duha Svetoga u šator... Bog je bio u Hristu. Bog je sišao i sagradio Svoj - načinio šator poput čoveka. Promenio je Svoje obličje i postao čovekom, Bog je postao, da bi mogao posvetiti crkvu u kojoj bi mogao živeti; i dve hiljade godina činio je Svoja čuda te je dokazao da On jeste isti Bog koji živi u Svojim ljudima: Bog koji prebiva u čoveku.

Ako mi Bog otkrije Svojim Duhom šta je vaš problem, hoćete li mi verovati da sam Njegov prorok ili Njegov sluga? Verujete li to? Da li biste prihvatili da je to od Boga? Onda ćete grliti to dete koje želite, za koje se molite. Idite, verujte to. Dajem vam to dete u Ime Isusa Hrista. Idite kući, primite to. Nemojte sumnjati. Želeli ste to već neko vreme. U redu. Idite verujući.

Ako možeš verovati. Verujete li?

U redu, gospođo. Ne znam vas. Samo trenutak. Vi ste... Počinje u zgradi sada. Pokrenuo se i napustio binu, otišao je u zgradu. Neko Ga je dotaknuo sigurno kao što stojim ovde.

Ovde stoji mlađa žena. Ne mogu je pronaći. Vidim je: ima problem s vratom, artritis kičme. Verujete li svim svojim srcem? Isus Hrist će vas ozdraviti. Prihvatite to, verujte to, mlada dama koja sedi ovde s naočarima, tamne kose. Ustanite. Dajem vam vaše isceljenje u Ime Isusa Hrista.

Šta je ona dotaknula? Pitajte gospođu. Ne znam vas, zar ne, gospođo? Ne znam vas, zar ne? Ne. Ako vas ne znam, podignite svoju ruku, mahnite svojom rukom. Ako je to bio vaš problem, šta vam je On rekao, mahnite svojom rukom. Sada ste isceljeni.

Šta je ona dotaknula? Oko devet metara je od mene. Dotaknula je Velikog Sveštenika i On je delovao baš kao što je delovao na početku. Dakle, to je isti Isus, isti juče, danas i zauvek. Imajte veru. Nemojte sumnjati.

Neki od vas ostalih, izazivam vašu veru da biste verovali, ne meni, verujte Božiju Reč. Verujte da sam vam rekao istinu. Izazivam vašu veru da biste - da biste verovali to. Odmah iza nje, vi jeste, zar ne, gospođo? Sedite odmah iza nje, sedite tamo s visokim krvnim pritiskom, ustanite na noge. Ako je to istina, podignite svoju ruku. Ako vas ne znam, podignite svoju drugu ruku. Dajem vam vaše isceljenje u Ime Isusa Hrista. Dotaknuli ste Ga. On sigurno zna o vama. Idite kući i budite isceljeni. Imajte veru u Boga. Nemojte sumnjati. Verujete li svim svojim srcem?

Nešto je neobično u vezi nje... Ne znam vas, Bog vas zna. Verujete li da će vas Bog isceliti i ozdravite? Niste odavde. Iz mesta ste koje se zove Huntington. Vaše ime je gospođa Day. Molite se za brata, brat je u bolnici u Galvestonu i on je narkoman. Idite, verujte. Nemojte sumnjati. Isus Hrist vas oslobađa. U Ime Isusa Hrista. Imajte veru u Boga. Verujete li?

Šta da vam ne kažem ništa, samo položim ruke na vas, da li biste verovali, gospođo? Dođite ovde. Primite svoje isceljenje u Ime Isusa Hrista. Idite verujući.

Šta da vam kažem da će taj dijabetes nestati, da li biste to verovali? Idite, verujte. Nemojte sumnjati.

Kada ste malopre sedeli ovde dole (Razumete?), video sam da bolujete od problema sa srcem. Takođe nešto nije u redu s vašim leđima. Sada idite verujući i ozdravićete. Ako verujte svim svojim srcem.

Dođite, mlada gospođo. Verujete li da sam Njegov prorok? Mlada ste gospođa, ali imate ženski problem, iscedak. To je gnojna upala jajnika. Nemojte sumnjati, verujte. Idite, i to se nikada više neće dogoditi. Možete biti zdravi. Verujte svim svojim srcem.

Verujete li svim svojim srcem? Vidite, ako samo verujte sada, to upravo savršeno Duh Sveti deluje.

Šta da samo položim ruke na vas, da li biste mislili da ćete ozdraviti? Dođite. U Ime Isusa Hrista neka bi bila isceljena. Amen.

Dođite verujući. Da vam ne kažem ni jednu reč, da li biste verovali ako položim ruke na vas da ćete ozdraviti? Pa, dođite. I taj dijab… Pa, samo napred. Dijabetes će biti izlečen. Ozdravićete. Idite, verujte svim svojim srcem.

Verujete li svi svim svojim srcem? Verujte sada. Sada samo pogledajte. Dakle, šta je On rekao? Znate da negde ovde postoji neka vrsta pomazanja koja vas poznaje. Verujete li to?

Mala gospođa sedi gore, moli se, trese glavom, sa srčanim problemom. Zaustavite se, prestanite - prestanite se bojati. Verujte svim svojim srcem, ipak ćete ozdraviti. Bog će vas ozdraviti.

Ta gospođa sedi onamo i moli se za svog nespašenog sina. Verujte svim svojim srcem. Bog će se pobrinuti o tome za vas. Ne znam vas, zar ne, gospođo? Ne znam vas uopšte, ali to je ono za šta ste se molili. Kako sam znao za šta ste se molili? Bog koji čuje molitvu može odgovoriti na molitvu. Amen.

Verujete li svim svojim srcem? Imajte veru. Sada budite u poštovanju.

Dođite da položimo ruke na vas sada dok je pomazanje Duha Svetoga ovde. U Ime Gospoda Isusa, neka bi bila isceljena. Amen. Idite verujući.

Znate, zaista je vaša nervoza to učinila, načinila vaš želudac takvim. Dakle, samo ustanite večeras i recite: “Završila sam s tim. Verujem Bogu”, i zatim idite pojesti svoju večeru. Bićete dobro. Idite i verujte. U Ime Gospoda Isusa.

Neko bi mogao reći: “Ti si... ako si star, tvoje srce je ionako slabo.” Ali nije. Imate nervozno srce. Dugo vremena ste to imali. Idite i verujte svim svojim srcem i ono će ozdraviti, i otići ćete kući, ozdraviti...?... svim svojim srcem.

Ljubite li Gospoda? Nešto se dogodilo, ali ne mogu to naći. Jednostavno je… Sve mi postaje zamagljeno sada. Razumete? Koliko vas zna da vam vizije tako čine? Danijel je video jednu, mnogo je dana bio uznemiren u svojoj glavi. Koliko vas to zna? Razumete? Naravno. Jedna je žena dotaknula rub Učiteljeve haljine i On je rekao: “Sila je izašla iz Mene.”

U redu, sestro, dođite verujući sada. Nikad nećete biti hromi s tim. U Ime Isusa Hrista, neka bi bila isceljena. Verujte svim svojim srcem.

Verujete li svim svojim srcem, svi? Šta se može dogoditi upravo sada. Bilo šta se može dogoditi. Sigurno ste svesni da je nešto ovde. Bog kojemu služite upravo je s vama sada.

Vidim gospođu koja sedi ovde s podignutom glavom. Moli se. To Svetlo se nadvija upravo nad njom. Samo se bojim da neće to uhvatiti. Ima problema s crevima i problem s leđima. O Bože, nadam se da će ona, gospođa Dicklans, ustani i prihvati svoje isceljenje. U redu. Bog vas blagoslovio, gospođa u crvenom džemperu je ta.

Upravo ovde na kraju reda, tamo sede muškarac i žena. Žena je imala puno problema. Imala je otprilike desetak operacija, ima problem s jetrom. Njen suprug ima problema s arterijama.

Gospodine i gospođo Mane, verujte svim svojim srcem i idite kući te budite isceljeni. Isus Hrist vas ozdravlja.

Izazivam vas da gledate ovamo i verujete to. Molim vas da to verujete. Haleluja. Koliko vas veruje svim svojim srcem? O, grešni prijatelju, da li biste želeli primiti ovog Isusa? Vi koji ste podigli svoje ruke da ste grešnici, dođite ovde samo minutu. Dopustite mi da položim ruke na vas, hoćete li? Dođi odmah ovamo, grešni prijatelju. Dođite ovde. Pozivam vas Hristu. Dođite. Položimo ruke na vas. Ako Bog zna vaše srce, On želi da vam budu oprošteni vaši gresi.

Dođite odmah sada oko oltara ovde, hoćete li? Svaki grešnik u zgradi koji želi primiti Isusa kao svog Spasitelja, dođite upravo dole sada, svako, upravo dok Duh Sveti pomazuje. Pomaknite se dole. Tako je.

Neka dođe svaka duša grehom potlačena, postoji milost kod Gospoda. Hoćete li doći? Dođite odmah. To je baš u redu. Dođite, svaki grešnik koji ne zna Boga. Želite da vas se sad setimo u molitvi i želite da Bog spasi vašu dušu.

Dok je On ovde prisutan... Duh Sveti me je zaustavio baš tada, rekao je: “Pozovi. Imam decu koja čekaju tamo.” Isti Bog koji može nepogrešivo govoriti, zar ne može reći istu stvar? Sada je čas. Sada je vreme. Istupite, svako ko želi primiti Hrista kao Spasitelja, dođite oko oltara ovde samo trenutak. Hoćeš li to učiniti?

Neka dođe svaka duša grehom potlačena,

Postoji milost kod Gospoda,

I On će vam sigurno dati počinak,

Verujući Njegovu Reč.

Samo Mu verujte...

On vas poznaje. Dođite sada, hoćete li? Dođite i verujte Mu. Želite li biti poput te majke srne? Želite li pravo iskustvo s Bogom? Dođite Njemu. Dođite Gospodu Isusu koji vam može dati to iskustvo.

Crkveni člane, jesi li bio uznemiren? Dođite sada. Dođi, crkveni člane.

... On će vas spasiti sada.

Metodisti, baptisti, prezviterijanci, luterani, katolici, pentakostalci, koji niste sigurni u svoje iskustvo, hoćete li doći?

Ne molimo vas da se pridružite bilo kojoj crkvi. Samo vas molimo da dođete ovde i stojite za reč molitve. Želeli ste videti nešto stvarno. Šta je stvarnije od Isusa Hrista koji je ustao od mrtvih u zlom i preljubničkom naraštaju pokazujući Sebe da je ustao od mrtvih, kao što je Jona izašao iz utrobe kita. On živi zauvek. Zar nećete doći sada dok ponovo to pevamo?

Samo Mu verujte, samo Mu verujte,

Samo Mu verujte sada, (Vratite...?...)

On će vas spasiti, On će vas spasiti,

On će vas spasiti sada. (Brat prezviterijanac...)

Samo Mu verujte...

Svaki muškarac ili žena, koji nemaju Duha Svetog, neka ustanu na noge sada, oni koji žele Duha Svetoga.

O, On će vas spasiti, On će vas spasiti,

On će vas spasiti sada.

Želeo bih zamoliti braću propovednike ovde na bini, ako mogu i ako mogu sići ovamo k ovim pokajničkim grešnicima ovde, želeo bih da siđete. Želeli bismo položiti ruke na njih, moliti se s njima, izvesti ih, pozovite ih u svoje crkve gde god da jesu, neka budu članovi. Gledajte, prijatelji, vi koji stojite ovde, postoji samo jedna stvar... Dopustite mi da vam pokažem šta se dogodilo.

Isus je rekao: “Niko ne može doći k Meni, osim ako ga privuče Moj Otac.” Onda je Bog vas doveo ovde. Nije vas doveo ovde uzalud. Podigli ste se sa svog sedišta i došli. To je sve što možete učiniti da biste priznali. “Onaj ko Me prizna pred ljudima, njega ću Ja priznati pred Ocem Svojim i svetim anđelima.” To je On obećao. “Onaj ko u Mene veruje, ako i umre, živeće. Svako ko živi i veruje u Mene, neće umreti nikada.” Pitam vas sada dok poginjemo svoje glave za molitvu...

Koliko vas je ovde sada koji su još uvek bolesni i u potrebi? Podignite svoju ruke. Sada položite svoje ruke jedni na druge. Položite svoje...