CRKVA ZAVEDENA SVETOM

Isus Hrist, Njegov Sin, i dao nam sve besplatno u Hristu… Zahvalni smo Ti, Gospode, za privilegije koje su nam dane ovom velikom vrhovnom Žrtvom koju je Isus za nas dao na Golgoti, što nas je ona pomirila nazad u zajedništvo s Tobom i Tvoju naklonost, da možemo imati ovu utehu da znamo da je pisano: “Ako ostanete u Meni i reči Moje ostanu u vama, tražićete šta god hoćete i biće vam.” Sada, zahvalni smo za to i molimo da nam Ti daš vere da verujemo to sa svime što je u nama.

Sada, neka bi, Gospode, stavili na stranu svaku teškoću ovog dana, svaku brigu ovog života, svi, od domara do pastora, neka ne bi bilo ničega u našim umovima, već da čekamo, slušamo s poštovanjem da nam Sveti Duh govori, da bismo postigli nešto dobro, da bismo poznavali više Tebe, našim zajedničkim okupljanjem. Jer, Gospode, zaista, to je razlog zašto smo došli u ovom vrućem danu. Govori nam kroz Svoju živu Reč i neka bi se živa Reč nastanila u nama i prebivala u nama, da možemo biti oblikovani i formirani, ne za svet, već promenjeni obnavljanjem našeg duha u lik Sina Božijeg.

O, naša srca drhte kada pomislimo i radost preplavljuje naše duše znajući da se možemo nazivati sinovima i kćerima Božijim. I nalazimo se na samom rubu Njegovog drugog dolaska te sve nacije i kraljevstva drhte pod našim nogama, sve stvari sveta nestaju, ali znajući da će jednog dana On doći i uzeti nas u Kraljevstvo gde nikad neće biti kraja ili se ono nikad neće pomaknuti. I da pomislimo da smo mi sada podanici tog Kraljevstva Božijeg, o Bože, obreži danas naša srca i uši sa-sa Duhom Svetim, kroz pranje vodom Reči. Jer mi to molimo u Njegovo Ime i za Njegovu Slavu. Amen.

Želim pristupiti temi ovog jutra. Jer sam želeo pričati o nečemu malo drugačijem ako bi trebala biti služba isceljenja, ali proglasili smo da će molitvene kartice biti podeljene u osam, do osam i trideset ili devet sati. I ja samo… Billy je došao u kuću pre nekoliko minuta i rekao da ovde nije bilo gotovo nikog i zato nije podelio molitvene kartice. Zato… Pomislio sam da uzmem ovaj tekst za ispravljanje crkve. I želim govoriti na temu „Crkva zavedena svetom”. Želeo bih sada da pročitam iz Knjige o Sudijama 16. glavu, počevši sa 10. stihom.

I reče Dalila Samsonu: “Evo, prevario si me i napričao mi laži: reci mi, sada, molim te, čime te se može svezati. ”

On joj odvrati: “Ako me čvrsto svežu s novim užima kojima nikad nije ništa rađeno, tada bih oslabio i bio kao svaki drugi čovek.”

Dalila zato uze nova uža, sveza ga njime i reče mu: “Filistejci idu na tebe, Samsone.” A beše zaseda u sobi. I pokida ih on s ruku kao konac.

Tada reče Dalila Samsonu: “Jednako me varaš i lažeš: kaži mi čime bi se mogao svezati.” On joj odvrati: “Ako sedam pramenova kose na glavi mojoj priviješ na vratilo.”

I pričvrsti je ona klinom i reče mu: „Filistejci idu na tebe, Samsone.” On se probudi od sna i otrgne se zajedno s klinom od vratila i vratilom.

Opet mu ona reče: “Kako možeš reći: 'Volim te,' kada ti srce nije sa mnom? Tri puta si me već ismejao i nisi mi rekao u čemu leži tvoja velika snaga. ”

Kako ga je svakodnevno gnjavila svojim rečima i podbadala, na smrt mu je izmučila dušu, tako da joj je otvorio sve svoje srce i rekao joj: „Nikada nije britva prešla preko moje glave; jer sam Božiji nazirej od utrobe svoje majke: da se obrijem, napustila bi me snaga i oslabio bih te postao kao bilo koji drugi čovek.”

Kada Dalila vide da joj je potpuno otvorio svoje srce, posla ona da pozovu filistejske knezove, poručivši: „Dođite odmah, jer mi je potpuno otvorio svoje srce.” Dođoše tada filistejski knezovi i doneše novac u ruci.

I uspava ga ona na svojim kolenima; i pozva nekog čoveka i naloži da mu obrije sedam pramenova s glave; i prva ga ona svlada, kad ga napusti snaga njegova.

Zatim reče: „Filistejci idu na tebe, Samsone.”

On se probudi od sna i reče: „Izvući ću se kao i ranije i otresti ih se. ” A nije znao da je Gospod otišao od njega.

Sada, želeo bih čitati, tekst na ovu temu, pronađen u Knjizi Otkrivenja, 2. glave, počevši s 21. i 23. stihom.

I dao sam joj vremena da se pokaje od svoje bludnosti, i nije se pokajala.

Evo, ja je bacam u postelju patnje, a one koji su zajedno s njom bludničili u veliku nevolju ako se ne pokaju zbog svojih dela.

I decu ću njenu smrću pobiti; i znaće sve crkve da sam ja onaj koji istražuje umove i srca: i daću vam svakome po vašim delima.

Neka Gospod doda svoje blagoslove čitanju Njegove Reči.

Samson je, uglavnom kao crkve, počeo u redu. Krenuo je u dobrom smeru. Krenuo je i bio poznat kao silni junak. Ali počeo je služeći Gospodu, poštujući Njegovu Reč i izvršavajući Njegove zapovesti. I tako je slično bilo i s crkvom. Započela je, kako bi mi rekli, svetskim izrazom, na dobrim temeljima, izvršavajući zapovesti Gospoda. I dokle god je Samson sledio Gospoda, Gospod je koristio Samsona.

Jer Bog može zadržati i koristiti svakog ko će Ga slediti jer to je Božiji posao. Ali kada se okrenemo od Božijih stvari, tada nas Bog više ne može koristiti. Onda kada čvrsto sledimo Božije zapovesti, kada ostanemo u stranicama Biblije i slavimo po pisanoj Reči, slavimo Njega u Duhu i Istini Reči, tada Bog može upotrebiti bilo kojeg pojedinca. Ali kada prihvate ideju da se okrenu za nečim drugim, tada Bog više ne može koristiti tu osobu.

Dakle Samson vrlo jasno predstavlja današnju crkvu. Kada je crkva počela, Bog je mogao koristiti crkvu, jer crkva je marljivo sledila zapovesti Božije, držala je sve Njegove odluke i Njegove zakone i izvršavala sve Njegove zapovesti. I Bog je bio s crkvom. Ali čini se da postoji tako oslabljujuće mesto među crkvama.

Upamtite, mi nismo na pikniku, već na bojnom polju. Mnogi ljudi misle da kada postanu hrišćani da je to onda sve što trebaju učiniti, da onda to rešava stvari zauvek, budući da su hrišćani, sve što dođe biće lako. Nemojte nikada razmišljati tako. Jer postao sam hrišćanin da bih se borio, izborio dobru bitku vere. Postajem hrišćanin da stignem na borbene linije. Mi smo hrišćanski vojnici, i moramo biti istrenirani, i odgojeni, i znati sve neprijateljske tehnike da bismo znali kako ojačati, da bi znali kako-kako vojevati bitku. I možemo to učiniti jedino kako nam to Duh Sveti bude otkrivao. Ne možemo prihvatiti ono što nam neka druga nacija kaže kada idemo u rat, neke od njihovih ideja. Već moramo uzeti vlastite ideje na način na koji bi nas Duh Sveti uputio i ideje koje bi nam On dao zato što je On Vrhovni Zapovednik vojske Hrišćana.

Samson je radio dobro, bio je velik čovek dok nije počeo-počeo je nekako (mi bismo to nazvali) švrljati okolo, dok nije počeo napuštati svoju teritoriju. I crkva je funkcionisala dobro i bila je u redu dok nisu počeli napuštati svoju teritoriju. Samson se počeo udvarati, i nije se udvarao izraelskim devojkama; počeo se udvarati filistejskim devojkama.

I to je na neki način slično onome što je crkva učinila. Nikad nije počela voditi ljubav sa svojima; išla je za nevernicima i počela se udvarati nevernicima. Tu smo mi činili našu veliku, a jedna od najvećih grešaka je kada je crkva počela raditi stvari koje nisu bile ispravne. Počela je, kao Samson, da se zadržava u lošem društvu.

Samson, dok je bio u društvu Božijih ljudi, bio je u redu. Ali kada se počeo udvarati lošem društvu, upao je u nevolju.

I jednako tako je s crkvom. Kada je crkva svakodnevno s poštovanjem sledila vodstvo Duha Svetog, Bog ih je blagoslovio i crkvu su pratila i čudesa i znakovi i čuda. Ali otkad je počela biti u lošem društvu sa svetom... Jedna od najgorih stvari koju je učinila, i prva stvar koju je učinila, počela se organizovati raskidajući prijateljstvo među ostalim vernicima jer su saznali da su nacije bile organizovane. Ali ovo veliko Evanđelje nije posvećeno jednoj naciji ili jednom narodu. Posvećeno je „onome ko želi, neka dođe,” svim nacijama, narodima, jezicima i ljudima. Bog nikada nije imao nameru da povučemo graničnu liniju.

Ali čovek je želeo biti kao, oni upoređuju, ili oponašaju, slede ono što-što svet čini, govore stvari koje oni čine, uspevaju na način kao što su i oni uspeli. Nikad ne možemo biti uspešni čineći išta što svet čini. Jedino možemo biti uspešni sledeći Božije naredbe i Njegov način rada. Nikad se ne možemo povesti za primerom sveta. Ako je fabrika cigareta postigla svoj najveći uspeh putem televizije, i ljudi koji proizvode pivo i Whiskey su postigli svoj veliki uspeh uz doprinos televizije, to nije znak da će crkva postići svoj uspeh putem televizije. Uspeh crkve leži u propovedanju Evanđelja, sile Božije i iskazivanju Duha. Ne možemo reći da zato što je televizija učinila to - i - to za fabriku cigareta i-i druge kompanije... Nemamo nijedan citat Pisma da bismo-se pokušali uporediti sa tim ljudima. I dokle god to činimo možda ćemo privući mnogo ljudi, ali to nije ono što je Bog odredio da mi činimo. Mislimo da zato što smo svih boja, držeći se visoko, velike organizacije, postižući da se dogode velike šarene stvari, da je to uspeh. Umiremo svakodnevno na našim nogama, duhovno govoreći. Kada bi nas ovog jutra stajalo deset miliona snažnih, a da Duh Sveti nije s nama, uspeli bismo nas deset snažnih ako je Duh Sveti s nama. Ne možemo se upoređivati sa svetom.

I jedna od prvih stvari bila je da su se crkve počele organizovati. Prva organizacija bila je Katolička crkva i onda dolaze Luterani. Kada su se organizovali u Katoličku crkvu da bi je učinili organizacijom, jednoga dana čuo se krik: „Filistejci idu na tebe, Samsone,” i Samson je prekinuo užad granica Katoličke crkve i istupio je Martin Luther s organizacijom.

Tada su svezali crkvu s drugim konopima kao što je Dalila to učinila. I počeli su… Umesto da su imali Božije pozvane ljude, ljude koji su bili pozvani od Duha Svetog, koji možda nisu znali abecedu, ali su znali Hrista. Tada je crkva postala doterana i oblikovana političkim govornicima. I morali su dati svojim propovednicima doktorate, svi su morali biti doktori teologije. To je bilo novo uže koje je svezalo crkvu. Muškarci odlaze i studiraju, svaki seminar pokušava proizvesti boljeg naučnika tako da bi se njihove crkve mogle hvaliti: „Naš pastor je doktor teologije.” I šta su učinile, jedna pokušava imati više znanja od druge. Pa, u Božijim očima to ne znači ništa.

I nema potrebe da ijedan čovek pokuša uzeti svoje svetsko znanje i time ikada ugodi Bogu. U Božijim očima to je gadost. Nikada nećete ugoditi Bogu sa svetskim ambicijama i znanjem jer Bog to mrzi, kaže Pismo. On to ne može učiniti.

I svaki pojedini pokušava imati sve znanje. Znaju tačno šta trebaju raditi i koje reči izgovarati, i to postaje samo politički govor umesto silno predstavljene poruke Duha Svetog koji utone u ljudska srca i otkriva greh. Uvežbani su za političke govore, a nama to nije potrebno. Pavle je rekao: “Reč nam je došla, ne samo... ili, Evanđelje samo u Reči, nego i u snazi i očitovanju Duha Svetog.” To je donelo Evanđelje, pokazujući sile Duha Svetog. Ali svi ti muškarci odlaze na seminare i uče velika znanja, kako trebaju stajati pred ljudima, kako se trebaju predstaviti, kako se trebaju oblačiti i kako se trebaju ponašati; nikada ne bi smeli upotrebiti neispravnu gramatiku. Sada, to je u redu za politički govor, ali mi ne tražimo očaravajuće reči čoveka. Pavle je rekao: “Jer Evanđelje koje ja propovedam nije došlo na taj način, nego je došlo kroz obnavljanje - Duha Svetog i sili manifestacije.” Ne dolazi ispravno oblikovanim govorom da bi vaša mudrost bila ili vaše poverenje bilo u mudrosti čoveka. Već dolazi kroz pokazivanje sile uskrslog Hrista. To je Evanđelje: „Poznavati Njega u sili Njegovog uskrsnuća.”

Svako pokušava misliti da je malo pametniji od drugog čoveka, svaka denominacija. Metodisti će reći: “Mi imamo najpametnije ljude.” Baptisti će reći, i Crkva Hristova, i tako dalje, svi oni: „Mi, mi smo najpametniji. Mi… Naši-naši ljudi, mi ne dozvoljavamo da običan čovek ode i propoveda Evanđelje.” Već ih odabiraju. (O Bože, budi milostiv.) Odabiraju ih, ako su opčinjeni s nekom njihovom određenom doktrinom, tada ih uključe u crkvu. Bog ga ne može dotaknuti ni na jedan način. Želim da mi neko propoveda ono što je bilo odabrano od Duha Svetog, što je Bog podigao, a ne izabrano od čoveka ili denominacija.

Celokupno znanje... Oni kažu: “O, mi znamo sve o tome, ” a neki od njih ne znaju ni prvo slovo abecede Duha Svetog. Oni Ga poriču.

To me podseća na malu knjigu koju sam pročitao jednog dana u Kaliforniji, pre oko deset godina. Kupio sam je u jednoj staroj knjižari. Zaboravio sam ko je autor, samo mala knjiga od deset centi, ali imala je smisla, iako mi se činila šaljiva i lukava. Ali unutra sam pronašao nešto što mi je zvučalo kao Bog. I jedna od pričica je počelo ovako.

Jednog jutra u jednom velikom kokošinjcu, bio je jedan mali petao koji je mislio da zna sve što se može znati. Zato on sleti na sanduk i udara po njemu svojim malim kljunom četiri ili pet puta, zamahne nazad svojom malom glavom i zakukuriče kao nikad do tad. A ostali, on je privukao njihovu pažnju, i rekao je: „Dame i gospodo ovog kokošinjca, želeo bih vam svima govoriti ovog jutra na temu jednog velikog obrazovnog programa koji smo upravo osmislili.” Rekao je: “Moje je proučavanje zahtevalo mnogo znanja,” dok je povlačio svoje male naočare preko svog kljuna. I rekao je: „Odlučio sam da se mi kokoši možemo poboljšati s više znanja.” Dakle, mogu vam reći gde, ako budemo kopali i radili u određenom kavezu ili rupi, pronaći ćemo određeni vitamin koji će pomoći da bolje pevamo, da imamo lepše perje. I, oh, mogu vam reći kako možemo poboljšati sebe na mnogo različitih načina.“

I male kokice sa svojim malim crvenim krestama, one su samo kokodakale i rekle: „Nije li drag?” I svakako su mu se divile. „O, on je tako briljantan petao.” To me podseća na ovde neke propovednike sa seminara: „Tako sjajan čovek. Nema potrebe da ostanemo ovde s ostalim kokoškama, trebali bismo svi otići s njim.”

Dakle, pre nego je maleni završio svoj govor, bila je tu jedna druga mala kokoška koja nije imala tako sjajno perje, došla je trčeći s kraja kokošinjca i rekla: „Momci, samo trenutak. Upravo sam čula najnoviji izveštaj na radiju. Kokoškama je porasla cena za četiri centa po kili, svi sutra idemo na klanje. Od kakve vam je koristi vaše znanje? ”

Brate, sve znanje koje možemo nagomilati, od kakve nam je koristi? Mi smo dva metra blata. Svi umiremo svakim centimetrom i svakom minutom. Naše znanje ne znači ništa. Želimo poznavati Njega. Ali oni to rade.

Kao što sam pre nekog vremena dao primedbu o određenom malom kanarincu, i mislio je da zna sve znanje koje-koje se treba znati, i znao je toliko da može reći svim ostalim kanarincima o ljudskim bićima. Tako on sleti na svoj kavez i počne da govori o ljudima, budući da je znao sve o njima. I tada odjednom, prišao mu je profesor iz Purdua i počeo mu govoriti neke jako profinjene reči, i mali je momak trepnuo svojim očima i okrenuo glavu. Sada, imao je oči; mogao je videti profesora. Imao je uši, mogao ga je čuti. Ali, naravno, nije znao o čemu je ovaj pričao. Zašto? Ima mozak kanarinca. On je samo ptičji mozak. To je sve što on ima. On nema ljudski mozak, zato ne može razmišljati kao ljudska bića.

A niti ljudsko biće može razmišljati kao Bog. Vi ste ljudi i sve znanje ovoga sveta nije više od kanarinčevog mozga. Sve što činite, time samo štetite sebi. Morate imati Hristov um.

Razlog zašto ljudi odu i pridruže se organizacijama, i rukovanjem nadoknađuju nanovo rođenje, pokušavaju zaobići novo rođenje. Oni ne žele novo rođenje. I oni-oni znaju da mi to učimo u Bibliji, zato žele zamenu za to. I pentakostalci su jednako loši, žele zamenu za to. Oni to žele sa stilom. To mora biti tako profinjeno: „Rukovaćemo se i pridružiti se crkvi, i biti poprskani ili kršteni,” ili nešto. Oni se boje nanovog rođenja. Ponekad pomislim da se i Branhamov Šator počinje bojati toga.

Sada, svi znamo da je rođenje, nije me briga gde je ili gde se zbiva, ono je nered. Ako je dete rođeno na gomili ljusaka, na tvrdom podu ili u ružičasto uređenoj bolničkoj sobi, ono je u svakom slučaju nered. Rođenje teleta, ptice ili bilo čega drugog je nered.

Ni nanovo rođenje nije ništa manje nego nered. Ali ljudi su toliko uštogljeni: „Ići ćemo tamo gde se rukuju. Ići ćemo tamo gde ne viču ni plaču, ni udaraju po oltaru, niti urlaju.” Želite biti previše ljudski. Ono što trebamo jeste rođenje, umiranje, da bi proizvelo Život.

Seme, stari krompir, seme krompira, uzmete taj krompir i stavite ga u zemlju. Da bi mogli imati novi krompir, taj stari krompir mora istrunuti. Kukuruz ne može proizvesti novi život dok ne istrune.

I muškarac ili žena ne mogu imati nanovo rođenje dokle god njihovi intelekti i njihovo vlastito ja ne istrunu, umru, izumru na oltaru, i vrište, potpuno se uznemirite do mesta gde uštogljenost izađe iz vašeg okovratnika, i nanovo ste rođeni Duhom Božijim. Nije me briga ako vičete, pričate u jezicima, skačete gore - dole, poskakujete kao kokoška bez glave, vi donosite nove Živote. Ali mi to zamenjujemo nečim; mi želimo klasičan način. Sigurno.

Neki dan, u petak, supruga i ja išli smo u prodavnicu. Ne nameravam odužiti sa ovim. Ali kako smo išli niz ulicu, nastavljao sam okretati glavu s jedne strane na drugu: gole žene. Obećao sam Bogu kada sam bio slep čovek da ako On isceli moje oči da ću gledati ispravne stvari. Imam mali krst koji visi u mojim kolima. Kada vidim nešto poput toga, pogledam krst i kažem: „O Bože, to je moje Utočište,” kako sam gledao krst.

Video sam te žene. Meda je rekla: „Danas nismo videli nijednu ženu koja na sebi ima suknju.” I rekla je: „Bill, pogledaj tu ženu tamo sa tim malim naramenicama po njenom telu,” i rekla je, „želiš mi reći da ta žena ne zna da je to pogrešno?” Rekla je: „Ako ne zna da je to pogrešno, tada ona nije pri zdravoj pameti.”

Rekao sam: „Samo malo, draga. Ona je Amerikanka, ona radi ono što Amerikanci rade.”

Rekao sam: „Draga, nedavno sam bio u Finskoj. I ispitao sam tamo čoveka koji me je ugostio, doktora Manninena. A išli smo na-na zdrave kupke, što se zove sauna, i oni vas uvedu i uliju vruću vodu, ili vodu na vruće kamenje, i ono vas jednostavno iznoji. I tada vas nateraju da uskočite u hladnu vodu i onda nazad napolje. Tada vas odvedu u sobu i tamo se nalaze masažerke, žene koje trljaju muškarce (gole), šalju ih nazad u bazen. Nisam želeo ući. I rekao sam: „Doktore Manninene, to nije u redu.”

On je rekao: „Dobro onda, propovedniče Branham, to je pogrešno. A šta onda sa vašim američkim doktorima koji će skinuti ženu do gola i poleći je na sto, pregledati svaki polni organ koji ima? Šta je s vašim sestrama u bolnicama?”

Rekao sam: „Oprosti mi, brate Manninen-Manninen, u pravu si.”

Šta je to? To su običaji. Kada sam bio u Parizu, jedva sam mogao verovati da su pisoari i za muškarce i za žene zajednički. Nisam to mogao shvatiti, da su toaleti na jednoj strani ulice bili i za muškarce i žene. Nisam mogao verovati da kada je žena išla na plažu na plivanje, momak i njegova draga, oni nisu imali svlačionice, jednostavno su uzeli njihovu odeću do zadnjeg komada, tada su okrenuli leđa i obukli male naramenice i otišli plivati, ali to je tako. Oni se na to ne obaziru. To je običaj Francuske.

U Africi žene i muškarci, mladi i stari, bez imalo odeće, šeću kroz prerije. Nikad nisu znali šta je toalet, ili druge stvari, ili se nikad nisu maknuli jedan drugome iz vida. Ali oni ne znaju razliku. Oni ne znaju drugačije. Ali to su običaji nacija.

Ali sam rekao: „Draga, mi jesmo drugačiji, mi smo iz jednog drugog naroda. Mi smo ovde došljaci i stranci; to je ono zbog čega se te stvari čine toliko pogrešne. Jer Biblija je rekla, 'Oni koji tako ispovedaju, tvrde da pokazuju da su pridošlice i stranci, oni traže grad koji treba doći.'”

Muškarac ili žena u Italiji, u Francuskoj, u Africi, u bilo kojoj drugoj naciji, koji je ikad nanovo rođen od Duha Svetog ne čini te stvari. Oni neće nositi takvu odeću. Neće se tako ponašati jer su od jedne druge nacije čiji Vladar i Stvoritelj jeste Bog. Mi smo sa neba. Duh koji je unutar vas pokreće vaš život. Ako ste Amerikanac, činićete šta Amerikanci čine. Ako ste Francuz, činit ćete šta Francuzi čine i kritikovati drugačije. Ali ako ste od Boga, činićete ono što čine u nebesima jer vaš Duh dolazi odozgo i On upravlja vama.

Nešto malo što biste mogli pogledati. U Pismu oni koji su videli taj novi grad ponašali su se drugačije. Izjašnjavali su se kao došljaci i stranci. Ali na Kajinovoj strani su postali izbeglice i odmetnici. Ali hrišćani su bili došljaci i stranci. Izbeglica nema dom, odmetnik je užasna osoba. Ali došljak je nešto stvarno, iz stvarne zemlje u drugom narodu, pokušava da nađe put kući, izjašnjavajući se svojim životom da ima nešto da je on iz druge zemlje. U tome je razlog.

Ali ipak oni ljudi koji to čine, oni ljudi koji oblače te stvari... Dopustite mi da vam kažem. U Južnoj Africi gde sam video trideset hiljada surovih pagana, goli, pokriveni urođenici, devojke stare šesnaest, osamnaest, dvadeset godina, dečaci bez ijednog komada odeće na sebi sa blatom na svojim licima, i obojeni, kosti kroz njihov nos, i komadi drveta vire iz njihovih ušiju, i prekrštene ljudske kosti ili neke kosti u njihovoj kosi, preko njih vise životinjski zubi, goli kao kada su došli na svet, i nisu to ni znali. Ali kada su primili Hrista, i pali ničice i primili Duha Svetog, ustali su i sklopili ruke da sakriju sramotu zbog njihovih prsiju dok su odlazili i tražili odeću koju će obući. Zašto? Postali su pridošlice i stranci ovom svetu. Haleluja. Oni su se udaljili od toga. Sigurno.

O, da, ovi ljudi se nazivaju hrišćanima. Oni pripadaju crkvama. Odlaze i kažu: „Mi smo metodisti. Mi smo baptisti. Mi smo pentakostalci. Mi smo Adventisti Sedmog dana. Mi smo ovo, ono i nešto drugo.” To nema nikakve veze s tim. Vaš duh, život koji je u vama motiviše i govori ko ste vi. Isus je rekao: „Po njihovim ćete ih plodovima prepoznati.”

Crkva je prvo postala kao Izrael. Videli su kako svi paganski narodi imaju kralja; Bog je bio njihov kralj. I videli su kako paganski narodi imaju kralja, zato su se želeli ponašati kao paganski narodi i kupili su sebi kralja. I kako su to učinili, upali su u nevolje. Postupno, to je počelo ulaziti. Postupno, svet im se počeo prikradati. Na kraju je to završilo s Ahabom. Jedan kralj dolazio je samo malo bliže tome, samo malo bliže tome i na kraju je iscedio život iz njih. I tako su krenuli. I kada je došao njihov pravi Kralj, oni Ga nisu poznavali.

Istu je stvar učinila crkva. To je usvojeno... Evo vam. To je usvojena politika, obrazovanja. To je usvojilo organizacije, društva, velike crkve, visoko rangirane propovednike. I kada pravi Kralj dođe, oni Ga ne znaju i razapinju istog onog Duha Svetog koji je njihov Kralj. Ne znaju Ga, ali smeju Mu se i rugaju Mu se. Jednako kako su Jevreji učinili sa njihovim Mesijom, crkva čini isto sa svojim Mesijom. Ne znaju to. Nemaju duhovnu pronicljivost jer su toliko opčinjeni svojim očima i onime što vide, velikim zgradama, pokušavajući se upoređivati sa svetom. Nikad nismo bili pozvani da se upoređujemo sa svetom. Pozvani smo da ponizimo sebe.

A jedan je većina u Bogu. I danas među evanđelistima isceliteljima napolju na terenu postoji takvo takmičarstvo-suparnici. Jedan kaže: „Pa, slava Bogu, ja imam toliko hiljada. Imam brojniji sastanak od tebe.” Kakve to ima veze? Da imamo jednog ili jedan milion, kakve to veze ima? Jesmo li verni Bogu? Jesmo li verni Njegovoj Reči? Prolazimo li test Duha Svetog? Je li to istina? To je glavna stvar.

Ali mi činimo kompromis s Biblijom. Mnogi naši pentakostalci, čine kompromis s temeljnim doktrinama ove Biblije. Postoji... Ne želim povrediti osećaje. U svojoj sam crkvi i osećam da bih trebao - i mogao bih raditi šta god u svojoj crkvi, jer propovedam Evanđelje. Ali postoje deseci hiljada pentakostalnih propovednika koji znaju da u Bibliji ne postoji nešto kao što je krštenje u ime „Oca, Sina, Duha Svetog.” Izazivam nadbiskupa ili bilo koga da mi pokaže gde je iko ikada kršten u ime „Oca, Sina, Duha Svetog.” Ali oni čine kompromis zato što su organizacije tako učinile. Nijedna osoba u Novom Zavetu ni tristo godina posle u istoriji, nije krštena drugačije nego u Ime Isusa Hrista. Šta je to? Organizacija. To je učinilo to. Kompromis...

I danas su sve ulične radnike povukli s ulica. Uzeli su mali doboš iz crkve. Uzeli su svu slavu iz crkve i dobili seminarsko propovedanje, propovedanje malog starog petla, svi uglađeni u društvu i njihove žene koje nose kratke pantalone i haljine pripijene uz kožu i muškarci koji puše cigarete i kockaju i pričaju proste šale. U Božijim očima to je sramota. Znam da je to grubo, ali vreme je da neko nešto kaže. Čineći kompromis, predajući se, ponašajući se poput sveta...

Nije me briga ako ostanem sam, bez ikoga osim Boga, propovedaću istinu Božije Biblije i zauzimati se za nju. Ako i umrem, zauzimaću se za istinu. Svakako. Želimo istinu. Merilo će mi biti ne crkva, nego Reč Božija u koju želim da se ugledam.

Ali Dalila, jeste li primetili, znala je da Samson ima snagu. Ali nije znala gde je ta snaga bila. Nije mogla odrediti šta je bila ta snaga, ali postojala je velika snaga koju je Samson posedovao i ona ju je želela pronaći. I, kao Dalila, nastavljala je zavoditi Samsona svojom lepotom. O, oblačila se stvarno seksi. I šetala je ispred njega i skretala pažnju na sebe kao mnogi tinejdžeri danas, i-i tako dalje, i kada se ponašate kao neko drugi, striptizeta, nastojeći pridobiti Samsona k sebi.

Isto je to svet učinio crkvi. „Sada, gde ti je tvoja velika snaga?”

„Pa, ako se organizujemo, to će slomiti snagu.” Katolička je crkva to učinila.

„Filistejci idu na tebe, Samsone.” I istupio je Luther.

Tada su se opet organizovali. „Svežete li me novim užetom, držaće me.” Zato su to učinili.

„I Filistejci idu na tebe, Samsone.” Šta se dogodilo? Istupio je Wesley i prekinuo lance.

„Sada, dosad si me varao. Ne znaš li da te volim, Samsone? U redu, reci mi istinu iz svog srca.”

„U redu, sveži me još kojim užetom.”

„U redu, učinićemo to.” Šta je to? To je denominacijsko uže.

„Pustite me da budem slobodan, tako da nemam nikakvu denominaciju. Tada, reći ću vam, slomićete me.” Tada su istupili pentakostalci. Gde je vaša snaga? „Filistejci idu na tebe.” I ponovo je slomio užad.

Ali, sada, šta se dogodilo? To je uhvatilo pentakostalce, velike doktore teologije kao njihove pastore, nekog velikog čoveka. Oni imaju jednako toliko škole i rituala kao i metodisti ili baptisti ili bilo koji drugi. Uđite u crkvu i ne možete čuti „amen”, hladni su kao gomila Eskima ravno sa Severnog Pola: hladni, ravnodušni. „I sada Filistejci idu na tebe, Samsone.”

Filistejci idu na tebe, Ameriko. Gde je to jedinstvo duha? Gde je jedinstvo Pedesetnice? Skupštine Božije, i Ujedinjeni, i Crkva Božija, i ovo, ono, ono drugo, svaki sa drugačijim „izmom”, ovaj s ovim, a ovaj drugi s ovim. Razdeljeni smo toliko da ne možete ići u grad da biste imali probuđenje, ako jedna crkva to sponzoriše, ostali čak neće prisustvovati. Komunisti idu na tebe, Ameriko.

Gde je naša snaga? Gde je naša slava? Šta je to? Jer smo sledili mudrost čoveka umesto snagu Božiju. Zašto, oni imaju... Naši propovednici i stvari su toliko ukočeni i uštogljeni dok nas nisu organizovali toliko da i mi budemo uštogljeni i tvrdoglavi, dok ljudi, više se uopšte ne čuje povik u crkvi. Nikad ne čujete nekog kako plače. Klupa oplakivanja je odnesena u podrum. Nema više slave u crkvi. Jedino što činimo jeste da ostajemo ukočeni koliko god možemo biti. Nismo slobodni. Vezani smo. Đavo je, sa svojim modernističkim demonima, svezao crkvu živoga Boga. To je tačno. Nema više snage u crkvi. Nema više slobode. Ljudi su toliko uštogljeni i ukočeni. Pa Bog može doći među pentakostalne ljude, i pokazati da On jeste Bog, i dokazati Svoje znakove Svoga Uskrsnuća, i to njih uopšte ne potrese. Slava. Pa, to je sramota. Ja idem po celoj zemlji, Bog deluje prikazujući znakove i ljudi sede i: „Pa, pretpostavljam da je to u redu. O, znam da to može biti učinjeno.” Njih to ne dotakne. Zašto? Vezani su Dalilom, svetom. Oni su u okovima.

Sada, čak su ih naveli, vezali su ih u savez. „Filistejci idu na tebe, Samsone.” Šta ćeš preduzeti u vezi toga?

„O, mi imamo velike denominacije.” Sigurno. „Imamo više članova nego što smo ikad imali.” Ali gde je Duh? Gde je Duh Sveti?

To je đavo učinio. Polako se udvarao u crkvu. Nastavljao se udvarati crkvi: „Dođite k meni, ja ću vam dati ovde veliki šator ako samo učinite ovo. Ako se rešite tog fanatičnog propovednika kojeg imate, i dovedete čoveka, doktora teologije koji je razuman, izgradićemo lepu veliku klasičnu crkvu i bićemo kao ostali. Sram vas bilo. Radije bih imao čoveka koji ne bi znao razlikovati kafu od pasulja, ali je ispunjen Duhom Svetim, koji je nepopustljiv, snagom Božijom.

Ali to je postalo, o, toliko uštogljeno, dok se na sastanku ne probije neki mali vernik, i progovori u jezicima, ili malo vikne, ili učini nešto, i ostali će se svi okupiti i gledati. „Šta je to bilo? Pa, pitate se zašto? To mora da je fanatik navratio negde.” Znate da je to istina. Neki jednostavni vernici su ušli, postali dovoljno sretni da podignu svoje ruke, i da plaču, i slave Gospoda, neko ko će urlati „amen” propovedanju Evanđelja i ostali se okreću da bi videli šta je on rekao. To su pentakostalci. Šta nije u redu? Povodite se za metodistima, za baptistima; oni se povode za katolicima; katolici se povode za paklom. I svi zajedno, svi oni idu za paklom. Tako je.

Dalila vas je zavela u velike crkve, fine, obrazovane propovednike da prihvatite bolji sloj. „Pa, znate, Taj - i - taj ovde je milioner, kada bi ga samo mogli pridobiti da dođe u našu zajednicu, o.” Ako nije nanovo rođen, on ne zaslužuje biti tamo. Nije me briga ako ima milion dolara. Ako poseduje četrdeset Cadillaca, šta god da ima, mora biti nanovo rođen, doći ravno do novog rođenja i biti regenerisan Duhom Svetim te izaći odande novim rođenjem, sav šmrkav (Oprostite.), plačući i vičući i ponašajući se poput ostalih i posle živeći život da dokaže da on to ima. Amen. To je ono što vam treba.

„Filistejci idu na tebe, Samsone.” Komunisti idu na tebe. Svet ide na tebe. Đavo ide na tebe.

Oni se vrate i vide kako Duh Božiji izvodi čuda i stvari Njegovog uskrsnuća, ono što je Isus obećao; oni kažu: „Znaš, mislim da brat Branham ima mnogo mentalne telepatije. Moj pastor kaže da je to od đavola.”

Vi siroti, licemerni, zavedeni nevernici, potpuno ispolirani, vi vukovi u ovčijoj koži, Isus je rekao: „Kad biste poznavali mene, i Oca biste Moga poznavali.” Ali imate gomilu Saula koji vas pokušavaju oblikovati da budete kao ostatak sveta.

Mi želimo grupu Božijih ljudi koji ne prave kompromise s Reči, već propovedaju istinu i stoje na krštenju Duhom Svetim.

Ali šta je svet učinio? Obrijao je svu vašu snagu. Rođeni ste kao nazaren, pentakostalac, ali svet vam je sigurno obrijao snagu. Sada, to je uštogljeno kao i svi oni ostali.

Šta ćemo učiniti? Šta će se dogoditi? Postoji jedna veličanstvena stvar koje se mogu setiti da završim ovaj tekst. Dok je Samson bio vezan... Ne možemo imati probuđenje. Slušajte našeg odanog brata, Billyja Grahama: „Probuđenje u naše vreme.” Slušajte kako Oral Roberts viče: „Probuđenje u naše vreme.” Slušajte njih ostale: „Probuđenje u naše vreme.” Kako možemo imati probuđenje kada smo vezani? Svezali smo Duha Svetog našim organizacijama i tradicijama te ne možemo imati probuđenje Duhom Svetim. Amen.

Znam da je ta izjava bolna kao kipuća voda, ali je istina. Kako možemo imati probuđenje Duhom Svetim kada ste toliko vezani i uštogljeni? Biblija je rekla da će imati „obličje pobožnosti”. „Obličje pobožnosti, ali snage su se njene odrekli.” Snage čega? Snage organizacije? Snage sveta? Snage crkve? Snage Duha Svetog. To je tajno mesto u crkvi. I kada crkva usvoji obrazovane propovednike, i velike zgrade, i ukrase umesto dobrog starog Duha Svetog, bolje bi im bilo da ponovo budu u misionarstvu. Amen. Istina. Kako ćete imati probuđenje Duha Svetog dok Ga ljudi guše, vežu Ga i boje Ga se? U tome je nevolja.

„Filistejci idu na tebe.” Ali imamo jednu blagoslovljenu nadu, dok je Samson bio u zatvoru...

Šta je prva stvar koju su učinili kada su ga uhvatili? Prvo su ga svezali. Oduzeli su mu snagu; otkrili su njegovu tajnu. Otkrili su vašu tajnu. Svet je otkrio vašu tajnu. Sada, vi žene sve kratko šišate kosu, sledite svet. Vi muškarci svi se ponašate poput sveta. To je u redu, šalite se i pričajte proste viceve, i izađete i popušite par cigareta, i izlazite sa komšijinom ženom, i ostalo slično tome, malo društveno piće da bi zadržali svoj posao. Radije bih ležao na svom stomaku i jeo krekere od sode i pio vodu sa rukavca, i ostao čist i neokaljan pred Bogom, nego učinio kompromis zbog ijednog posla. Tako je. Istina. Ostanite iskreni prema Bogu.

„Filistejci idu na tebe, Samsone.” Branhamov šatore, svetovnost se šunja među vama. Šta je s tim? Jeste li odali svoju tajnu? Jeste li odali onu tajnu koju vam je Bog dao dok ste se valjali tamo u piljevini pre nekoliko godina? Jeste li dozvolili da se išunja putem društvenog, formalnog proslavljanja? Šta vam se dogodilo? Bog može sići i izvesti čudo, i ići pravo kroz publiku, i reći ljudima tajne njihovih srca, i sve, i isceliti bolesne i obolele, i činiti znake i čudesa, i propovedati Svoju Reč koliko god mogu Duhom Svetim a ljudi kažu: „Pa, valjda je to u redu. Uživamo to slušati s vremena na vreme, ako nismo preumorni.” To je Branhamov Šator. Filistejci idu na tebe.

A nekada je bilo da kada se propovedala Reč i stari vernici sa suzama u očima digli bi se na noge i šetali jecajući, možda ne bi izgovorili ni reč, samo bi hodali okolo dva ili tri puta i seli, toliko ispunjeni Duhom Svetim... Reč ih je hranila. „Neće čovek živeti samo o hlebu, nego o svakoj Reči što izlazi iz usta Božijih.” „Filistejci idu na tebe, Branhamov Šatore. Filistejci idu na vas, pentakostalci.”

Pa naravno da su vas Filistejci uhvatili, vas ostale, pre mnogo vremena kada ste se tako čvrsto organizovali, ništa nije moglo ući osim ako ste prezbiterijanac, baptista, metodista, katolik ili nešto. Niste hteli imati nikakve veze s ostalima.

Dakle, probuđenje u naše vreme? Kako da mi to imamo kada je svet svezao uobičajenog Davaoca probuđenja? Bog neće ući tamo gde je svet; u to možete biti sigurni. Vi se družite sa svetom, tada je to-to je sve gotovo. Kada dozvolite da se svet ušunja, počnete se ponašati kao svet, tada ste gotovi. Ali kada skinete svaki okov sveta i dođete Bogu, Bog će vas upotrebiti dok se opet ne okrenete očijukanju.

Ovde je jedina nada koju imam ovog jutra da završim svoju poruku, a to je: „Dok je Samson bio vezan, narastao je novi pramen kose.”

Bože, pošalji nam drugu crkvu malo pre kraja vremena da sila Duha Svetog može ući u nju iskazivanjima Duha i da Marko 16 može pratiti crkvu, Dela Apostolska 2:4, Dela Apostolska 2:38, sve će to slediti crkvu. Znaci i čudesa pratili su apostole. Pratili su ih veliki znaci Njegovog uskrsnuća. Dok smo mi u zatvoru, Bog sigurno negde uzgaja letinu za poslednje veliko uništenje. Neka bi to bio ti, moj prijatelju hrišćanine ovoga jutra, neka bi to bila tvoja snaga koja je počela rasti. Molim se da ova poruka ovoga jutra, i u zemljama u koje će ovo ići, verujem da će ova poruka pomoći doneti vitamin u tvoj organizam koji će ponovo potaknuti rast duhovne snage u tvom životu. Pognimo glave i pomolimo se.

O Gospode Bože, Stvoritelju neba i zemlje, Autore Večnog Života i Darivaoče svakog dobrog i duhovnog dara, uzmi ove reči jutros i stavi ih u srce i zalij ih, Gospode. Neka bi se ljudi molili za ove stvari, uvideli da je svet zaveo crkvu i konačno našao njenu snagu, našao njeno tajno mesto, našao gde je njena tajna, i obrijao je, uzeo je ljudima koji su nekad vikali za pobedu, koji su jednom imali pobedu, i obrijao ih je tako da sredom uveče ostaju kod kuće da bi gledali neku emisiju na televiziji; uzeo im je radost iz njihovih srca, i dao im više ljubavi za svet nego što je imaju za Boga; dao im više sveta, za svetsku, više želje za svetsku zabavu nego što je imaju za propovedanjem Evanđelja. Ako tamo nema neke velike grupe i mnogo nepristojnog ponašanja, i vikanja i divljanja, onda više ne žele staro Evanđelje, koje duši donosi suze radosnice, koje vraća božansko isceljenje, koje obnavlja apostolske darove crkvi, koje uvodi uskrslog Hrista, Mesiju ovog dana.

Ali kao što su Izrael vezali njihovi kraljevi tako da nisu mogli slediti njihovog pravog Kralja, a njihov pravi Kralj, kada je On došao, oni Ga nisu prepoznali, tako je i danas, o Gospode, Kralj slave se pojavio u obliku Duha Svetog i, Gospode, oni to ne znaju. Oni to ne prepoznaju. Toliko su čvrsto organizovani da to ne razumeju jer to nije u njihovoj organizaciji. Gospode, đavolje delo je to učinilo ovim ljudima.

Neka bi Božiji Samson, neka bi iskreni u srcu, oni koji čeznu i plaču, i mole i ustraju, neka bi oni ostali sa time, Gospode, dok ta nova letina ne izraste, dok ponovo ne nastupi radost u Sionu i dok ne istupi grupa koja može prepoznati i razumeti, koja može videti Mesiju i skrivene moći koje su skrivene od sveta, koje sada neće razumeti. Daruj, Gospode, neka bi oni to videli. Jer mi to molimo u Isusovo Ime. Amen.

[Prazno mesto na kaseti. - urednik]

… silu upravo sada,

O Gospode, pošalji silu upravo sada

I krsti svakoga.

Oni su bili u gornjoj sobi,

Svi behu jednodušni,

Kada se spustio Duh Sveti

To je obećao naš Gospod.

O Gospode, pošalji Svoju silu upravo sada,

O Gospode, pošalji Svoju silu upravo sada,

O Gospode, pošalji silu upravo sada

I krsti svakoga.

Kako Ga ljubim. Samo pošalje Svoju silu. Oni su bili u gornjoj sobi, svi behu jednodušni. Sav je svet izašao iz njih. Bili su ispražnjeni, i Duh Sveti je došao.

Danas kažu: „Dođi, pridruži se crkvi, upiši svoje ime u knjigu ili se pokloni i reci: 'Priznajem Isusa kao Sina Božijeg', ustani.” Đavo radi istu stvar. Sigurno. Đavo je bio kršten kada se je Juda krstio. Đavo je izašao i propovedao Evanđelje kada je Juda izašao i propovedao Evanđelje.

Ali đavo nije dobio Duha Svetog. To je to. Tu se nalazi ta skrivena snaga, u tom uskrsnuću, koji sa sigurnošću zna, bez imalo sumnje. Amen.

On je ovde. Isti onaj Duh Sveti, taj isti koji je bio na Mesiji još uvek je na Svojoj Crkvi. On nikada ne odlazi. „Biću s vama, čak i u vama, sve do svršetka sveta. Biću tu. Dela koja Ja činim, činićete i vi. Činićete i veća od ovih jer Ja idem k Svom Ocu.”

Ali svet čini kompromise: „O, to su dani prošlosti.” Upravo ono što đavo želi da činite. Oni žele da to učinite glamuroznim. Bog vas želi krštene. Bog želi vas... Vi kažete: „O, ja ne verujem u sve to kako se oni ponašaju.” Samo vi nastavite živeti, nastavite živeti u svom grehu, živite u svom grehu. Ali dok ne istrunete, dok ne istrunete vlastitim idejama, dok ne istrunete vlastitoj modi i ne budete ponovo obnovljeni i nanovo rođeni, taj će novi Život biti u potpunosti drukčiji od onog koji se odvijao.

Zrno kukuruza ulazi žuto, a izlazi zeleno: ulazi tvrdo, skrućeno, izlazi savitljivo i ljulja se na vetru. Oh, slava. Haleluja. Kada vetar počne duvati, zrno ne može činiti ništa nego se micati, premeštati se, ali mali-mali list se savija i veseli, tada raste i jača se. Ono nikad ne može postati list dok seme nije mrtvo i trulo: ne samo mrtvo, nego i trulo. Ne može se više vratiti nazad, ali iz njega izlazi život.

Kao što sam malopre rekao, rođenje je grozna stvar, nečista, izrazito prljava, ali tu leži život. Kada priznate da ste prljavi, priznate da su vaša metodistička, baptistička i pentakostalna uverenja prljava, umrete na oltaru, tada ulazi novi Život. Duh Sveti vas uzdiže iznad toga, vi vidite Boga.

Videćemo Ga jednog slavnog dana. Jednoga dana izvan dosega smrtnog roda, videćemo Njega. Verujete li to? Jednom van domašaja smrtnog vidokruga, tamo me čeka radosno sutra.

Stajao sam sinoć ovde na uglu i pomislio sam da vidim malog Rabbi Lawsona. Znao je biti tu dole i kružiti okolo sa svojim štapom i povući me sa svojim vratom, oko mog vrata sa svojim štapom, ovde gore do propovedaonice i pevao bi onu pesmu: „Tamo me čeka... ” [Prazno mesto na kaseti. - urednik] ...?...

Nešto se dogodilo. To je izbacilo svet. Počeo sam stvari gledati drugačije. Toliko sam puno brinuo o načinu na koji to ovi Amerikanci rade, neprestano godinu za godinom, gledajući žene i muškarce kako se ponižavaju i odlaze u greh, dok dva ili tri puta zamalo nisam dobio slom živaca brinući oko toga. Juče sam rekao Bogu: „Više neću brinuti. Tvoja Reč je rekla da će tako biti, ali ću stajati u procepu i govoriti protiv toga sa svime što je u meni.”

Neki dan, stojeći gore u Green Millu, u mojoj pećini, daleko u divljini, molio sam se ceo dan. I oko tri sata sunce je zalazilo i ja sam stajao tamo gledajući preko, izašao sam iz pećine na veliku stenu. I stajao sam tamo gledajući prema istoku, slaveći Gospoda. I mogao sam videti sunce kako se spušta iza drveća na vrhu planine dok sam gledao preko kanjona na ostale, a na njima mnogo lišća, mirno koliko samo može biti. I rekao sam: „Gospode, jednog dana Ti si sakrio Mojsija u pukotinu stene i prošao si pored njega jer je bio premoren. Ali Ti si prošao, on je rekao da je izgledalo poput leđa čoveka. Rekao sam: „Sakrij mene u pukotinu, Gospode.” I otprilike tada s jedne moje strane došao je maleni Vetar krećući se kroz grmlje. Kretao se tačno ravno, sišao tačno do mene, mali Vetar, spuštajući se sišao je kroz šumu. Stajao sam tamo.

Jednom, samo Bog zna gde ili kada,

Točkovi smrtnog života svi će stati,

Tada ću ići prebivati na bregu Sion.

Jednom van domašaja smrtnog roda,

Jednom, samo Bog zna gde ili kada,

(Šta će se dogoditi? Zatvoriće se, sve ove male točkove što se vrte.)

Točkovi smrtnog života svi će stati,

Tada ćemo obitavati na bregu Sion.

Spusti se nisko, draga kočijo,

Dolazeći da me odvede kući;

Spusti se nisko, draga kočijo,

Dolazeći da me odvede kući.

Ako stigneš tamo pre mene,

Dolazeći da me odvede kući;

Recite bratu Bosworthu i svim mojim prijateljima takođe,

Upravo dolazi da me odvede kući;

Sada, spusti se nisko... (Jednog će dana prozujati da me pokupi.) ... Kočij… (Svako će drvo goreti: anđeli Božiji i goruće kočije.) ... Da me odvede kući;

Spusti se nisko, draga kočijo,

Dolazeći da me odvede kući.

Jednog od ovih dana, jednog od ovih dana u poslednjim satima života, gledam na Njegov dolazak. To je tačno.

Pogledao sam preko Jordana i šta sam video

Dolazeći da me odvede kući; (kao stari Ilija koji je gledao preko Jordana)

Grupa sjajnih anđela dolaze po mene,

Dolazili su da me odvedu kući.

Spusti se nisko, (Siđi nisko.) draga kočijo,

Dolazeći da me odvede kući;

Spusti se nisko, draga kočijo,

Dolazeći da me odvede kući.

Gospod Isus, blagoslovljeni Vozač ove kočije, Pilot starog sionskog broda, broda Života, kreće se kroz zgradu govoreći, Njegova prisutnost je ovde. Onaj isti Duh Sveti što Ga je podigao iz groba je ovde.

Budući da ne dele molitvene kartice, ima li ovde neko ko dolazi iz drugog grada, koga ne poznajem, ko je ovde da se molimo za njega? Podignite svoje ruke, vi koje ne poznajem. Podignite svoje ruke, vi koje ne poznajem.

Vi, vi tamo, verujem maleni momak s brkovima tamo pozadi, neko je podigao ruku tamo iza. Da, vi, jeste li vi podigli ruku? U redu. Tamo iza, vi, gospodine. U redu. Vi ste mi svi stranci? Je li Gospod Isus, onaj isti Pastir stada, ovde? Verujete li da su njegova obećanja istinita? On pomazuje Svoju crkvu, i „Dela koja Ja činim, i vi ćete činiti. I veća od njih ćete činiti, jer Ja odlazim k svome Ocu.” Više od toga. Verujete li to?

Jeste li podigli ruke vi koji me ne poznajete? Verujete li da mi Bog može otkriti šta je u vašem srcu, da mi može govoriti kao što je govorio ženi koja je dotakla njegovu haljinu? Verujete li da je On Veliki Sveštenik koji može saosećati s našim slabostima? Ako mi Bog otkrije vaša stanja, hoćete li verovati da sam ja Njegov prorok, verovati da je Njegova Prisutnost ovde i zato On to dozvoljava? Vi se molite za vašu suprugu. Ima slomljen kuk, iščašen kuk. To je tačno. Ako je to tačno, ustanite. U redu, idite i videćete da je ona u redu. Amen.

A šta je s vama tamo iza, mali prijatelj koji je ustao, koji ima brkove? Verujete li svim svojim srcem? Verujete li da mi Bog može otkriti vaše nevolje? Verujete li da će vaš sin biti dobro? Verujete? Imate sina, ima cerebralnu paralizu. To je tačno. Vi niste... Iz Kentuckyja je. Ako je to tačno, podignite ruku. Ne poznajem vas, zar ne? Ako vas poznajem... Podignite svoje ruke ovako, ne poznajemo se međusobno. To je tačno. Imajući poverenje u Boga, verujete li? Onako kako verujete, neka vaš dečak bude onako kako verujete. Upravo vas stavio na srce... ? ...

Ko je to bio ovde ko je podigao ruke, kojeg nisam-nisam... Jeste li to bili vi? U redu, gospodine, verujete li da sam ja Božiji prorok? Verujete, svim svojim srcem? Ne morate ustajati, samo ostanite upravo tamo. U redu, gospodine, koja je vaša poteškoća, imate dijabetes. I on smeta vašoj nozi. Vi ste iz Ohija. Vaše ime je gospodin Miller. Vratite se kući i ozdravite. U redu, verujte svim svojim srcem. U redu.

Verujete sa..... ? Ako možete verovati.....

Dama koja sedi ovde, jeste li vi podigli ruku? Velika gospođa s naočarima, verujete li svim svojim srcem? Verujete li, gospođo? Verujete li da sam Božiji sluga? Verujete? U redu, ako mi Bog može reći koja je vaša teškoća, hoćete li verovati? Problem sa srcem. U redu, dignite ruku ako je to tačno. U redu.

Gospođa ovde pored vas koja je ustala. Srce; ali zapravo su vaše oči. Poznajem je. U redu, ako možete verovati...

Tamo pozadi, sledeći čovek tamo iza takođe ima problem sa srcem i kožnu bolest. Verujete li da će vas Bog ozdraviti? Verujete, gospodine?

Tamo negde iza je čovek, podigao je ruke koji nije... G. Schubert. U redu, gospodine. U redu, verujete li? To je takođe za vaše oči, zar ne? Molite se za svoju majku koja takođe sedi tamo. Ako je to tačno, podignite ruku. Mi smo stranci. Je li to tačno? Rukujte se, rukujte se jedan sa drugim. U redu, to je tačno. Ako možete verovati, možete primiti.

Uskrsnuli Isus Hrist je u zgradi. On je Onaj isti. Šta vam to čini? Jeste li dozvolili svetu da iscrpi svu vašu snagu iz vas? Slava. Želim novo rođenje. Želim novi Život. Ne zanima me na kojoj osnovi dolazi, ako moram biti sveti valjač, bilo šta. Nije me briga na kojoj osnovi dolazi, želim pravog Duha Svetog kao što je sada na meni. Želim Ga zadržati. Radije bih imao Njega nego sve stvari ovoga sveta. Amen. Verujete li? Verujete li da je On ovde?

Tada položite ruke jedni na druge. Recite mi još jednu stvar koju bi On mogao učiniti: ništa. Sada verujte. Verujte da je gotovo.

Gospode Bože, Stvoritelju neba i zemlje, Autore Večnog Života i Darivaoče svih dobrih darova, Tvoj Duh je ovde i toliko pomazuje, Gospode, da se čini kao da zgrada diše mičući se napred i nazad. Zašto ljudi to ne mogu razumeti, Gospode? Jesu li-jesu li se oni toliko družili sa svetom i postali toliko hladni i formalni i uštogljeni da Te više ne poznaju? Gospode Bože, neka bi ova sila pogodila svakoga i neka bi svaka bolesna osoba bila isceljena, svaki grešnik spašen i Bog dobio slavu. Molim to kroz Isusa Hrista, Božijeg Sina. Amen.

Verujete li to? Podignite svoje ruke. Prihvatate li svoje isceljenje? Neka vas Bog blagoslovi. Sada, idite i neka bude onako kako verujete, biće tako. Vidim vizije kako se prelamaju na ostalima. To je tačno. Moram se vratiti večeras.

Ako sada ne verujete, nikad nećete ni verovati. To je tačno. Isus je to jednom učinio i rekli su: „Ti si... Znam da kada Mesija dođe, to će nam reći.” Rekla je: „Znam da će Mesija to činiti. Ali ko si Ti? ”

On je rekao: „Ja sam Taj.”

Tada je otrčala u grad i rekla: „Dođite videti čoveka koji mi je rekao sve što sam ikada učinila! Nije li to sam Mesija?”

On je rekao: „U poslednjim će danima ponovo biti ove stvari.” Crkva će propovedati istinu; stajaće na Reči. Vi ćete biti ti koji izvršavaju sve zapovesti Božije. Neće se udružiti sa svetom. I kretaću se onuda i činiti iste stvari.“

Ali On je rekao: „Biće brzopleti, bahati, ljubitelji užitaka više nego li ljubitelji Boga, nepomirljivi, klevetnici, imaće obličje pobožnosti,” jako religiozni, odlaziće u crkve. „Imaće obličje pobožnosti, ali snage su se njene odrekli. Takvih se kloni!”

Vi ljudi, gde god da ste bili u crkvi, koje je On upravo sada prozvao, vizija me je napustila. Ako-ako je to bila istina što sam rekao, a ja to nisam znao o vama, podignite svoje ruke, ko god da bi to bio. Svuda po crkvi, svu- svugde. U redu. Razumete li? Ne poznajem ih, nikad ih nisam video; ali Duh Sveti je ovde i On ih poznaje. Zar ne vidite da to nisam ja?

Slušajte. Ako bi mi On to poverio, poverio bi mi istinu Reči jer istina jedino može doći po Reči. Pokajte se i neka se svaki od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje greha, i primićete dar Duha Svetoga, jer za vas je ovo obećanje i za decu vašu, i za sve one izdaleka koje god pozove Gospod Bog naš. Verujete li to? Trebala bi biti služba krštenja za koji trenutak.

Pognimo svoje glave. Zamoliću pastora da se pomoli dok se spremaju za krštenje. Mislim da će biti služba krštenja... ? ... U redu, gospodine.