POSLANICA JEVREJIMA, 6. GLAVA 3. DEO

Dobro jutro, prijatelji. Privilegija je biti ovde. I-i da se ispuni ovaj veliki uvod našeg pastora sigurno bi trebao pravi život, zar ne? Zato dajemo slavu Gospodu za sve Njegove velike sile isceljenja i Njegovu milost koju nam je dao tokom godina.

Sada moram izneti neke najave. Prvo, mi, brat Woods i brat Roberson i želimo vam svima zahvaliti što ste molili za nas za siguran put. Imali smo predivno vreme; samo smo otišli na četiri ipo dana, verujem, i ponovo se sigurno vratili. Gospod nas je blagoslovio.

Dakle, najavljujemo da brat Graham Snelling, njegovo probuđenje se nastavlja gore na kraju avenije Brigham, na...ovde u gradu. I ove srede uveče... Želim sutra otići nakon pogrebne službe na jednu koju ću najaviti za nekoliko trenutaka. Obavestićemo vas u sredu uveče. Želimo da odemo kao delegacija, svi, gore da posetimo brata Grahama pre nego završi svoju službu tamo. I pokušaćemo okupiti celu crkvu ako uspemo i otići kao delegacija sresti se, biti sa bratom Grahamom na jednoj od njegovih službi.

I sada, ovog popodneva u-u pogrebnoj ustanovi u Charlestownu je gospođa Colvin, koja je jednom došla ovde u crkvu pre mnogo godina, sedamdeset četiri su joj godine, napustila je ovaj život juče da bude s Gospodom Isusom. I na njenom pogrebu u ponedeljak treba propovedati propovednik McKinny koji je nekad ranije godinama bio pastor metodističke crkve u-u Port Fultonu, a bio je njihov lični prijatelj. I pomogao bih mu u ponedeljak, verujem da je to u jedan i trideset u-u kapeli u Charlestownu, u Indiani. I sve vas prijatelje porodice Colvin bi... Znam da bi sada cenili samo malo ohrabrenje ili...mali stisak ruke. Jer svi mi znamo šta je to, koji smo prošli kroz to, u dolinama, i znamo šta znači izgubiti prijatelja. I zato mi... Ona leži u-u kapeli sada u Charlestownu u Indiani. Ako idete gore ovog popodneva, pa, siguran sam da bi bilo drago Colvinovoj porodici. Mnogi njihovi ljudi još dolaze ovde u šator. Venčao sam, sahranio, krstio skoro celu njihovu porodicu. I tako gospodin Grayson, koji je nekad bio naš komšija ovde, je pogrebnik tamo gore.

I onda ovo, večeras, ako to bude volja Gospoda, gde završimo ovog jutra pokušaćemo nastaviti večeras u ovom velikom proučavanju koje sada proučavamo. I onda mislim da su to bile najave koliko-koliko ja znam. I ove srede uveče, dakle, najavićemo večeras da idemo gore da budemo sa bratom Grahamom.

I pozdravljamo sve pridošlice na našim vratima. I sretni smo da ste ovde ovog jutra i molimo da vas Bog neizmerno, izobilno blagoslovi danas na ovom okupljanju.

Brat Cox mi je upravo rekao da oprema za razglas nije radila baš dobro u to vreme. Možda je to, možda prema vremenu, puno vlage je tamo u zvučnicima. A oni nisu baš dobri od početka, tako da to može biti uzrok.

Kao što vidim ovde sedi sestra koju znam, sestra Arganbright. Ja... Ovo nije lepo i-i pristojno pitati, ali jeste li čuli brata Arganbrighta otkako je preko. Jako bih voleo da se čujemo s njim čim budemo mogli. On je u Švajcarskoj i Nemačkoj na skupu tamo preko s bratom Tommyjem Hicksom i Paulom Cainom. Ako se ikako čujete, sestro Ruth, javite mi odmah, što brže možete.

Dakle, mali šator nema članstvo, ali imamo zajedništvo. Nemamo crkvenog verovanja osim Hrista, nemamo zakona osim ljubavi, nemamo knjige osim Biblije. To je jedina Knjiga koju znamo i jedino što znamo, kao što i imamo. Kako nas Krv Isusa Hrista čisti od svih greha, imamo zajedništvo jedni s drugima, svi.

Primetio sam ovog jutra da su neki od vas ljudi možda čuli bratovu molitvu. To je bio katolik, dakle, ili bivši katolik. I imamo sasvim različite vrste ljudi koji dolaze ovde. Upravo sam imao privilegiju pre nekoliko trenutaka rukovati se sa bratom iz menonitske zajednice koji sedi ovde unutra. I iz menonita, iz metodista, iz baptista i katolika ili koji god žele, neka dođu. I zajedno imamo zajedništvo oko blagoslova Božije Reči. Prisutni su Jehovini svedoci i razne vrste ljudi, video sam razne denominacije.

Nekad sam voleo (dobro, još uvek volim) Zapad. Volim konje i stoku. Jednostavno sam odrastao na farmi i ja-ja to volim. I nekada smo morali okupljati stoku i ja bih išao s njima. A imali smo krivudavu ogradu. Ne znam znate li vi ljudi s Istoka šta je krivudava ograda ili ne. To je kada stavite stoku u šumu, oni imaju ogradu kako bi ih sprečili da odlutaju, kako oni to nazivaju, da se vrate dole do rančeva. Jeli bi gore travu gde su uzgajali travu za zimsku opskrbu. I onda, gore u planini, takođe imaju ograde gde odvajaju toliko ženki i mužjaka i tako dalje. To se naziva ograda. Ali glavna ograda je gde rendžer stoji kada stoka prolazi.

I dakle, sedeo sam tamo danima u svom sedlu i posmatrao ih dok bi stoka prolazila. Bilo je svakakvih različitih vrsta žigova koji su ulazili unutra. Bilo je nekih nazvanih “dijamant”. A neki od njih nazvani su “Bar X”. A neki... Naši su bili “tronožac” nešto kao simbol izviđača. Sledeći momak ispod bio je “trag ćurke” na konju. I imali su svakakve različite vrste žigova da-da bi prepoznali svoju stoku kada bi je terali napolje.

Dakle, rendžer nije bio toliko zainteresovan kakav su žig imali, ali evo šta je rendžera interesovalo, da gleda oznaku u njihovom uhu. Svi koji su ušli tamo, bez obzira kakav je žig bio, morali su biti čistokrvni Hereford. Ne bi mogli ući tamo ako nisu bili Hereford. Moralo je biti obeleženo stado ili ne bi moglo proći.

Mislim da taj dan kada Gospod dođe, On se neće obazirati kakav žig nosimo, nego jesmo li svi nanovo rođeni hrišćani. Tako je. To je stado Hristovo. Krvni test će nas dokazati da smo svi hrišćani. I ako ćemo svi biti takvi tamo, možda je najbolje da smo takvi i ovde. Ne mislite li tako? Tako, mi cenimo svako zajedništvo sa svim različitim crkvama.

Sada proučavamo ovu blagoslovljenu poslanicu Jevrejima. Jedan brat je toliko uživao u njoj da je uzeo kasete i radi knjigu predavanja o tome.

Sada ćemo uskoro doći do 11. glave. Očekujemo da provedemo zimu na ovome, na 11. glavi. Za svakog od tih likova želimo se vratiti nazad kroz Knjigu i povezati čitavo Pismo zajedno. Nameravao sam to učiniti. Delom i činim, neke od ovih, ovih pređašnjih glava, da povežemo celu Knjigu. Jer, vidite, Pismo mora potvrditi Pismo.

Zato, ako postoji ikakvo protivrečje da bi neko pomislio da je Pismo protivrečno, to je pogrešno. Ne postoji stih Pisma koji protivreči Pismu. Protivrečje je tamo gde je možda Ono protivrečno našim načinom gledanja na to, ali Ono ne protivreči Sebi. U službi sam koja traje dvadeset šest godina sada i nikada nisam ni jednom pronašao jednu stvar u Bibliji koja protivreči bilo čemu što je zapisano u Bibliji. I jednostavno znam da to nije tamo.

A danas proučavamo jedno od najblagoslovljenijih glava u Jevrejima, 7. glavu. I ako neko nema Bibliju a želeo bi nas pratiti u čitanjima, rado bismo vam doneli Bibliju ako biste samo podigli svoju ruku. Zamoliću neke od starešina, neko da dođe ovde i uzme nekoliko. Neki podižu svoje ruke nazad. I hvala ti, brate. I ako želite Bibliju, samo podignite svoju ruku i oni će vam je doneti.

Dakle, jedini način na koji crkva može biti izgrađena, jedini način na koji čovek može imati veru nije po njegovoj denominaciji, ni njegovim članstvom. I njegova vera ne počiva na teologiji ideja nekog čoveka jer je to, više ili manje, sve je čovek. Već je jedini način na koji vera može pronaći ozbiljno mesto počivanja na nepokolebljivoj i nepromenljivoj Božijoj Reči. “Vera dolazi slušanjem, slušanjem Reči.” Tako ona dolazi. I-i kada je vera poslušana i prihvaćena, to je zauvek rešeno. Nikada je više ništa ne može pomaknuti bez obzira šta dolazilo ili odlazilo. Ništa nikada ne može promeniti tu veru. Razmislite o tome. Vi ste usidreni i više se ne menjate za vreme i večnost. Usidreni ste zauvek: “Jer Bog je jednom žrtvom zauvek usavršio one koji su posvećeni ili pozvani.”

I vera ima tako veliko mesto u hrišćaninu, životu vernika, da može zauzeti svoj stav pored blatnog groba ili nad kovčegom u kojem je drago dete ili draga koji su prešli iz ovog života na drugu stranu. I odlučnim pogledom orlovog oka može pogledati na Njega koji je rekao: “Ja sam uskrsnuće i život.” I oni zaboravljaju stvari koje su prošle. Teže prema cilju uzvišenog poziva.

Toliko mi je drago da je Bog tako pribavio i načinio to besplatnim darom za sve. Takve bi crkve trebale biti. Crkve ne znače denominacije ili organizacije, to znači: “grupa ljudi, vernika koji su okupljeni pod zajedništvom Reči”.

I ovde u ovom divnom naučavanju svetog Pavla, u pozadini, u pređašnjim poglavljima, on se posebno bavio vrhovnim božanstvom Gospoda Isusa i ko je On bio. Hrist je bio Bog, načinjen tako da bi Ga ljudi mogli osetiti i dotaknuti Ga i-i imati zajedništvo s Njim. Hrist, Gospod Isus, bio je telo u kojem je Bog prebivao: “Bog je telom postao i prebivao među nama.” Prva Timoteju 3:16: “Neosporno je velika tajna pobožnosti jer Bog beše očitovan u telu.”

Veliki Jahve je sišao i postao opipljiv živeći u telu Svog vlastitog Sina, objavljujući i pomirujući svet sa Sobom. Bog nije bio ništa... Hrist nije bio ništa manje od Boga i-i Bog nije bio ništa manje od Hrista. Dvoje zajedno činili su Božanstvo telesno, načinjen malo nižim od anđela tako da bi On mogao patiti. Anđeli ne mogu patiti. Isus je bio šator u kojem je Bog prebivao.

Biblija kaže u 7. glavi Dela apostolskih da: “Šatore i žrtvu i prinos nisi hteo, nego si mi telo pripremio. Ali Svevišnji ne prebiva u rukotvorenim hramovima, nego telo si mi pripremio,” da je ušatoren ili prebiva u zajedništvu s čovekom.

Ako dopusti Bog, čim završimo sa ovom ovde glavom ili završimo s ovom Knjigom, želimo se vratiti i uzeti Knjigu o Ruti i pokazati to tamo kako nam je Bog postao krvni srodnik da pomiri izgubljene nazad k Sebi zajedništvom i tako što je postao jedan od nas. Otkupitelj mora biti krvni srodnik, a jedini način na koji bi nam Bog mogao postati krvni srodnik je da postane jedan od nas. Zato, On nije mogao postati anđeo i biti krvni srodnik čoveku.

Sinoć kada sam razgovarao sa sinom slomljenog srca, mog saradnika, čija je majka nedavno preminula, rekao je: “O, brate Bill, pretpostavljam da je ona večeras anđeo.”

Rekao sam: “Ne, Earl. Ona nikad neće biti anđeo. Ona je večeras žena baš kao što ju je Bog načinio i uvek će biti, nikada anđeo.” Bog je načinio anđele. Nikada nije načinio ljude da postanu anđeli. Načinio je anđele i ljude. Zato ljudi nikad neće biti anđeli i anđeli nikad neće biti ljudi. Bog ih je načinio različitima.

Dakle, i u Hristu, koji postaje telom da otkupi iz tog velikog udaljenog mesta gde je čovek pao i ta besmrtnost je po grehu sišla, Bog je sišao i uzeo obličje ljudskog lika i postaje nam krvni srodnik da bi mogao nositi naše grehe i našu smrt.

I u jednom od objašnjenja koje smo naveli u prethodnim lekcijama; samo jedna mala pozadina tako da bi došljak razumeo. Bog na Svom putu gore do Golgote. Kada je žalac smrti bio nad Njim i zujao je oko Njega, i na kraju Ga ubo da je umro. Dok Njegovom smrću sunce nije prestalo sijati. Dok Njegovom smrću mesec i zvezde nisu davale svoju svetlost.

Ili kako je On to morao učiniti, da usidri žalac smrti! Da je On bio besmrtna osoba, da je bio u teofaniji ili bio u duhu, smrt ne bi imala vlast nad tim. Morao je postati telom da bi mogao uzeti žalac smrti. Ali kada pčela ili insekt koji bode jednom ubode duboko, nikad neće ponovo ubosti. On ostavlja svoj žalac u telu. I to je ono što je Hrist po...ili Bog postao. Hrist je prebivao u telu da bi mogao usidriti u Svoje vlastito telo žalac smrti. I kada se smrt povukla od Njega na krstu, ona je ostavila svoj žalac i više nije mogla ubosti vernika. Ona može bučiti, može zujati i pretiti, ali ne može ubosti. Nema žalac.

Veliki sveti Pavle je na svom smrtnom maršu vikao i rekao: “O smrti, gde ti je žalac? I grobe, gde ti je pobeda? Ali hvala Bogu, koji nam je dao pobedu po našem Gospodu Isusu Hristu jer su i smrt i grob izgubili svoju silu.”

Sada, dakle, prošle nedelje smo uzeli: “Pustivši početna načela nauka o Hristu,” u 6. glavi ovo čitamo, “pođimo ka savršenstvu.” I saznali smo da ljudi danas u mnogim crkvama zajedno s Branhamovim šatorom i drugima, previše polažu na proučavanje o Hristovim načelima: On je bio Sin Abrahamov, bio je sin tog i tog i nazad na rodoslovlje. Ali Biblija kaže: “Odložimo te stvari i pođimo ka savršenstvu.”

“Prvo morate znati nauku i onda morate znati sve te stvari; zatim ih odložite,” rekao je, “uskrsnuće mrtvih, polaganje ruku, krštenje i sve te mrtve odredbe Božije. Ipak one-one nemaju Život u sebi.” Ali crkva danas samo ide na te stvari: “O, mi verujemo u Božanstvo Hrista.” Da. Sigurno. “Verujemo u vodeno krštenje.” Da. Sigurno. “Polaganje ruku.”

Pavle kaže: “Učinićemo sve ovo ako dopusti Bog. Ali uz sve to, odložimo ih sada i pođimo ka savršenstvu.”

Dakle, crkva ne može biti usavršena kroz organizacije. One udaljuju od Boga celo vreme ili udaljuju jednu od druge. Mi povlačimo granice, razdvajamo se, naizgled nemamo veru. Ali onda kada ostavimo ta načela nauke, ako idemo ka savršenstvu, onda te male stvari nisu od neke koristi.

Povezujemo se i otkrivamo da jedini način na koji možemo biti usavršeni je biti u Hristu. I onda otkrivamo naučavanjem Biblije kako da dođemo u Hrista: ne vodenim krštenjem, ne polaganjem ruku ni naučavanjem. “Ali po jednome Duhu smo svi mi u jedno telo kršteni i usavršujemo se kroz Njegovu patnju.” Onda gledamo drugačije. Razmišljamo drugačije. Ponašamo se drugačije. Živimo drugačije. Ne zato što je to dužnost ili što pripadamo crkvi, nego zbog “ljubavi koja je razlivena u našim srcima po Duhu Svetome”, koja nas čini sugrađanima Kraljevstva Božijeg i onda nema denominacija ili granica u tome. Svi smo jedno veliko Telo.

Sada smo spremni ući u jutarnju lekciju za nekoliko trenutaka. Još jedna stvar do koje bih želeo ovde doći, a to je da Pavle govori u Knjizi, 7... ili 6. glavi, otkrili smo ovde da se usavršujemo u Hristu. Onda u 13. stihu 6. glave samo mala pozadina.

Jer kada je Bog Abrahamu davao obećanje, budući da se nije imao kime većim zakleti, zakleo se samim sobom.

Bog se zakleo samim Sobom, budući da se nije imao kime većim zakleti.

Sada se želimo vratiti. Idemo na Galaćane samo nekoliko trenutaka Okrenimo na Poslanicu Galaćanima i uzmimo Galaćane 3:16. I ovde ćemo pročitati samo na trenutak čime se On zakleo.

Dakle, Abrahamu i njegovom potomku su dana obećanja. On ne kaže “i potomcima”, kao o mnogima, nego kao o jednom... potomku koji je Hrist.

Dakle, ako ćete primetiti čitajući ovo pažljivo sada, dok čitate.

...Abrahamu i njegovom potomku (jednina) su dana obećanja (množina.)

“Abraham i njegov Potomak.” Dakle, Abrahamov potomak je bio jedan koji je bio Hrist; u tipu, Isak.

Ali Abraham je imao mnogo dece. Imao je jedno pre nego što je imao Isaka, koje je pokazalo zabludu Sarine nevere koja je želela da donese dete misleći da je prestara i da Bog zaobilazi i čini nekim drugim načinom od načina na koji je to obećao da učini.

Ali Bog drži Svoje obećanje. Bez obzira koliko se ono moglo činiti nerazumnim, Bog je obavezan prema Svom obećanju. I Sara je mislila da bi možda mogla imati Hanu...ili Hagaru, tačnije, svoju sluškinju, da rodi dete po Abrahamu i ona bi ga uzela. I tako je došao Išmael, koji je bio trn u telu od tada pa sve do sada. Još uvek je trn u telu jer odatle dolaze Arapi i uvek su takvi bili.

Dakle, svaki put kada ne verujete goloj Božijoj Reči i usvojite neki drugi put, od tada će to biti trn u vašem telu. Uzmite samo ono što Bog kaže. Ako On to kaže, to je jednostavno ono što On misli. O, neka je blagoslovljeno Njegovo Ime! Samo uzmite Njegovu Reč.

Bez obzira što pokušavaju zaobići, reći: “Pa, To zaista ne znači To.” To znači baš ono što Ona kaže kada Bog daje obećanje.

Dakle, ako ćemo pažljivo primetiti.

... Abrahamu i njegovom potomku su obećanja ...

Jedan je bio Potomak, jednina, a drugo su bila obećanja. Postoji više od jednog obećanja i više od jedne osobe su uključene u Abrahamovo potomstvo. Razumete li? Jedan je Potomak, ali mnogo je ljudi od tog Potomka. Razumete li? Oni nisu bili samo Abraham, ili samo za Isaka. Već... Bilo je svom Abrahamovom semenu. Obećanja su dana svakom pojedinom semenu tog Potomka. Razumete li to? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik]

“Zato mi koji smo mrtvi u Hristu po Pismu postali smo Abrahamovo seme i baštinici smo po obećanju.” Ne učlanjivanjem u crkvu ili oblikujući mrtve odredbe ili-ili tako dalje. Nego time što smo rođeni od Duha Hristovog Abrahamovo smo seme i baštinici smo s Njim u Kraljevstvu.

Onda nastavljamo čitati, dakle, sada samo malo dalje. Bog se zaklinje. Dakle, 17. stih 6. glave.

Tako i Bog, želeći obilnije...

...Bog, želeći baštinicima obećanja što obilnije pokazati nepromenljivost svoje odluke, zajamčio ju je zakletvom.

O, samo počivajmo sada nekoliko minuta. “Bog želeći više.” Ne da je On morao, nego da učini ovu stvar sigurnom.

Dakle, već smo utvrdili da je Bog postao telom, prebivao među nama, kako se manifestovao svetu. Kada je našao ženu u preljubi, rekao je: “Ne. Ja te ne osuđujem. Idi, više ne greši.” Kada je našao bolesne, postupao je baš onako kako bi morao postupati jer je bio Bog i On-On je isceljivao bolesne. Podizao je mrtve. Opraštao je grehe. Bez obzira kakvi su bili i koliko, i koliko su se vratili u greh, On im je svejedno oprostio ako su bili voljni doći i zamoliti.

Primetite sada. Ako je Bog ikad delovao na određenu okolnost i ako se ta okolnost ponovo pojavi, On mora postupiti drugi put isto kao što je postupio prvi put ili je nepravedan. Razumete li? Bez obzira koliko gadno ste u grehu, koliko ste se mogli spustiti, On mora postupiti s vama kao što je postupio s tom palom ženom ili je tada postupio pogrešno. Božije ponašanje je Njegova Osoba i ono što On je u Svom ponašanju govori o Njegovoj Osobi.

I tako vi u svom životu ponašanjem govorite šta ste. Kao što smo imali i prošli kroz lekciju ili dve pre, metodisti su želeli objaviti: “Kada vičete, vi Ga imate.” Pentakostalci kažu: “Kada govorite u jezicima, vi Ga imate.” Tresači kažu: “Kada se tresete, vi Ga imate,” pensilvanijski tresači. I saznali smo da greše. Vaš život to govori. Vaša ličnost govori šta vi jeste. Čovek je znan po svojim delima i šta god da je vaš život.

Čuli ste staru priču: “Vaš život govori toliko glasno da ne mogu čuti vaše reči.” Zato, vi jeste šta god da jeste. Život koji živite pokazuje kakav je duh u vama.

I onda možete oponašati pogrešnu stvar..ili mogu reći, oponašati ispravnu stvar. Možete oponašati hrišćanina. Ali onda će uskoro doći vreme kada će biti stavljen pritisak, onda će to pokazati šta ste. Lanac je najjači u svojoj najslabijoj karici.

Kada je Hrist, Sin Božiji bio stavljen na kušnju, ona je pokazala šta je On bio. Sigurno. Kada ste vi stavljeni na kušnju, ona će dokazati šta ste vi. Vaš život uvek odražava ono što je unutar vas. S vremenom pripazite da vas vaši gresi ne odaju. I to je ono što pokušavamo reći.

Isus je rekao u Jovanu 5:24: “Onaj ko sluša,” ne onaj ko se trese, onaj ko govori. Onaj ko... “Onaj ko sluša Moje Reči i veruje Onome koji Me poslao ima život večni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u Život.”

To je vaša vera. I vaša vera ispovedana vašim usnama manifestuje se ljudima koji mogu čuti, ali vaš život je otvoren pred svima. Dakle, bez obzira koliko pokušavate ovo glumiti i činiti ovo, to nikad neće delovati. To mora biti u vama. To je prava suština cele priče. Vaša lična vera u uskrslog Hrista kao vašeg Spasitelja koji je zdesna Bogu ovog jutra deluje na vašem mestu kao što vi delujete na Njegovom mestu ovde dole kao svedok. Svedok treba da deluje umesto nekoga, stajati za vas kao svedok. I kada vaš život odražava ovde ono što je vaše svedočanstvo u Hristu, to se odražava tamo i odražava se ovde. A On je tamo gore; ono što je On vama odražava se i tamo i ovde. Zato vi... Vašom verom ste spašeni i samo njom. Dakle, uzbuđenja, emocije, osećaji, bilo šta, nemaju uopšte mesto u Tome. Dakle, ne...

Dakle, nemojte pogrešno misliti da ne verujem u ove emocije. Sigurno. Ali ono na čemu smo sada, pokušavajući obučiti ove ljude u ovom danu, nisu emocije. Đavo je uzeo ove stvari i podivljao s ljudima ostavljajući ih da temelje svoje večno odredište na emocijama. Vikanje, govorenje u jezicima, odlaženje u crkvu svaku nedelju, ponašanje poput hrišćanina, to neće imati nikakvo značenje u tom danu. “Ako se ko ne rodi nanovo.” I vaš život odražava ono što vi jeste unutra, vidite, ne vaše emocije.

Mogli biste imati krv na svojim rukama, mogli biste govoriti u jezicima, mogli biste isceljivati bolesne, mogli biste premeštati brda svojom verom, a da ste ipak ništa. Prva Korinćanima 13. Razumete li? To mora biti nešto što se dogodilo rođenjem koje dolazi od Boga i Bog donosi nanovo rođenje u vas i daje vam deo Sebe. Onda su te stvari. Novo ste stvorenje. “Ja im dajem večno.”

Prošli smo reč “večno”. Večito je “vremenski raspon”. Večnost je večita, u veke i vekove, ali samo je jedna večnost. I otkrili smo da vi primate večni život, a reč u grčkom je Zoe što znači “Božiji život”. I primate deo Božijeg života, koji vas čini duhovnim sinom Božijim, i jednako ste večni koliko je Bog večan. Nemate svršetak, ni mesto da se zaustavite jer nemate mesto početka. Sve što ima početak ima i svršetak, a što je bez početka nema svršetka.

Kako volimo ovu dragocenu Reč! Kako bi hrišćanin trebao biti utvrđen u veri koja je jednom bila predana svetima, a ne bacan okolo od mesta do mesta i učlanjivan u razne crkve. Svaka crkva kojoj želite pripadati je u redu dokle god ste hrišćanin. Ali prvo stavite najvažniju stvar što je ovo rođenje koje vas čini krvnim srodnikom Bogu kao što je Bog postao krvni srodnik vama.

On je postao krvni srodnik da bi vas mogao podignuti. Pre nego bi vas mogao podignuti, On vam mora dati večni život. Onda je Bog morao postati krvni srodnik da uzme smrt, da vas podigne. Onda vi morate postati krvni srodnik Njemu kako biste otišli u uskrsnuće. Vidite li šta je to? To je samo zamena. Bog je postao vi da biste vi mogli postati Bog. Razumete li? Bog je postao deo vas, telo, da biste vi mogli Njegovom milošću postati deo Njega, to je sve, da imate večni život.

Baš predivna slika i ,o, mi to volimo.

Dakle, Bog, želeći obilnije...

Nije morao nego je hteo. Tako mi je drago zbog toga, zar ne, da je naš Bog hteo? Pogledajte. Šta da On-šta da nije bio strpljiv? Šta je plod Duha? Ljubav, radost, vera, mir, strpljivost. To je deo Boga koji je u vama. A može li strpljenje...nositi bremena jedni drugima. Opraštajući jedan drugome kao što je Bog zbog Hrista oprostio vama. Duh Božiji u vama čini vas takvima. I onda kada je Bog bio ovde na zemlji i postao vi, postao grehom, da uzme vaš greh, nosio ga je za vas i platio vašu kaznu za njega. Bog je strpljiv, podnosi naša bremena.

I dakle, On je dobar Bog. Ako želite određene stvari na svoj način, znate, Bog je dovoljno dobar da to učini. On vas voli činiti sretnima. On to želi. On, On je ljubav i Njegova velika ljubav Ga primorava da čak ponekad odstupi da biste vi imali stvari koje želite.

Pogledajte Tomu nakon uskrsnuća. Toma nije hteo verovati. O, on danas ima mnogo dece. Ali Toma je rekao: “Ne. Ne. Ja ću morati imati nekakav dokaz. Moraću staviti svoju ruku u Njegov bok i u Njegov...svoje prste ovde u Njegove ruke pre nego što poverujem To. Nije me briga šta kažete.” Vidite, on je upravo tada bio potpuno izvan reda Pisma. Trebali biste To verovati. Zato je on rekao: “Ja moram imati nekakav dokaz da se To dokaže.”

I Isus se pojavio, On je dobar: “Dođi Tomo, ako je to ono što želiš, pa, evo. Evo ti.”

Takvi smo mi. Kažemo: “Gospode, ja moram govoriti u jezicima. Ja-Ja moram vikati. Moram...”

“O, samo napred, dopustiću ti da to imaš.” On je dobar.

Dakle, on je stavio svoju ruku u Njegov bok pa je rekao: “O, to je moj Gospod i moj Bog.”

On je rekao: “Sada Tomo veruješ jer si video. Ali koliko veća je njihova nagrada koji nemaju dokaz a ipak To veruju!” Eto. Dotle moramo doći. “Koliko veća je njihova nagrada koji nisu ništa videli ali ipak To veruju.” To je čin vere, da To prihvatamo.

Dakle, verujem da znaci prate vernike, ali postavimo najbitnije stvari prve. Možete imati znakove bez ovoga. Pavle je rekao da bi mogli. Rekao je: “Mogao bih govoriti jezicima ljudskim i anđeoskim; ništa sam. Mogu premeštati brda verom; ništa sam. Mogao bih razumeti Bibliju tako da bih mogao znati sve tajne Božije; ništa sam.” Vidite, to su darovi Duha Svetoga bez Duha Svetoga.

Duh Sveti je Bog. Bog je ljubav, radost, mir, strpljivost, ljubaznost, strpljenje. To je Duh Božiji. Tako Bog podiže u poslednjim danima, kroz taj Duh.

Dakle: “Ne želeći...”

...Bog, želeći baštinicima obećanja što obilnije pokazati..

...Bog, želeći više pokazati...baštinicima...

Ko su baštinici? “Mi, koji smo mrtvi u Hristu postali smo Abrahamovo seme i baštinici smo.” O, je li to selo? Baštinici smo Kraljevstva Božijeg po zakletvi. Bog se nije morao zakleti. Njegova Reč je savršena. Ali zakleo se, takođe, samim Sobom jer nije bilo nikog većeg.

Kao što smo pročitali, samo trenutak poslušajte.

...obećanje nepromenljivosti svoje odluke, zajamčio ju je zakletvom.

“Nepromenljivost”: nepromenljiv. Bog se ne može promeniti. Mora ostati isti. I ako Bog isceli jednu bolesnu osobu, On nikada ne može promeniti Svoj stav. Ako Bog oprosti jednom grešniku, jednoj prostitutki, On nikad ne može promeniti Svoj stav. Nepromenljivost, nepromenljiva Božija Reč. Bog je rekao na jednom mestu: “Ja sam Gospod koji isceljuje sve tvoje bolesti.” Mora ostati s Time jer je beskonačan. Znao je kraj od početka.

Dakle, ja mogu reći: “Ja ću učiniti ovo.” A Biblija kaže da bismo trebali reći: “Ako je to Božija volja.” Zbog toga što sam ja smrtnik. Ne znam. Ponekad moram povući svoju reč, ali Bog ne može povući Svoju. On je Bog.

I On je zatražio samo jednu stvar: “Ako možeš verovati.” O! “Ako možete verovati, sve je moguće.” “Ako možeš verovati,” to je sve. “Vi, ako možete,” evo pitanja. Ali pitanje nije na Božijoj Reči zbog Njegove nepromenljivosti, On se ne može promeniti. Kako predivno!

Sada poslušajte dok čitamo dalje.

Da bismo po dva nepromenljiva čina u kojim je nemoguće da bi Bog slagao...

Nemoguće! Nemogućnost i nepromenljivost je gotovo ista reč; ne može se promeniti, ne može se pomaknuti. Mora ostati isti zauvek. Ne može biti promenjen: nepromenljivost i nemogućnost.

I dva, da bismo po dva nepromenljiva čina u kojima beše nemoguće da bi Bog slagao...

“Imamo li dve stvari?” Da. Prva, Njegova Reč kaže da će to učiniti. Druga je bila Njegova zakletva na to, da će to učiniti. O!

Kakvi bismo mi ljudi trebali biti? Zašto bi trebali biti bacani i trčati okolo i uzimati stvari sveta i ponašati se poput ovog modernizovanog modela hrišćanstva 1957. godine? Mi želimo biti staromodan tip koji uzima Boga za Njegovu Reč i zove ono što nije kao da jeste. “Ako Bog tako kaže, to je time rešeno.”

Abraham, kome je dano obećanje, njemu i njegovom Potomku, nazvao je ono što nije kao da jeste. Jer To je bilo Božije obećanje, znajući da Bog ne bi mogao lagati. Obećao mu je to i on je to verovao. I kako su godine prolazile i obećanje se činilo prirodnom oku sve dalje, za Abrahama je ono postalo bliže.

Umesto da je postao slab i kaže: “Pa, možda ne postoji takva stvar kao što je božansko isceljenje. Možda sam se prevario. Možda ne postoji takva stvar. Možda sam pogrešio u svim svojim shvatanjima.” Dakle, to pokazuje jednu stvar, da niste bili nanovo rođeni. “Jer to je...”

Završili smo prošle nedelje samo malo dalje u poglavlju. “Jer nemoguće je za čoveka koji je jednom okusio darove nebeske i stvari, da otpadne, ponovo se obnoviti na pokajanje. Apsolutno, potpuno nemoguće!

Jer onaj ko je rođen od Boga ne čini i ne može počiniti greh jer seme Božije ostaje u njemu: i ne može grešiti...

Seme Božije je Reč Božija. “Vera dolazi slušanjem, slušanjem Reči, 'Žrtva je učinjena. Sve je gotovo.'”

Dakle, ako činite pogrešno, Bog će učiniti da platite za to. Ali ako činite, grešite, ne činite to namerno. Verujem da je 10. glava, 47. stih: “Jer ako svojevoljno grešimo nakon što smo primili spoznaju Istine.” Ali, nakon što ste Rođeni, imate Istinu; ne znanje o Njoj nego ste prihvatili Istinu i Ona je postala stvarnost. I dete ste Božije za vreme i večnost. Bog se zakleo da će to učiniti.

Isus je rekao: “Onaj ko sluša Moju Reč i veruje Onome koji Me poslao ima večni život i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan. On nikada neće doći na sud. Prešao je iz smrti u Život.” Dakle, s takvom zakletvom: “Ako to bude Božija volja, trebali bismo to primiti.”

Sada pogledajte šta on kaže ovde, Pavle govori crkvi.

...nemoguće je da bi Bog slagao, trebali bismo imati snažno ohrabrenje...

Ne: “Pa, ako se baptisti ne ophode prema meni ispravno, otići ću k metodistima.” Razumete li?

...Mi koji smo mu pribegli trebali bismo imati snažno ohrabrenje da se prihvatimo ponuđene nam nade:

Dakle, u prošlom čitanju.

Koju nadu imamo kao sidro duše,...

Nada, zakletva Božija, koju imamo kao pouzdano i čvrsto sidro duše koje ulazi u unutrašnjost iza zastora;

Govorimo samo trenutak o “zastoru”. Nismo to baš dobro shvatili prošle nedelje uveče.

“U zastoru.” Zastor je telo. Zastor je ono što nas sprečava da u ovoj crkvi vidimo Boga licem u lice. Zastor je ono što nas sprečava da vidimo anđele na njihovim mestima ovog jutra kako stoje pored sedišta. Zastor je ono što nas sprečava da vidimo Njega. Mi smo skriveni iza zastora i taj zastor je telo. Sinovi smo i ćerke Božije, u prisutnosti smo Božijoj: “Anđeli Božiji utaboreni su oko onih koji se Njega boje.” U prisutnosti smo Božijoj celo vreme. “Nikada te neću napustiti niti te ikad ostaviti. Ja sam s tobom u sve dane, sve do svršetka sveta.” Ali, zastor je telo, to je ono što nas drži izvan Njegove prisutnosti. Ali kroz dušu, Duh, našom verom znamo da nas On posmatra. Stoji pored nas. On je sada ovde.

Jedno jutro dole u Dotanu jedan stari prorok je bio okružen vojskom i njegov sluga je izašao i rekao: “O oče, cela je zemlja okružena tuđincima.”

I Ilija je ustao i rekao: “Pa, sine, ima više onih koji su sa nama nego što ima onih koji su s njima.”

Pa, trepnuo je svojim očima i pogledao uokolo. Ništa nije mogao videti.

Rekao je: “Bože, želeo bih da mu otvoriš oči, ukloniš zastor.” I kada je zastor pao s njegovih očiju, okolo tog starog proroka bila su ognjena kola, gore su bile u ognju Anđela i kola. Eto.

O, onda je Gehazi mogao reći: “Razumem sada.” Vidite, zastor je pao. Tu je prepreka.

Ovde je to. Držite čvrsto. Zastor je ono što nas sprečava da živimo kako bismo trebali. Zastor je ono što nas sprečava da činimo stvari koje zaista želimo činiti. I Bog je odenuo zastor tela i zastor je bio razderan na dva dela. I Bog je ponovo postao Bog i uskrsnuo je zastor u kojem se skrivao. To je uskrsnuće Gospoda Isusa. Dokazujući nam da u ovom telu u kojem smo sada skriveni, verom verujemo i prihvatamo To. I kada se ovaj zastor razdere na dva dela, ja ću otići u Njegovu prisutnost s ovim jemstvom: znajući da Ga poznajem u sili Njegova uskrsnuća. Dolaskom Gospoda Isusa ovaj zastor će biti ponovo podignut na savršeni način da ću hodati i pričati s Njim kao mojim Spasiteljem i mojim Bogom kada preuzme Davidov presto. I živećemo zauvek u ovom zastoru nakon što bude usavršen, ali ovaj zastor u sebi ima greh. Nije bitno kako... Nikad nemojte razmišljati o tom proslavljenom telu na ovoj zemlji. Ono mora umreti isto kao što vaša duša mora umreti kako bi se nanovo rodila.

U savršenstvu, ne jedući meso i čineći ovo i usavršavajući telo nećete nikad To imati. I morate prestati s ovim i činiti ovo, i činiti ovo, i činiti ovo; to je zakon. To su legalisti. Mi ne verujemo u legalistička obličja spasenja. Verujemo da smo milošću spašeni. I nije do vas. Vi nemate nikakve veze s tim. Božiji izbor je taj koji to čini. “Niko ne može doći k Meni, osim ako ga privuče Moj Otac.” Tako je. I On... Sve što je Isus došao da učini bilo je da uzme te koje je Otac predvideo, a predodredio ih je pre utemeljenja sveta. Oni su postali sinovi i ćerke Božije. Amen. “Nije do onoga koji trči ili do onog koji hoće, nego do Boga koji se smiluje.” Bog je taj koji to čini. Uopšte se ne možete hvaliti. Ne postoji stvar koju ste učinili. Bog je milošću spasio vas; niste sami sebe. Ako to učinite, imate se čime hvaliti. Ali nemate se čime hvaliti. Sve hvale idu Njemu. To je On. Onda vam On daje sigurnu nadu: “Zakleo se zakletvom da je nemoguće za Njegovu decu da ikad budu izgubljena.”

Dakle, oni dobiju batine za pogrešno delo. Žanjete ono što sejete. Shvatate to. Nemojte misliti sada da samo izlazite i grešite, prolazite s tim. Ako to činite i imate taj stav, to samo pokazuje da nikad niste bili nanovo rođeni. Razumete li to? Ako još uvek imate želju u sebi da činite pogrešno, onda još uvek grešite. Vidite? “Jer On je usavršio zauvek one koji su... A one životinje pod Starim Zavetom, u danima zakona, koje su bile neprestano prinošene jednom godišnje, nikad nisu mogle oduzeti greh.” Ali kada mi stavimo svoje ruke na Njegovu glavu i priznamo svoje grehe i nanovo smo rođeni od Duha Božijeg, više nemamo grešne želje. Greh je otišao od vas. To je za vreme i večnost.

Činićete greške. Pašćete. Svojevoljno ćete pogrešno činiti. Ponekad ćete izaći i činiti stvari. To ne znači da ste izgubljeni. To znači da ćete biti ukoreni.

Moj mali dečak mnogo puta, moja deca, učiniće stvari. I vaša čine. Da vi... Oni znaju da je to protivno vašim-vašim pravilima. I znaju šta da očekuju kada to učine. Dobiće batine za to, ponekad dobre. Ali su još uvek vaša deca. Sigurno.

Nemoguće je za tog čoveka da ikad ponovo propadne koji je jednom bio rođen od večnog života. Bog nije indijanski darivaoc. “Onaj ko sluša Moje Reči i veruje Onomu koji Me poslao ima život večni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u Život. Ja ću ih podignuti u poslednjim danima.” To je Božije obećanje.

Dakle, ako nastavite, kažete: “O, pa, onda mogu raditi samo...” Uvek radim šta želim da radim. Ali ako ste hrišćanin, ne želite činiti ono što je pogrešno zbog samog Života u vama, samog temelja. Ako želite pogrešno činiti, to pokazuje da je pogrešna stvar ovde unutra. “Kako može gorka i slatka voda dolaziti iz istog izvora?”

Tako ste svi bili zbunjeni na nekakvim emocijama ili nečim neverovatnim, drugim uzbuđenjima. Zaboravite to. Vratite se k oltaru i kažite: “Bože, uzmi moj stari grešni život i postavi me u takvo stanje da sva moja želja...”

“Onaj koji je rođen od Boga ne čini greh.” Tako je. On nema želju da tako čini.

Sigurno, đavo će ga uhvatiti u zamku ovde i tamo, ali ne svojevoljno. Biblija tako kaže. Đavo će ga uhvatiti u zamku s vremena na vreme. Sigurno hoće. Pokušao je baciti zamke za našeg Gospoda Isusa. Uradio je to Mojsiju i uhvatio ga. Uradio je to Petru i uhvatio ga. Uradio je mnogima. Ali, Petar Ga se čak odrekao, ali onda je otišao i gorko zaplakao. Bilo je nešto u njemu.

Kada je golubica izašla iz arke... Vrana je izašla, uokolo je graktala. U arci je bila u redu, ali kada je izašla, njena priroda je bila drugačija. Mogla je jesti sva stara mrtva trupla koja je htela i biti zadovoljna. Zašto? Bila je vrana od početka. Bila je strvinar. Nije bila dobra. Bila je licemer koji je sedeo u leglu s golubom, baš toliko velik koliko i golubica. Mogla je leteti kuda god je golubica letela. I mogla je jesti dobru hranu baš kao što je golubica jela. A onda je mogla jesti trulu hranu kakvu golubica nije mogla jesti. Jer golubica je drugačije građena. Drugačije je načinjena. Ona je golubica. I golubica ne može svariti trulu hranu jer nema žuč.

I čovek koji je rođen od Duha Božijeg postaje Božiji golub, njegova priroda, njegova promena, njegova građa. Da, gospodine. Postavite duh goluba u vranu, nikad ne bi seo na mrtvo truplo. Da se spusti zabunom, sigurno bi brzo odleteo. Ne bi to mogao podneti. I čovek koji je rođen od Duha Božijeg ne podnosi. Možda se ponekad spusti u kafanu, ali brzo će izaći odatle. Žena ga može zavesti, naterati ga da se okrene, ali on će ponovo okrenuti glavu. Maknuće se brzo od tamo. Zašto? On je golub. Tako je. Nećete ga zavarati jer on zna. “Moje ovce slušaju Moj glas i stranca neće slediti.” Golub je od početka. Tu je ono o čemu govorim, nešto stvarno što je usidreno unutra.

Posmatrajte sada pažljivo. “Bog se zakleo.” O, to...

Nadu koju imamo kao...čvrsto sidro duše, koje ulazi u-u unutrašnjost iza zastora;

“Zastor”. Bog je sišao u zastoru tela. Šta da uradi? Da pokaže Sebe. Morao se sakriti jer Ga ne bismo mogli videti. I sakrio se iza zastora. A zastor je bio ko? Isus. “Nisam Ja taj koji čini dela, Moj Otac,” rekao je Isus. “Moj Otac prebiva u Meni. Ja radim. Otac radi i Ja radim sve do sada.” Evo Ga kao Onaj koji je prekriven zastorom hodajući u telu, Bog, Emanuel, Bog s nama. “Bog je u Hristu pomirio svet sa Sobom.” Evo Ga, hoda uokolo.

Dakle, On je sišao i učinio posvećenje ili pripremu ili pomirnu žrtvu kojom je kroz Njegovu prinesenu smrt platio cenu greha da bi se mogao vratiti i prebivati u nama. Onda vera koju imamo je-je vera prikrivena zastorom...ili osoba zastora. Zato ne gledamo na stvari koje vidimo u ovom zastoru. Zastor ima obrazovanje i čini i govori stvari. To je naučna stvar. Ali Duh živoga Boga koji prebiva ovde unutra naziva ono što nije kao da jeste ako je Bog tako rekao. Evo vašeg zastora. Mi smo u zastoru.

Dakle, jednog dana On će podignuti ovaj zastor koji nije rođen od žene seksualnom željom muškarca i žene nego će voljom Božijom On progovoriti i ona će se ispuniti. [Brat Branham je pucnuo prstom. - urednik] Onda ćemo imati telo poput Njegovog vlastitog slavnog tela. Bićemo prikriveni zastorom tako da možemo razgovarati jedni s drugima, rukovati se međusobno.

Dakle, kada odemo odavde, postoji šator, teofanija, jednostavno slika čoveka koji ne jede, ne pije, ne spava, uvek je budan. Tamo mi idemo. Ali, oni čekaju pod oltarom vičući: “Gospode, dokle? Dokle?” da se vrate dole. Jer se žele rukovati jedni s drugima. Žele sesti i jesti i razgovarati međusobno. Oni su ljudi. Neka je blagoslovljeno Ime Gospodnje!

Kada je Bog u početku načinio čoveka na Svoju sliku, On ga je takvim načinio. Imao je zajedništvo jedan s drugim, jer znamo jedan drugoga. Volimo stvari koje nam je Bog načinio jer smo načinjeni takvima. U Njegovom velikom Dolasku oni koji su spremni biće tako zauvek. Besmrtni, stajaćemo u Njegovom obličju. O, neka je blagoslovljeno Ime Hristovo!

I sada imamo zalog našeg spasenja budući da Ga prihvatamo kao našeg ličnog Spasitelja, kao našeg Iscelitelja. Sve ove ostale naknade su dividende plaćene na polisu osiguranja. Amen. Vi znate šta je polisa osiguranja. Možete izvući dobit iz toga dok ne dođe nominalna vrednost. Sigurno. Možete izvući dobit. I mi sada izvlačimo dobit. Jedino što čim izvučemo dobit, naknada je ponovo akumulirana.

Agent osiguranja mi je jednom rekao: “Billy, želeo bih ti prodati jedno osiguranje. Rekao sam: ”Imam jedno.“ Moja žena se okrenula prema meni.

Dakle, ništa protiv osiguranja. Ali, neki ljudi su “skromno osigurani”. Dakle, osvrnuli su se. On je rekao...

Moja žena me je pogledala čudno: “Ti imaš osiguranje?”

Rekao sam: “Naravno.” Ona nije znala ništa o tome.

Rekao je: “Pa, Billy, kakvo osiguranje imaš?”

Rekao sam:

Blagoslovljeno jemstvo Isus je moj

O, kakav predukus Božanske slave!

Baštinik spasenja, iskupljen od Boga,

Rođen od Njegovog Duha, u Njegovoj Krvi opran.

Rekao je: “To je jako dobro, Billy,” rekao je, “ali to te neće smestiti ovde na groblje.”

Ja sam rekao: “Ali će me izvaditi. To je glavna stvar.” Ja nisam zabrinut oko toga kako doći tamo; zabrinut sam oko toga kako izaći.

I budući da imam obećanje zakletvom Večnoga Boga da će me ponovo podići u obličju Njegova Sina u poslednji dan, hodaću hrabro i imati ohrabrenje i sidro duše da dok sam u ovom zastoru, postoji Nešto nevidljivo što me je usidrilo tamo za Stenu Vekova. Kada vode porastu i navale, to ne čini nikakvu razliku. Kada nas smrt, opasnosti ili bilo šta drugo ne rastavlja od ljubavi Božije. Moje sidro drži unutar zastora. Neka se poplave dignu. Neka navale. Neka nevernici dođu. Nanovo rođeni vernik ima sidro. Još uvek ne možete videti kroz ovaj zastor. Ali znam da se moje sidro drži tamo za Stenu Vekova koja se zaklela da će me podići u poslednji dan.

Nije ni čudo što možete pogledati smrti u lice i reći: “Gde je tvoj žalac? Grobe, gde ti je pobeda? Ali hvala Bogu koji nam daje pobedu po Gospodu našemu Isusu Hristu.” Mi smo u Preteči. O! (Nećemo doći do lekcije.) Imali smo Preteču za nas.

Prethodnik. Jeste li ikada primetili u danima starog Zapada. Mnogo puta sam išao preko starih staza. Prethodnik ili izviđač? Kada je karavan umirao za vodom, izviđač je istrčao napred. I on je video indijanska plemena; zaobišao ih je. I video je gde je bio izvor vode. Požurio je nazad da kaže šefu karavana: “Prikupite konje, svi se dobro ohrabrite jer samo preko brda nalazi se izvor vode.” On je prethodnik.

I evo, Prethodnika. Čoveka je jednom đavo priklještio pod žustrom vatrom, ali Neko je zauzeo mitraljesko gnezdo. To je bio Isus. Prethodnik je otišao ispred nas. I Sotona je stajao tamo sa mitraljezom priklješćujući nas, uvek u ropstvu i strahu od smrti. Čuvao je taj Izvor. Sigurno jeste. Dano mu je poslanje jer smo bili zgrešili i bili proterani iz Njega. Ali Prethodnik, Hrist, je došao i zauzeo gnezdo.

Čuli ste tu staru pesmu “Čuvajte utvrđenje jer Ja dolazim”. Ma kakvo čuvanje utvrđenja, zauzmimo ga. Ne želimo više odgađati. Hrist je zauzeo utvrđenje. Haleluja! Vrata su otvorena. “Otvoren je izvor u domu Božijem u gradu Davidovom za očišćenje, za čistoću nečistih.” Naš Preteča je već ušao za nas.

Preteča, On nam kaže: “Ima jedno mesto upravo na drugoj strani, tamo, gde nikad nećete ostariti.” Gde neće biti bora, gde nećete morati koristiti Max Factor kako bi izgledali lepo svom mužu. Preteča je otišao. Postoji mesto gde nikad ne starite i gde ste umorni i nemirni. Postoji mesto gde nikada nećete oboleti. Gde dete nikad neće imati grčeve. Gde nikada nećete skidati veštačke...ili zub kako bi imali veštački. Haleluja! O, neka je blagoslovljeno Njegovo Ime! On je ušao unutra i jednog dana besmrtni ćemo tamo stajati u Njegovom obličju. Zvezde i sunce oni će zaseniti. Sigurno. Preteča je otišao ispred nas.

...preteča je otišao, ušao je za nas, Isus, postavljen zauvek velikim sveštenikom po redu Melhisedekovu.

Ovaj veliki Preteča otišao je ispred nas čineći put. Postao je od duha, velikih izvora Božije duge, koji nije imao početak ni svršetak. On je oduvek bio Bog.

Ovaj zrak Svetla je izašao. To je bio zrak ljubavi koji je glavni, crveni. Sledila je sledeća boja koja je bila plava: plava, istinitost. Zatim, sledile su nakon toga ostale boje, po sedam savršenih boja, što je sedam duhova Božijih koji su izašli iz tog velikog Izvora ili tog velikog Dijamanta o kojem je Isus govorio. Taj veliki Dijamant je bio izrezan da odrazi ove boje. Bog je postao telom i prebivao među nama da bi mogao odraziti Svoju dobrotu i milost među nama darovima i znacima i čudesima.

Ova cela velika duga je postala teofanijom, načinjena na sliku kao čovek. Ipak, On nije bio čovek, još nije imao telo. Bio je teofanija.

Mojsije je rekao: “Želeo bih Te videti.” Bog ga je sakrio u steni.

I kada je prolazio, okrenuo je Svoja leđa. Mojsije je rekao: “Izgledalo je poput leđa čoveka.”

Šta se zatim dogodilo? Jednoga dana tamo dole kada je Abraham sedeo u svom šatoru... Večeras ćemo doći do toga. Kada je Abraham sedeo u svom šatoru, Bog je došao k njemu u ljudskom telu.

“O,” kažete, “Brate Branhame, bio je...”

Naći ćemo Ga ovde da susreće Abrahama pre toga, u redu Melhisedekovu, ljudskom telu koje je bilo Bog. Sigurno jeste. Bio je Bog u telu.

Kažete: “Onda, brate Branhame, zašto se On morao vratiti i roditi?”

On tada nije bio rođen. Samo je stvorio telo u kojem je prebivao. Melhisedek je bio Kralj Salema, što je Kralj Jerusalima, što je Kralj mira; koji nije imao ni oca ni majke, početak dana ni svršetak života.

Isus je imao i oca i majku te početak dana i svršetak života. Ali, On je postao “po redu” Melhisedekovu, koji nije imao početak dana ni svršetak života.

Melhisedek je bio sam Bog. Melhisedek je bio Jahve Bog, isti Onaj koji je sreo Abrahama godinama posle ispred njegovog šatora. Okrenuo se k njemu; rekao je: “Zašto se Sara nasmejala?” Tako je. On je bio Taj koji je stajao tamo gledajući preko prema Sodomi. Abraham Ga je prepoznao jer je unutar njegovog zastora bilo sidro koje je držalo to obećanje. Ne zato što je imao neko uzbuđenje već mu je Bog dao obećanje. I kada je došao u kontakt s tim velikim magnetom, znao je da je On bio u tom telu.

Hodao je s Abrahamom, malim delom tamo napolju. Rekao je Abrahamu. Rekao je: “Kako ću sakriti ove stvari od Abrahama videvši da je baštinik sveta? Jednostavno to neću učiniti.” Zato: “Abrahame, reći ću ti šta ću učiniti na Svom putu,” uzimamo ovo večeras, “tamo dole u Sodomi,” i šta su nameravali učiniti. I čim je blagoslovio Abrahama, vratio se ponovo u svemir. Čovek koji je stajao tamo i imao prašinu na Svojoj odeći, čovek. I ne samo to, nego jede meso od teleta koje je Abraham ubio i pije mleko krave i jede nešto pogače (nešto kukuruznog hleba) i imao je maslac na tome. To je upravo tako. I onda se ponovo vratio u teofaniju.

Šta je to bilo? Zašto tada to nije uzeo? On nikad nije bio rođen poput vas i mene. Ali morao je biti rođen u telu da bi mogao primiti taj žalac. To je bilo stvoreno telo. To je bilo telo koje je On samo izvadio kalcijum i kalijev karbonat iz zemlje i rekao: “Fiju,” i zakoračio u njega. To je bilo isto što je bio Melhisedek. On je zakoračio u njega, u telo u kojem bi mogao izaći pred njega pod zastorom, zastorom Svog vlastitog stvorenja; ne zastorom stvorenim od žene, kroz matericu žene, kroz stanicu, nikad. Već je stvorio ovo i ušao u njega i razgovarao, po redu Melhisedekovu.

Ko je taj Melhisedek?

Jer taj Melhisedek, kralj Salema, (što je Jerusalim), knez Boga Svevišnjega, sigurno, koji je susreo Abrahama dok se vraćao s pokolja kraljeva i blagoslovio ga;

Kojem je Abraham odelio desetinu od svega, koji u prevodu najpre znači “Kralj pravednosti” (ta velika ljubav, ljubav, taj veliki Duh u početku)...Kralj pravednosti...nakon toga... Kralj Salema, to jest Kralj mira;

Bez oca, bez majke, bez porekla, kojem dani nemaju početak ni život svršetak...

Ko je to bio? On nikada nije bio rođen, nikad neće umreti. Ko je to? To je bio Bog, sigurno jeste, u nagoveštaju Gospoda Isusa. Sigurno je bio. Ali, morao je doći kroz ženu kako ste vi došli kroz ženu. I morao je doći na način na koji vi dolazite kako bi vas vratio nazad k Njemu. Haleluja!

Divna milost, kako divan zvuk,

Bednog, slepog me spasila!

Nekad sam bio izgubljen, ali sada sam nađen

Njegovom milošću,

Bio sam slep, ali sada vidim.

Shvatio sam šta je On morao učiniti. Bog je postao ja da bih ja milošću mogao postati Njegovim. Uzeo je moje grehe da bi kroz Njegovu pravednost ja mogao imati večni život. Ja sam ne bih mogao izabrati. Moja priroda je bila grešna. Ja nemam nikakve veze s tim. Bio sam “rođen od sveta, oblikovan u bezakonju, došao na svet govoreći laži”. Bez ikakve šanse uopšte; ništa, čak ni želja.

Recite svinji da je pogrešno jesti splačine, hajde. Vidite koliko će vas poslušati. Recite vrani da je pogrešno jesti strvinu i vidite šta će vam reći. Kada bi mogao govoriti: “Gledaj svoja posla.” Sigurno.

O, ali milost Božija koja je promenila ovu prirodu i dala mi priliku da želim i žudim i žeđam: “Tvoja ljubav, dobrota bolja mi je od života, o Bože. Moje srce čeznuće za Tobom.”

David je rekao: “Kao što jelen čezne za vodom iz potoka tako moja duša žeđa za Tobom, o Bože.”

Bog je dao čoveku tu žeđ da Ga proslavlja, ljubi, traži Ga. Ali, čovek izopačuje to pozivom đavola i ide i žudi za ženama i užicima i stvarima sveta pokušavajući zadovoljiti ovo sveto stvorenje koje je Bog stavio unutra da Ga ljubi. On to stavlja na stvari sveta. Ali brate, kada se on jednom promeni i taj izvor s punoglavcima u sebi, svakakve bolesti u studencu su bile iščišćene i sterilizovane i čista Voda Božija je stavljena tamo unutra, greh to nikad ne može dotaknuti. Amen.

O kako Ga ljubim! Kako Ga obožavam!

Moj život, moje sunce, moje sve u svemu!

Veliki Stvoritelj je postao moj Spasitelj,

I sva punina Božanstva prebivala je u Njemu.

Napustio je Svoju slavu, večna priča,

Moj Bog i Spasitelj je došao i Isus je bilo Njegovo Ime.

Rođen u jaslama, stranac Svojima,

Bog boli, suza i agonije.

O kako Ga ljubim! Kako Ga obožavam!

Moj dah, moje sunce, moje sve u svemu!

O Bože! Kako je On to mogao učiniti? Čovek je pokušao to napisati. Jedan je rekao:

Kad bi tintom mogli ispuniti okean,

I da je svaka slamka na zemlji pero,

Celo nebo načinjeno od pergamenta,

I svaki čovek pisar po zanatu;

Kada bi se ispisala ljubav Boga odozgo,

Kako je veliki Bog Neba postao telom i uzeo moje grehe!

Kad bi se ispisala ljubav Boga odozgo,

Isušio bi se okean,

Niti bi svitak sadržavao sve,

I da se rastegne od neba do neba.“

I da učini baštinicima svog spasenja sigurnu nadu, On se zakleo samim Sobom da će nas podići u poslednjim danima, dati nam večni život. “I niko ih neće oteti iz Moje ruke.” Amen. Pomolimo se.

Jeste li krivi što ste prezrivo odbili Njegovu ljubav? Jeste li izbegavali Njegovo blagoslovljeno Biće, ovog Velikog koji vas je načinio kakvim jeste? I sada ste ovde, ovog jutra, ovako daleko u životu i dana vam je prilika. Želite li i dalje živeti? Postoji samo jedan način da živite, a to je da verujete u Gospoda Isusa. Ako vi iz svog srca verujete da je On Sin Božiji i prihvatate Ga kao svog Spasitelja i verujete da Ga je Bog uskrsnuo za vaše opravdanje, ako želite to prihvatiti na tom temelju, to je vaše sada.

Da li biste podigli svoju ruku? Neka duša koja se nije pokajala, koja bi se želela...-kajati, pokajati ovog jutra, reći: “Seti me se, brate, propovedniče, kada krenemo moliti. I ja sam izneverio. Učlanio sam se u crkvu, ali znam da nikad nisam imao ono o čemu govoriš. Nikada nisam bio rođen od tog Duha, brate Branhame. Jednostavno-jednostavno To nisam dobio, to je sve. Želim da moliš za mene, da mi Bog To da ovog jutra.” Neka vas Bog blagoslovi, gospodine. Hoće li biti drugih? Recite: “Bože, načini me kakvim Ti želiš da budem. Želim da Ti budeš... Želim biti šta Ti želiš da budem. Prezirno sam odbio Tvoju ljubav.” Neka te Bog blagoslovi, sine.

Samo trenutak sada.

Kada bi tintom mogli ispuniti okean,

I da je nebo načinjeno od pergamenta,

A svaka stabljika na zemlji pero,

I svaki čovek pisar po zanatu;

Kad bi se ispisala ljubav Boga odozgo,

Isušio bi se okean,

Niti bi svitak mogao sadržati sve,

I da se rastegne od neba do neba.

O, ljubav Božija, kako bogata i čista!

Kako neizmerna i jaka!

Zauvek će ustrajati,

Pesma svetih i anđela.

Dragi Bože, zaista je pesnik koji je napisao ove reči bio upravo kao ostali Tvoji vernici, tražeći, pokušavajući naći reči da to izrazi. I zapisano je u Bibliji: “Osim toga budući da je propovednik bio mudar, on je preispitao i sastavio mnoge reči.” O, kako bismo želeli imati jezik i bogatstvo reči da bismo mogli objasniti ljudima šta je to zaista, ali to se ne bi moglo izraziti smrtnim usnama. Sva večnost, bez sumnje da li će to ikad otkriti, kako Bog Neba čak dolazi na zemlju da spasi jadne, izgubljene, bedne grešnike.

Molim Te, Oče, da kroz ovih nekoliko neisprekidanih reči ili isprekidanih reči ovog jutra, kako sam trebao reći, da bi neko ko je pobegao da pronađe utočište pronašao mir i zadovoljstvo i snažno ohrabrenje. I neka bi se njihova duša usidrila za to obećanje kojim se Bog zakleo da će ih podići u poslednji dan. Nekoliko ruku se podiglo u zgradi, upravo ovde u ovom šatoru. Bože, daj im čvrstu nadu upravo sada. Neka bi se usidrili na Steni Vekova. Bez obzira koliko opasno more bacalo i njihove male barke ljuljalo, oni imaju sidro, obećanje Božije. Tu oni stoje: “Bog je To rekao. On ne može lagati.”

“Onaj koji sluša Moje Reči,” što sam pokušao propovedati ovog jutra: “i veruje Onome koji Me poslao, Jahvi, ima život večni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u Život.”

O Večni, blagoslovi njih danas. I neka bi svaka osoba ovde unutra koja nije pod Krvlju, njihova duša koja nikad nije bila obraćena, neka bi se to dogodilo upravo sada, Gospode. Ti deluješ tajno. Sve je Tvoje. Predano je Tebi. Molim Te da im ga daš, večni život. Neka bi jednog dana, preko na drugoj obali, dok jedan po jedan odlazimo dole dolinom, neka bi se tamo preko susreli gde nikada više neće reći “zbogom”.

Jednog dana ćemo doći do reke na završetku vremena,

Kada poslednje žalosne misli nestanu,

Tamo će biti Neko koji čeka da bi nam pokazao put,

Neću morati preći Jordan sam.

Tamo će biti Taj, Neko ko čeka da bi mi pokazao put,

Neću morati preći Jordan...

Svi koji imaju tu nadu, podignite svoju ruku sada dok podižite glavu.

Neću morati...

Sada Ga samo proslavljajmo. Poruka je završena. Zar niste sretni? Bog se zakleo da ne bi... Bog se zakleo da će vas sresti tamo.

Isus je umro da sve moje grehe iskupi,

Kada je tama ja...

Šta kažete? Žalac je nestao.

On će me čekati,

Neću morati preći Jordan sam.

Toliko sam puta napušten i umoran...

Samo Ga proslavljamo sada.

Čini se da su svi moji prijatelji otišli,

Jeste li ikad došli do tog mesta?

Ali ima jedna misao koja me ohrabruje.

Šta je bilo obećanje?

Čini moje srce radosnim,

Neću morati preći Jordan...

Dakle, deco obećanja, samo Ga proslavljajte jer je to učinio.

Neću morati preći Jordan sam,

Isus je umro da sve moje grehe iskupi,

Šta se sada događa?

Kada ugledam tamu, On će me čekati

Neću morati preći Jordan sam.

“Kada dođem do reke.” Svako od vas dolazi. Postoji velika, tamna senka koja sedi tamo ispred vas. To su velika vrata. Vi ćete ući tamo jednog od ovih dana, možda pre nego se dan završi, možda pre nego se crkva zatvori ovog jutra. Ulazite tamo. Svaki put tim otkucajem srca jedan korak ste bliže.

Ali kada ugledam tamu, On će me čekati tamo,

Rekao je da hoće. Zakleo se da hoće.

Onda neću morati preći Jordan sam.

O blagoslovljeni Gospode, naša srca su puna ovog jutra, preplavljena su.

Razmislite o tome kada puls prestane pulsirati, a medicinska sestra pritiska jastuk oko glave. I ne možete više pomaknuti svoje ruke. Vaše ruke su pretvorene u led. Vaša deca, vaša majka, vaši najmiliji viču i plaču. Ova velika vrata su tamo otvorena. On će čekati.

David je rekao: “Ako si u paklu ležaj načinim, On će tamo biti.” Neću ga morati preći sam. Kada mlazovi reke polete u naše lice, Bog će uzeti čamac za spašavanje da nas vodi ravno preko nje. Obećao je da će to učiniti. Prorok David je rekao: “Jeste, da mi je i dolinom smrtne senke proći, zla se neću bojati. Ti si sa mnom. Štap Tvoj i palica Tvoja teše me.”

Gospode, tako smo sretni danas što smo ubrojeni u baštinike obećanja. Danas unutar sebe imamo večni život jer ljubimo Gospoda Isusa i verujemo Mu i prihvatili smo Njegovu Reč i Njegov nauk. I dao nam je kao pečat naše vere Duha Svetoga, pečat Duha Svetoga. Naša vera unutar nas je usidrena. A iako mnogo puta hodamo kroz tamne senke, mnogo puta se spotičemo po putu, ali naše sidro i dalje drži. Ima nešto u tome tamo daleko, što čini se kao da vodi, govoreći: “Napred. Idemo dalje.”

Bože, blagoslovi nas. Mi Te trebamo. Drži nas uvek verne i odane dok ne dođeš po nas; slavićemo Te kroz beskonačna doba. I taj dan kada stanemo na zemlju... Njegove blagoslovljene noge još nisu nikad dotaknule zemlju. Tamo On stoji u vazduhu i sveci i otkupljeni iz svih doba, kroz svako gleda, prvo, drugo, treće, četvrto, peto, šesto i sedmo, svi stoje tamo ogrnuti u Njegovu pravednost; mi krunišemo Njega Kraljem kraljeva i Gospodarom gospodara i pevamo te priče o otkupljenju. Naša jadna srca će drhtati kada pogledamo na Njega koji nas je ljubio i dao Sebe za nas. Dok smo bili nedostojni ljubavi i grešnici, Hrist je umro da bismo mi mogli biti spašeni. Zahvaljujemo Ti za to, Oče, u Hristovo Ime. Amen.

Ljubite li Ga? O, kako je On stvaran. Ne osećate li se upravo kao da biste samo želeli nekako staviti svoje ruke oko Njega? Ne biste li samo želeli dopuzati i dotaknuti Njegove noge, znate?

Znate, nekad su dolazili neki ljudi na moje službe u Phoenixu u Arizoni, govorili: “Želeo bih razgovarati s Njim. Želeo bih reći: 'Gospode, Ti si me voleo kada je moj put bio toliko mračan.'” Samo bih voleo razgovarati s Njim pre nego pređemo preko. Želim Ga videti. Samo Ga želim videti. Pomislim kako ću se osećati, kako će moje jadno srce zadrhtati kada Ga vidim kako stoji tamo.

Često sam se pitao: “Voleo bih kada bih mogao čuti taj glas kako kaže: 'Dođite k Meni svi koji ste izmučeni i opterećeni. Ja ću vam dati počinak.'”

Verovatno neću nikad čuti doslovno kako je govorio to onda, ali želim Ga čuti da kaže: “Ovo je poslednji dan. Dobro si učinio moj dobri i verni slugo, sada uđi u radost Gospodnju koja je pripremljena za tebe.” Od kada?

“Otkada ste spašeni?” Ne brate.

“Od utemeljenja sveta kada sam vas video i predvideo vas i predodredio vas za večni život,” onda ste bili blagoslovljeni. “Sve koje je predvideo, On je pozvao.” Je li to tačno? [Zajednica kaže: “Amen.” - urednik] “Sve koje je pozvao, On je opravdao. One koje je opravdao već je proslavio.” Eto. On nas je predvideo, pozvao nas, opravdao nas i već proslavio s Njim na svršetku sveta, odlazeći k našoj nagradi. Zar niste sretni? [“Amen.”] Sigurno. To će vas potaknuti da Ga ljubite. Kada niste sami sebi mogli pomoći i ovde je On došao i učinio to za vas.

Blagoslovljena spona koja spaja, sestro Gertie. “Naša srca u hrišćanskoj ljubavi,” dok imamo ovo malo zajedništvo proslavljanja sada ovde, zatim ćemo moliti za bolesne. Bog vas blagoslovio. Vi koji ste podigli svoje ruke Hristu ovog jutra, pronađite mesto za proslavljanje, služite Mu.

Dakle, samo Ga proslavljamo sada kao zajednica, svi vi metodisti, Crkva Božija, Skupština Božija, prezviterijanci, luterani, katolici. Sada svi zajedno, pevajmo sada.

Blagoslovljena spona koja spaja

Naša srca u hrišćanskoj ljubavi,

Zajedništvo srodnih misli

Je kao ono odozgo.

Pred prestolom našeg Oca,

Izlivamo svoju žarku molitvu,

Naši strahovi, naša nada, naši ciljevi su isto,

Naša uteha i naša briga.

Kada se rastajemo

imamo unutrašnju bol,

Ali i dalje ćemo biti povezani...

Koliko metodista, baptista i svi?

I nadamo se da ćemo se ponovo sresti.

Zar vam ovo ne godi? Okrenimo se i rukujmo se sada jedni s drugima dok budemo ponovo pevali.

Ispred...

Rukujte se s nekim iza vas, ispred vas, sa svake strane.

... prestolom,

Izlivamo svoju žarku molitvu,

Naša utehe i naša briga.

Sada kada se rastajemo

Volećemo jedni druge.

Imamo...

Želeli biste da se služba nastavi? Vidite? Tako mi mislimo.

...unutrašnju bol,

Ali i dalje ćemo biti povezani u srcu, u jedno,

I nadamo se da ćemo se ponovo sresti.

Ako nas ne bude više ovde, u tom velikom Danu srešćemo se.

Sada, Oče, primi naše proslavljanje ovog jutra. Uzmi Reč i usadi Je u srca vernika. Neka oni ne bili nošeni okolo te gore danas i dole sutra, nego neka bi ove Reči pronašle svoje mesto počinka u srcu svakog vernika. Da znaju ovo da: “Bog se zakleo zakletvom i tu su dva nepromenljiva čina. Nepromenljivost Boga, odnosno, da je nemoguće za Njega da laže, da baštinici ovog spasenja mogu imati ovu snažnu nadu, pouzdano i čvrsto sidro u duši.” Da znaju ovo da: “Bog nam je obećao, zakletvom. Prvo, da On ne može lagati; drugo: zakleo se povrh toga da će nas podići u poslednji dan i dati nam večni život.” Znajući da nakon što smo bili pozvani da je rekao da nas je znao pre utemeljenja sveta i predodredio nas za posinjenje po Isusu Hristu. I On nas je predvideo. Pozvao nas je. I kada nas je pozvao, opravdao nas je. Ne možemo sami sebe opravdati, zato je On opravdao nas po smrti Svog vlastitog Sina. “One koje je opravdao već je proslavio.” Reč je već izgovorena. I upravo smo na svom putu, nastavljamo dalje radujući se na našem putu ka Slavi.

Daj ljudima veru i neka bi male navike i stvari koje vise na ljudima, neka bi se oni otresli od njih ovog jutra s ovom Božijom Reči koja je sidro duše, čvrsta i pouzdana. Neka bi se otresli od svojih navika, svojih sitnih naglih naravi. I stvari koje su bile... Kao što je Pavle rekao u daljem delu poruke za nekoliko dana: “Odložimo svaki teret i greh koji nas tako lako opseda da bismo mogli postojano trčati trku koja je pred nama uprevši pogled u začetnika i dovršitelja naše vere, Isusa Hrista, koji je bio iskušavan u svemu poput nas, ali bez greha.” On je dopustio da bude iskušan, ali nije se obazirao na kušnju. I mi smo iskušavani grehom, ali nikad se ne obaziremo. Jer Život koji je u nama je sidro našeg večnog odredišta i držimo to svetim u svom srcu.

Dakle, postoje mnogi koje je Sotona pogodio bolestima. Pripremamo da se molimo za njih, Oče. Neka bi oni dok prolaze ispod Božije Reči danas... Ta dragocena Reč koja je bila propovedana, Biblija svedoči, anđeli Božiji koji stoje blizu i veliki Duh Sveti, iznad svega, stoji ovde da svedoči za Reč. Sada, Oče, dok prolaze ispod Reči obećanja ovog jutra, neka bi otišli odavde zdravi. Ukloni njihove proteze, neka napuste kolica i-i sklopive krevete na kojima leže i neka jednostavno budu ozdravljeni. Daruj to, Gospode. Neka bi se vratili na sledeću službu na koju im je dopušteno doći ili u njihove vlastite crkve, radujući se, pokazujući kakvu veliku stvar je Hrist učinio. Ovo služimo za Tvoju slavu u Isusovo Ime. Amen.

Izvinjavam se za obećanje koje sam dao da ćemo ovog jutra imati 7. glavu, ali nisam došao do nje. I moramo omogućiti malo vremena ovde za-za ovo, za molitveni red. I dakle, večeras, ako to bude volja Gospoda, uzećemo 7. glavu i otkriti ko je bio taj Melhisedek. Koliko bi vas želelo znati? O, samo idemo ravno dole k Njemu da otkrijemo upravo tačno ko je On. A Pismo kaže ko je On. Vidite?

A Scofield je rekao da je to bilo “sveštenstvo”. Kako bi to moglo biti sveštenstvo bez početka ili svršetka? Vidite, nije bilo sveštenstvo. Bio je Čovek, Melhisedek (ime), Osoba.

Kao, ne vređajući, ali hrišćanska nauka kaže da je Duh Sveti misao. A Biblija kaže: “On, Duh Sveti.” I On je lična zamenica. To je Osoba, nije misao. Osoba je. Apsolutno.

I Melhisedek je Čovek, Čovek koji nije imao početak dana ni svršetak godina. Nije imao ni oca ni majku ni poreklo. I otkrićemo ko je On, ako to bude volja Gospoda, večeras, Rečju. Volite li To? [Zajednica kaže: “Amen.” -urednik] O! “Tvoja Reč je svetlo mojoj stazi i mojim nogama.” O.

Sada kažete: “Brate Branhame, nisam razumeo sve.” Ni ja.

Ali, jednom, propovedao sam dole u Kentuckyju. I neki od došljaka, i katolici i drugi, koji nisu mogli shvatiti kako ove duboke, bogate stvari Pisma... Propovedao sam o božanskom isceljenju. Jedna mala bosonoga devojka donela je... Nije joj bilo ni petnaest godina, imala je malo dete i ono je imalo paralizu. Rekao sam: “Šta je sestro s tvojim detetom?”

Rekla je: “Ima trzaje.” Nije znala kako da kaže paraliza. Nije znala kako se to zove.

Malo stvorenje verovatno nikad nije imalo cipele u svom životu. Nečija draga, duga kosa je visila dole. Rekao sam: “Veruješ li?”

I onim malenim, odlučnim zelenim očima me je pogledala. Rekla je: “Da, gospodine. Zaista verujem.”

Uzeo sam malo dete. I dok sam molio za njega, prestalo se trzati. Uh-huh. I to je izašlo, izašlo.

Sledeći dan bio sam u lovu na veverice tamo na planinskoj strani. I čuo sam neke ljude da sede tamo razgovarajući, zvučali su kao stara motorna testera. I provukao sam se dole. Bio sam u lovu na veverice. Razgovarali su o meni sedeći tamo, žvaćući duvan i pljujući. Lišće je ovako letelo. I razgovarali su o tome, dakle, o sastanku koji je bio noć pre. Jedan od njih je rekao: “Video sam to dete. Jutros sam prošao onuda. Čak se ni jutros nije trzalo.” Vidite? Rekao je: “To je bilo stvarno.” I pljunuo je.

I imali su puške naslonjene na drvo pa sam pomislio da bi bilo bolje da se pokažem. Znate, i posvađali su se tamo dole. Dakle, prišao sam. Rekao sam: “Dobro jutro, braćo.”

Taj veliki momak, činilo se kao da govori, imao je sažvakani duvan u svojim ustima, ovako, skroz ovako sa strane i veliki, dugi vrat. I imao je veliki šešir na glavi povučen na dole preko svog lica. Osvrnuo se oko sebe i video me. Podigao je i skinuo taj šešir, odložio ga, napravio... [Brat Branham guta. -urednik.] Progutao je taj duvan za žvakanje, rekao je: “Dobro jutro propovedniče.” Vidite? Da, gospodine. Poštovanje. I to je u redu. Kako je uopšte preživeo to, ne znam, ali jeste.

Dakle, sledeće noći, vraćajući se, tamo je bio čovek koji se želeo prepirati malo sa mnom. Odlazio je u crkvu koja nije verovala u božansko isceljenje. Dakle, to je bila metodistička crkva, White Hill u Kentuckyju. Dakle odlazio je u... Stajao je napolju. Imao je svetiljku u svojoj ruci. I rekao je: “Želim nešto reći, propovedniče. Jednostavno ne mogu To prihvatiti jer To ne mogu videti.”

Rekao sam: “Ne možeš To videti?”

Rekao je: “Ne.” Rekao je: “I sam sam bolestan čovek. Ali,” rekao je, “jednostavno To ne mogu videti.”

Rekao sam: “Gde živiš?” Rekao je: “Ovde nazad u Big Renoxu.” Rekao sam: “Pa, kako ćeš doći kući?” Rekao je: “Pa, pešačiću do kuće.” Rekao sam: “Možeš li videti svoju kuću?” Rekao je: “Ne, gospodine.”

Rekao sam: “Strašno je tamno večeras, oblačno je.” Rekao je: “Da.” Rekao sam: “Kako ćeš kući?” Rekao je: “Ovom svetiljkom.”

Rekao sam: “Svetiljka ne osvetljuje celi put do kuće.” Rekao sam: “Kako ideš?”

Rekao je: “O, hodam sa svetiljkom.”

Rekao sam: “To je to. Imaš svetlost svetiljke sada i svaki put kada koračaš ovim putem svetlost će prikazati šta je pred tobom. Ako samo nastaviš hodati, svetlost će nastaviti ići s tobom.”

I vi činite to ovog jutra, želite Hrista, slavnog Velikog Sveštenika, Posrednika za vašu bolest ili vaše oboljenje ili vašu dušu. Možda ne razumete. Mi ne razumemo. Ali zapoveđeno nam je da hodamo u Svetlu kao što je On u Svetlu. Učinite jedan korak u Svetlu. I kada imate Svetlo sa sobom, Svetlo će sijati do savršenog dana. Ono će držati put pred tobom.

I hodaćemo ovim veličanstvenim starim uzvišenim putem,

Govoreći svugde gde idem,

Radije bih bio staromodan hrišćanin, Gospode,

Nego bilo šta što znam.

Jeste li ikad čuli ovu staru pesmu?

Nema ničeg kao što je staromodan hrišćanin,

Hrišćansku ljubav pokazuje;

Mi hodamo veličanstvenim starim uzvišenim putem,

I govorimo svugde gde idemo

Radije bih bio staromodan hrišćanin, Gospode,

Nego bilo šta što znam.

Baš mi se sviđa. U redu. Sada ćemo moliti za bolesne. Nismo... Mi ne tvrdimo da možemo isceliti bolesne. Da tvrdimo, rekli bismo nešto pogrešno. Svaka bolesna osoba ovde je već isceljena. Tako Pismo kaže. “Njegovim modricama bili smo isceljeni.” Je li to tačno? [Zajednica kaže: “Amen.” -urednik]

Svaki grešnik koji je ovde unutra, možda postoji neko, vi ste bili spašeni otkako je Isus umro. Ali nikada nemojte umreti ovde gde je vaša prilika postavljena ispred vas da odete u Njegovu prisutnost zatim da pokušate To prihvatiti. To je dano za sada. Upravo sada morate To prihvatiti. Ako idete izvan Krvi, onda ste ništa nego... Već ste osuđeni jer vam se sudi po načinu na koji ste postupili prema pomirenju Gospoda Isusa Hrista. Razumete li? Vi, vi sudite sami sebi tamo.

“Zato On beše ranjen za naše prestupe i Njegovim ranama mi smo isceljeni.” Dakle, ne postoji ništa čime bih ja imao da vas iscelim. Ne postoji ništa što bi crkva imala da vas isceli. Jedino što možemo je moliti za ovo: da vaša vera neće izneveriti, da ćete ovog jutra doći do oltara prihvatiti Hrista kao svog Iscelitelja, kao što ste ga prihvatili za svog Spasitelja. I bez ikakve... Bog čini čuda. Pokazuje veliki znak. Slepi, gluvi, nemi, svi, isceljeni su upravo ovde u šatoru. Ali bilo da jeste ili ne, mi To svejedno prihvatamo. Mnogo puta ove stvari su po vizijama.

Koliko vas je bilo ovde pre otprilike tri nedelje, ili četiri, kada je muškarac ušao ovde i slep i paralizovan ili je sedeo u kolicima s neuravnoteženim živcem. I pre nego sam otišao od kuće, video sam ga u viziji da će tamo biti čovek tamne kose, prosed. Njegova supruga je žena atraktivnog izgleda od oko šezdeset godina starosti. Doći će i plakaće i zamoliće me da se vratim i pomolim za njenog muža. On je sedeo upravo tamo.

I došao sam dole. Rekao sam nekom od moje braće ovde: “Gledaj ovo.”

I kada smo otišli dole do oltara, ostali su molili. Kada sam se otišao moliti, otišao sam odmah i vratio se ovamo. I njegova žena je ustala i došla baš tačno onako kako je Gospod rekao da će biti. Ljudi su posmatrali da vide hoće li se to tako dogoditi. To nikada nije izneverilo. I dakle, kada je on hodao...

Saznao sam da je čovek, doktor Ackerman dole iz Birdseyja u Indiane bio taj koji ga je poslao ovde gore, koji je katolik, a njegov sin je sveštenik u samostanu tamo u Saint Meinradu. I doktor Ackerman je moj drug u lovu i on je poslao čoveka ovde gore. I Gospod mi je pokazao jednog crnokosog čoveka koji ga je trebao poslati, ali nisam znao ko je on bio.

Rekao sam: “Je li to bio doktor Ackerman?”

Rekao je: “Jeste.” Vidite? I onda je čovek...

Rekao sam: “To je TAKO KAŽE GOSPOD.” Otišao sam dole. Rekao sam: “Gospodine, ustanite.” I slep i nije mogao...on... Nerv za ravnotežu je bio odumro. Nije se mogao ovako uspraviti. Vidite? Bio je tako već godinama, bio je u klinici Mayo i svuda. I samo sam molio molitvu za njega i on se podigao. Tamo je otišao, odšetao je dole.

Prvo je rekao: “Ne mogu vas videti.” Onda je povikao: “Da. Mogu.” Njegove oči su se tamo otvorile. Bio je pravoslavac, njegova žena prezviterijanka.

Neki ljudi misle da prezviterijanci i pravoslavci ne viču. Trebali ste ih čuti. Sigurno. Oni su vrištali i grlili jedno drugo. Vratio se i uzeo svoja kolica i odšetao napolje i niz stepenice baš kao bilo koji drugi čovek koji je mogao videti i govoriti i-i tako dalje.

Dobio sam pismo od njega ili je nazvao neki dan. Verujem da je brat Cox otišao k njemu. Rekao je da ga oči peckaju. Sigurno. To je živac, optički živci su se razvijali i vraćali u život, znate, i zauzimali svoju poziciju. Prokletstvo je bilo skinuto.

Ako ćete dopustiti prirodi da dobije svoje, ako ništa ne sprečava prirodu, onda će-će ona imati potpunu prevlast. Ako imate povez oko svoje ruke koji zaustavlja cirkulaciju, vaša ruka će na kraju odumreti. Dakle, jer...naravno, biće u redu ako ćete je samo pustiti na miru. Ali nešto je prekinulo prirodu. Onda, ako to ne možete videti, nema načina da doktor to otkrije. Samo po dve stvari on može delovati: ono što može videti, što može osetiti. To je jedino po čemu on može delovati: što vidi i što oseća.

Ako to ne može videti, onda to mora biti duhovno. Onda tu jedino što može, jedino što se može dogoditi; molimo, Hrist uklanja prokletstvo, izgoni đavola i to se počinje normalizovati, ozdravljati. Ozdravi i to je sve. “U moje ime će demone izgoniti.” Je li to tačno? To je obećanje crkvi. To je obećanje sile. Šta? To, to je Njegova prisutnost s nama. Dakle, ono što nas čini da nismo savršeni ovog jutra da činimo one stvari baš kao što ih je On činio je zato što smo još uvek u zastoru. Razumete li? Ali imamo neki osećaj tamo koji nam kaže: “O, da.” Razumete li?

I kada prihvatite svoje isceljenje... Bez obzira šta veo kaže, bitno je ono šta Reč kaže. Vidite? To je to. To je to. I Reč uvek prevladava nad svim. Božija večna Reč!

Pogledajte Saru, njena materica je odumrla, devedeset godina starosti, živela je sa svojim mužem otkako joj je bilo otprilike šesnaest ili sedamnaest, bez dece; Abraham je imao sto. Bog je to okrenuo i dao im dete. Vidite? Jer su verovali. Nazvali su ono što nije kao da jeste. Uđi tako ovog jutra, prijatelju.

I večeras očekujemo... Ako ste svi u poseti kod nas, sretni smo da vas imamo ovde ovog jutra. I neka je Bog s vama. I ako ste u gradu u večernjim satima bili bismo sretni da ste ove večeri na ovoj preostaloj službi o Melhisedeku. I onda, ako niste i imate svoju crkvu, idite u svoju crkvu. To je-to je vaše mesto dužnosti. Ako pripadate crkvi, idite tamo. Ovo je samo mali šator gde se okupljamo ovde unutra i imamo zajedništvo jedni s drugima. Sada neka vas Gospod blagoslovi.

I sestra Gertie će svirati za nas: Veliki Lekar je sada blizu. I ima li iko ovde za koga se treba moliti? Podignite svoju ruku, oni koji žele doći u molitveni red, staviti svoju veru u Hrista. U redu. Ako ćete se poređati na ovu stranu crkve ako želite. I ako će povući sedište dole samo malo, brate, ako želite, tako da možemo dobiti malo mesta unutra i možemo provesti ljude. Dođite na ovu stranu.

I molićemo se sada dok pevamo. I zamoliću starešine ovde iz bilo koje denominacije ili crkve, bez obzira šta ona bila, ako verujete u božansko isceljenje, da li biste stajali ovde sa mnom na ovoj bini da molite za bolesne? Bilo bi nam drago da molite. Bilo koja denominacija ili ne denominacija ili šta god da jeste, biće nam drago da vas imamo. Da li biste samo došli sada za molitvu, dođite gore i stanite sa mnom.

Brate Neville, ako ćeš doći s uljem.