JOV

Dobro veče prijatelji. Vrlo smo sretni što smo ovde večeras, da služimo u ime našeg blagoslovljenog Gospoda Isusa Hrista.

Upravo sam dolazio pre nekoliko trenutaka i sreo svog prijatelja, vašeg prijatelja. Mnogi ga poznajete. Pitao sam ga hoće li govoriti umesto mene večeras, ali on nije hteo. Tako, to je brat Paul Cain. Da li bi došao upravo ovde, brate Paul Cain, samo na trenutak? Brat Paul Cain koji ima mnoge prijatelje propovednike ovde... A mi smo uvek sretni kada su sa nama i braća posetioci sa polja. Mogli bismo verovatno razmeniti mnogo reči o velikoj žetvi u kojoj smo sada, žanjemo duše za Gospodara.

Bio je divan sastanak sinoć, kako mi je rečeno. Retko se događaju takvi. Ali, ljudi, nekad kada dajemo molitvene kartice i dovodimo ljude imamo samo… Ja samo dođem gore i kažem: “Pa, dovedite toliko, određene…” Nismo doveli jako puno tamo. Ali kada, nekad Duh Sveti siđe, On može učiniti više tako, upravo od mesta do mesta.

Rekli su… Verujem da su mi rekli da je gospođa vezana za nosila isceljena i neko na štakama, paralizovana žena koja je sedela u invalidskim kolicima. Naš Gospod je Bog, nije li? I On je veličanstven i predivan.

Sada, dok pristupamo Gospodnjem terenu večeras, zbog Evanđelja, pognimo najpre glave za reč molitve Autoru knjige pre nego što je pokušamo otvoriti.

Naš voljeni Spasitelju, dolazimo Tebi večeras na temelju Tvog poziva da: “Ko god hoće, neka dođe i zagrabi vodu života besplatno.” Po to smo došli večeras, Gospode, da nas Ti sada sretneš...ili, nastavimo s ovim velikim sastankom koji je već u toku.

Dok sam dolazio i slušao decu kako viču i tapšu, i vesele se jer imaju Večni Život (Večni Život ne može propasti), obećanje o tome da će biti podignuti u poslednji dan…

I to nas veseli, Oče, u ovom danu, kada sve nade u svetske vlade i tako dalje blede. Svet i njegov poredak se vraćaju unazad. Civilizacija, vrhunac se njiše unazad, ali Kraljevstvo Božije maršira napred u potpunom poretku, sva oprema svetluca, zastava se vijori, jutarnja zvezda vodi put iz pobede u pobedu do konačne bitke. Ruke su podignute, zadnja molitva izmoljena, Biblija leži zatvorena, dim od bitke se taloži, sunce je zašlo. Onda će Isus doći. Videćemo Ga, Ljubljenoga.

Molimo večeras, Gospode, za svakog propovednika, one na bini, moju braću, posebno brata Caina sada koji Te treba i želi da Tvoja velika sila bude na njemu. Molimo da ga Ti blagosloviš na veličanstven način.

Blagoslovi sve propovednike svuda koji prizivaju ime Gospoda Isusa. Blagoslovi ljude, strance na našim vratima. Isceli bolesne i potlačene. Sada, Oče, otvori nam Reč, hoćeš li? Jer mi to molimo u Isusovom imenu. Amen.

Ja baš nekako volim Reč. Samo sam počeo čitati ovo popodne, a bio sam malo umoran od sinoć. Pomazanje Duha Svetog me nije brzo napustilo sinoć. A danas sam imao veliku feštu dok sam čitao iz Postanka.

Nadam se jednog dana da prođem nacijom, Božijom voljom, samo da propovedam Evanđelje, samo probuđenja, ne…samo ići od crkve do crkve, od mesta do mesta. Volim videti pravo, staromodno probuđenje, duše rođene u Božije kraljevstvo.

Evo, nekako je teško zaokrenuti kada je pomešano sa isceljenjima i tako dalje. Nekoliko večeri ostati na ovaj način; samo u nekoliko večeri iscrpljeni ste i potrošeni. Zato na taj način, možda ostati na mesec dana i onda biste stvarno imali probuđenje.

Sada, preko u knjizi o Jovu - želimo koncentrisati svoje misli večeras na Jova, 19. glavu i oko 25. do 27. stiha, želimo pročitati deo Njegove Reči, samo za malu osnovnu misao.

A pre nego što to učinimo, verujem da je ovo sveža kutija maramica ovde da se moli nad njom, ako ih slučajno zaboravim. Upravo sada, hoćemo li pognuti glave samo na trenutak u reči molitve, dok mi se pridružujete u molitvi.

Naš nebeski Oče, Ti koji poznaješ čak i smrt vrapca… Ni jedan ne može pasti osim ako Tvoj veliki Duh, toliko osetljiv za sve, da čak i mala, beznačajna ptica može pasti na put, Otac zna sve o tome. Koliko više Ti znaš da mi, Tvoja deca, otkupljeni krvlju Tvog Sina, odabrani milošću i polažemo svoje glave u poniznosti pred Tobom da zamolimo kroz krvavu žrtvu Gospoda Isusa Hrista za milost našem rodu.

Ovde unutra su male smeđe pantalone, maramice, male portikle za bebe. Oni su u potrebi, Gospode. Hoćeš li Ti biti milostiv? Ja molim da Ti isceliš svakoga. Ovo su samo znaci, Gospode. Mi shvatamo da je cena za isceljenje već plaćena na Golgoti. Ti si bio ranjen za naše prestupe, Tvojim ranama mi smo isceljeni na Golgoti. Ali ovo su mali simboli vere da Te volimo i da Ti verujemo, i da se molimo jedan za drugoga kao što si Ti rekao: “Ispovedajmo svoje grehe jedni drugima, i molimo se jedni za druge, da bismo mogli biti isceljeni.”

Ovim, Oče, šaljem ove maramice i male predmete ovde onima u potrebi, moleći se da Ti isceliš svakoga od njih u ime Tvog Sina, Gospoda Isusa. Amen.

S tim malim znacima učinili smo toliko toga. Slao sam ih oko hiljadu nedeljno iz kancelarije, ili više. I toliko toga je postignuto polaganjem maramica. Gospod je to blagoslovio na veličanstven način. Svedočanstva, svedočanstva onoga što je naš Gospod učinio, samo preko malog truda da se polože maramice na bolesne.

Mi shvatamo da nema snage u maramici. Samo mali komad odeće, ništa više od sve odeće koju odevate. Ali to je…čini nešto i sledi Pismo.

Nedavno ovde dole u Louisiani, brat Moore ovde na bini i ja, otišli smo dole, daleko u neki mali grad, u malu crkvu na sastanak. A njegova draga ćerka i supruga, i svi su oni pošli.

I ja sam bio…imao sam kofer koji su mi neki ljudi dali pre mnogo, mnogo godina, tamo u Kaliforniji, a ja sam upravo sebi kupio novo odelo. Imao sam ga u koferu, a bio sam odeven u staro. A on ga je držao na vrhu svog auta i vozio brzo kroz Louisianu.

Samo od jednom kada smo stigli tamo, otkrili smo da kofer nije na vrhu. Nije ga bilo. Nisam imao ni džepnu maramicu. Tako je on bio jako obeshrabren. Rekao sam: “O, Gospod će se pobrinuti za to.”

Sva moja odeća, potpuno, bila je u njemu, osim radnih odela kući. Tako, on je rekao: “Brate Branhame, idem da ti kupiti novo odelo.”

Rekao sam: “Ne, u redu je.”

On je rekao: “Nema šanse, brate Branhame.” Rekao je: “To se izgubilo negde gore putem,” i rekao je, “samo…puno tamnoputih ljudi živi uz ovaj put.” I rekao je: “Evo, prvo,” rekao je, “ako neko prođe putem i nađe kofer…”

Ja sam rekao: “Moja Biblija je unutra. Ima napisano moje ime na sebi.”

On je rekao: “Pa, ako nađe taj kofer, brate Branhame,” rekao je, “šta bi uradio, prodao bi ta odela,” i tako dalje.

Ja sam rekao: “Pa, možda mu trebaju više nego meni. Jer mi ih je Gospod dao, pa možda ih on treba više. Gospod ih daje njemu.” Rekao sam: “Pa, ako nađe moju Bibliju i ako me poznaje,” rekao sam, “vratiće je svejedno.”

On je rekao: “O, brate Branhame,” rekao je, “ako ga grešnik nađe,” rekao je, “prodaće odeću.” I rekao je: “Ako ga hrišćanin nađe, oni će raseći ta odela i poslati jedni drugima kao molitvene krpice.” Rekao je: “Nemaš šanse.”

Tako sam rekao: “Pa, jednostavno ćemo verovati Gospodu.”

Prošla su dva dana i brat Brown tamo preko je rekao: “I ja se želim uključiti u ovo. Želim da ti… Definitivno ti želim nabaviti nova odela.”

Rekao sam: “Ne, Gospod će ih nekako vratiti.”

Tako, prošla su dva ili tri dana. On je rekao: “Vidite,” rekao je, “sreli smo policajca dole i policajac je rekao, 'Naravno, ja ću…ja ću otići putem i potražiti ga.' (Njegova majka je bila isceljena na mojim sastancima.) On je rekao: 'Sigurno.'” Jedan od državnih policajaca, a mi smo mu rekli da smo izgubili kofer gore, negde skroz gore u močvarama, o, možda dvesto ili tristo milja, putem gore i dole.

Tako smo sledećeg dana otišli preko i brat Jack je bio uporan da ću svejedno dobiti nova odela.

Rekao je: “Čoveče, hiljadu milja od kuće, bez odeće kući i bez odeće ovde.” Rekao je: “Moj Bože, šta ćeš učiniti čak bez maramice ili čiste košulje?”

Rekao sam: “Pa, Gospod će se pobrinuti za to.”

Tako smo otišli preko do brat Browna, a brat Brown je izlazio i on je išao da mi nabavi nova odela. Upravo u vreme kada je brat Brown izašao, zazvonio je telefon. Nazvao je stari tamnoputi brat i rekao: “Je li brat Branham tamo?” Rekao je: “Pronašao sam njegov kofer. Na putu je.” Verujete Gospodu. Amen. Bez obzira o čemu se radi, sve ide na dobro. Jednostavno ne možete izgubiti kada postanete hrišćanin. Jednostavno ne možete izgubiti. Samo verujete u Njega i kuda god put pođe, samo držite svoja jedra usmerena prema Njegovom Duhu. On će vas odvesti u luku. Sve će biti u redu.

Sada, u Jovu, ako imate svoje Biblije, vi koji pišete beleške. Samo za nekoliko trenutaka, ne znam tačno šta će Duh Sveti učiniti večeras. Veče za veče, mi ne razumemo način na koji On radi. On radi na tajanstvene načine da bi Svoja čuda učinio.

Sada, u 25. stihu čitamo ovako:

Jer ja znam da moj Otkupitelj živi i da će on u poslednji dan nad zemljom ustati.

I premda kasnije kožu moju i ovo telo crvi unište, ipak ću u svome telu Boga videti.

Neka bi On dodao blagoslove Reči.

Jov, najstarija knjiga u Bibliji, pretpostavlja se da je čak napisana pre nego je Mojsije napisao Postanak. Ali najstarija knjiga u Bibliji govorila je o otkupljenju, a ipak otkupljenje je bilo daleko pre toga. Otkupljenje je jedno od najstarijih stvari u Bibliji. Jeste li znali da je otkupljenje bilo čak pre… Plan otkupljenja je postavljen pre nego što je svet uopše oblikovan. Razmislite o tome. Bog je unapred video i omogućio put otkupljenja pre nego je On uopšte stvorio svet.

Jer Biblija jasno kaže da je Hrist predodređen, unapred određen i bio Jagnje Božije zaklano pre postanka sveta. To je tačno. Pre nego je svet stvoren, Bog je imao plan otkupljenja.

Čim je Sotona… Znate stari…argument je: Zašto Bog nije mogao zaobići sve ovo i nemati ništa od toga? Ali Bog postavivši Sotonu skoro jednakim sebi, Sotona je uzeo Božije stvari i izopačio ih u zlu misao, i kroz to počeo izopačivati stvari u zlo umesto dobroga. A Bog, čim je prva stvar učinjena, iz Svoje velike riznice ljubavi, On je imao plan otkupljenja tako brzo.

Nije morao sesti i razmisliti o tome, kako bi trebalo biti. On je bio Bog, beskonačan. On je znao kako će biti. On je to imao u Svom velikom srcu, kako će On to ostvariti. I onda ako je On unapred znao crkvu, unapred znao Hrista, unapred znao plan i sve to postavio u red, i svet se okreće. A vi pošto ste mrtvi sebi, mrtvi u Hristu, a živi, nakon što ste umrli sebi, živi u Hristu, Bog čini sve zajedno na dobro onima koji Ga ljube, kako vi možete izgubiti? Jednostavno ne možete izgubiti. Nema načina da izgubite.

Crkva bi to mogla stvarno otkriti. Ako možete poziciono pronaći svoje mesto u Hristu, onda će sve ostale stvari samo izbledeti kao senka. Svako ko dolazi Bogu, istina je, mora imati svoje senke i kušnje, i strahove, i tako dalje, ali nemojte biti zaokupljeni time.

Šta je malo patnje na kratko, kada znamo da će Božija slava biti otkrivena u poslednjim danima kada Isus dođe, da ćemo biti poput Njega? On jednostavno spaja sve zajedno. Jeste li znali, možda ste bili bolesni ili vam se nešto dogodilo, da je Bog to možda morao učiniti samo da bi vas doveo malo bliže Sebi?

Znate, jednom mi je rečeno, ne znam je li autentično ili ne, bilo da mi je misionar rekao u Palestini. Kako god, rekao je da je video pastira kako dolazi sa ovcama. I rekao je, “Jedna ovca, morao ju je nositi i bio je povez na njenoj nozi.” I on je rekao: “Je li ovca pala, gospodine, i ozledila nogu?”

On je rekao: “Ne.”

Rekao je: “Šta se dogodilo njenoj nozi?”

Rekao je: “Ja sam je slomio.”

Rekao je: “Ti si je slomio?” Rekao je: “Mora da si vrlo okrutan pastir kada si to učinio.”

On je rekao: “Ne.” Rekao je: “Vidiš, ova ovca me nije htela slušati, uporno je išla u stranu i znao sam da će poginuti. Tako sam joj morao slomiti nogu da bi je doveo bliže sebi i dao joj malo posebnog tretmana, hranio je iz moje ruke. I to će je navesti da me više voli.”

Tako možda Bog povremeno mora jednostavno dozvoliti da vam se nešto malo dogodi da bi vas On moga dovesti malo bliže Sebi, voleti vas malo više i onda vam dati malo posebniji tretman, isceljenje, onda ćete reći: “Da, Gospode, verujem da jesi,” vidite. To je to. Vidite kako Bog to čini? Nije li On divan? Mi baš verujemo Njemu.

Otkupljenje, a Bog ima put otkupljenja. Ako čovek ne može… Otkupiti znači “biti vraćen nazad.” To je kao stara izreka. Idete dole… Svaki put kada vidim zalagaoničara s te tri lopte koje vise, znate, ispred, navede me da pomislim… Sada, nadam se da ovde nema zalagaoničara. Ako ima, ne mislim ovim na vas, gospodine. To je vaš način da zaradite za život. Pretpostavljam da je legalno i imate pravo raditi to kao bilo ko drugi.

Ali zalagaoničar me uvek podseti… Znate, đavo nas je stavio u zalagaonicu, ali Hrist nas je otkupio. On je došao u život i otkupio nas iz đavolske zalagaonice, vidite. On nas je stavio u zalagaonicu, ali Hrist je došao i platio cenu, i mi smo slobodni.

Znate, problem s tim je što ljudi ne shvataju, oni misle da morate uraditi nešto da biste bili slobodni. Vi ste već slobodni, jedino što treba da uraditi je saznati za to. Kažete: “Pa, nešto moram uraditi, brate Branhame, moraću…”

Ne morate uraditi ništa. Milošću ste spašeni, vidite, vidite. Ne nešto što učinite, nema nečega što biste mogli učiniti da vredi išta. Plan je već napravljen, za otkupljenje je već plaćeno, jedino što morate uraditi je prihvatiti to.

Jednom je bio farmer, vrane su mu bile u polju, išle su na jug. I vrane su zalazile u njegovo polje, zobale kukuruz i ostalo. A on je postavio zamku i uhvatio je vranu. Tako je on zavezao starog prijatelja za noge, zavezao ga tamo, rekavši: “Ja ću jednostavno preplašiti ostale.”

I druge vrane bi letele popreko i rekle: “Hajde, Johnny vrano, idemo brzo na jug. Dolaze oluje i zima.”

A vrana Johnny bi pokušala puzati, ali nije mogla. Vezana je. Tako jednog dana, prošla je osoba mekog srca. Jadna, stara vrana tamo, skoro izgladnela na smrt, jedva se mogla podići. I on je rekao: “Žao mi je te jadne ptice.” Tako je otišao preko i presekao povez, i oslobodio vranu. Ali znate, bila je vezana toliko dugo da je i dalje mislila da je vezana.

Vrane su mogle ići okolo, vikati: “Johnny vrano, hajde, idemo na jug. Požuri. Duva severac.”

Stara vrana bi se odazvala: “Ne mogu jer sam još vezana.” Vidite, bila je slobodna i nije to znala.

I takvi su mnogi ljudi večeras. Te dame, ili ko god da je sedeo ovde sinoć u invalidskim kolicima, oni su čuli radosnu vest. Večeras njihova invalidska kolica nisu ovde. Oni možda sede tu negde u auditorijumu, vidite. Oni su slobodni. Bili su slobodni celo vreme. Isus ih je oslobodio na Golgoti kada je krv potekla iz Njegovog tela da oslobodi svaku osobu od bolesti.

Grešnici koji su sinoć prihvatili Hrista, sedeli su vezani sinoć pod okovima greha, a večeras uživaju slobodu Gospoda Isusa nakon što su čuli proklamaciju o oslobođenju, slobodni su.

I u vreme ropstva, pre nego što je potpisana Proklamacija o oslobođenju, pa, kažu mi da su se robovi na Jugu penjali uz brdo. Trebali su biti slobodni u zoru. Neki su se mogli popeti malo više od drugih. Stari nisu mogli ustati, mlađi su otišli na vrh brda. Jer, čim su ugledali sunce, bili su slobodni.

Tako oni koji su otišli najviše, upravo čim je sunce provirilo, rekli su: “Slobodni smo!” Povikali su to sledećoj grupi, sledeća je povikala: “Slobodni smo!” Niz brdo se prenosila vest: “Slobodni smo!”

I svaki čovek koji ugleda Sina je slobodan. Znate na šta mislim. Kada vidite Sina, vidite Ga kroz otkrivenje da Ga je Bog otkrio vama. Jedini način da to saznate je kada Ga Bog otkrije vama. To je osnova celog Pisma.

“Telo i krv vam to nisu otkrili, već Otac Moj koji je u nebu. Na toj steni Ja ću sagraditi Svoju crkvu.” Je li tako? Tako, to je duhovno otkrivenje Gospoda Isusa Hrista na čemu On gradi Svoju crkvu.

Sada, teško da su oni tamo možda shvatili da će biti ovako. Da su oni verom videli potpuno vreme otkupljenja i videli bi ljude kojima će biti potpuno predstavljeni nepogrešivi dokazi otkupljenja, i okrenuti se i ostaviti to… To je tužan deo, čovek koji je oslobođen, a ne želi biti slobodan.

Evo, Adam u Edenskom vrtu, kada je prvi put pogrešio, Bog je imao put otkupljenja za njega, brzo, čim je on pogrešio. Bog je omogućio put otkupljenja. I pre nego je Adam uopšte pristupio nazad zajedništvu sa Ocem, Bog je morao ubiti nevino jagnje, ili ovcu, i napraviti mu odeću da ga ogrne i razvući tepih dobrodošlice da Adam dođe nazad po tepihu otkupljenja, da se vrati u Njegovu prisutnost. Bog je uvek imao plan otkupljenja i to je bilo kroz krv, od samog početka i niz vreme, percipiran u Božijem umu pre nego što je svet postao.

Sada, kada su Adam i Eva, naši prvi otac i majka, počeli hodati iz Edenskog vrta, pa, tamni greh im je visio niz obrve, i oblaci tame oko njih nakon što su čuli reč o svom večnom odredištu. Izašli su s tim krvavim ovčijim kožama oko sebe. Imali su mali tračak nade da jednog dana dolazi otkupitelj, vidite. Imali su tračak nade. Bilo je oblačno i tamno jer su suze žaljenja padale niz njihove obraze zbog njihovih greha. I bilo im je žao zbog njihovih greha, ali bili su…znali su da će negde biti otkupljenje, jer je On rekao: “Neprijateljstvo stavljam između njenog semena i zmijčevog semena.”

I toliko mnogo ljudi, kada citiraju 23. Psalam kažu ovako, kažu: “Da, da mi je i tamnom dolinom smrtne sene proći…” Ne kaže tamnom dolinom, kaže: “…dolinom senke…” A ako je tamno, onda ne bi bilo senke. Potrebna je određena doza svetla da nastane senka.

Tako smrt, nakon samog početka nikad nije imala potpunu tamu. Bila je senka, tako da je morao biti određen postotak svetla. A kada su Adam i Eva izlazili iz Edenskog vrta, senke otkupljenja bile su pred njima.

U Mojsijevim zakonima u ceremonijama žrtvi i tako dalje, takođe je najavljen dolazak savršene žrtve, savršenog plana Božijeg otkupljenja. I kada su oni unapred videli te stvari kroz krvavu žrtvu životinja koje su ubijali, kao posrednik ili pokrivalo za njihove grehe… U toj senci, oni su unapred videli dolazak Gospoda Isusa. I bilo je tako, dok konačno na kraju, Dan svitanja odozgo nije došao, i oni koji su bili u područjima smrtne senke ugledali su veliko svetlo. Kada je sam Bog manifestovan ovde na zemlji da oduzme greh, onda su oni videli potpuno otkupljenje kroz samog Boga. Dok Dan svitanja sa visine ne dođe.

Sada, u Starom Zavetu pod senkama i zakonima, i simbolima, kako je Bog davao te stvari još tada, unapred tipizirajući dolazak Sina Božijeg. Na primer, u Mojsijevim razdoblju, kada je Bog rekao Mojsiju da uzme jagnje (prvorođeno od stare majke ovce) i da ga drži, uzme ga desetog dana i drži do četrnaestog dana da bude iskušano, pročišćeno, da se otkrije postoji li bilo kakva mana na jagnjetu...

Znate zakon otkupljenja u Starom Zavetu, kako je nevin morao umreti za krivca. Celim putem od…celim putem od Edena do krsta, nevin je umro za krivca.

Pod zakonima starog otkupljenja, recimo na primer, mala mazga je rođena na pašnjaku i ta mala mazga je imala oba uveta slomljena, ukrštene oči, krivonoga, a rep joj je štrčao prema gore, životinja strašnog izgleda. Da je mališan mogao razmišljati o sebi, rekao bi: “Pa, mama, pretpostavljam kada gospodar kuće dođe, on će me udariti po glavi. Ja ne vredim ništa. Nikad neću uspeti, jer, gle kako užasno izgledam.”

To je način na koji ljudi i dalje pokušavaju razmišljati: oni nisu dostojni. Jeste, svi smo mi nedostojni. Ali da je majka bila dobro upućena u zakon otkupljenja, rekla bi: “Dušo, gle, sveštenik te nikad neće videti. Ali domaćin će morati uzeti jagnje bez mane i to jagnje će biti pregledano. I jagnje će morati biti ubijeno tako da ti možeš živeti.”

On bi rekao: “Zašto je to, mama?”

On bi rekao: “Jer si rođen pod prvorodstvom. Ti si prvi.”

I tako je danas. Mi, krivi, nedostojni, trebali smo umreti. Nismo dostojni živeti. Nismo dostojni doći Hristu. Nismo dostojni tražiti ništa, ali Bog nikad ne gleda na vašu nedostojnost, On gleda na Jagnje. Eto, ako ne možete naći krivicu na Hristu, onda ste slobodni, vidite. On je umro umesto vas. Sada, ako postoji i jedna greška na Njemu, vi još niste slobodni. Ali Bog ne ispituje vas, On ispituje Jagnje.

Kažete: “Ja nisam dostojan izaći iz ovih invalidskih kolica večeras.” To je tačno, niste, ali Bog ne ispituje vas, On je ispitao Hrista. A ako je On dostojan, onda možete hodati, vidite. Tako je. Zavisi o tome šta vi mislite o tome.

Kažete: “Brate Branhame, ja sam užasna žena. Živela sam nezakonito. Učinila sam… Čak sam prekinula bračne zavete. Uradila sam ovo…”

“I gospodine Branham, kažem ti, bio sam pijanac, uradio sam ovo…”

Bez obzira šta ste učinili, Bog nikada ne gleda na vas. On gleda na Jagnje. A On je već prihvatio Jagnje, tako da ste slobodni. Bog ne može videti vas. On vidi Jagnje kako umire umesto vas. To je dovoljno da bi čovek povikao, nije li? Sigurno jeste. Kada pomislite to, na takvim osnovama Reči.

Verujete li u klicanje? Čuo sam vas kako to činite malopre. Znate, ja sam po sebi nisam jako emotivan, verujem to. Naravno da postanem malo religiozan povremeno, znate, i počnem malo… Ali znate, to me podseća, po tome, mnogi ljudi kritikuju klicanje, radost u srcu hrišćanina. Trebali bismo biti sretni. Imamo mnogo toga zbog čega možemo biti sretni. Ako bi iko na svetu trebao biti sretan, mi bismo.

Podseća me na farmera, jednom, koji je otišao, a nije bio neki farmer. Imao je mnogo velikih, prostranih, lepih štala i traktora, ali čovek je bio previše lenj da bi radio. To je sve. On ne bi sakupio seno. I podseća me na neke od ovih velikih crkava i teologa koji neće da kopaju i stvarno uzmu Božiju Reč. Oni imaju velike crkve i mnogo muzike, i mnogo rafinerija, ali to ne znači sve to. Tako, on nije hteo da radi.

A njegov komšija je imao malu staru štalu preko, a on nije imao neku štalu u kojoj bi držao svoju stoku i ostalo, ali sigurno je bio marljiv čovek, zaista je radio, podizao velike useve deteline i spremao u štalu koju je imao, čovek u misiji, znate.

Tako, znate, došla je zima i rodilo se malo tele u svakoj od štala. Sledećeg proleća, kada su počeli duvati prolećni vetrovi, oni su pustili malu telad napolje. Dobro, ovo malo tele koje su pustili iz velike, prostrane katedrale, znate, bilo je toliko jadno, nije moglo podneti ništa. Vetar ga je gotovo oduvao. Šetao je tamo napolju, a mališan nije ima ništa da jede za vreme čitave zime. Tako se hranio korovom i nije imao mnogo snage da stoji. Nije čudo što oni ne mogu verovati u božansko isceljenje. Trebaju neke vitamine.

Dakle, prva stvar, znate, pustili su drugo malo tele napolje, preko u drugoj štali. Brate, ono je bilo debelo i okruglo. Imalo je dobru detelinu, izobilje vitamina i bilo je debelo i okruglo. Taj vetar ga je počeo udarati, taj moćan, žestok vetar, znate, spustio se. Moj Bože, ono se samo ritnulo, poskočilo i podiglo se, i trčalo oko tora što je brže moglo.

A malo, mršavo tele iz te velike, prostrane, fine štale, gurnulo je glavu kroz pukotinu u ogradi i reklo: “Tsk, tsk, tsk, koji fanatizam.” Upravo… Zašto? Neuhranjeno.

Eto šta je danas s crkvom: neuhranjena. Hrist je umro za grešnike da možete biti slobodni. Da, sigurno. On je umro da isceli bolesne. To nije fanatizam.

Neka vas Duh Sveti jednom pogodi, i vi ćete se osećati malo odsečeno. Da, sigurno. Sigurno. Uzmite najpre malo dobrih, bogatih vitamina iz Reči Božije. To je najbolji vitamin koji znam, Reč Božija.

Sada, Mojsije je pogledao na jagnje i rekao: “Uzmite jagnje, svako od vas, za dom, a ono mora najpre biti iskušano.”

Slušajte vi novoobraćeni sada. Mi zahvaljujemo Bogu za mnoge svake večeri. I gledajte, prva stvar koja se pojavi je kušnja. Čim dođete Hristu, nešto će se dogoditi. Svaki sin koji dolazi Bogu mora najpre biti iskušan, bičevan, malo udaran, ali ako vi… Stvari se dogode da vas stvarno iskušaju.

Vaspitanje deteta, o tome se radi. Verujete li u vaspitanje dece po Pismu? Biblija govori o vaspitanju dece s učiteljima i tako dalje, podizati ga, ispravljati, pružati mu ono što mu je potrebno.

U tome je problem noćas: propovednici su dozvolili da se njihove zajednice provuku s bilo čime. Oni trebaju malo vaspitanja. Tako je. U tome je problem sa svetom danas. Razlog što idu toliko u prirodnom, maloletnička delikvencija, nama treba malo vaspitanja. Mislim da je tu dosta roditeljske delikvencije.

Moj tata, on je zaista verovao u vaspitanje dece. Imao je prut koji je ležao na vratima i kaiš za oštrenje brijača koji je visio na zidu. Mi smo znali šta to znači. Loše je što smo se udaljili od toga, nije li? Da.

Vaspitanje dece… Mi trebamo propovednike koji će propovedati Reč, reći nam istinu o tome, reći nam da se moramo nanovo roditi i donoseći nas na osnovi prolivene krvi Isusa Hrista, Sina Božijeg, predstaviti sve dobre stvari koje Bog ima za nas. To je činjenica, gospodo. Tu je to. Od toga dobijate vitamine. Može biti u štali, ili u misiji, ali upravo to da se najedete je najvažnija stvar.

Zapazite. Ali sada, najpre mora biti kušano, a onda ubijeno uveče pred starešinama. I zapazite, Biblija govori o jagnjetu otkupljenja tamo, govori o njemu u jednini: ubij jagnje. Ali u drugim uslovima, svaka porodica je ubila jagnje. Ali sva su predstavljala jedno Jagnje. A u duhovnom značenju toga, svaka ta porodica, pošto je otac bio sveštenik svog vlastitog doma, oni su trebali ubiti jagnje za svaki dom da bi mogli pojesti meso. I, ali to je sve predstavljalo jedno Jagnje. I to znači da u stvarnosti postoji mnogo poslanja, ili mnogo crkava, tela vernika, koji svi zajedno predstavljaju jedno Jagnje. Mi se svi hranimo od istog Jagnjeta. Vidite li šta mislim?

Ovde je jedna crkva ovde, druga tamo dole i jedna u Africi, jedna u Aziji, ali to je sve od istog Jagnjeta. Otkupljenje dolazi od istog Jagnjeta. I mi smo hranjeni telom Gospoda Isusa, što je Reč. “U početku beše Reč i Reč je bila s Bogom, i Reč je bila Bog. I Reč je telom postala i nastanila se među nama.”

Mi Ga primamo u obliku Reči. A ispravan pastir će hraniti svoju zajednicu na Reči, Jagnjetu. Uzmite ga bez vode, ne natopljenog, samo ga pojedite…pečenog s gorkim zeljem. Nekada je nekako teško, morate možda slomiti nekoliko stvari, ali nemojte brinuti, sve je u redu. Pojedite ga svejedno. Spremate se za putovanje. Vidite li to?

Sada, krv je isopom stavljena na dovratak. I sada, Izraelci su bili unutra. Nije bila ni jedna stvar više koju su morali učiniti, osim doći ispod krvi. To je bio Božiji plan otkupljenja: ispod krvi. Jednom ispod krvi, sigurni.

O moj Bože, voleo bih da to mogu urezati upravo sada. Jednom ispod krvi, sigurni. Jevrejima 10: “Jer jednom Žrtvom on je zauvek usavršio one koji su posvećeni.” Bog je to rekao. To je Njegova Reč. Kroz prinos Njegove krvi, oprani…

Čovek u Starom Zavetu, kada bi uradio nešto pogrešno, uzeo bi jagnje, položio ga na žrtvenik, stavio svoje ruke na njegovu glavu, ispovedio svoje grehe, vrat presečen. I dok je mališan umirao, tresao se, krvario, grešnik bi shvatio da je to trebao biti on, a da jagnje zauzima njegovo mesto. Ali on je otišao sa istom željom. Ako je bio uhvaćen u preljubi, krađi, laži, šta god da je radio, on bi otišao sa istom željom, jer unutar te krvne stanice nije bilo ništa osim životinjskog života. Rođeno je seksom, nije imalo snage uzeti, samo kroz senku.

Ali Hrist je jednom umro, i kroz lomljenje Njegove krvne stanice, ne seks, Sam Bog. Kada stavite svoju ruku jednom na Njegovu glavu i ispovedite svoje grehe, i osetite stvari Golgote, kada je On umro kao grešnik umesto vas, nećete više imati svest o grehu nakon toga. Vernik jednom pročišćen krvlju Isusa nema više želje za grehom. Ne kaže da nećete pogrešiti, ali nemate želju da činite to. Nemate više želje za grehom. Sve odlazi pranjem krvlju Isusa Hrista, čisti nas od sve nepravednosti.

Vidite li plan, kako nas Bog želi otkupiti? Kada smo napustili Eden, bio je to divan par tamo u Edenskom vrtu, ta ljubazna, mala draga i muž. I onda padom, Bog nas upravo vraća nazad kroz otkupljenje, da nas otkupi nazad pravo u naše poreklo.

Mi se ne vraćamo nazad da bi bili anđeli. A svi vi idete u ove restorane i slušate te stare kreštave džu-bokse, ili kako god da ih zovete, koji krešte: “Smeđooki anđeo čeka na mene.” Glupost. Ako je vaša ljubljena supruga otišla ili neko, ona čeka na vas tamo kao ljudsko biće, besmrtno.

Bog je načinio… On je načinio anđele, ali On je nas načinio ljudima. On nas je načinio ljudima. On nas ne otkupljuje nazad u anđele. On nas otkupljuje nazad u ono što smo bili u početku: ljudi, jeli, pili, neko. Vidite li to? O, kakav…baš put krsta vodi nazad kući.

Onda Izraelci, jednom smešteni tamo, šta da su počeli proučavati: “Pa, ja nisam dostojan. Šta još moram uraditi?”

Ne morate uraditi ništa. Jedina stvar je-je doći pod prolivenu krv. To rešava to. Jednom ispod krvi, sigurni ste.

Šta da anđeo smrti s mačem u ruci zamahuje zemljom, niste se morali bojati. A biti preplašen bila je uvreda Jahvi. Ako se čovek jednom ispod krvi počne bojati da Bog neće održati Svoju Reč, to je uvreda Njemu. Kažete: “Jahve, možda je ovo Tvoja Reč, ali ja ne znam je li ispravna ili ne.”

O, sram vas bilo. Pa, jednom ispod krvi… On je rekao: “Ja sam Gospod koji te isceljuje.” Ja to verujem. To je sve. Nemojte Ga vređati.

On je rekao: “Onoga ko meni dolazi, nipošto neću izbaciti napolje.” Ja to verujem. Jednom dolazeći pod krv, uzmite Njegovu Reč za sve što On kaže.

I svaki vernik… Ovde je to, uzmite to. Svaki čovek ili žena koji su jednom bili uneti pod Hristovu krv, sav strah i osuda su otišli. Tada će on verovati svaku Reč koju Bog zapiše u Bibliji da je istina. On neće reći: “Ovo nije inspirisano i to nije inspirisano,” već će verovati svaku Reč Toga. Amen.

Dođite izvoru ispunjenom krvlju koja teče iz Emanuelovih vena. O, kako divnog Spasitelja imamo. Kakav je plan otkupljenja sam Jahve dao za nas, raširio je tepih da po njemu dođemo kući.

Zapazite, Jov tamo, volim razmišljati o njemu. On je živeo čak pre nego je ovo uopšte uređeno…samo u Edenu. I ja volim Jova. Jednostavno ga volim slušati dok govori. On je velik čovek, princ istoka. On bi otišao na istok i sve bi mu se mlade princeze klanjale. A on je bio velik čovek. Voleo je Gospoda. Bojao se Gospoda.

Jednog dana Sotona je došao pred Boga, pred Božije sinove i rekao… Bog je rekao: “Jesi li video Mog slugu Jova, pravednog čoveka, besprekornog, nema nikoga poput njega na zemlji?”

Rekao je: “O, sigurno. Ti mu daješ sve što poželi, skroz si ga zaštitio i sve,” rekao je, “nije čudo.” Rekao je: “Naravno, on Ti može služiti, zarađivati puno novca, ima mnoštvo stoke, ima sve u životu.” Rekao je: “Naravno, svako Ti može služiti na taj način.” Rekao je: “Ako mi ga pustiš, učiniću da Te prokune u lice.”

Bog je rekao: “Ne verujem to.”

Amen. Ja ću… Bi li On mogao imati takvo poverenje u vas i mene večeras? Vidite?

“Ne verujem to.” Rekao je: “U tvojim je rukama, ali nemoj mu oduzeti život.”

Tako je on došao, Sotona, u vihoru. Uništio je sve štale i spalio svu stoku i konje, i sve. A Jov, kada je on, pošto je bio dobar čovek, verovao je Bogu, jedini način kako je morao doći bio je kroz žrtvu paljenicu, kroz prolivanje krvi jagnjeta.

Tako sada, on je imao nekoliko sinova i kćeri. I kada je video da njegovi sinovi i kćeri… Sada, on nije znao, pošto je bio čovek koji je mogao priuštiti da im kupuje stvari, kao što bi mladi voleli, on nije znao hoće li oni pogrešiti ili ne, ali on je rekao: “A što ako su pogrešili? Prineću žrtvu za njih, jer samo to znam učiniti, predstaviti pred Bogom prolivenu krv jagnjeta.”

O, da imamo više očeva i majki večeras toliko zainteresovanih za decu, da ponude prolivenu krv Jagnjeta za svoju decu svake noći pred prestolom milosti, ne bismo imali toliko toga što imamo među mladima. Tako je on rekao: “A šta ako su pogrešili? Ne znam jesu li, ali da bih bio siguran…”

Majke, znate, sramota je danas, i očevi, koliko smo nezainteresovani za decu i maloletnike. Puštate da deca idu napolje i da rade šta im se sviđa, trčkaraju uokolo celu noć, i sve, i dođu, i čini se da ste toliko ravnodušni prema tome. Puštate svoje devojčice da izlaze s momcima koji puše i piju, i idu na kockanje, i plešu celu noć, i vrate se. Onda kažete da ste hrišćani i dopuštate takve stvari. To nije u redu. Trebali bismo ih odvesti Gospodu.

Dočekati je kada se vrati, zagrlite je i reći: “Evo, dušo, dođi ovde, hajde da kleknemo i pomolimo se. Mama ne zna gde si upravo bila, verujem da si bila dobra devojka noćas, ali ako nisi, hajde da prinesemo prinos slave Bogu i da Mu zahvalimo.”

Kažem vam, imali bismo drugačiju decu danas da to rade, da imamo više očeva kao Jov, vidite. Problem je u tome što majke danas idu sa svojim ćerkama napolje na takva mesta. A neki od njih pripadaju crkvama takođe. To je baš malo teško, ali vi znate da je to ono što vam čini dobro. Kada postane snažno i nekako teško, znate, to je dobro za vas.

Evo, tako je onda Jov rekao: “Eto, ja ću biti siguran u to, prineću žrtvu spaljenog jagnjeta za svako moje dete, svejedno, ako su pogrešili… To je jedni način kako ih mogu predstaviti, na osnovu prolivene krvi. To je Božiji jedini plan otkupljenja, kroz jagnje, tako da ga ja prinosim.”

I jeste li zapazili kada se vatra spustila i spalila sve što je imao, njegova deca su sva poginula… Zamišljam Jova kako razmišlja: “O, tako sam sretan što sam prineo žrtvu za njih, jer sam ih predstavio pred Bogom kroz prolivenu krv jagnjeta, Božijim predodređenim načinom otkupljenja za moju decu.”

Zapazite šta se onda dogodilo. Onda su mu izbili čirevi i seo je tamo u pepeo, grebao se krhotinom glinene posude ili nečim. Njegova žena je došla do vrata. Svi njegovi prijatelji su otišli. Tri crkvena člana su došla, okrenula mu leđa nekoliko dana, nisu hteli ni da razgovaraju s njim, osudili ga da je tajni grešnik (Nije bilo puno utehe od crkve, zar ne?), tajni grešnik.

Ali Jov… Slušajte, Jov je znao u svom srcu da nije tajni grešnik. On je ispovedao svoje grehe na osnovu prolivene krvi i znao je da je Bog obavezan da ga sretne na toj osnovi. Amen. Jedina pomirna žrtva za greh bila je prolivena krv jagnjeta, gde je Bog obećao otkupljenje kao senku da traje dok Hrist ne dođe. I Jov je sreo Boga na toj osnovi. On nije bio tajni grešnik. Nije imao greha jer je prineo žrtvu koju je Bog zahtevao.

Tako, njegova žena, nekako ravnodušna, došla je i rekla: “Jove,” rekla je, “izgledaš tako jadno, zašto jednostavno ne prokuneš Boga i umreš smrću?”

On je rekao: “Eto, govoriš kao luda žena.” Rekao je: “Gospod dao, Gospod uzeo, neka je blagoslovljeno ime Gospodnje. Ništa nismo doneli na ovaj svet i sigurno ništa nećemo poneti. Gospod dao, Gospod uzeo, neka je blagoslovljeno ime Gospodnje.”

Sedeo je baš na pepelu, čestit čovek koji ima veru u Božiju Reč, a Božija Reč mu je najavila put povratka kući kroz prolivenu krv Jagnjeta. Tepih, otirač dobrodošlice na vratima je prolivena krv. Amen. Tu ste, grešnici. Dobrodošlica nazad kući u besmrtni život je kroz prolivenu krv nevinog Božijeg Sina, leži na vratima.

Jov je znao da je učinio sve što je mogao učiniti. Eto, možda…možda su pokušali (neki od teologa), pokušali reći: “Eto, Jove, kakva se snaga nalazi u toj krvi jagnjeta koju ti prinosiš?”

Jov je rekao: “To je prema Reči. On to zahteva.” I on je znao da je nevin. Tako sa istoka je došao mali princ po imenu Elihu, drugim rečima Božije manifestovanje predznanja Gospoda Isusa, Sam Bog. El znači Bog, Eli-hu.

I On je počeo ispravljati Jova. On je rekao: “Gledaj, Jove,” rekao je, “ja te ne optužujem da si tajni grešnik, ali ti si pogrešno optužio Boga.”

I sada, Jov je rekao: “Sada, gledaj, zapazio sam ova drveća: ako ona umru, ponovo ožive. Ako seme cveta padne u zemlju, živi ponovo, ali čovek legne; da, ispusti duh; njegovi sinovi dolaze oplakivati, on to ne shvata. On više ne ustaje. Leži tamo. O, kada bi me sakrio u grob…” U nevolji, čestit čovek, dobijao je samo malo vaspitanja.

Možda je to stvar večeras s nekima od nas. Znam da je meni učinilo mnogo dobroga. Svima nam čini mnogo dobroga da dobijemo malo takvog treninga.

On je rekao: “Znam da nisam pogrešio. Ponudio sam sebe. Stavio sam žrtvu upravo prema Božijoj Reči. I verujem da ju je Bog prihvatio. Nisam grešnik.”

On je rekao: “To je tačno, Jove.” Rekao je: “Ti posmatraš to cveće, kako ono umire, odlazi u zemlju, u proleće ono se vrati ponovo. Ali čovek legne, on ne ustaje više.” Rekao je: “Jove,” (Na ovaj način da bi i deca uhvatila), rekao je, “cveće nikada nije pogrešilo. Ali čovek je pogrešio, i sada si ti samo pod senkom. Ali dolazi vreme kada će doći Jedan, dostojan da može stati u procep i stavi Svoju ruku na grešnog čoveka i Svetog Boga i premosti put.”

Onda je Jov video šta je jagnje značilo. On se otresao, ustao, pošto je bio prorok, Duh se spustio na njega, on je rekao: “Znam da moj Otkupitelj živi.” O, tu ste. Kroz oči vere, četiri hiljade godina unapred, on je rekao: “Vidim na šta misliš, baš tog Jednog tamo koji je bio obećan u Edenu. Ja znam da moj Otkupitelj živi i da će on u poslednji dan nad zemljom ustati, i premda me crvi vrate nazad, kao što se dogodilo tom cvetu, ipak ću u svome telu Boga videti.” Amen. Zašto? “Došao sam na temelju otkupljenja. Došao sam prinoseći prolivenu krv koja predstavlja Njegovu krv. Ovo je tip, ovo je jagnje.”

Ali daleko tamo Duh Sveti mu je otkrio, pre nego što je svet uopšte počeo, da je Bog odabrao Svoje Jagnje bez mane, bez greške, da oduzme greh sveta. I u Njegovom predznanju toga, video Ga je zaklanog pre nego je postanak sveta ikada položen. Jov je imao viziju toga. Nema razlike šta kažete sada, on je to verovao. I kada je poverovao, munje su bljesnule, zagrmelo je.

Šta je to? Božiji čovek se vratio u duh. Mora biti malo buke negde. To je tačno. On se vratio u sklad sa Bogom. On je rekao: “Moj Bože, o, tu je to.”

I zapazite, Bog mu je obnovio sve ponovo, vratio mu je zdravlje. Zašto? Vi hrišćani ovde večeras koji ste bolesni… Možda ste bolesni, to je možda u redu. Bog vas možda kuša zbog nečega. Ali zapamtite, pogledajte na put otkupljenja. Hrist je vaš Otkupitelj za bolest. Samo se držite Njegove nepromenjive ruke.

Pogledajte šta je On učinio pretprošlo veče. Pogledajte šta je učinio veče pre toga. Pogledajte šta je učinio sinoć. Šta će On učiniti večeras? Samo Bog zna. To je sve na vama, kako vi pristupite tome. Ako dođete i kažete: “Pokušaću i videti hoće li mi to išta pomoći,” grešite. Morate doći najpre, razumno, čvrsto Božijim predodređenim putem da pristupite Njemu. To je kroz prolivenu krv Gospoda Isusa Hrista, znajući da je to otkupljenje. Bog je napravio put otkupljenja, ne vaše misli, šta vaše srce kaže, ne šta vaš um kaže.

Zapazite. O, meni ovo zaista zvuči dobro. Kada je Jov ušao u Duh i kada je počelo sevati, a Bog mu je obnovio… Ako je imao pet hiljada ovaca, Bog mu je vratio deset hiljada ovaca. Ako je imao dvadeset hiljada koza, On mu je vratio četrdeset hiljada koza. I ako je imao deset hiljada kamila, On mu je vratio dvadeset hiljada kamila.

Ali zapazite sada, ovde je divna slika, i Bog je obnovio to sedmoro dece Jovu. Nije mu dao duplo više. Dao mu je baš isti broj, njegovih sedam sinova i kćeri, mislim da je bilo, vratio mu je njegovih sedam sinova i kćeri. Nije ih udvostručio, nije mu dao nekoliko više, već mu ih je vratio.

Jeste li ikada razmišljali gde su oni bili? Bili su u slavi, čekali su ga. Vidite li to? Pošto je on bio otac koji je verovao Bogu i prinosio je molitvu i ostalo, i na osnovu prolivene krvi Bog ih je spasio. Oni su bili spašeni jer su imali vernog oca i čekali su ga preko senke, preko. To je ono što nama treba. Čekali su s druge strane jer su došli kroz prolivenu krv, hodnik, otirač dobrodošlice, nazad kući, došli su Bogu.

Zakoni otkupljenja, divan tip, kaže, i o Ruti, Nojemini. Knjiga o Ruti, neki ljudi upravo misle… Možda ćemo pristupiti tome samo na trenutak. Rut…ili Nojemina, živela je u Vitlejemu Judejskom. Elimeleh joj je bio muž. Imala je dva sina. I došla je suša, tako je ona otišla odatle u moavsku zemlju jer je čula da tamo ima žita. Jako divna slika ovde. Hajde da je otvorimo samo na trenutak i pogledamo u nju, pre nego što završimo.

I onda njen odlazak, možda nije znala tada, pravedna žena, pravedan čovek, otišli su, ne znajući šta rade. Znate, mnogo puta moramo ići onako kako se osećamo vođeni, bez obzira na to šta će biti ishod toga. To je tačno.

Jeste li ikada primetili, kada je stoka nosila kovčeg putem, telad iza, dozivavši svoju majku, ali krave su išle putem, mukale su, nisu vikale. Mukanje nije vikanje. Mukanje je pevanje. Te stare krave dok su vukle to, iako su išle do stene da budu žrtvovane, dok su išle putem, pevale su: “Dolazim, Gospode, dolazim sada Tebi,” mučući dok su išle. Tako vi dolazite. S raspećem, šta god da je to, poricanje sebe, idite svejedno. Duh Božiji ih je povlačio dole… Tu je to.

Tako je Nojemina otišla preko u drugu zemlju, u Moav, i tamo su njeni sinovi oženili dve Moavke. A uskoro je izgubila Elimeleha, svog muža, dva momka su umrla i Nojemina je ostala sama sa svoje dve snaje.

Tako ih je ona povela napolje i poljubila ih je, i rekla je: “Ja se sada vraćam u domovinu,” jer je čula da je Bog ponovo vratio žito u njenu vlastitu zemlju. Tako se ona vraćala nakon deset godina. Izgubila je sve svoje imanje i sve. Ali, izgubila je svog muža, izgubila je svoja dva sina, ali vraćala se. Tako je ona poljubila svoje snaje. A jedna se zvala Orfa, a druga se zvala Ruta. I ona je rekla: “Eto, vi se vratite kućama svojih majki i neka vam Bog da mir u kućama vaših majki,” rekla je, “u spomen na mrtve.”

Tako je Orfa poljubila svoju svekrvu i vratila se. I sada Ruta, Moavka, bila je divan tip paganske neveste. Ovo može boleti, malo teologije, ali, Nojemina, tip jevrejske crkve, ortodoksne jevrejske crkve, izgubila je imanje, a Ruta kao tip paganske žene, kao tip Hrista, koji uzima pagansku crkvu.

Tako ona, kada je bila na putu (Ruta se nije htela okrenuti), i ona je rekla: “Gledaj sada, ja sam stara i da imam sinove, ti ne bi čekala na to. Vrati se kući i udaj se, i sredi se.”

I ona je rekla: “Ne, neću se vratiti. Ja…”

Ona je rekla: “Vrati se svojim bogovima i svojoj zemlji.”

Ona je rekla: “Ja ću ići gde ti pođeš. Ja ću dopustiti da tvoji ljudi budu moji ljudi. Neka tvoj Bog bude moj Bog. Gde ti prebivaš, tamo ću ja prebivati. Gde ti umreš, tamo ću ja umreti. Gde budeš sahranjena, tamo ću i ja biti sahranjena.” Paganska crkva najpre, videvši Božija obećanja, daje izjavu da će prodati sve da bi sledila Jahvu Boga. Vidite li to?

Ona se okrenula, videvši da je uporna, otišla je dalje, nazad u zemlju. I čim je došla u Vitlejem Judejski, kada je ušla, ljudi iz Vitlejema su rekli: “Evo Nojemine.”

Ona je rekla: “Nemojte me zvati Nojemina (što znači ljupka).” Rekla je: “Zovite me Mara (što znači gorka), jer je Gospod tako postupio sa mnom.”

Evo, divan deo da se pogleda, da kada se ona vratila, pošto je bila tip jevrejske crkve, kada se ona vratila dovela je Rutu sa sobom i došla (Slušajte, uhvatite to.), došla je u sezoni žetve ječma, upravo u vreme vejanja semena. I upravo tako crkva se vraća nazad danas, upravo na početku sezone žetve ječma. Ona je videla sezonu ranije. Ali ovo je bila nova sezona nakon duge suše. Tip paganske ili jevrejske crkve...

U početku kada se spustila pedesetnica, spustila se na Jevreje. A jevrejska crkva je umrla i paganska crkva je došla, i onda su svi znaci i čudesa prestali. Zapazite sada, to je bila rana kiša. Onda je crkva, jevrejska crkva se vraća upravo u poznoj kiši kada se Duh Sveti upravo počinje izlivati ponovo, a Jevreji sada, vrativši se u hiljadama nazad u Palestinu. O, voleo bih da… To je služba za sebe. Vreme neće dopustiti još dugo. Moram požuriti. Zapazite, služba za sebe o povratku Jevreja sada, donoseći sa sobom pagane.

I kada su stigli tamo, bila je sezona žetve ječma: događalo se veliko vejanje. A oni su imali bliskog rođaka po imenu Voz. A Ruta je otišla pabirčiti u polje i upućena je u Vozovo polje, koji je bio rođak. Kada je otišla pabirčiti, tip paganske crkve koja uzima Bibliju, Stari Zavet, da uči o Bogu, kao paganka, sada dolazi učiti o Bogu.

I dok je ona pabirčila u polju, vođena Duhom Svetim da ide pabirčiti u to polje, onda se pojavio Voz. Voz je predstavljao Hrista, jer je on bio gospodar žetve. On je bio nad celom žetvom. I zapazite, čim je on pogledao u polje i video tu pagansku devojku, on se zaljubio u nju. Zašto? Ona je pabirčila za žeteocima. To je ono što crkva mora činiti: uzeti malo ovde i malo tamo, pabirčiti. Čitali smo preko i videli šta je Jov učinio, i šta su ostali učinili, i kako je postavljen put otkupljenja, sakupljanje tih malih zrna iza jevrejske crkve. Vidite na šta mislim? To zrno koje su želi predstavljalo je Život, besmrtni Život, Večni Život nama iz Reči. Božija Reč: “Čovek neće živeti samo od hleba, već od svake reči koja izađe iz Božijih usta.”

I ovde je ona pabirčila i skupljala to malo zrnje. A gospodar žetve se zaljubio u nju, a ona je bila strankinja. Kakva slika. Moj Bože, ja to baš volim. I onda je on rekao: “Čija je ovo devojka?”

I oni su počeli govoriti i rekli su: “To je Moavka koja je došla s Nojeminom.”

I on je otišao k njoj i rekao joj da bude mirna. I rekao je: “Nemoj napuštati ovo polje.” Bože smiluj se. Ostani tu gde jesi. Nemoj biti nošena okolo svakim vetrom nauke. Ostani u Reči.

Sve ovo što se pojavljuje tipa malih tanjira…leteći tanjiri će doći u crkvu, i mali čovek će doći kušati Božiju snagu, sav ovaj fanatizam, ostanite u Reči. Rekao je: “Ostani baš tu.” Nemoj ići malo amo, malo tamo. Ostani baš s Reči. Veruj Reč. U redu.

I onda je on otišao preko i dao poslanje, i rekao: “Eto, kada se umoriš, dođi i pij iz posude.” Ja to volim, a vi? Onda je rekao-zapovedio je mladićima koji su išli sa srpovima, rekao je: “Eto, pustite je da pabirči gde god želi. I svako toliko namerno bacite po rukohvat.” Ja to volim. “Baš namerno mali rukohvat…” Malo staromodno probuđenje koje malo uzburka vode. “Namerno bacite malo.” Zar ne volite da pronađete te male rukohvate uz put? Moj Bože, Božija obećanja, nekako vas malo gurnu, daju vam malo tog života koji dolazi sa Božijeg polja. Gospodar žetve je tako zapovedio.

I zapazite. Tamo na kraju sezone, nakon što je pokupila pšenicu i ostalo, na kraju sezone, onda je ona izašla napolje te noći. I ovde dolazi divan tip paganske crkve. Mislim na pravu pagansku crkvu. Kada je ona izašla te noći i pronašla Voza kako leži na gomili pšenice… Šta je to? “U njemu prebiva punina Boga i Božije sile.” Ležao je na celoj gomili žetve. I ona se primakla i potpuno se izložila tako što je legla njemu do nogu.

Paganska crkva, prava, istinska Božija crkva izložila se javnom progonstvu uzevši Boga za Njegovu Reč i rekavši: “Verujem u božansko isceljenje i silu uskrsnuća. Verujem da je Isus Hrist isti juče, danas i zauvek.” Kada su sve ove stare, hladne, formalne mrtvačnice rekle: “Dani čudesa su prošli,” mi smo se izložili i položili to Njemu do nogu. Haleluja!

Upravo u najmračnijem času, u ponoć, on se probudio i pogledao okolo, i video je Rutu, čestitu ženu koja se nije stidela Evanđelja, kako mu leži do nogu. On ustaje i uzima svoj ogrtač, i širi ga preko nje (Znate na šta mislim, zar ne? Duh Sveti… Prebacio je Duha Svetog, pošto je bio tip Hrista, preko nje.) i poslao je u mesto i rekao: “Sada, čekaj trenutak. Moram ispuniti određeni zakon. Postoji zakon u zemlji za otkupljenje, a ja sam tvoj blizak rođak. I ja znam da si ti čestita žena.” Bog poznaje vaše srce, zar ne? On je rekao: “Eto, ujutro ću sići dole i videti mogu li napraviti po redu rođaka.”

Eto, ovde je velika slika. Najpre: otkupitelj, neko ko može otkupiti izgubljeno imanje Izraela. (Vi propovednici znate ovo.) Čovek mora najpre biti rođak. Mora biti blizak rođak, ne daleki rođak, blizak rođak. A kako je Bog ikad mogao postati blizak rođak? Kada je Sam Bog postao telom i nastanio se među nama, On je postao rođak ljudskoj rasi. To je tačno. Jedini način kako se to moglo dogoditi. Kada je Bog postao telom ovde među nama, On je postao rođak, ne anđelima, već ljudskim bićima. On nikada nije došao u obliku anđela, ali On Se ponizio i lišio sve Svoje nebeske slave, i sišao dole, i postao rođak sa čovekom da bi ispunio zakon rođačkog otkupljenja.

O, koliko dragocenu ljubav je Otac imao za Adamovu palu rasu. Dao je Svog jedinog Sina da pati i otkupi nas Svojom milošću. Tu je On, blizak rođak, Bog postao telom i nastanio se među nama, postavši rođak ljudskom biću, rođak.

Sledeće što mora biti, mora biti finansijski sposoban da učini to. A ko bi bio više finansijski? Kakav dug bi mogao biti plaćen? Kada Bog poseduje celi svemir i sva prostranstva, i sve vreme, i sve ostalo. On je bio finansijski u mogućnosti. Haleluja! Ali kada je On bio u obliku Duha, nije to mogao učiniti, jer je On bio Duh, a čovek je telesan. A Duh je postao telo i nastanio se među nama, da postane rođak nama, da bi nas otkupio. Vidite li to? Zapazite…

Tu je prostreta dobrodošlica za vas večeras. Kada je Bog ogolio Sebe došavši iz palate od slonovače, uzevši na Sebe obličje grešnog tela, da Se ponizi i siđe, da bi bio rođak najsiromašnijem prosjaku koji postoji na svetu večeras, da postane rođak s njim, Sam Jahve postao je rođak prosjaku.

“Lisice imaju jazbine i ptice imaju gnezda, ali Sin čovečiji nema mesto gde bi položio Svoju glavu.” Rođen u jaslama, umotan u zavoje, a ipak sam Princ slave, svanuće sa visine. Ponizio se, spustio se, sišao, spustio se da bi postao rođak sa grešnikom! Razmišljajte o tome, ljudi. Kako možete odbaciti tu nenadmašivu ljubav?

Šta je to bilo? Kada je Bog postao grešnik, uzevši naše grehe… Isus je postao ja da bih ja mogao postati On. Nevino Božije Jagnje koje nije spoznalo greh postalo je grešnik da bih ja mogao postati usvojeni sin Božiji. Amen.

Tu je slika istinskog otkupljenja: Kako je On sišao, dostojan, lišio Sebe, bez doma, bez mesta na koje bi otišao, ponizio Se, spustio Se u grešno telo i uzeo na Sebe, ne prirodu anđela, ne prirodu Boga, uzeo je na Sebe prirodu čoveka da bi On mogao hodati sa čovekom, jesti sa čovekom, spavati sa čovekom i umreti za čoveka. Eto ga. Celi plan od početka, bezgrešno Jagnje Božije, tu je Ono, hleb života ovde na zemlji.

Sada, sledeća stvar koja je trebala biti učinjena, rođak otkupitelj je morao biti rođak jako blizak osobi da bi je otkupio. A sledeće što je morao biti, morao je biti dostojan da otkupi: pravedna, dobra osoba. Neki zločinac to nije mogao. A ko bi bio dostojniji od Samog Jahve postavši telo?

Sledeća stvar koju je morao učiniti bila je učiniti javno svedočanstvo da je on to uradio. Tako Voz, sledećeg jutra, otrčao je na vrata i čekao. I kada su se starešine počele okupljati, rekao je: “Čekajte malo, čekajte malo.” I oni su okupili sve starešine grada izvan vrata. O Bože, smiluj se. Slušajte. Javno svedočanstvo nije se moglo načiniti u gradu. Moralo se načiniti izvan vrata i moralo je biti posvedočeno pred starešinama.

I on je pozvao starešine napolje i rekao: “Danas sam otkupio Nojeminu i ako postoji iko, upravo…” Jedan čovek je bio tamo, ali on to nije mogao otkupiti. Takođe je bio rođak, ali nije mogao otkupiti. Tako je sve to palo na Voza.

On je rekao: “Moram otkupiti Nojeminu i imovinu našeg brata. Ja ću sve to uzeti nazad.”

I niko… Oni su rekli: “Dobro, ja sam svedok danas,” (svaki), “da si ti to otkupio.” I on je izuo cipelu i pružio je svom komšiji kao jedan znak…kao jedan znak da je on otkupio sve. Slava Bogu. On je otkupio sve što je ona izgubila. I učinivši to dobio je Rutu, takođe, za svoju nevestu.

A kada je Izrael pogrešio i čovek je pogrešio, i udaljio se od Boga, Hrist je došao ovde kao krvareća žrtva koju je svako jagnje od postanka sveta predstavljalo u senci. A kada je svanuće sa visine nastalo, sam Jahve u telu, otišao je izvan gradskih vrata, tamo napolju, i podignut je između neba i zemlje da Njegovo krvavo telo pokazuje da u tome: “On beše ranjen za naše prestupe, satrt za naše opačine, kazna za naš mir beše na Njemu, Njegovim ranama mi smo isceljeni.”

Bog je pokazao da je On otkupio Adamovu palu rasu. Tu je otkupljenje. To je Onaj kojeg je Jov video tamo nazad. Rekao je: “Znam da moj Otkupitelj živi. U poslednje dane On će biti ovde, krvariti i umreti umesto mene. I premda kožu moju i ovo telo crvi unište, ipak ću u svome telu Boga videti. Ja sam ću Ga videti i moje će Ga oči gledati, ne druge.”

To je divno, nije li? O, Njegova prisutnost ovde, amblem. On je umro da bi učinio tog čoveka koji stoji upravo tamo iza, koji je upravo imao operaciju na nosu, da ozdravi. Neka te Bog blagoslovi, brate. Veruješ li da je On to učinio? Sigurno jeste.

On je učinio isto za čoveka koji sedi pored tebe tamo s artritisom da ozdravi. Amen.

On je učinio isto za damu koja sedi pored nje, pored njega tamo, da bude isceljenja od želučanih problema. To je tačno. On je to učinio. U redu.

On je umro da bi mogao dati drugoj gluvoj ženi sluh da bi me sada čula. U redu. Sada, čujete me, zar ne? Sigurno, On je umro s tom svrhom.

On je umro da bi anemiju, tamo iza, vratio u pređašnje stanje, takođe. Veruješ li to, gospodine? Bog te blagoslovio.

Ta žena koja sedi upravo tamo iza, razmišlja o svojoj prijateljici iz Madisona u Indiani u duševnoj ustanovi. On je dao slobodu i smrt da bi je mogao otkupiti nazad u ispravno stanje.

Šta je On? Jahve Bog. On je Otkupitelj. Haleluja! On je ovde u zgradi sada, potvrđuje Svoju Reč. On živi i vlada. On je Božiji Otkupitelj. On je rođak meni. On mi postaje bratom. On je moj Bog. On je moj Spasitelj. On je moj dolazeći Kralj. On je moj iscelitelj. On je Moj Otac. On je moja majka. On je sve što imam na ovom svetu ili u svetu koji dolazi.

Teško da će se delegati ovog udruženja ikada setiti kada pomisle na otkupljenje, čak od vremena od samog početka, oni će to prepoznati. I kada svi mi, grupa koja drži palme koja dolazi oprana u krvi Jagnjetovoj sa palmama u rukama i u beloj odeći, i zauzmemo svoju poziciju na sedištu prestola Sina Davidovog (Haleluja!), mi ćemo i dalje pevati pesmu otkupljenja Njemu...?...Haleluja! O, sigurno hoćemo.

Tamo vidim Adama i Evu, te prve zaljubljene, tamo u Edenskom vrtu. Vidim Adama tamo, kada je zagrlio svoju dragu da izađe s njom, jer ih je Bog osudio. I on je krenuo s rukama oko svoje drage. Adam nije bio zaveden. On nije morao izaći. Ali, on je izašao jer je voleo svoju ženu. On je izašao sa oba oka širom otvorena. Bez obzira, da je ona morala ići u patnju, on bi išao s njom.

Kada je Bog pogledao dole i video tu ljubav ljudskih bića, to je bilo toliko veliko da On Sam to nije mogao podneti. To je tačno. Rekao je: “Ja ću doći i ići, takođe.” I rekao je: “Staviću neprijateljstvo između njenog semena i zmijčevog semena.”

Slušajte pažljivo. Četiri stotine godina kasnije, tamo u gradu Jerusalimu (hajde da promenimo scenu i pogledamo), tamo je dolazio niz ulice Jerusalima, bam, bam, bam. Izvan vrata Damaska tamo, ide prema Golgoti, mali čovek s krunom od trnja na Svojoj glavi i s krstom na ramenu. Pogledajte Mu svuda po leđima, tamo su male crvene tačke. Šta su one?

Pogledajte tamo nazad kada je Adam odlazio sa svojom dragom, odlazili su pod osudom, sa senkom…senkom otkupljenja negde, jer je krv tekla po njima. Negde tamo bila je senka. On je to znao. I čujem nešto kako ide [Brat Branham plješće.] Šta je to? To je stari, krvavi ovčiji kožuh koji udara gore i dole po njegovim nogama, govoreći o nekom vremenu. “Postoji zemlja iza reke koju zovu slatkom zauvek, a mi jedino stižemo na tu obalu odlukom vere…” Znajući da jednog dana, oni će se ponovo vratiti u Eden.

I kako ga mogu videti kako sada ide tamo, drugi Adam penje se uz brdo, s malim tačkicama na Svojim leđima. One postaju veće, veće, veće dok On hoda. Šta je to? Uskoro se one sve nalaze u jednoj tački. Čujem nešto kako ponovo udara. Šta je to? Tamo ide drugi Adam, niko drugi do Sam Jahve, koji silazi i postao je telom (Da bi šta?), čak da bi otišao u pakao sa Svojom dragom, da bi je otkupio nazad do...?...Hrist otkupio Svoju nevestu. Haleluja!

On je to video tamo u Adamu. I On je sišao, postao je telom, rođak nama, da bi On mogao oženiti ljudsku rasu za Sebe. Tu je On, ide tamo na Golgotu.

Dok se On penje uz brdo, a Njegovo jadno, malo nažuljano rame, stara pčela smrti zuji oko Njega: “Neće proći dugo dok Ga ne dobijem.”

Zuji skroz okolo i naokolo, i uskoro Ga je morala ubosti. Ali, prijatelji, znate, ako pčela ikada nekoga duboko ubode, više ne može bosti. Iščupa žaoku, tako da više nema žaoku. I kažem vam, to je razlog što je Bog postao telom, ovde na zemlji, da bi zadržao žaoku smrti. I sada smrt više nema žaoku. Pčela se može rojiti i zujati, ali ne može ubosti. “O, smrti, gde ti je žalac? Grobe, gde ti je pobeda?”

Ali Hrist, rođak Otkupitelj je načinio put izlaska za svakog vernika na ovoj zemlji danas. Pčela može brujati, pčela može zujati, pčela vas može pokušati preplašiti. Ali ja mogu pokazati tamo na Golgotu gde je Sam Bog postao telom, kada je On zadržao žalac smrti i uzeo moje mesto kao grešnika, i platio cenu. I on je položio otirač dobrodošlice za mene da dođem kući: “Ko god hoće, neka dođe i pije iz izvora vode Života besplatno. Onog ko dođe, nipošto neću izbaciti napolje.”

O moj Bože, nije čudo da je Pavle mogao reći kada je čuo sekire tamo napolju kako se oštre… Kada sam stajao u njegovoj ćeliji pre nekoliko dana gde su mu odsekli glavu, a oni su unosili sekiru, stara pčela je zujala oko njega. Rekla je: “Sada te imam.”

On je rekao: “Smrti, gde ti je žalac?” Ostao je na Golgoti, tamo. “Grobe, gde ti je pobeda? Ali hvala neka je Bogu koji nam daje pobedu kroz našeg Gospoda Isusa Hrista.”

“Bog je toliko voleo svet da je On dao…” Toliko voleo… Adam je toliko voleo Evu da je izašao s njom. Hrist je toliko voleo crkvu da je On otišao s njom. “Bog je toliko voleo svet…” Adam je otišao s Evom i njenom krivicom. Ona je bila kriva. On je znao da je ona kriva. On je bio nevin, ali ona je bila kriva.

Ali Adam je rekao: “Ja ću poći s njom.”

I Hrist je pogledao na crkvu, i znajući da je ona kriva, ipak je Hrist otišao sa nama da zauzme naše mesto tamo kao grešnik, da umre za nas, da uzme žaoku smrti za nas. Grešniče, kako možeš odbaciti tako nenadmašivu ljubav?

Nije čudo što je Jov rekao: “Ja znam da moj Otkupitelj živi i da će on u poslednji dan nad zemljom ustati. I premda kožu moju i ovo telo crvi unište, ipak ću u svome telu Boga videti, ja sam ću Ga videti i moje će Ga oči gledati, a ne druge.”

Verujete li to večeras? Vreme nam je prevagnulo. O, kako se čini da se Duh Sveti pokreće u mom srcu. Ne mogu misliti o ničemu, prijatelji, ničemu većem od toga kako je Isus sišao ovde na zemlju i omogućio put otkupljenja, i ispunio svaki plan, ravno iz Edenskog vrta, još i pre toga. Pre postanka sveta Jahve je progovorio i ovde je došao Isus zauzevši mesto, i otišao tamo, i došao, i umro, postao greh da vi možete biti spašeni.

Kako biste mogli odbaciti tako nenadmašivu ljubav kao tu blagoslovljenog Otkupitelja, dok je visio tamo pljuvali su Mu u lice, izrugivan i skandalizovan, a kruna od trnja na Njegovoj glavi, nevin čovek umire tamo, a krv teče iz Emanuelovih vena, gde grešnici mogu uronjeni u tu poplavu izgubiti sve svoje mrlje krivice.

Hoćemo li pognuti glave? Nebeski Oče, o Bože, izgleda da se moje srce okreće okolo i naokolo, znajući da si Ti ovde. Videvši Tebe kako se pokrećeš nad ovim auditorijumom u obliku velikog, žarkog svetla, govoriš, vizije se pojavljuju, znajući da je vreme na dohvat ruke upravo sada.

Uskoro ćeš Ti poslati Isusa ponovo i On će doći na ovu zemlju. “Ni jedan čovek ne zna minutu ili sat, čak ni anđeli, samo Otac.” I ovde On dolazi na zemlju ponovo, vreme dospeća je već prošlo, kao što je bilo u danima Noje, patnje, kada je arka pripremana u kojoj je sedam duša spašeno…“ ili, ”osam.“

Sada, danas je Njegov dolazak prošao datum dospeća, prekoračen je, trebao je biti ovde odavno. Ali Bog ne želi da iko pogine, već da svi mogu doći do pokajanja.

Otirač je položen, otirač dobrodošlice večeras: Božiji plan otkupljenja kroz prinos krvi Gospoda Isusa, jednom za sve, da očisti krivog, nedostojnog grešnika i dovede ga do izmirenja s Bogom. I obnovi ga nazad u Edenski vrt s njegovom ženom, njegovim voljenima - da više nikad ne umru, nikad da ne budu bolesni, nikad da nemaju tugu, da nikad više ne bude sahrana, da se više ne kopaju grobovi.

O Bože, nema više brige, ništa, sve je završeno. Oprani u krvi Jagnjeta sa ovim savršenim uverenjem, da Isus Hrist, jednom kada dođemo pod Njegovu krv, sigurni smo od anđela smrti. On nas ne može dotaknuti.

Bože, ako je neko ovde večeras… Ti poznaješ srca svih ljudi. Dok se Duh Sveti pokreće nad ovim skupom, Bože, daruj da oni prime Tebe upravo sada za svog ličnog Spasitelja. Oni koji su povratnici u greh, neka bi se vratili, bili postiđeni večeras. Neka bi svi bolesni bili isceljeni večeras, Gospode. Neka bi Duh Sveti pao na svako gladno srce i navlažio to tlo. Spremi ih, to nije dugo.

Veliki sati su na vidiku. Atomske bombe, eksplozije i stvari, komplikovano vreme, teskoba naroda, ljudska srca klonu, strah, huka mora, veliki strašni prizori pojavljuju se na zemlji. Ti si rekao da će u tom danu oni koji znaju svog Boga preduzimati poduhvate. I ovde mi vidimo sve ove događaje. Bože, može li glas upozorenja zamahnuti u svako srce upravo sada, u Isusovu korist i u Njegovo ime.

Dok smo pognutih glava, ako ima neko ovde večeras… Neka niko ne gleda. Samo držite pognutu glavu i molite se, molim vas, samo nekoliko minuta. Pitaću vas nešto, znajući da sada stojim između živih i mrtvih, znajući da ovo može biti poslednji put da ćete ikada imati priliku da učinite ovo…

Vi poznajete svoje srce. Duh Sveti vam govori sada. Vi znate na čemu ste. Ako želite molitvu da možete primiti Hrista za svog Spasitelja i doći Božijim putem prolivene krvi kroz otkupljenje, a znate da ste praktikovali crkvu; da ste se igrali crkve, ali u svom srcu znate da nikada niste bili otkupljeni, znate da postoji nešto tamo: telesnost, zavist, svađa, temperament. Nemojte se više igrati. Dođite Gospodu Isusu.

Hoćete li podići svoju ruku Njemu, večeras, reći: “Bože, smiluj se meni, ja to sada prihvatam svim svojim srcem, hoćeš li molim te doći k meni u ovom času?”

Neka vas Bog blagoslovi. Još neko? Neka vas Bog blagoslovi. Još neko? Neka vas Bog blagoslovi. Neka vas Bog blagoslovi. Gore na balkonima? Neka vas Bog blagoslovi. Neka vas Bog blagoslovi, vas. Meni s desna, još neko? Neka vas Bog blagoslovi. Neka vas Bog blagoslovi, gospodine, neka vas Bog blagoslovi. Neko ovde na prizemlju? Neka vas Bog blagoslovi, gospodine. Neka vas Bog blagoslovi. Neka te Bog blagoslovi, sine. O moj Bože, pogledajte. Neka vas Bog blagoslovi. Znao sam da je Duh Sveti ovde. Neka vas Bog blagoslovi, gospodine. Još neko?

Recite: “Bože, smiluj mi se.” Vidim vas tamo iza, gospodine. Vidim tebe, mališanu, tamo preko, mladić, neka Bog bude s tobom. Svi hrišćani se sada mole, koji su na tlu molitve.

Šta je to? Put otkupljenja. Put krsta. Možda pripadate crkvi, ali to ne znači ništa. To je u redu. Ja nemam ništa protiv toga, ali to nije dolazak kroz put otkupljenja. Kroz krv, pranjem vode po Reči, to je put kojim dolazite Hristu. “Vera dolazi slušanjem, slušanjem Reči,” ne pridruživanjem crkvi, slušanjem Reči.

“Verom ste spašeni kroz milost.” Bog govori vašem srcu.

Ovde sam nedavno rekao mladoj dami: “Verujem da te Bog poziva večeras, sestro.”

Ona je rekla: “Da želim da neko razgovara sa mnom, htela bih nekoga ko ima više pojma o tome.”

A ja sam rekao: “Dobro, sestro, ja mogu reći samo ono što mi Duh Sveti kaže.”

Ona je rekla: “Ne želim to više slušati.”

Nakon godinu dana prošao sam kroz taj grad i ta je devojka postala prostitutka. Odeća joj je visila nisko na njoj. Ponudila mi je viski. I ja sam rekao… I ja sam je posramio. A ona je rekla: “Znaš šta, propovedniče? Sećaš se večeri kada si mi rekao da bih trebala biti spašena?”

Rekao sam: “Da, sećam se.”

Rekla je: “To je bila istina.” Rekla je: “Prešla sam crtu razdvajanja tamo. Ožalostila sam Boga iz svog srca poslednji put,” rekla je… Ovde je opažanje koje je devojka dala, rekla je: “Mogla bih videti dušu svoje majke kako se peče u paklu kao palačinka i smejati se tome.” Otvrdlog srca…

O, prijatelju, nemoj nikada prići toj crti kada je Bog strpljiv. Ali kada On pokuca… “Neće se moj Duh doveka prepirati sa čovekom.”

Hoćete li podići ruke sada, ne meni, Bogu? I čineći to, reći: “Bože, smiluj mi se. Ne želim umreti kao grešnik. Želim doći Tvojim putem. Želim doći putem krsta. Želim da Ti dođeš u moje srce upravo sada i spasiš me.”

Još neko da podigne ruku bilo gde u zgradi? Neka vas Bog blagoslovi, sestro. Neka vas Bog blagoslovi, sestro. Neka vas Bog blagoslovi, brate. Neka vas Bog blagoslovi, vas. Tako je. To je divno. Gore na balkonima, bilo gde okolo, podignite ruke sada. Neka te Bog blagoslovi, mlada damo, vidim tvoju ruku. Neka vas Bog blagoslovi, gospođo skroz gore iza, vidim vas. Bog te takođe vidi.

Upravo sada On govori mir. Neka vas Bog blagoslovi, gospođo. Neka te Bog blagoslovi, mala devojčice. O, to je divno. Prijatelji, držite pognute glave.

Osećam se vođeno da učinim nešto upravo sada. Osećam se vođeno da dovedem te ljude upravo ovde pred oltar i da se pomolim za njih. Osećam da je upravo sada vreme. Hoćete li ustati sa svojih stolica, doći ovde i dopustiti mi…(samo stanite ovde) i moliti sa vama na kratko. Hoćete li učiniti to? Svaka osoba koja želi primiti Hrista, Duh Sveti mi govori da to učinim. Hoćete li ustati i doći ovde? To je upravo javno svedočanstvo.

Ako volite Isusa, znate da On voli vas, ustanite sa svojih stolica, hoćete li? Hajde da ustanemo, svi, samo na trenutak. Ustanite.

… iz Emanuelovih vena

I grešnik uronjen…

Neka vas Bog blagoslovi, gospodine. To je… Ako će Bog čuti moju molitvu da isceli bolesne, sigurno će On čuti to za vašu dušu. Dođi ovde, moj brate. Dođi ovde… Hoćete li doći, dole sa balkona, svuda, sići upravo dole? Duh Sveti mi govori da učinim ovo. Neka vas Bog blagoslovi, moj dragi brate...?... Neka vas Bog blagoslovi. Samo stanite upravo ovde, samo na trenutak. Hoćete li doći? Neka vas Bog blagoslovi...?... Dođi ovde, dušo. Neka te Bog blagoslovi.

Kada grešnik uronjen…

To je ispravno. Dođite pravo dole...?... Hoćete li doći pravo ovde, sada? Mala deca, stari… Ovde stoji mlada dama, žrtva dečije paralize. Ne verujem da će ona koristiti štake kada bude odlazila odavde. Ne, sigurno. Ovde dolazi Indijanka, ili Indijanac, grupa dolazi. O Bože, smiluj se.

[Prazan deo na kaseti]… I izgledalo je baš kao oblaci. Gotovo su svi oni odgovorili na to. I hajde da se pomolimo samo za trenutak. I zamoliću vas, ako hoćete, budite upravo u poštovanju što više možete na nekoliko trenutaka.

Naš Nebeski Oče, u Tvoju božansku prisutnost mi prinosimo ove ljude. Ne samo ove u redu za molitvu, ili od onih s molitvenim karticama. Mi predstavljamo celo mnoštvo večeras Tebi. Dođi, Oče, posluži im u sili uskrsnuća Sina Božijeg. Neka bi svako srce ovde predalo sebe veri Božijoj.

I neka bi Tvoj ponizni sluga ovde, nedostojan stajati ovde, ali može li Duh Sveti toliko obuhvatiti mene da budem korišćen za Tvoju slavu. U sili uskrsnuća Sina Božijeg, upravo kao smrtan čovek, grešan, nedostojan. Ali, Oče, da si Ti tražio svete ljude večeras, bez Hrista, gde bi ih pronašao? Nema ih ovde. Ali svako u Hristu je nanovorođena beba.

I toliko smo sretni što si Ti omogućio put da možemo raditi s našim bližnjima i našom braćom. Mi nedostojni, kroz prolivenu krv Gospoda Isusa, dolazimo sada, predstavljamo svoju veru u Tebe za isceljenje bolesnih. Jer mi to molimo u Isusovom imenu i prema pomirenju, da smo Njegovim ranama isceljeni. Amen.

Sada, koliko vas, bilo gde u zgradi, bez obzira gde ste, rekli biste podizanjem ruke: “Brate Branhame, ja nemam molitvenu karticu.”

Zapamtite sada, jedne večeri, negde, nekada, molićemo za svaku osobu koja primi molitvenu karticu. Bez obzire ako bude potreban mesec da se to uradi, molićemo za svaku osobu s molitvenom karticom. Čuvajte svoje molitvene kartice. Ako niste prozvani jedne večeri, bićete ponovo nekad. Osiguraćemo da svaka molitvena kartica bude prozvana, pomolimo se, položimo ruke na svaku osobu.

Tako sada, ne znate koje veče vaša… Svakog dana oni daju nove, pošto novi ljudi dolaze. A mi samo prozovemo i uzmemo nekoliko ovde i stavimo ih u red. Sada, koliko je meni poznato, nema osobe u tom redu koju poznajem ili sam ikada video. Oni su Indijanci, Meksikanci, belci, svi pomešani. Tako će biti u slavi, zar ne? Ja ne poznajem nikoga od njih. Možda mnogi čak mogu govoriti njihovim jezikom, ali znate li da Bog poznaje svakoga od njih?

Evo, propovedao sam Reč. Oni su to čuli. Sada, auditorijum čeka da vidi još nešto. Je li se stvarni fenomen uskrsnuća, pozitivna sila Hristova vratila u crkvu?

Isus je rekao: “Dela koja ja činim i vi ćete činiti.” Je li tako? On nije tvrdio da je iscelio bilo koga. On je tvrdio da mu je Bog dao viziju raznih stvari. I šta Mu je Bog pokazao da učini, jedino je to činio. Koliko vas zna da u crkvi, da bi bila evanđeoska istina, da je Isus rekao da On ne može činiti ništa Sam od Sebe? Baš tačno jedina stvar koju je mogao učiniti bila je kada Mu je Bog Otac pokazao šta da učini, a On je rekao da je Bog bio u Njemu.

Verujete li da je Bog u crkvi večeras? Dobro, On nije ovde u prostoru. On je u ljudima. Je li to tačno? Tako onda, ako je Bog ovde, On može učiniti za nas upravo kao što je učinio Isusu, jer je Isus rekao: “Ista dela koja ja činim i vi ćete činiti, sve do kraja doba.”

Je li tako? Žena se dotakla Njegovog ogrtača. On je pogledao okolo na okupljene. Rekao je: “Tvoja te vera iscelila od tog krvarenja.”

Slepac je povikao za Njim i kada Ga je njegova vera dotakla, a Isus se okrenuo i rekao: “Tvoja te vera iscelila.” Mnoge stvari poput tih. On je dotakao oči čoveka jednog dana (oba), rekao: “Sada, prema tvojoj veri, neka ti bude.”

Ali Otac Mu je pokazao neke stvari da uradi. On je otišao i uradio ih. Prolazio je pored bolesnih i potlačenih svuda i pronašao ovu osobu za koju Mu je Otac rekao, otišao tamo i rekao mu: “Ustani, uzmi svoj krevet i idi svojoj kući,” otišao i ostavio ostale.

Oni su rekli: “Zašto?”

Rekao je: “Ja činim samo ono što Mi Otac pokaže da učinim.” A ako je On isti danas kao u… On je stajao na binama sveta u to vreme, u raznim auditorijumima i opazio njihove misli u auditorijumu. Je li tako? “Isti juče, danas i zauvek…”

Sada, želim vas pitati, koliko vas ovde bez molitvene kartice kažete: “Brate Branhame, večeras, po Božijoj pomoći, prepustiću se Duhu Svetom i moliću se da te Bog okrene prema meni i da mi do znanja hoću li ozdraviti ili nešto o meni što će pokrenuti moju veru. Verovaću.”

Hoćete li učiniti to? Svuda, sada bez molitvenih kartica. Samo gledajte. Jedva da možete reći. To je svuda. U redu. Pogledajte ovamo i živite. Razlog što kažem bez molitvenih kartica…oni s molitvenim karticama će doći ovde gore. Oni bez molitvenih kartica možda neće, a to bi vam mogao biti zadnji put.

Neki od vas koji sedite tamo, veliki i zdravi, tako se čini, možda imate otkucaje srca koji će prestati u narednih petnaest minuta, dvadeset. Nešto se mora učiniti.

Ovde sedi jadna gospođa, sedi ovde u invalidskim kolicima. Video sam je dve noći. Znam tačno šta je pogrešno s njom. Znam šta je uzrokovalo to. Video sam je sinoć ili veče pre i pomislio sam da će sigurno (anđeo Gospodnji je stajao upravo tamo) vera doći.

Počeo sam pozivati i video sam da je otišlo preko ka drugoj gospođi, vidite. Verujem da je ona blizu vremena. To je tačno. Vi je pogledate, osećate sažaljenje, kažete: “To je žena…” Ali zapamtite, ta žena bi mogla živeti još pedeset godina na taj način, a možda taj veliki, zdravi čovek koji sedi tamo sa srčanom manom neće preživeti ostatak večeri. Bog zna sve, ne zna li? On zna sve. On zna šta se mora učiniti.

U redu, dobro. Ovde je ona. Izvinite, nisam to mislio, sestro. Mislio sam da… U redu. Sada, ova gospođa ovde treba da počne prva. Sada, pitaću vas ako ćete učiniti nešto za mene. Evo, ako će inženjer paziti na ovaj mikrofon… Kažu mi da ne govorim dovoljno glasno kada se pomazanje spusti. Čak ni ne znam gde sam pola vremena, vidite. To je razlog. Ja sam u drugom svetu.

Tako sada, ako ćete upravo biti stvarno u poštovanju, i… Vidim brata Browna kako stoji ovde, brat Moore ovde. Oni posmatraju svaki trenutak. Zato oni stoje tu. Oni znaju baš tačno kada mi se nešto dogodi da me moraju uzeti. Onda kada me uzmu, drugi propovednik dođe pravo na binu, zakorači pravo u Duh, počne pozivati pred oltar ili činiti šta god se oseća vođen da radi.

Ja pokušam, kada osetim da me udare po boku, znam da bih trebao izmoliti molitvu predaje i to je skoro sve čega se sećam do sledećeg dana. Oni mi ispričaju o tome.

Evo, neka bi On dodao Svoje blagoslove sada u Isusovom imenu. Sada, na slavu Božiju i zbog uskrsnuća Gospoda Isusa Hrista, uzimam svaki duh ovde pod svoju kontrolu. U ime Gospoda Isusa… To jest, neposlušne stvari (vidite) su te zbog kojih to trebam.

Sada, gospođa ovde, želim razgovarati sa vama, gospođo. Možete li me dobro čuti? Ovo, moj glas je iznad ovog ovde. Sada, pretpostavljam da smo stranci jedan drugome… Bog nas ipak oboje poznaje, zar ne? On nas oboje poznaje. On zna…

Evo, vi znate, gospođo, kao bilo ko drugi, ja uopšte nemam način da bih znao šta želite upravo kao čovek. Bilo bi mi potpuno nemoguće znati to. Od nas stranaca, a upravo sam sreo baš ovde, kako bih ikad znao šta vi želite? Ali Isus Hrist vas je poznavao pre nego ste rođeni. On je poznavao mene pre nego sam rođen.

Vi ste hrišćanska vernica. To opažam jer vaš duh daje dobrodošlicu dok ste svesni da se nešto sada događa. Želim da auditorijum posmatra ženu. Samo je posmatrajte. Posmatrajte bilo kojeg pacijenta koji dolazi ovde. Kada se anđeo primakne blizu njih, gledajte šta…kako oni izgledaju. Postaće beli oko usta i nešto će im se dogoditi, vidite. Oni stoje u Njegovoj prisutnosti.

Između mene i žene upravo sada, znam, upravo kao da se neko pomakao upravo ovde. Ja to još ne vidim. Ne znam ništa, ali probiću kroz to i nešto će joj reći. Ja ne znam zašto je ona ovde. Možda je pogrešila. Možda je bolesna. Možda ima problema kući. Ja ne znam šta ona želi, ali Bog zna. Tako će On morati učiniti to. I čineći tako, pa vi biste…verovali biste onda da to mora doći iz natprirodnog izvora. Hoće li auditorijum verovati isto? Mora doći…

Onda ako je Isus uskrsnuo iz mrtvih sada, to je natprirodno, to je čudo. Je li? Ne može se objasniti. To je čudo. Onda vidite, nije li to nešto što je došlo ovde znajući, jer mi je On rekao: “Ja ću biti s tobom,” i ja to verujem. Ja Mu verujem svim svojim srcem.

I sada, naravno, eto vidimo da nosite naočare. Naravno, znamo da je nešto pogrešno s vašim očima, inače ne biste nosili naočare. Ali sada, možda postoji nešto drugo što ja ne bih mogao reći, ali Gospod Isus zna. Eto, upravo dok gledamo jedno drugo, Duh Sveti se kreće među nama. I, ne, postaje jako svetlo oko vas. Niste ovde za isceljenje jer ste upravo bili isceljeni. Bili ste isceljeni ovde u nedelju uveče, zar ne? Sada, kako bih znao da ste bili isceljeni u nedelju uveče? Nešto mi je to moralo reći. Je li to tačno? Verujete li sada svim svojim srcem? Svim svojim srcem? Vidim još nekoga. To je čovek koji sada stoji pored vas i to je vaš suprug, a on ima artritis. To je tačno. I tu su dvoje… Postoji još nešto, ovde je. To je dvoje dece. To su unuci, a oni imaju tuberkulozu. I vi ste došli da se molimo za njih: “Ovako govori Gospod.” To je istina, nije li? Potpuno, to je ime Gospodnje. Verujete li da ćete dobiti ono što molite? Dođite ovde.

Svemogući Bože, Stvoritelju neba i zemlje, ja blagosiljam ovu svoju sestru u ime Isusa Hrista da ona dobije želju svog srca. Nemojte se bojati, sestro. Dobijate ono što ste tražili.

U redu. Samo budite stvarno u poštovanju. Verujete li sada, svi vi? Eto, prijatelji, takav bi sastanak trebao biti. I svako bi upravo sada trebao samo da prihvati svoje isceljenje. Samo verujte Gospodu. To rešava to, vidite.

Mojsije, on je imao da prikaže znak, i on je učinio upravo ono što mu je Bog rekao. Starešine su gledale na to, sledile su ga i učinile upravo ono što je on rekao.

O moj Bože, blagoslovljen neka je Gospod. O, toliko sam zahvalan za Njega. U redu, je li ovo… Vi ste gospođo pacijent? U redu, sestro, gledajte ovamo sada i verujte svim srcem. Sada, da išta mogu učiniti da vas iscelim, ili ako želite bilo šta od Gospoda, vi to želite od Njega, ne od mene, vidite. Jer da postoji išta što bih ja mogao učiniti kao čovek, ja bih to učinio da mogu, ako je to nešto što bi vam pomoglo. Ali ja sam toliko ograničen u stvarima, one su… Možda bih mogao izvući malo novca ili nešto tako, ali to je gotovo sve što mogu. Ako želite ići negde, možda bih mogao unajmiti kočiju da vas odveze ili nešto. Ali sada, ako je to nešto izvan mog domašaja, jedino što mogu je moliti se za vas, ali Bog vam to mora dati.

Ali On je ovde. I prema mom naučavanju Biblije On vam je već dao ono što želite, ali vi morate imati dovoljno vere da to primite. I onda kroz božanski dar, možda govoreći vam šta želite, to vam daje do znanja da ste u Njegovoj prisutnosti i onda ćete primiti ono što želite. Verujete li to? Ako mi On pokaže tačno zbog čega ste ovde, samo jednu stvar od onog zbog čega ste ovde, hoćete li to prihvatiti upravo tada? Recite: “Ja to verujem,” jer znate da je to bilo… Verujete svakim delićem svog srca.

Gospođo, vi ste u strašnoj agoniji, patite. I vidim vas kod doktora, a doktor trese glavom. Vas je doktor otpisao zbog nečega, to je rak. Vidim da vam na formularu piše: Rak. A on ne može učiniti ništa više po tom pitanju. I onda ste zabrinuti za dete. A to dete… Vidim svetlo, izgleda kao… Nedavno je dete imalo leukemiju i bilo isceljeno. I ono ima… Sada je anemično i vi želite molitvu za to. Dođite ovde.

Svemogući Bože koga volimo i verujemo, daruj blagoslove ovoj ženi za slavu Božiju. U ime Isusa Hrista, Sina Božijeg, ja to molim. Amen.

Sada, pogledajte ovde samo na trenutak, sestro. Verujte sada da dobijate ono što ste tražili? [Žena razgovara s bratom Branhamom.] Gospođa? Medicinska sestra u bolnici? Regija? A vi ste bili medicinska sestra? Dobro, neka vas Bog blagoslovi. Šta ste ono imali? Tuberkulozu grla. I Bog vas je iscelio? Koliko je prošlo od tada, gospođo? Moj prvi sastanak. O, da. Dve ipo nedelje. A brat Outlaw me doveo tamo dole, najviše čega se sada sećam. Neka vas Bog blagoslovi. To je tačno, a sada ste ovde. Šta god da je bilo pogrešno (Ne znam sada), ali bićete dobro upravo isto. To je vaša vera.

Evo još nešto što možda znate dok stojite ovde. I vaš suprug treba isceljenje, zar ne? On ima tumor na mozgu. Neka vas Bog blagoslovi. Amen. Neka vas Bog blagoslovi, sada se vratite… Recimo: “Slava Gospodu.” [Auditorijum kaže: “Slava Gospodu.”]

Verujete li? Kako možete ne verovati? “Isus Hrist, isti juče, danas i zauvek.” Neiscrpno milosrđe, nikad nije razočaralo. Sada, budite u poštovanju, svuda.

Kako ste? Za dete? Pogledajte sada ovamo samo na trenutak i verujte svim srcem. Verujte da će Bog isceliti ili šta god je potrebno. Verujete li svim srcem? U redu. Mi smo stranci jedno drugome. Ja vas ne poznajem. Bog neka vas blagoslovi, majko. Vi ste upravo imali izlet negde. Došli ste s mesta… O, bili ste mnogo… O, to je ovo dete koje stoji ovde. Dete ima nešto pogrešno u grlu. A doktor je pokušao… Bili ste u Dallasu u Texasu s tim detetom. Vidim vas kako napuštate grad koji se zove Dallas. I doktor želi operisati dete, a vi se bojite operacije jer ste upravo izgubili dečaka, a operacija je ubila dečaka. A dečak je operisan na mozgu, operacija mozga zbog tumora i ubila je dečaka. I vi se bojite za dete. Dođite ovde samo trenutak.

Nebeski Oče, neka je blagoslovljeno ime Gospoda Isusa. Ja ih blagosiljam u Isusovom imenu, da bi im bilo dano sve što oni traže ove večeri: isceljenje tela, sve što trebaju… Ja polažem svoje nedostojne ruke u ime Isusa Hrista, kao Njegov sluga, koji nam je naredio da idemo po celom svetu: “Polažite ruke na bolesne i oni će ozdravljati.” Ja ovo činim u Isusovo Ime kao vernik. Amen. Nemojte se bojati, sestro. Idite, neka Bog ide s vama.

To je ono što vas boli...?... Ovo je čovek? Kako ste, gospodine? Mi smo stranci jedan drugome, pretpostavljam.

Je li to dete upravo bilo u molitvenom redu, upravo tamo? O, vidim. U redu. Vidim svetlo kako visi nad detetom. Nema sumnje šta je bilo pogrešno s tim. Bog će učiniti da to ozdravi sada. On će visiti tamo za dete.

Mi smo stranci jedan drugome, brate. Ja vas ne poznajem. Pretpostavljam da vas nikad nisam video u životu, ali Bog nas poznaje obojicu. Iako, vi mi verujete kao Njegovom sluzi, zar ne, brate? [“Verujem.”] Svim svojim srcem, onda vam mogu pomoći da nađete veru u Gospoda Isusa.

Jedna stvar, između vas i mene vidim viziju koja se otvara, to je krv koja se kreće. To je problem krvne slike koju imate. To je dijabetes. A vi ste baš bili u bolnici i operisani ste. Negde prošle godine. I oni su rekli: “Udovi, noge napreduju, gde su operisali…” To je problem sa prostatom i bilo je neuspešno. I dalje vas muči. Te stvari su istinite. Ali Isus Hrist je ovde da vas isceli. Verujete li to, brate? Dođite ovde.

Oče Bože, u ime Isusa Hrista, molim za svog brata, da ga Ti isceliš i može li otići odavde večeras i biti zdrav čovek, dok ga ja držim na svom telu kao tačku kontakta da je Duh Sveti ovde sada, koji mu može reći, otkriti. Neka ga anđeo Gospodnji dotakne upravo sada zaslugom Isusa Hrista kroz Njegovo ime. Amen.

Neka vas Bog blagoslovi, moj brate. Idite, budite sretni. Nešto vam se dogodilo, znate da jeste, tako vi… Amen. Nemojte sumnjati. Verujte sada.

Kako ste, gospođo? Samo trenutak, gospođo. Mi smo stranci jedno drugome, pretpostavljam? Vi ste me videli pre. Ali, mislim, ja vas ne poznajem, koliko ja znam. Verujete li Gospodu Isusu svim svojim srcem? Verujete li da sam ja Njegov sluga?

Gospođa koja stoji na stepenicama s tamnim naočarima, tamnoputa gospođa, verujete li da sam Njegov sluga? Vi želite prihvatiti svoje isceljenja tu gde stojite? Vaša vera… Nešto se počelo kretati na vas upravo dok sam razgovarao s gospođom. Ako je to tačno, mahnite rukom. To je Duh Sveti. Anđeo visi nad vama. Vi patite, slepi ste na jedno oko. I takođe imate tumor koji vam pokušava oduzeti život. Vratite se na svoje mesto i primite svoje isceljenje u ime Gospoda Isusa.

Verujete, svim svojim srcem? Imate problem s nervozom. I imate problem s crevima. Imate supruga koji je u Poreskoj upravi. To je tačno. I on je negde u zgradi. On ima..: vratar, on je vratar u ovoj zgradi. Zove se Delton. A vi živite na 728 East Montabello, nešto tako, vidim to sa strane… Nije li to tačno? Vratite se, dobijate ono što ste tražili. Jer vera vas je načinila...?...

Šta ako vam kažem da ste isceljeni dok ste sedeli tamo, da li bi to poverovali, sestro, svim svojim srcem? Dođite ovde. Dragi nebeski Oče, pokreni se sa sažaljenjem. Daruj ovoj ženi sada da nikad više ne bude tako, kroz Isusovo ime. Amen. Imajte veru, verujte.

Tu je to. Auditorijume, zar ne vidite to kako visi iznad čoveka ovde u…? On je nekako star čovek. Vidim da pati. To je problem s prostatom. Čovek ima retku kosu, nosi naočare. Ovde sedi čovek, upravo tu. To ste vi. Da, gospodine. Imate problem sa prostatom. Neka vas Bog blagoslovi. Vi ste se molili, niste li, gospodine? To je razlog što ste isceljeni.

Recimo, brate, bili ste toliko ljubazni da to učinite, taj čovek koji je upravo prihvatio Gospoda Isusa malopre, sedi upravo pored vas tamo. On ima problem sa želucem, taj brat Meksikanac. On želi biti isceljen. Hoćete li položiti ruke na njega? To je tačno, gospodine.

Mala gospođa koja sedi pored vas takođe ima problem sa želucem. To je tačno, to je tačno, gospođo. Neka vas Bog blagoslovi. Oboje ste isceljeni. Neka vas Bog blagoslovi. Možete ići kući, biti dobro.

Tamo sedi Indijanka pored nje. Razumete li engleski, gospođo Indijanko? Imate problem u boku, zar ne? Isceljeni ste. Isus Hrist vas isceljuje. Haleluja. Verujte svim srcem. Epileptičan...?... Ovde, taj duh se kreće ovde preko. Ovo malo dete koje sedi ovde takođe ima epilepsiju, sedi upravo tamo iza. Verujte Bogu. Verujte svim srcem. Haleluja!

Verujte sada. Nemojte neverovati. Gospođa koja viri čoveku preko ramena tamo, crvenokosa, da. Vi se molite, sestro. Pomislili ste, ako uspem prići i pogledati tog čoveka u lice, on će me prozvati. Nije li to ono za šta ste se molili? Jeste li to rekli u svom srcu? Podignite ruku ako je to istina.

Stanite na svoje noge sada. Vi imate astmu. To je tačno. Vi ste provirili tamo i rekli u svom srcu: “Ako me taj čovek pogleda, biću isceljena.” Je li tako? Ako je tako, mahnite rukom. To je tačno. Sada dobijate ono što ste tražili. Haleluja.

Verujete da vas je problem sa želucem napustio, gospodine? Idite pojedite svoju večeru. Verujete li? Možete biti isceljeni sada. Stanite na noge, svako od vas.

Svemogući Bože, u ime Tvog Sina, Gospoda Isusa, ja osuđujem svaku...?...[nejasne reči].