OČEKIVANJE

Hvala ti brate Bilard, dobro veče prijatelji. Velika je privilegija za mene što sam u Feniksu, u dolini sunca, ovog popodneva, propovedajući o Sinu, S-i-n, Isusu Hristu.

I tako, prošlo je puno vremena i bio sam na mnogim mestima od kako sam vas video poslednji put, i preko okeana i preko voda. Gospod je učinio tako puno velikih stvari, da, ooo, voleo bih kada bi samo imali - jednu malu kratku večnost da pričamo o tome.

No očekivali smo da dođemo ovamo u Feniks i da učinimo isto i ovde, ono što je On učinio tamo preko, i učinio ovde i ranije, i očekujemo odlično vreme u Gospodu.

Trebao sam biti ovaj mesec u Indijani, i kroz otkrivenje - ili viziju, rađe, od Gospoda, On mi je rekao da idem u septembru, dok…Oni su pitali a ja sam imao nekoliko dana u - od sada pa do sredine avgusta, a braća odavde su me pozvala i napisala mi pismo, tako da sam ih nazvao i rekao im da imamo vremena. Tako da su oni to organizovali.

Mi smo sretni što smo ovde, da vidimo ovu finu grupu ljudi ovde a i na podijumu, celu tu finu grupu ljudi. Zapazio sam mnoga od njihovih imena u novinama koje su mi dane tih pastora koji su u saradnji. I ostali koji su sa nama, i mi smo veoma, veoma smo sretni da sve pozdravimo u Ime Gospoda Isusa Hrista.

I mislim da sam došao u Feniks baš u pravo vreme. Prelepo je. Pustinja upravo počinje da cveta. A u mojoj zemlji je strašno hladno.

Sinoć gde sam bio odseo, rekli su: “Da li si se prehladio?” Imali su jorgane i ćebad. A ja sam imao sa sobom moje dve male eskimke, moje dve devojčice. Rekao sam: “Da, mi volimo da se pokrijemo. Otvorili smo prozore i svukli sve jorgane sa kreveta.” I rekao sam: “Gore na severu je samo malo hladnije, i mi se ovde osećamo kao u sred leta.”

Oni su rekli da je prošla noć bila veoma hladna. A ja sam pomislio: “Moj Bože.”

Stvarno bih voleo da dođete malo na sever, ali plašim se da ćete morati poprilično toplo da se obučete kada budete došli. Zato što je stvarno hladno. Upravo sam čuo danas da je u mojoj zemlji visina snežnog pokrivača desetak centimetara. Tako da je to prilično drugačije. Voleo bih kada bi svi oni bili ovde dole u ovoj prelepoj sunčanoj državi gde se upravo nalazimo ovog popodneva.

Kako god, najvažnija stvar je Isus Hrist, Sin Života, sijajući na naše duše, dajući nam ovu večnu nadu koju imamo u Njemu. I mi sada očekujemo u ovih osam narednih dana, da upravo budemo ispunjeni Božijom Prisutnošću. I Bog to želi da učini više nego što mi želimo da On bude ovde. On više žudi da nas vidi blagoslovljene, nego što mi želimo biti blagoslovljeni. Razmislite o tome.

Dakle, onda postoji samo jedna stvar koja nas zadržava od toga da budemo blagoslovljeni. To smo mi sami. Ako samo stanemo na Božiji put, On ne može…To preseca taj tok, zar ne? Zaobilazi se ta voda na nekom drugom mestu. Hajde da se samo uklonimo sa puta, i ispraznimo se, i recimo: “Dakle, Gospode Isuse, Ti samo uđi unutra i preuzmi stvari.” A onda gledajte šta će se dogoditi. Onda će to upravo…Imaćemo prekomerno, izobilno, iznad svega što mi možemo učiniti pa i misliti. Da, gospodo. Bog će nam to dati.

Imam mnoge stvari da vam ispričam što se tiče prekookeanskih puteva, malo kasnije na službama. I kako je Gospod tamo blagoslovio i veliki dolazeći skupovi prema viziji, zabeležio sam to ovde u Bibliji. Koje ja…u vreme kada sam ih rekao, i ja želim da vi ponesete parče papira i da to pribeležite, i da proverite neće li se to dogoditi upravo reč po reč, onako kako je to ovde zabeleženo, ono što je On rekao. Biće to predivno, predivna stvar. Veliki dani su pred nama.

A jedan veliki dan o kojem mi razmišljamo je uznesenje, kada budemo išli gore kući. Neće li to biti veliki dan? Moj Bože. I onda svi…Mi više čak nećemo imati ni - neće više biti molitvi za bolesne, niti propovedanja za grešne. Biće to praznik. Toliko mi je drago da imam tu sigurnost da ću biti tamo, a vi? Da, gospodo.

Rekao sam osiguranje…ja…Pa, to je u redu, pretpostavljam da je to pouzdanje ili osiguranje, kako god.

Nedavno mi je došao jedan izvršilac ne tako davno, i rekao je: “Bili, želeo bih te osigurati za neke stvari.”

Rekao sam: “Ooo, pa ja sam i previše osiguran.”

Pitao me je: “Kod koje kompanije si se osigurao?”

Rekao sam: “Pa,” rekao sam: “Ja…kod Isusa Hrista.”

A on je rekao: “Ooo,” rekao je: “pa, te stvari su u redu.”

Rekao sam: “Pa,” rekao sam: “To je blaženo jemstvo, Isus je moj. Predukus Božanske slave.”

A on je rekao: “Ja…pa to je u redu, Bili,” no rekao je: “to te neće ovde sahraniti.”

Rekao sam: “Ja to znam. Ali to će me izvesti odavde. Ja se ne brinem za odlazak dole.” Ne treba da se brinete toliko o odlasku tamo dole; već o izlasku napolje. Da li je to tačno?

Želim reći kao i Pavle davnih dana: “Želim…Poznajem Ga u sili Njegovog uskrsnuća.” I kada On bude pozvao među umrlima, želim izaći napolje. Postoji jedan veliki mračni kanal pred svima nama, ili jedna vrata. Svaki put kada nam srce jednom otkuca, jedan otkucaj smo bliže tome.

No postoji jedna stvar, kada stignemo tamo, mi tamo ne ulazimo kao neka kukavica. Mi upravo…Kada bude došlo moje vreme, želim da se uvijem u haljinu Njegove pravde, i da uđem tamo unutra, znajući ovo: “Poznajem Ga po Njegovom uskrsnuću.”

Nije ni čudo da je Pavle umirući rekao: “Pa smrti, gde ti je žaoka? Grobe, gde ti je pobeda.” Već je rekao: “No hvala neka je Bogu koji nam daje pobedu kroz našeg Gospoda Isusa Hrista.” Ooo, jedna takva nada počiva u svakome od nas.

Toga dana, kada se svi stari budu vratili ponovo kao novi, a bebe će postati ljudi normalnog uzrasta…Pa neće li to biti predivno, neće biti srčanih udara, tuge, ili ma čega? Hvala neka je Bogu.

Dakle, mi želimo da se vi puno molite tokom ove sedmice. Samo se molite…Mi smo znali pevati jednu malu pesmu, prazničnu pesmu, a pastir…kada sam ja bio pastir u crkvi. Nešto kao,

Moli se, moli se…

Jedini način kako da se dostignu više oblasti,

Moli se, moli se, molitvom vere.

To će doneti dole Božije blagoslove.

I to je tako, zar ne? Potrebna je molitva vere da bi to donelo dole Božije blagoslove.

I sada, počeli smo u Čikagu pre nekoliko nedelja, pre tri nedelje. I došli smo pravo iz Čikaga do Vud Rivera, i onda jednu noć u Vud Riveru, pa Hot Springs. A onda sledeće veče u Šreveportu, i dve noći kasnije došli smo ovamo. I sada, počinjemo ovde sa tih osam večeri. I onda se odmah vraćamo pravo nazad u Kolumbus, u Ohajo, tamo na koloseum, to je jedan veliki skup koji sponzorišu nekih četiri stotine pastora.

A onda odande se vraćamo nazad u Lojevil, Kentaki, pa gore u Kanadu, preko u Dis Majnes u Ajovi. A onda odande u Njujork, pa u Durban, Južna Afrika, Indija, Bombaj, Kalkuta, pa do Palestine, Luksemburg, Frankfurt, Pariz, London, pa ponovo nazad kući. Upravo putujući samo za našeg Gospoda Isusa. Verujemo da nam je Gospod dao pola miliona duša na ovom sledećem putovanju radi velike svrhe Isusa Hrista i crkava Punog Evanđelja širom sveta.

Verujemo da će Bog to učiniti. I ja sam upravo toliko siguran da će On to učiniti. Ako ne grešim, da li to ovde sedi…Da li to sestra Valdrof sedi tamo? Nisam vas video tako dugo, upravo sam gledao okolo da vidim ima li…kao…ljude koje bih mogao prepoznati. I mislim da sam vas prepoznao.

Bila si veoma bolesna osoba kada sam prvi put došao u Feniks, sestro Valdrof. Sećam je se kako je ležala, neko je došao i rekao mi da je neko mrtav u zgradi. To je bilo ovde preko u jednoj maloj Španskoj crkvi, mislim da je tako bilo.

Dakle, bilo je to pre osam godina, pretpostavljam, sestro Valdrof, sedam, ili osam godina ranije, kako god. Pre se - sedam godina…Mrtvac, prilično lepog izgleda, nije li ona? Da, gospodo. Da, gospodo.

I kod nje će umreti samo jedna njena stvar, to je telo. Nije li to tačno?

Da li je to brat Autlou što sedi ovde? Mislim da je tako. Ja…Upravo gledam koga mogu… Mislim da je to bilo pravo preko ulice od tvoje kuće. Gde se to dogodilo, kod brata i sestre Autlou. Da, gospodo. Pa, to je fino.

Imam jednu od vaših kaseta. Mislim da ti i tvoja žena pevate: “Nebo,” mislim da je to, jedan mali skraćeni snimak - ili neko iz vaše crkve, neko od vaših ljudi. Ja sam je puštao sve vreme. Kada se stvarno osećam usamljeno, onda želim čuti neku istinski dobru, staru Pentakostalnu muziku, idem i to onda pustim.

Moramo Pentakostalcima odati priznanje radi jedne dobre stvari, mnogima od njih. Postoji jedna jako dobra stvar, to su te prave staromodne pesme. To vas upravo odvede negde u četvrtu, petu, šestu, sedmu i osmu dimenziju negde, gde god da je to, na mesto gde živi Bog.

Ako sam propustio da zapazim ma koga poznatog ovde u crkvi, pa, oprostite mi, zato što nisam baš najbolji u pamćenju likova. No sigurno vas sve volim, i nadam se da vas je Bog blagoslovio i dao vam prosperitet. On meni jeste i veoma sam zahvalan.

Od poslednjeg puta kada sam vas video, naravno, vi ste znali za moju nevolju. Da sam ostao previše dugo u molitvenom redu u vizijama. I bio sam u autu nekih osam meseci. Gospod Isus me je iscelio, a nikada nisam prelazio težinom nekih šezdesetak kilograma, mislim da je to bila moja najbolja težina. A sada ima sedamdesetpet kilograma. Malo sam se ugojio.

Dakle, zahvalan sam, ja sada malo više vodim računa o skupovima i ne zalećem se, da ne bude previše naporno. Osećao sam kao da je na meni svo breme, ali sam otkrio da Bog ima i druge puteve da bude upravo sve kako treba. Tako da će i oni činiti istu stvar. Mi ponekad pokušamo previše brzo da se upustimo u to i onda pravimo u tome greške.

Dakle, brat odavde, brat Bilard, njemu sam govorio. On je jedan od njih iz zajednice. I meni se na neki način sviđa kako on organizuje skupove. Meni se to dopada, jer su interdenominacionalni, svi su pozvani i… Kao taj treći studenac koji iskopao Jakov i rekao: “Ima mesta za sve nas.” Tako, on je jedan takav… To je veoma dobro. I tako da…

Želimo da pozovemo i vaše komšije da dođu, i pozvaću i brata Šalera i rećiću mu da nisam ovamo došao da bi bio njegov suparnik. On ima skup ovde u gradu, i ja to nisam znao dok nisam stigao ovde. I saznao sam da on ima dvonedeljne skupove, mislim da je tako rekao. A onda je upravo ostao i treću nedelju. Verovatno ni on takođe nije znao da ja dolazim.

Dakle, mi nismo ovde da bi se takmičili jedan s drugim. Mi smo ovde da bi bili Božije sluge ljudima. Tako je. I ja sam siguran da i brat Šaler isto tako misli. Nikada se nisam sreo s njime. Moja majka ga je srela i on - kada je on bio u Lojevilu, u Kentakiju, veoma fin brat Hrišćanin. Tako da smo sretni što ima dobar skup.

I kažu da je i brat Roberts upravo otišao odavde, sa skupa gde je bilo dvanaest hiljada ljudi. Kažu da je brat Šaler mogao smestiti oko tri hiljade ljudi, i možda bi i mi mogli smestiti oko hiljadu, ili petsto. Tako da ima dosta mesta da bi se doveli grešnici, i bolesni, i namučeni, zar ne? Oni su svugde.

I hajde da upravo imamo jedan staromodni skup koji će odzvanjati sa jedne strane doline do druge, za Božiju slavu. Tako je. Isus Hrist, Božiji Sin da se spusti dole u Njegovoj veličanstvenoj Prisutnosti da blagoslovi ovu celu dolinu i da začepi svaku otvorenu flašu, i moj Bože, da preokrene svu ovu trulež i greh u staromodne molitvene skupove i svugde širom grada, i da bude “Slava Bogu,” svugde. Da.

Ako bi trebali ići i u zatvor, bilo bi to dobra stvar ako bi sve to prouzrokovalo, zar ne? Nama su potrebni neki od tih staromodnih skupova ponovo. Kao Pavle i Sila, verujem, strpali su ih jedne večeri u zatvor i…Tamo dole su izbacili jednog malog zlog duha iz jedne vračare i bacili su ih u zatvor. Oni su se molili sve dok se zatvor nije srušio. To je prilično dobro, zar ne?

Otišli su preko do… U Efez i naišli na grupu Baptista tamo, kojima je trebao Sveti Duh. I oni su primili Svetog Duha. Oni su upravo imali divno vreme. Tako to je… Mi ne moramo ići do Efeza da bi to našli, zar ne? Ja verujem da smo mi to dobili i u Feniksu, zar ne mislite tako?

Tako vi se molite, i ja ću se moliti, i učinićemo najbolje što možemo ove nedelje za Božiju slavu.

Brat mi je sinoć rekao, pošto sam ga pozvao…Obično na skupovima, to je…mi podelimo…gos. Bakster i gos. Bosfort ili neki od tih menadžera, oni obave propovedanje na službama kada sam ja… Većina naših službi su uvek bile isceliteljske službe. Tako da mi…

Jednom kod gospodina Bakstera. I kod gos. Bosforta na Floridi. I oni spremaju prekookeanske puteve i tako dalje. Moj saradnik, gos. Vilijam Pol Branham, moj sin, mi smo zajedno, putujemo zajedno u tom Evanđelističkom delu. Pošto ga Gospod još nije pozvao da propoveda, tako da onda njegov otac mora dati sve od sebe na tim skupovima. Tako da bi imali službu…

Tako da smo rekli braći, pošto smo postavljali te skupove, da ih sve pripremimo, dakle, upravo Evanđelistički skupovi. Koji…Sa tim počnemo službu do dve, i upravo imamo službu propovedanja svakog popodneva u dva sata.

I onda svakog popodneva u sedam i trideset ili osam, pa mi dolazimo dole i propovedamo Evanđelje, i upravo imamo zajedničku molitvu za ljude kada - za bolesne, zato što bi onda oni dolazili. Pozivajući grešnike na pokajanje i ljude bez Svetog Duha da dođu i budu nanovorođeni, i videli smo da je to prilično uspešno širom zemlje. I onda kada smo stigli do našeg poslednjeg skupa u Vud Riveru, načinili smo oltarski poziv te večeri, a ljudi su upravo ispunili svuda okolo oltar, ali kada sam krenuo napolje, bilo je oko, oh, tri stotine ili četiri kraj oltara koji su tražili spasenje. A kada sam izašao napolje bilo je oko hiljadu petsto ljudi ili čak i više stojeći u redu da se moli za njih.

Tako da smo mi to tamo morali promeniti, tako da smo to tada sredili i dali pastirima, propovednicima koji su sarađivali sa nama, da nastave sa popodnevnim službama. I-i sa večernjim službama, oni su imali uvode spremne. I ja onda dođem i govorim izvesno vreme, i onda sam imao molitveni red za bolesne.

Većina vas zna da valjanost službi; da su one po viziji. A vizije su…To je malo drugačije nego što…od samo propovedanja i da se nastavi dalje i da se ima grupna molitva. To je probijanje u jednu drugu oblast kroz Božiji dar.

I ja se moram držati na način kako to ne bih voleo da budem, više kao u nekoj izolaciji, daleko od ljudi, i da ostanem sam, i da se molim, i da prestanem da jedem, i da dođem u zgradu pod pomazanjem toga, da govorim samo nekoliko trenutaka i da prozovem red. I ja sam…

To je nešto što je deo moje službe. Jer, shvatio sam da ne postoji ništa što bi iscelilo neku osobu. A to je zato što ne postoji ništa niti u jednom čoveku što bi iscelilo drugog. Razumete? To je sve… Svaka osoba na svetu je već isceljena. Ne postoji niko a da već nije isceljen. Ne postoji niti jedan grešnik na ovom svetu a da već nije spasen.

Kada je Isus Hrist umro na Golgoti, On je upravo tamo isplatio tu cenu. To je tačno. A sada jedino što mi treba da radimo je da gledamo tamo i da to prihvatimo (Razumete?), prihvatiti to.

Dakle, kažete: “Pa, spasio sam se pre dve godine.” Ne. Bili ste spaseni pre hiljadu devetsto godina. Razumete? On je razrešio to pitanje kada je On umro.

I sada, postoje dve stvari koje čovek ne može učiniti, opraštati grehe i isceljivati. Čoveku nije dano da to čini, nikada nije bilo. To je dano…To je bilo samo u Isusu Hristu. I tamo jedan čovek propovedanjem Reči može vas usmeriti na to, i vi možete prihvatiti svoje spasenje i svoje isceljenje, jer On beše ranjen radi naših prestupa, Njegovim ranama mi se (prošlo vreme) iscelismo.

Dakle, ima dosta propovednika, kao što su brat Reberts i mnogi od njih koji idu da propovedaju i oni uzmu Reč i tako dobro je objasne. Brat Bosfort, brat Ozborn, koji su bili ovde u gradu sa vama; koji su učenjaci u Reči; oni naučavaju Božansko isceljenje kroz pomirnu Žrtvu. Oni to tako jasno i vidno izlože tako da vi prosto to morate videti; i to je sve. I onda se vi jednostavno popnete u veri i to prihvatite. To je kako se to radi.

Mnogi od njih pomazuju i uljem. Mnogi od njih polažu ruke na bolesne. To je zapovest koju je Bog postavio nad svim tim stvarima u Crkvi nakon što je On učinio sve to. I svaki propovednik na svetu koji veruje u Božansko isceljenje, ima upravo toliko prava i autoriteta od Boga da se moli za bolesne ljude kao i ma koja druga osoba na svetu. Razumete? A i svaki član crkve ima taj isti autoritet. “Ispovedajte svoje grehe jedni drugima i molite se jedni za druge da bi ozdravljali.”

Tako da svaka osoba koja veruje u Božansko isceljenje ima prava da se moli za bolesne. Dakle, to su sveopšte zapovesti. Tako je.

Dakle, nakon svega toga u Njegovoj Reči, On je u crkvi postavio jedne za apostole, proroke, učitelje, darove isceljivanja, govor u jezicima, tumačenje jezika, i sve raličite darove koje je On postavio u crkvu, radi izgradnje ckrve, da bi se crkva okupila, da bi postali jedno (Da li je to tačno? Tako je.), da nas načini da budemo jedno u Njemu, jednodušno bratstvo, jednog srca, jedno telo, jedan Duh.

Jer mi nismo kršteni u dva duha, već jedan Duh, jedan Bog, Otac svih nas, kroz sve, u svima, nad svima. I to je mesto gde se nalaze ti darovi u crkvi, neki od njih mogu govoriti jezicima, dar govora u nepoznatim jezicima. A drugi ima dar tumačenja jezika. Neki su poslani da propovedaju.

Dakle, mi znamo da ljudi koji ne veruju u Božije darove, a ipak su propovednici, kako onda oni dolaze do inspiracije sa kojom će propovedati? Ako ne postoji dar propovedanja, onda prema tome, svaka osoba je propovednik. Ali Biblija kaže: “Bog je dao jedne u crkvu (Bog je) apostole, proroke, učitelje, evanđeliste,” i tako dalje, sve u crkvu. Bog ih je tamo postavio. I oni su nadahnuti za određeni posao. I takođe onda, neki ljudi mogu posedovati više od samo jednog dara. Ali mora biti najmanje jedan ili više darova u jednoj osobi, i onda, sve te stvari zajedno, rade zajedno, radi izgradnje Hristovog tela, spremajući se za odlazak.

U Starom Zavetu imali su dva načina da bi dobili poruku. Jedan je bio preko sanjača, a druga preko proroka. A onda su imali Urim Tumin. Vi propovednici znate o čemu govorim, kada pominjem Urim Tumim, što je bilo na Aronovom naprsniku.

I ako bi sanjač sanjao san i bio je rečen, a svetla nisu zasvetlila na Urim Tumimu, bilo je to onda pogrešno. I ako bi prorok prorokovao a svetla ne bi zasvetlila na Urim Tumimu, bilo je to onda pogrešno. Ali ako jesu zasvetlela, onda je to bilo ispravno.

Dakle, od kako je Urim Tumim otišao sa scene, Božija Biblija je Urim Tumim. Ako sanjač sanja san, ili ako prorok prorokuje, i ako to nije u Božijoj Reči, ostavite to onda. Tako je. Ali ako se nalazi tamo, Bog onda govori. Tako je. To je Božiji Urim i Tumim, Njegova Reč. “Nebo i zemlja će proći ali Moja Reč neće.”

I ovo je prvo, i jedini temelj za Hrišćanske istine, nalaze se u Božijoj Bibliji. To mora doći odande.

I u drugim zemljama, kako ih mi samo nalazimo u njihovim Paganskim idejama, i praznoverjima, i svakojakom demonologijom. I nemojte misliti da oni nisu tamo da bi vas takođe izazvali. Oni sigurno jesu. Tako da morate biti sigurni da vi znate o čemu govorite i Koga poznajete, pre nego što otputujete u te zemlje. Jer to je sigurno… Ti vračari i tako dalje su odmah tamo da bi vas izazvali u svakoj mogućoj stvari.

Ali nemojte se nikada uplašiti. Jer mi služimo jedinom istinitom i živom Bogu. To je tačno.

Dakle, pitam se, tako da bih mogao dobiti postavku za službe… Ja sam ovde kao vaš sluga, kao vaš brat. I ja vas volim najtoplijom Hrišćanskom ljubavlju i očekujem da sa vama provedem večnost u toj drugoj zemlji. I ja sam tu da učinim, ono što mislim da bi bilo najbolje. Ja sam…

Braću sam pitao šta misle kakva vrsta skupa bi bila prikladna za Feniks u ovo vreme. Rekli su: “Upravo onako kako Gospod bude vodio.” Volim da radim sa braćom na jedan takav način. Upravo onako kako Gospod vodi. “U mnoštvu savetnika je sigurnost.”

I pitam se upravo pitam u ovom slušateljstvu, nakon što se budemo molili, da malo razmislite o tome u svojim srcima, i pitam se upravo kakvu vrstu skupa... Ako ovde ima bolesnih ljudi, najvažnija stvar je da se molimo za taj red bolesnih ljudi, pa, imaćemo isceliteljske službe. I ako su to službe propovedanja i spasavanja duša i upravo jedna zajednička molitva…

Kako god, na svakoj službi uvek ima… Božansko isceljenje je samo mamac. Vidite? Vi ribi nikada ne pokažete udicu, vi joj pokažete mamac. Ona zgrabi mamac i uhvati se na udicu. Tako da to je… Oko osamdeset do devedeset posto Isus Hristovih skupova bili su skupovi Božanskog isceljenja.

Ali On je lečio bolesne da bi uhvatio psihologiju ljudi, da bi ih skupio na ulovljeno mesto i da im onda propoveda Evanđelje. To je tačno.

Tako je to bilo i u Africi, gde smo imali za jedno popodne trideset hiljada obraćenika. Najveći oltarski poziv, pretpostavljam, koji je svet ikada imao sa trideset hiljada tvrdokornih Pagana, duplo prebrojanih iznova i iznova. Razumete?

I tako, upravo na prvom Božanskom isceljenju, onda odmah Evanđelje direktno za njih. I...

Dakle, mi želimo služiti Gospodu punim kapacitetom, tako da ćemo se moliti nekoliko trenutaka i pitaćemo našeg Gospoda. I oni koji bi voleli da imaju...osećam da bi Gospod želeo da imamo službu isceljenja, tako da mi to možemo objaviti i započeti, jednu isceliteljsku službu, počećemo je. Inače, počeli bismo inače. Upravo šta god da je Gospodnja volja, mi želimo da to bude učinjeno.

Upravo sam…Obično…Sada imam samo jednu viziju koja je zabeležena ovde u mojoj Bibliji, i to je za prekookeansku službu. A ovde je upravo sve ono što Gospod želi.

Upravo nedavno, bio sam na jednom finom skupu, u velikom Kilog Auditorijumu. I mesto je bilo ispunjeno do poslednjeg mesta. Trebali smo biti tamo dve nedelje, a bili smo tamo četiri dana. Izašao sam jedno popodne da se molim na jezeru. I Gospod se spustio dole i čuo sam nešto; gledao sam okolo. I sedeo sam pozadi u čamcu idući uz reku. A Anđeo Gospodnji je bio blizu, i rekao mi je da se okrenem upravo odmah i da idem u Miniapolis.

Dakle, da bi naveo gomilu propovednika da to shvate, bilo je to dosta teško. Ali ja sam upravo tada morao otići. I ako iko od vas poznaje Gordon Pitersona u Miniapolisu, u Minesoti, i ako bi želeo pisati i pitati ga da li je to bila volja Gospodnja ili ne, proverite to. Kako je Bog to učinio.

Dakle, koliko shvatam sledećeg januara ovde će biti brat Roberts. I oni su zakazali svoje skupove dve godine unapred, zato što oni idu po drugom vođstvu. Vidite? Oni… To je isti Sveti Duh. Razumete? Oni se osećaju vođenim da to učine. To je put… Moj je putem vizije. Gde god mi Gospd kaže, upravo sada, ja odmah idem da to učinim. Vidite? Upravo gde god da je… Teško je na takav način organizovati skup.

To je upravo sve, kao što sam to rekao bratu Bilardu: “Ja ću držati skupove tih osam dana ako bude Gospodnja volja.” Da li je to tačno brate? Da, gospodo. Upravo ako će Gospod… Sve što vi oglasite, rekao sam: “Ja sam odgovoran za to.” Ali ako će Gospod…

Jer rekao sam vam ove nedelje kako je on to učinio tamo dole u Africi i u kakvu nevolju sam tamo upao u jednom malom pogrešnom vođstvu, dopuštajući da… Gospod mi je rekao da nešto učinim, pokazao mi je to u viziji. I ja sam dopustio da me oni odgovore od toga. Razumete? I da li sam platio zbog toga? Tako da, nikada ne želim da to ponovo učinim.

Tako da sada mi samo želimo slediti vođstvo Svetog Duha. I onda, koliko ima ovde bolesnih ljudi za koje se treba moliti? Vi koji biste voleli da se moli za vas, podignite ruke. Da vidimo vaše ruke, svuda širom zgrade, bolesni koji žele da se moli za njih. U redu.

Koliko vas bi upravo volelo da nemamo molitvu za bolesne, već samo jedno staromodno propovedanje Evanđelja i poput toga. Da vidimo suprotno… Podignite ruke tako da bih mogao imati jedan uvid u to. Izgleda da moramo imati isceliteljsku službu, zar ne? U redu.

Dakle sada, ako je Gospodnja volja, mi ćemo to upravo pomešati najbolje što mi to možemo i da učinimo sve što bi bilo u našoj mogućnosti. I sada, da bi mogli poređati ljude u red, moraćemo podeliti molitvene kartice. To svako zna. Brat Roberts, i svaka druga osoba koja je ikada imala iskustvo na polju - da ima posla sa velikim masama ljudi, pa oni znaju da mi moramo podeliti molitvene kartice.

A da bi to mogli učiniti, mi ne želimo doći u sukob sa pripremnim stvarima i tako dalje. A vi budite ovde popodne oko šest sati, ako možete. Što ranije što je moguće dođite ovde. Dođite u šest ako je to moguće, i ništa kasnije od šest i trideset, jer ja mislim da oni počinju sa službama oko sedam ili tako nekako. I mi ne želimo…

Svako ko bude došao moćiće da dobije molitvenu karticu. I mi… Tako da mi to jednostavno možemo završiti i tako nećemo ometati pripreme. I neka vas sada Gospod blagoslovi. I učiniću sve što mogu ove nedelje da bi ispunio Gospodnju volju.

Dakle, ako je svako zaljubljen u Gospoda, recimo, “Amen.” Ooo, to je predivno. Dakle, želim samo čitati jedan mali stih odavde iz Pisma, tako da ako ono što ja kažem izneveri, ali ovo neće. To je 2.-ga glava Svetog Luke, 25.-ti stih. I ja ću čitati odavde dva ili tri stiha i onda…

I gle, u Jerusalimu je živeo čovek po imenu Simeon, i to čovek pravedan i pobožan koji je očekivao Izrailjevu utehu, i Duh Sveti beše na njemu.

Njemu je Duh Sveti prorekao da neće videti smrti pre no što vidi Pomazanika Gospodnjeg.

I nadahnut Duhom dođe u hram. I kad su roditelji unosili dete Isusa da postupe s njim po zakonskom običaju,

Uze ga na svoje ruke, blagoslovi Gospoda i reče:

Sad otpuštaš s mirom svoga služitelja, Gospode, po reči svojoj;

Jer su moje oči videle spasenje tvoje…

Neka bi Gospod blagoslovio čitanje Njegove Reči. Hoćemo li pognuti svoje glave dok se budemo obraćali Autoru ove Reči.

I sada, ljubazni Nebeski Oče, mi Ti dolazimo sa svom poniznošću ljudskog života, da predstavimo sebe Tebi, kao Božija deca koja veruju. I mi se molimo da nam Ti oprostiš svaki naš greh i očisti nas od sve naše nepravde i sebičnosti. I neka Sveti Duh dođe ovog popodneva i spusti Svoje blagoslove na svakog pojedinog od nas. Daruj to, Gospode.

Mi Ti zahvaljujemo za ove propovednike i za ove ljude koji su ovde u ovoj velikoj i predivnoj dolini Feniksa, i okolnih gradova, i one koji su Hrišćani koji su razbacani širom zemlje ovde, po raznim crkvama.

I sada, Oče, mi sada dolazimo na jedno zajedničko mesto gde se pije (Haleluja.), Gospode, gde svi možemo doći i piti slobodno sa Izvora vode Života. I sada neka Onaj koji je napisao ovu Reč dođe i neka protumači Reč i neka To prikaže.

Bože, ove nastupajuće sedmice, neka hromi prohodaju a slepi progledaju. Prodrmaj nas još jednom na staromodni način, da bi se oči slepih mogle otvoriti, duhovno govoreći, i da vide veličanstvenu kišu Svetog Duha upravo sada. Daruj to, Gospode.

Blagoslovi svaki skup. Blagoslovi brata Šulera na njegovim skupovima. Molimo se da Ti budeš i sa njime. Pošalji unutra puno duša, Gospode. Neka bi on zadobio, bukvalno, na stotine duša za Hrista ove sedmice. Blagoslovi svaku crkvu u dolini. I neka bi to upravo išlo istinski od jedne do druge crkve; sve dok veliko bujajuće probuđenje ne ispuni celu ovu dolinu ovde, i da se buka toga pronese skroz po celom svetu, kao jedno staromodno probuđenje Svetog Duha koje će privući ljude iz svih delova sveta, da dolaze u ovu malu sunčanu dolinu, da bi videli Božiju slavu. Daruj to, Oče.

Rekao si da si Ti kao sveća na brdu koja se ne može sakriti. Daruj Gospode, da ovaj grad bude jedan od onih gorućih svećnjaka, da ljudi dolaze ovamo, da svaka crkva bude probuđena, da bude zajedništvo, da Sveti Duh bude prikazan, kako ispunjava stvari, i čini od Reči Božije jednu stvarnost. Pošalji to Oče, mi se molimo.

I dalje, pomaži službe. Hvala Ti za zgradu. Bože blagoslovi ljude koji su nam omogućili da je imamo, staratelje i one koji su na vlasti. I molimo se Bože da ih Ti spasiš, ako nisu spaseni. I neka bi oni imali Večni Život i Život u svetu koji dolazi kroz Isusa.

I sada, Oče, možeš li Ti sada od ovog trenutka preuzeti stvari i pomazati zgradu. Mi je posvećujemo Tebi, upravo sada. Neka bi Božiji Anđeli došli dole kroz - sa Jakovljevim merdevinama i sada zauzmu svoja mesta kao vojnici na njihovom polju dužnosti, stojeći kraj svakog mesta, u svakom ćošku, i svugde, da stanu na njihovo određeno mesto, i neka oni ne napuste ovu zgradu dok se probuđenje ne završi. Daruj to, Bože! Neka oni govore srcima i neka veliki znaci i čuda slede Reč Božiju. Jer mi to molimo u Ime Isusa. Amen.

U… Među ljudima dok putujem, naišao sam na dve vrste ljudi. Jedni od njih su Pentakostalci, ili Puno Evanđelje (Ful Gospel), htedoh reći, a to je skup mnogih različitih vrsta ljudi Punog Evanđelja. A oni druge koje srećem su fundamentalisti. A fundamentalisti poziciono znaju šta su. Oni znaju da su sinovi i kćeri Božije (Hvala ti, brate.), sinovi i kćeri Božije, poziciono, kroz prihvatanje Isusa Hrista. Jer Sveti Jovan 5:24 je rekao: “Onaj koji čuje Moje Reči i veruje u Njega koji Me je poslao, ima Večni Život.” Ali oni kod sebe nemaju dosta vere.

A onda nailazim na Pentakostalce, ili ljude Punog Evanđelja, a oni imaju silu, ali nemaju veru da sa njome upravljaju. To je poput čoveka koji ima mnogo novca u banci i on ne zna kako da ispuni ček. A drugi zna ispuniti ček, ali nema novca u banci. Ako ikada budete u stanju spojiti te dve stvari, počeće Milenijum.

Dakle, među Pentakostalcima ili Ful Gospel ljudi širom sveta, nalazim ih sa velikom verom. A razlog što imaju veru je taj što su iskoračili jedan korak dalje. Oni su bili rođeni od Božijeg Duha, što je natprirodno.

I mnogi ljudi su mi rekli, rekli su: “Brate Branhame, kako postaješ stariji, ličiš na svog tatu.” Pa, on je moj tata. To je razlog što izgledam kao on.

Dakle, sada ta ista stvar… Mnoge stvari koje mi imamo koje mi nasleđujemo od - putem porodične linije jedni od drugih. A takođe onda i u Božijoj liniji, ako mi postanemo rođeni od Duha Božijeg, mi onda primamo Božiju prirodu. Čime smo mi onda sinovi i kćeri Božije.

I to je mesto gde sam video da su ti Ful Gospel ljudi postali sinovi i kćeri Božije. Oni veruju natprirodno. Dakle, drugi nikada nisu stigli do tog mesta, tako da oni ne mogu verovati natprirodno. Nemaju ništa čime bi to verovali. Razumete?

Kako bih mogao uzeti vodu sa stola, kada tamo nema vode? Vidite li? Vidite, morate biti nanovorođeni i onda Bog ulazi unutra. A Bog je načinio svet od stvari koje se nisu videle. On je samo izgovorio i rekao: “Neka bude,” i Njegova Reč je postala materijalna i materijalizovala se. I ovo samo tlo na kojem vi sedite ovog popodneva, je objavljena Reč Božija. Tako je.

Dakle sada, čovek koji ima deo toga…Dakle, Isus je rekao: “Ja im dajem Večni Život.” “Večno”, ta reč dolazi od reči “Zoe,” Grčke reči što znači “Božiji Život.”

Dakle, onda, ako imamo Božiji Život u sebi, ti nanovorođeni, onda mi imamo Božiji Život u nama, što nas čini da verujemo kao što to veruje Bog, da šta god da Reč kaže, to će se materijalizovati. Vidite? Ako ona kaže: “Njegovim ranama mi smo isceljeni,” to završava tu stvar. Bog je tako rekao. I to je kada je čovek rođen od Božijeg Duha, on je onda sin Božiji, onda on veruje u nemoguće stvari. On to i dalje veruje. Jer zašto? Njegov Bog je u njemu putem Svetog Duha i on veruje. Vidite?

Dakle, ako on nije primio Svetog Duha ovde unutra, on nema onda ništa do samo svog normalnog…svog uma na kome počiva, tako da on jednostavno ne može razumeti Božije stvari. On ih ne zna. Prirodni um ne može razumeti Božije stvari; za njega one su ludost.

Dakle, Pentakostalci ili Ful Gospel, vi ste… Nalazim na jednu stvar koja je najveća prepreka među nama, a to je da vi pokušavate da postavite velike Božije stvari, kao da tek treba da dođu, a vi ste upravo sada u sred svega toga sada. To je tačno.

Dakle, vi kažete: “Čekajte samo dok…” Pa, to bi mogao biti Milenijum gde nama neće biti potrebna isceljenja i razne stvari. To je sledeće doba koje treba da nastupi. A mi smo sada u dobu Svetog Duha. Sada ste vi sinovi Božiji. Sada mi sedimo zajedno u nebeskim mestima, ne da ćemo mi biti, mi smo sada, ovog popodneva, upravo sada ovde, Božiji sinovi i kćeri koji sede zajedno u nebeskim mestima u Isusu Hristu. Mi smo tamo. Razumete? Onda su sve stvari moguće.

Kada ti mali lanci i mračne sene postanu slomljeni, onda Sveti Duh može ući pravo unutra i činiti čuda, i ooo, šta On može…Onda tamo s time nema ničega nemogućeg. Ali tamo se upravo nalazi ta mala sumnja.

Baš kao što sam jutros razgovarao sa jednim bratom, čovekom koji prelazi reku. Ljudi često dolaze ovamo gore na podijum i kažu: “Ooo, brate Branhame, imam svu veru.” I onda, oni to iskreno veruju. Kao u vizijama i tako dalje. To-to je… Putem Božijeg dara onda je moguće naći gde je greška. Vidite, jer Bog to često otkriva.

Dakle, kažete: “Imam veru.” Kao prvo, vi morate imate temelj za veru. To je Božija Reč. Pa onda, čovek ide u školu i nauči teologiju. On To čita i kaže: “Bog je tako rekao.” “Da, ja to verujem.” On to veruje ovde sa svojim umom. Vidite? Ali on ima takođe i podsvest. A podsvest se sa time ne slaže. Zato što kada on to počne raditi, on je malo uplašen da se to neće desiti, i onda i neće. Tako je.

To je upravo kao dugo…To je istina, prijatelji. Ja sam propovednik sada već dvadeset i jednu godinu, i proučavam Pismo na svaki mogući način na koji ja to znam. I ja moram biti veoma pažljiv u onome šta govorim.

Poput čoveka koji prelazi more. Čovek ide preko mora. A pravi čovek koji vozi brod on nikada ne vidi kuda ide. On je dole u utrobi broda. On je inženjer. A čovek koji sedi ovde gore za stolom, on uzima…daje mu naređenja od čoveka koji se nalazi gore u gnezdu za vrane. O kaže sada…On će poslati reč dole: “Dva čvora u levo.” Dakle, čovek koji je ovde dole, on ne vidi kuda ide; to je samo motor.

Pa, šta ako bi on dao dva čvora na desno? Ili šta ako on to ne bi učinio uopšte? Čovek koji je ovde gore kaže: “Idi napred,” a on okrene nazad. I ide unazad. Nikada neće dospeti napolje na pučinu.

Tako je to i sa crkvom, idete ovim putem pa onim putem, pa ovim putem i onim putem. Ipak znate da kada čovek gore iz gavranskog gnezda kaže: “Pravo.” Čovek za stolom kaže: “Pravo.” I ovaj čovek dole ovde na dnu kaže: “Pravo.” Ona će se onda pokrenuti.

Kada Bog kaže: “Njegovim ranama vi ste isceljeni.” Čovek to prima u svoje srce i kaže: “Njegovim ranama mi smo isceljeni.” Podsvest odgovori nazad: “Njegovim ranama mi smo isceljeni.” Gledajte onda. Nešto će se dogoditi. Vi idite napred. Ništa onda to više ne može zaustaviti. Vi ste potpuno u skladu. I niti jedan talas, ne marim kakvi će sve talasi naići, to nikada onda neće više biti suprotno vašoj veri. Vi se samo krećite pravo kroz to. Tako je.

Vidite, no vi morate sve dovesti u saglasnost sa Božijom Reči. Onda mi se krećemo dalje, kada mi sve poređamo u saglasnosti.

Onda ako on kaže: “Pa taj slučaj je previše težak, ovo ili ono.” Znam da vi želite verovati ovde gore, vi imate malo str - vi se malo plašite zbog toga.

Kao što sam to govorio jednoj dami jutros, kada morate ispeći svoje meso za doručak i velika količina masnoće prsne na vašu ruku, prvo što učinite vi…to vas preplaši do smrti. Vi se uhvatite za ruku i “Gde je prva pomoć”? najbrže što možete. To je razlog što vas to ispeče. To je ono što čini…Strah je ono što…Mogu to dokazati. Strah je ono što vas je opeklo.

Ako imate Svetog Duha, on deluje u vašem telu. Dakle, kada je ta stara zmija ujela Pavlovu ruku, tamo nije bilo niti najmanje straha. On ju je pogledao na ovaj način, otresao je u vatru, i nastavio dalje, i prikupio još vatre. To ga nije uplašilo. Tako da ako vi niste uplašeni…

Isus je rekao: “Zašto si se uplašio?” Petar je dolazio hodajući po vodi, i išlo je sve u redu dok nije video kako se talasi dižu protiv njega, onda je počeo da se plaši i počeo je da tone. Isus je došao i podigao ga je, rekavši: “Zašto si se uplašio, ooo, ti maloverni?” Strah, vi se uplašite i onda se to neće dogoditi. Nemojte se plašiti ni najmanje; samo nastavite dalje. Bog je tako rekao; to razrešava tu stvar.

A vi to ne možete učiniti sve dok nemate ljubavi. Savršena ljubav izbacuje svaki strah. Ako bih želeo podeliti bilo šta iz svoje službe iz svog kofera među ljudima, je sledeće: Moram saseći svoje službe zato što ih jednostavno ne mogu postaviti kako treba…i-i bude rutinski, kao što to propovednici čine.

I često moram obećati sledeće, i da to ponovim, i da učinim ovo, i učinim ono. Zato što će me Bog navesti da to učinim. No ako se tamo nalazi i jedna stvar, to je zato što ja moram voleti ljude. A ljudi to znaju.

Ako uzmete malu bebu tri meseca staru, ona nik…ona ništa ne zna. Ona ima um, ali nije još razvijen. Ona ne zna ko je, ili ma šta drugo. Doktori kažu da može videti svetlo, može videti vašu ruku, ali je može samo pratiti. I ona će samo udarati svojim malim peticama, i vikati iz sveg glasa. Pa onda naiđe neka žena i prolazi pored nje i kaže: “Gde si malena.” Ona odmah počinje da se nogata. Ona ne zna ko je ta žena. Ona nikoga ne zna.

Ali neka samo dođe majka, i samo da stavi svoje ruke na njega. Sve je gotovo. Dakle, ona ne poznaje svoju majku. Ali njen mali duh zna da ima nečega tamo u tom duhu, i da ništa drugo ne može zameniti majčinsku ljubav za njega, bez obzira koliko druga osoba voli. To nije majčinska ljubav. Da li je to tačno?

I ona stavi na nju svoje ruke, ona će se umiriti. Vidite, ona je spremna. Zato što ta majka, postoji ljubav u njoj, koja ide prema toj bebi, koju mali bebin duh prepoznaje, da je to ljubav koja ne postoji u drugoj ljubavi.

Nije ni čudo da je On odredio da mi polažemo ruke. Ako uzmete jednog konja koji sav uznemiren, skače i rita se. Vi ljudi sa zapada bi to trebali znati. Vi samo pustiti da gazda uđe u štalu i kaže: “Hooo, dečko,” stavi svoje ruke na njega i umiri ga. Vidite, to je ljubav.

I kada mi ljubimo Boga od sveg srca, duše i uma, i kada volimo jedni druge kao same sebe, našeg bližnjeg kao samog sebe, ljudi to ustvari mogu osetiti. Vi se ne možete praviti. Vi ne možete kao verovati, zato što će oni to znati.

Mislim da je Linkoln jednom rekao: “Možete zavaravati deo ljudi izvesno vreme; ali ne možete zavaravati sve ljude sve vreme.” I to je tačno. I ako imate ljubav u svom srcu za ljude, oni će to znati. Možete se možda ponašati nezainteresovano ili nekako drugačije, ali oni će to i dalje znati. Oni to mogu osetiti. To je jedna druga dimenzija, kako mi to zovemo, to ubrizgava tim ljudima ljubav koju oni znaju. I oni će to verovati. I to je kada vi možete pomoći nekoj osobi, kada vi to verujete.

Dakle, to je ono što je nama danas potrebno u Feniksu, kao i svom ostatku sveta. I u našim američkim gradovima, je mesto gde smo mi postali toliko ravnodušni prema Bogu, a to je zato što smo mi ravnodušni jedni prema drugima. Vidite? Kada postanemo jednodušni, onda se Bog spušta dole. Vidite?

Kada smo mi bili u Africi, i u Indiji, ili na mnogim ostrvima, i tako dalje, tamo ste mogli zapaziti, samo jedno malo jednostavno čudo…Koje ljudi ovog popodneva ili na nekom drugom mestu traže…To je bilo zaista predivno. Mi smo zbog toga slavili Boga, i vratili se nazad kući sa istom ravnodušnošću.

Ali neka se to samo desi jednom među Paganima, i cela država će se okrenuti ka Bogu. Svaki od njih će upravo tada pojuriti u Božije Kraljevstvo. Oni veruju; oni su ponizni. Dakle, to je ono što mi sada treba da učinimo. Hajde da samo srušimo svugde sve te razlike, i da upravo sebe…Dakle, vi ne možete da se pretvarate. To mora doći iznutra.

Setite se, Sveti Duh to zna, da li to dolazi iznutra. Uklonimo samo sve razlike, iskoračimo samo napolje i recimo: “Ja volim Gospoda, i ja volim čak i svoje neprijatelje.” Nemojte nikada…Ako neko kaže nešto o vama, nemojte to uopšte zameriti tom bratu. Nemojte oštetiti to predivno osećanje sve dok Bog… Moj Bože, samo-samo idite dalje. Volite ih svakako. Amen.

Kakve koristi ionako od toga, da se skroz ozlojedite zbog tih stvari? Samo ih svakako volite. Volite svakoga, jer oni su ti koji su kupljeni Krvlju Isusa Hrista. Bez obzira da li su sveti ili grešnici, oni su… I onda-onda ćete biti u stanju da ih zadobijete za Boga zato što će oni shvatati da ih vi istinski volite. Razumete? To je ono što nam je danas potrebno, zar vi ne mislite tako? Da, gospodo.

Jedan čovek mi je ovde nedavno prišao, jedan veoma fin čovek; rekao je: “Brate Branhame, došao sam da te pitam kako da budem spasen.” Rekao je: “Pokušavao sam nekoliko godina da doživim spasenje.”

Rekao sam: “Da.”

On je rekao: “Dakle, ja…Bio je tamo jedan veoma naočit govornik, Gos. Billy Graham.” Rekao je: “Da li ga poznajete?”

Rekao sam: “Poznajem ga.” Rekao sam: “Veoma fin čovek.”

On je rekao: “Pa, otišao sam na njegov skup i on je rekao: 'Svi koji želite primiti Hrista i da budu spaseni, podignite svoje ruke.'”

Rekao je: “Brate Branhame, podigao sam svoju ruku najviše što sam mogao.” Rekao je: “Ustao sam i oni su se molili za mene.” I rekao je: “Nije bilo ništa drugačije.”

I rekao je: “Onda sam otišao dole do jednog mesta gde su imali jedan staromodni šatorski skup, zvan staromodna-religija.” I rekao je: “Rekli su mi da treba da budem dovoljno sretan sve dok ne počnem da kličem.” Rekao je: “Molio sam se tamo sve dok nisam počeo da kličem.”

I rekao je: “Ali kada sam se vratio, plakao sam i klicao,” no rekao je: “nije mi ni to pomoglo.” Rekao je: “Otišao sam na skup još jednog uvaženog čoveka,” sa kojim smo mi svi veoma dobro upoznati, rekao je: “on mi je rekao da moram ostati tamo dok ne postanem sretan, ne počnem klicati i govoriti u jezicima.” Rekao je: “Ja i jesam.” No rekao je: “To mi nije pomoglo.”

Rekao je: “A šta ti kažeš?”

Rekao sam: “Brate, svaki od njih ti je rekao istinu…?…svaki.” Tako je. Rekao sam: “Verujem da možeš podići ruku i prihvatiti Hrista, da postaneš sretan i da kličeš, i u govorenje jezika. Verujem da su sve te stvari istina. No brate, ali to nije ono što ti tražiš. Vidiš, težiš za time da primiš Hrista.”

Primanje Hrista nije podignuti svoju ruku, ili te stvari, već to je primanje Osobe u svoje srce, a onda se ispoljavaju ti atributi. Prvo na prvo mesto: Hrist u srcu i To će svedočiti. Rekao sam: “Poput pušenja, pijenja, kockanja, činjenje preljube, te stvari nisu greh.”

Onda kada sam to rekao jedno veče a jedna dobra stara majka metodiskinja je ustala. Rekla je: “Nije greh da se pije, nije greh da se puši, kocka?”

Ustala je i rekla: “Pa onda propovedniče, hoćeš li mi reći šta je greh?”

Rekao sam: “Nevera.” To je tačno. Rekao sam: “Razlog što vi pijete, pušite, i nastavljate sa takvim stvarima je taj što ste vi nevernik. Tu su atributi nevere koja to prouzrokuje. Ako ste vi Hrišćanin, vi to onda ne činite. I samo zato što ste vi prestali piti, pušiti, žvakati duvan, i sa preljubom, to ne znači da ste vi Hrišćanin. Vi to možete učiniti sami od sebe.” To je tačno. U redu.

Ali glavna stvar je u prihvatanju Osobe Isusa Hrista. Amen. Onda To donosi Svoje rodove.

Upravo kao zrno kukuruza, kada ga posejete u zemlju, ne može iz toga iznići zubača, poljsko cveće, korov, ili kaktus. Ono ima u sebi život kukuruza; i proizvešće kukuruz.

I ako je neki čovek ikada rođen od Božijeg Duha, on onda postaje novo stvorenje i ne može proizvesti ništa drugo, već Božiji strah, i Božansku ljubav, i rodove Duha. Jer to je Život. U nas je posejano ne propadljivo Božije seme, neuništivo Božije seme. Ono mora proizvesti tačno po svojoj vrsti. Amen.

Nadam se da nisam preglasan.

Zapazite, ono ima svoj život u sebi. Kada posejete seme kukuruza u zemlju, ako je ono žuto seme, to će proizvesti žutu stabljiku kukuruza - žuto zrno kukuruza. Ako se radi o pšenici, ono će proizvesti pšenicu. A ječam će ječam. Šta god da je u pitanju to će biti upravo ono što jeste.

Upravo kao što ovde mnogi od vas gajite puno voćki. Video sam te-te…najbolje na svetu. Te madarine i naradže i ostale stvari. No da li ste znali da to malo mandarinino drvo koje ste vi posejali tamo otprilike ovoliko veliko, da svaka kila narandže koja će ikada biti na tom drvetu je upravo tada u njemu? Ako nije, odakle onda to dolazi?

Želim vas pitati pošto vi govorite: “Pa, koliko…” Ja se baš ne razumem u poljoprivredu najbolje, no… Ne znam koliko kilograma narandži će jedno obično drvo proizvesti tokom života, verovatno mnoge stotine kilograma.

“No propovedniče, reci mi za ime sveta gde će se smestiti te silne stotine kilograma narandži u tom malom drvetu?”

“Pa, moj brate, ti mi reci odakle one dolaze ako nisu u tom malom drvetu.” One su upravo još tada tamo u njemu.

Tako da jedino što vi trebate učiniti je da posejete to malo drvo i da ga zalivate. Da li je to tačno? I ono mora piti iz te vode (Da li je to tačno?), da sisa iz te vode. I dok ono pije i pije, ono izbaci nešto lišća, pa onda nešto pupoljaka, pa onda izbaci nešto narandži. I jedino što drvo čini je da pije, i pije, pije, pije, sve dok ne izgura napolje one stvari koje su u njemu. Da li je to tačno?

A kada je neki čovek nanovorođen od Božijeg Duha, i ispunjen je sa Svetim Duhom, sve za čime on ima potrebe u ovom životnom putovanju, je upravo tada u njemu. I jedino što treba da čini je da samo pije iz nepresušnog Izvora Života, koji je Isus Hrist, dok ne izgura Božansko isceljenje, i Božije sile. On to prosto izgura napolje dok pije iz večnog nepresušnog Izvora Života, Isusa Hrista. Amen.

Brzo na tekst… Mi se bavimo ovog popodneva sa očekivanjima. Čitajući taj tekst… Ne želim uzeti previše vremena, jer vi morate stići i kući i onda se ponovo vratiti nazad. Malo o očekivanjima.

Dakle, želim da svako od nas da u svom srcu malo zadrži tu misao “Očekivanja.” Ono što očekujete je obično ono što i dobijate.

Čuli ste o dami koja se molila da se pomeri planina a onda sutradan kada je ustala pogledala je kroz prozor i rekla: “Baš kao što sam to i očekivala, još uvek je tamo.” Dakle, to je razlog, što je ona to očekivala. To je tačno.

Dakle, vi morate to očekivati skroz u srcu, duši, telu i umu, da će nam Bog dati veliko izliće Svetog Duha. Dakle, ja sam to osetio, da je To blizu nas. I Bog je voljan i spreman da nam to da.

Dakle, ako to očekujete, to je ono što ćete primiti. Ako ste došli na skup govoreći: “Pa, idem tamo dole…Idem jednostavno da - idem da otkrijem mane tog skupa. Naćiću i razne greške na propovedniku. Kladim se da mogu.” Ne brinite, naćićete ih. Đavo će vam pokazati mnoštvo toga. Da, gospodo.

Vi ćete se vratiti nazad govoreći: “Mmm, hmm. Baš kao što sam i očekivao. To je baš tako. Uh-huh.” Ista ta grupa je našla grešku i u Isusu kada je prošao kraj bazena u Vitezdi i svi hromi su ležali tamo, hromi, onemoćali, slepi, usahli. Prošao je pored svakog od njih, nije uopšte iscelio nikoga od njih, a otišao je dalje i iscelio je čoveka koji je ležao na slamarici, i otišao dalje. Ti Jevreji: “Uh-huh, dakle, ako je On iscelitelj, neka ih onda On isceli.” Vidite?

Upravo kako ste očekivali, to je ono što vi dobijate. No vi ste došli na skup da bi videli kako se pokreće Božija slava, ta Božija sila, da grešnici budu spašeni, ispunjeni Svetim Duhom, da bolesti budu isceljene, onda gledajte šta vam Bog pokazuje. Da, gospodo.

Vidite, vi ste u sebi jedan stvoritelj. Ako ste… Koliko vas je nanovorođenih, recite: “Amen.” [Zajednica kaže: “Amen.” - Urednik.] Da li znate da je svaki pojedini od vas stvoritelj? Vi ste deo Boga; vi ste Božiji sin, Božiji izdanak, Božija kći. Da li je to tačno? Onda ste vi jedan stvoritelj.

Dakle, da li ste ikada videli ljude, a oni bi bili fini ljudi, (Ovo sada ne govorim niti iz jednog negativnog razloga.), fini ljudi, ali vi jedva možete podneti da budete u njihovoj blizini. Znate to. Fini ljudi, no to je njihova atmosfera u kojoj su. A onda vidite i druge ljude sa kojima prosto čeznete da budete zajedno, nije li to tačno? To je ta atmosfera koja je oko njih sve vreme.

Dakle, moja žena sedi ovde, a ona ovo ne zna, no… Ona bi trebala biti ovde negde. I vi možete samo zamisliti šte se sve dešava u našoj kući tokom dnevne jurnjave: ljudi samo dolaze i odlaze. I ja ponekad svratim, a mala jadnica je tamo u kuhinji i plače, i ne stigne čak deci da skuva nešto tokom dana. I ovde je to.

A mala dečica, mala devojčica oko dve godine stara, mala Sara, i Rebeka, i oni su tamo i plaču i sve u tom stilu. A i moja žena plače, i ona pogleda gore i kaže: “Bili prosto ću da poludim. Prosto ne znam šta da radim.” Rekla je: “Ja…” A sede kose sa trideset četiri godine. Tako da sam rekao: “Pa, sve je u redu, draga.”

Ja nikada - ne vičem na nju. Vidite? Ne. “Tako je to draga.” Vidite? “To je prilično loše, no vidiš, mi služimo Gospodu, tako da mi…” Vidite, ono što ja činim sve vreme u svom srcu, ja pokušavam da stvorim jednu drugu atmosferu. Oni su svi nervozni i skroz su rastrzani. Vidite?

Dakle, razmišljao sam u svom srcu: “O Gospode, pošalji sada Svoju svetu Prisutnost i Svoju ljubav mojoj maloj jadnoj rastrzanoj ženi.” I rekao sam: “Da, draga. Tako je.” Rekao sam: “Šta je to bilo ovde?”

“Ooo, nismo imali ništa da jedemo i…”

Rekao sam: “Pa, neće verovatno biti nikog drugog u narednih nekoliko sati. Hajde da uzmemo nešto da jedemo. I ja ću ti pomoći.” I počeo sam da zavrćem rukave.

A ona bi rekla: “Stani malo mladi čoveče, možda bi mogao biti u stanju da mi pomogneš u pranju sudova ali ne znaš kuvati.”

Ja bih rekao: “Ko ne zna da kuva?” Na takav način, znate već, i sve u tom stilu. “Ti još nikada nisi videla moj prvi krompir. Ja sam na njima odrastao,” poput toga - nešto u tom stilu. I videći onda kako se razvlači jedan mali smešak na jednoj strani, znate već.

I kao prvo što se desi, znate već, ja dođem do nje, i zagrlim je. A ona još ne zna šta ja činim. I ja kažem: “Blagoslovljeno neka je tvoje srce draga. Kažem ti, pomoćiću ti oko ovoga.” A onda dole u svom srcu ja kažem: “Gospode pošalji moj mir - Tvoj mir koji je u meni u njeno srce. Ooo, Bože, umiri sada moju porodicu. Ja sam Tvoj sluga, Oče. Pošalji…”

I kao prvo, znate već, rekla bi: “Bili, znaš li nešto?” Te male crne oči ponovo zasvetle, znate već. “Znaš li?”

“Da.” I ja pogledam na svoju bebu, ona je tamo unutra, uzela je svoje kockice i deca se igraju zajedno. Šta je to? To je stvaranje atmosfere. Haleluja!

Braćo, samo da vam kažem braćo. Atmosfera je ta koja čini stvari. To je potpuno tačno. Vidite; nije u pitanju kokoška koja snese jaje; već atmosfera. Da, gospodo. Da li je to tačno?

Ako bi stavili to isto jaje i pod štene, pile bi se izleglo baš potpuno jednako. Stavite ga u inkubator; izlegnuće se pile baš jednako. U pitanju je atmosfera. Haleluja!

Ono što je nama potrebno je atmosfera Svetog Duha (To je tačno.), jedna atmosfera gde se pokreće sila Božija, jednodušnost, jedno mesto, skupljajući se zajedno u atmosferi iščekivanja na Boga da se pokrene dole i čini znake i čudesa. Amen. Hajde da sebe pokrenemo gore u tu oblast. Pokrenite se ka gore u veri. Pokrenite se gore iz ove tri dimenzije u sledeću.

Recite: “Gospode, ja upravo verujem da ćeš ti izliti Svoje blagoslove. Ja to očekujem sada. Sve stvari vode ka tome. I ja to očekujem da vidim u izobilju i prekomerno sada. Ja to očekujem.” I kada vi idete…

A kada dođete ovde i kažete: “Pa ja nisam baš siguran što se toga tiče.” Vidite, pa vi povređujete drugu osobu.

Dakle, vi sedite pored jednih od njih i kažete: “Ooo, Gospode, samo ga sredi sada. Ja upravo… Ja očekujem velike stvari.” Razumete? A očekivanje će dovesti do tog jedinstva među ljudima.

To je ono što se desilo na dan Pentakosta, ono što je dovelo Svetog Duha na prvom mestu. Oni su se popeli tamo gore i ostali deset dana i noći, i bili su - sve dok svi nisu bili na jednom mestu, i jednodušni, blagosiljali su Boga zbog nečega što oni nisu imali. Da li je to tačno?

Oni su zahvaljivali Bogu zbog Svetog Duha; a Sveti Duh još uopšte nije ni došao. Ali su oni to imali u obliku semena. Kao kada bih ja rekao: “Pitam se hoće li iz tog žira izrasti hrastovo drvo?”

Vi bi rekli: “Pa, pretpostavljam da hoće.” I ja vam dam jedan žir.

Ja bih rekao: “Dajem ti Hrastovo drvo.”

A vi bi rekli: “U redu, brate Branhame, želeli bi da probamo, da vidim hoće li krenuti taj žir tamo nazad u mom dvorištu.” I ja bih vam dao taj… Rekli bi: “Posejaću ga u dobru zemlju, upravo kao što vi to imate gore na severu i videću hoće li rasti.”

U redu. Ako vi stavite taj žir koji sam vam ja dao…Kažete: “Dobro brate Branhame, ti si mi rekao da ćeš mi dati hrastovo drvo.”

Ja kažem: “Pa i jesam.”

“Pa kako da… Ti si mi dao žir.”

“Ti si već dobio drvo. Ono je u obliku semena.” Da li je to tačno? Već ste dobili drvo; ono je samo u obliku semena.

I na takav način i mi to moramo dobiti: u obliku semena, svi jednodušno, na jednom mestu. Oni su blagosiljali Boga radi Svetog Duha koji još uopšte nije ni došao. Ali su verovali da je bio, zato što će Bog održati Svoje obećanje. I pošto su nastavili blagosiljati Boga dok atmosfera nije postala ispravna,onda se čuo zvuk sa neba kao silni vetar i ispunio je celu kuću gde su se oni nalazili. Vidite? Atmosfera je postala ispravna.

Ooo, da li bi mi mogli napraviti ovde jednu atmosferu gde će svaki hrom, svako ko je slep, svaka bolesna osoba, svi, svi jednodušno, verovati kao da će bolesni… Video sam to prošle nedelje u Wood River-u, gde nije ostala niti jedna osoba… Oni su bukvalno istesterisali štake, i invalidska kolica, i nosila. A ja sam stajao na podijumu, propovedao na takav način, i oni su jednostavno počeli da ustaju, pobacali ih negde u ugao. Atmosfera je postala ispravna.

Ooo, brate, Bože pošalji nam atmosferu gde će to postati jednodušno, na jednom mestu. Neka se Božija sila probije dole kroz… Da ta atmosfera postane ispravna, i ona otvara svaki - udaljava svaku smetnju, sve. I Božiji zakon će se pokrenuti.

Ovde nedavno imali smo jednog čoveka… Na primer, ova električna svetla. Tomas Edison je bio pronalazač toga. Ali mi ćemo pra…uzeti najpre… Svet je bio pun elektriciteta još od postanka sveta, svuda oko nas. Dakle, slušajte sada, želim vas samo nešto pitati.

Dakle, postojao je jedan čovek koga je Bog odredio da preda struju svetu. Verujem da kada je Božiji program spreman, sve će onda delovanjem doći na svoje mesto, a vi da li tako verujete? Morao je predodrediti da bi tako bilo.

Dakle, Bendžamin Frenklin otišao je da peca sa zmajem. A onda je munja sišla kroz žicu i on je to uhvatio, i on je počeo da juri vičući. “Imam to. Imam to. Imam to. Imam to.” On je to imao ali nije znao šta je imao.

Dakle, to je ono što je i sa našom Pentakostalno crkvom. Dobili ste to, ali ne znate šta ste to dobili. Tako je to. To je tačno. Da, dobili ste dovoljno sile da otvorite oči slepom čoveku, otvorite uši gluvome i da učinite sve te stvari. Ali ste ušli sa narušenom atmosferom. Hajde da to dovedemo u stanje jednodušnosti, tako da Sveti Duh može izliti bujicu dole na ljude: na jednom mestu, jednodušni.

A onda se pojavio Thomas Edison i on je rekao: “Čujte, to će zasvetleti.” On je isprobao deset hiljada žica. Rekao je… Bio je neumoran. Sedeo bi sa šoljicom kafe i sa sendvičom čitavu noć. On bi probao ovu. Ako elektricitet ne bi - odnosno struja ne bi išla kroz tu žicu, on bi je sklonio i uzeo drugu. On je to pokušavao dok konačno, on to nije otkrio. On je dao svetu struju.

Dakle, na primer, ako biste bili ovde gore iza ovih velikih mračnih planina večeras, bilo bi tamo toliko mračno tako da ne bi mogli videti kuda idete. Možda biste pali preko kamena ili nagazili na zmiju, ili ne znate šta će se sve dogoditi, ili jedno od ovih velikih Gila čudovišta ili da se nešto nalazilo tamo, a vi znate da je struja svuda oko vas. I mogli biste vikati do promuklosti: “Strujo, strujo, zasvetli. Pokaži mi kako da izađem odavde. Ooo, znam da si ovde. Strujo, znam da si ovde. Naučno je dokazano da si ovde. Znam da si ovde, tako zasvetli.” Mogli biste vikati do promuklosti i to nikada ne bi zasvetlelo. Zašto? Električna energija će zasvetliti ako sledite zakon električne energije. No morate pratiti zakon električne energije.

Ako imate jedan izvor ovde sa ove strane, arterski bunar koji buja, a da usev sa ove druge strane izgara, dakle, mogli biste reći: “Ooo, vodo, idi tamo preko i napoj moj usev.” To se neće dogoditi. Ne. Ali ako ćete slediti zakon gravitacije, možete to učiniti. Da li je to tačno?

Dakle, gledajte sada. Bog je ovde ovog popodneva. Dakle, mi moramo pratiti Božiji Zakon. Božiji Zakon je jednodušnost, ljubav jedan prema drugima: “Onaj koji ljubi je onaj koji je u Bogu. Veruje, svemu se nada, sve veruje, sve čini…” Moj Bože. Tu ste vi: jednodušni, svi u iščekivanju da će Bog izliti dole Svoju silu.

Čujte, nemojte… Vi znate da je to ovde. Naučno vi znate da je to ovde. Gledajte ovde. Kako bi mogla gospođa Waldrof sedeti ovde a umirala je od raka? Koliko njih samo širom sveta, u hiljadu puta hiljadu slučajeva?

Kako bi neko mogao biti pijanica do pre nekoliko nedelja, ili nekoliko meseci, a onda džentlmen ovog popodneva? Kako može neko biti ulična prostitutka do pre nekoliko nedelja, a onda dama ovog popodneva? Kroz silu Božije transformacije koja je prenesena Svetim Duhom u vaše srce i menja vašu prirodu i menja vaš sklop. I načini vas jednom drugom osobom. To je tačno.

Možda niste osetili… Ne znam što se toga tiče. No to je svakako ovde, bez obzira da li vi To osećate ili ne. Zahvalimo Bogu za To, jer To je svakako ovde.

Mogu vam dokazati upravo sada da radio talasi upravo sada prolaze kroz vas. Radio… Vi to ne osećate. Ali vi znate da je to tamo. Upravo sada kroz vas prolaze TV slike. No vi to ne osećate, ali to je svakako tamo. Moj Bože.

Dakle, da je vaše telo bilo namagnetisano za to, kao što je ta velika reč “Da,” i da se raširi od ovog prozora pa do onog. To se prostire kroz ovu zgradu to “Da” i prolazi pravo kroz vas. Neko kaže “Da” na radiju. Dakle, to prolazi pravo kroz vas kao i što prolazi kroz te aparate, elektroniku i te ostale stvari, dok to prolazi kroz vaše telo.

Dobro, kada to pogodi taj kristal u uređaju, ili taj…to upravo hvata tu stvar i vi čujete: “Da.”

Dakle, ako je Bog tamo rekao: “Njegovim ranama vi ste isceljeni,” Sveti Duh se obavija…donosi to dole Božijom silom. Kada je vaše srce usmereno na to…?…ono kaže: “Da, Njegovim ranama mi smo isceljeni.” Bože Ti si rekao u Marku…Marku 11:24: “Sve što želite, dok ste u molitvi, verujte da ste to primili.” Gospode, mi smo se molili za skup; postili smo za ovaj skup; plakali smo da imamo ovaj skup. Da, Gospode. Ja verujem da je skup na putu.

Onda stojte tamo dok, oh, dok se ne spusti Božija sila, kada se To spusti, To kaže: “Da.” Pa i sledeći čovek kaže: “Da.” Pogledajte u to, vi ste onda dobili duplu silu: “Da,” pa trostruku silu da, četiri puta silu da. I onda sledeća stvar, znate, to postaje hiljade puta sila da; a onda Sveti Duh se pokrene i potvrđuje Božiju Reč sa znacima i čudima koja to slede. To je to. To je ono što je nama potrebno: očekivanje.

Kada se Isus rodio, bio je to dan u kojem su ljudi odlutali od Boga. Tada nije bilo baš puno načina da se pošalju poruke, radio, telegram, i tako dalje kao što to sada imaju, i televiziju. Jedini način kako su se prenosile poruke bilo je usmenim putem jedan drugome. Brzo, poslušajte Ga sada.

Isus se rodio u Vitlejemu u Judi. Naučeni smo iz Biblije da su mudraci videli zvezdu dok su se nalazili na istoku, i da su je pratili skroz do Palestine. Da li je to tačno? Oni su u tim danima pratili vreme po zvezdama.

Svaki grad je imao jednu maliu opservatorijum na visini. I oni su imali posmatrača tamo i govorio je o vremenu preko zvezda. Tokom dana, oni su znali vreme po sunčevim intervalima. Znate već: “Posmatraču, koliko je sati tamo gore na kuli?” I oni su pitali za vreme.

Dakle, pratili su vreme a opet to… Ovde je to. Želim da vi ovo razumete. Ta zvezda je prešla preko svakih od tih gradova a ni jedan od tih ljudi je nije video. Ali naša Biblija objavljuje da je to tako bilo učinjeno. I verujem da jeste. “Videli smo Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Ga proslavimo.” Da li je to tačno? I oni su se pokrenuli, vođeni od te zvezde koja ih je vodila.

A najveća zvezda od svih zvezdi, najveća od svih, kretala se pravo kroz naučni svet a oni to uopšte nisu videli. Zašto? Oni to nisu očekivali. Ali postajali su neki mudraci, koji su čuli za Valamovo proročanstvo, da će se pojaviti zvezda iz Jakova. Oni su je očekivali. Oni su je tražili. I našli su je. Sledili su je. Oni su je očekivali.

I ja očekujem nešto, a vi? Moja duša je maksimalno stimulisana upravo pre dolaska Gospoda Isusa, da vidim nešto što će se dogoditi što će prodrmati Paganski svet pre nego što ga Bog napusti. Da. Ja to očekujem u Feniksu. Ja to očekujem. Želim da se složite samnom i da to prihvatite.

Ovi mudraci, rekli su: “Jednog dana, moj otac je rekao… Ovde je to pisano u Bibliji.” Otac mu je rekao, otac je rekao, da će se pojaviti zvezda iz Jakova. A kada su oni videli tu zvezdu kako se pojavila, jer oni su je očekivali. Videli su je. A ostali je nisu videli.

Neko je rekao: “Zar ne misliš da su ti ljudi što kliču i uzvikuju samo napumpali svoje emocije?” Ne, gospodo. Ne, gospodo. Oni nisu. “Brate Branhame, za ne misliš da je to govor psihologije?” Ne, gospodo. Ne mislim. Oni nešto očekuju. Oni očekuju Manu sa Neba da nahrane svoje duše. Dok se oni tamo nalaze u iščekivanju, Bog je dotle pod obavezom da im da Manu sa Neba, zato što su oni to očekivali.

Vi očekujte skup, a Bog je obavezan da vam to da.

Dakle, evo ih idu. A onda vidimo kako su pastiri izašli i pevali na brdima Judeje. Zato što su oni uvek pevali kada bi se rodio kralj. Osam dana kasnije, vidimo kako Isus ide u hram u naručju Svoje majke, kako ga majka nosi.

Bio je jedan stari čovek tamo gore, jedan stari svetac, ili bi ga zvali čak i propovednik, sa dugom bradom i kosom. I on je bio - imao je dobru reputaciju među ljudima. Bio je poštovan čovek. I imao je dobru reputaciju.

I dok je jednog dana bio tamo napolju, Sveti Duh mu je rekao: “Simeone, nećeš umreti dok ne budeš video Hrista Gospodnjeg.” I on je to verovao. I on je to očekivao. On je išao okolo…Nije ga bilo briga šta su ostale crkve govorile; nije ga bilo briga šta svi - svoj prestiž. Rekao je: “Ja verujem…Neću umreti dok ne budem video Hrista Gospodnjeg.”

Mogu čuti kako neko kaže: “Znate, mislim da je naš stari prijatelj već postao previše star, znate već, nije nešto u redu sa njime.” Oni obično to kažu, znate već. “Nešto nije u redu ovde gore sa tim ljudima.” Razumete?

Pa, u čemu je stvar? On je očekivao da će Bog držati Svoju Reč. Imao je dobar razlog, zar ne? “Pa, kako znaš da ćeš ti to videti?” “David je to čekao, čak i Adam, skroz tamo nazad davno su to čekali. Četiri hiljade godina je prošlo a još nije uopšte bio ni jedan znak toga.”

“Baš me briga šta je sve prošlo; Sveti Duh mi je rekao da ću to videti i ja to verujem.” To završava priču oko toga. To je dobar razlog, zar ne?

“Misliš ti ovde sa osamdeset godina i sa jednom nogom u grobu?”

“Nije me briga koliko sam ja star, ali ja ću videti Hrista pre nego što umrem, zato što je Sveti Duh tako rekao. Ja ću ići okolo očekujući to, zahvaljivajući Bogu radi Njegovog obećanja, zato što ću Ga videti.” Moj Bože. To ste vi. On je očekivao da vidi Hrista.

U redu, dolazi vreme da se ovde odslika jedna mala drama. Recimo da se tamo nalazi jedna molitvena soba negde u Hramu. Recimo da je to ponedeljak ujutro. I ooo, tamo je u to vreme negde oko dva miliona i nešto Jevreja u Palestini. Verovatno da se na stotine dece rodilo preko noći.

I svakog dana bio bi jedan red žena, poređane u red radi obrezivanja svog muškog deteta, prinoseći golubove i jagnjad. Ako je to bio seljak, imali bi golubove, jagnjad, a bogata osoba radi očišćenja majke i obrezanja deteta i tako dalje, znate već, prema Jevrejskim zakonima.

Recimo da je to bio ponedeljak ujutro. U redu, vidim kako je hram zauzet, ljudi dolaze i odlaze, okolo i okolo. Sve ide u krug. Nakon izvesnog vremena, vidim dug red ljudi, žene stoje, skroz celom dužinom reda.

I vidim tamo neke žene sa malim bebama sa njihovim malim ljubičastim ispletenim odelcima i sa malim šalovima i malim plavim šalovima, i svako se oslanjajući na malo jagnje: bogate žene, ooo, kako je to lepo.

Pogledajmo samo malo skroz na kraj reda. Vidim tamo kako stoji jedna mala dama pognute glave, upravo samo jedna mala dama sa bebom u rukama. Moj Bože. Sirota? Dva goluba. Odeća? Umotan u krpu za povijanje. To je ono što su vadili ispod volovskog jarma, znate već, pri oranju, da mu se ramena ne bi nažuljala. Nije bilo ništa drugo u toj staji. Tako da ona jednostavno nije imala nikakvo odelo. Govorite o siromaštvu? Nema ni jedne porodice u Feniksu koja je toliko siromašna. I humanitarna bi vam dala više od toga.

No On je bio sam Bog tvorevine, bio je tamo, rođen u štali. Došao je na svet kroz štalu a napustio ga kroz najoštriju kaznu. “Svojima je došao, a Njegovi Ga nisu… Bio je na svetu i svet postade kroz Njega, i svet Ga ne pozna.” I tamo je On bio, u naručju Svoje majke, umotan u krpu sa jarma.

Dolazila je napred; i mogu čuti kako neki od njih govore: “Hej, ono je ta devojka tamo. Znaš, to je ta devojka koja je zatrudnela a nije se još ni udala. Nemoj stati blizu nje.” Oni su držali rastojanje. To vas podseća na neke od tih sestara, ljudi danas govore: “Gomila svetih valjača, nemojte sa njima imati ništa.”

Mala Marija je znala na čemu je stajala. Tako isto i crkva koja je nanovorođena od Božije sile, znaju gde stoje. Nema nikakve razlike šta god da oni govore. Možete reći da su oni ludi, i šta god bi hteli, ali oni znaju na čemu stoje. Nemojte se brinuti. Samo nastavite to govoriti.

Ona nije uopšte otvorila svoja usta. Ona je samo ljuljala mališu i milovala ga po obrazima. I On je pogledao gore i te male oči su netremice gledale, kao male zvezde, gledajući Svoju majku. Ona Ga je milovala. Neki od njih su govorili: “Gledajte samo to. Nije li to užasno?” A oni nisu znali šta je to bilo, njihov vlastiti Tvorac se nalazio u tom naručju.

I tako kretali su se dalje. I tamo se On držao za njene ruke na jedan takav način. I ona je milovala Mališu, igrajući se sa Njime. I mogu videti kako su ostale majke držale rastojanje od nje. Ooo, tamo je bio Hrist iz hrama, u hramu, siromašan i ponizan.

Mogu videti Simeona kako sedi tamo i čita Isaiju. “Svi mi kao ovce zađosmo, a Gospod je položio kaznu svih nas na Njega. Mi smo…Bio je ranjen radi naših prestupa, udaren radi našeg bezakonja, kazna je bila na Njemu našeg mira radi; Njegovim ranama mi se iscelismo. Dete nam se rodi, sin nam se dade.”

Mogu čuti kako Simeon govori: “Pitam se, o kome je to pisano?” Da li svi verujete u vođstvo Svetim Duhom? Sinovi Božiji su vođeni od Svetog Duha, nije li to tačno?

Dakle, Sveti Duh mu je rekao da će videti Hrista pre nego što umre. I sada, ovde on čita, znate već, i sve na takav način. I mogu čuti kako Sveti Duh govori: “Simeone ustani.”

Simeon je rekao: “Da, Gospode. Da, Gospode.”

“Samo kreni Simeone.”

“Gde Gospode?”

“Samo hodaj. To je sve. Samo nastavi hodati.” Moj Bože. Haleluja! Dopada mi se to. “Samo nastavi hodati. Ja sam ti to obećao Simeone. Ti sada o tome ništa ne znaš, ali ti ćeš otići pravo do toga.”

Simeon izlazi napolje, znate već, na jedan takav način. “Pa, nikada ranije se nisam tako osećao.” Rekao je: “Evo nešto sam prošao - jedan delić na neki način. Gospode, da li sam dovoljno dugo išao?”

“Samo nastavi dalje da ideš.” Došao je do tamo i video gde se nalazi taj red sa ženama.

“Pa, mislim da ću ići još dole.” I kako se približavao, Nešto je počelo da se pokreće u njemu. Zar ne verujete tako? Vođen od Božijeg Duha, sinovi Božiji. Obećanje je bilo tamo. Mesija je bio u Hramu, baš Onaj kojeg mu je obećao Sveti Duh.

On odlazi tamo niz red i vidi tu malu ženu; ispružio je ruke i uzeo bebu iz njenih ruku, i suze su potekle niz njegovu belu bradu i rekao je: “Dakle, Gospode, otpusti Svoga slugu u miru prema Tvojoj Reči, jer su oči moje videle Tvoje spasenje.” Moj Bože, vođen Svetim Duhom.

Da, on je očekivao da Ga vidi. I pošto je on očekivao da Ga vidi, Bog je bio obavezan da omogući da ga vidi.

Skroz tamo preko u ćošku, sedela je jedna stara slepa proročica. I ona je to takođe očekivala, da vidi Božije Kraljevstvo, čekajući na utehu Izraela, na dolazak Gospodnji.

Vidim je kako sedi tamo preko. Teolozi su napisali o njenoj istoriji da je bila slepa. Ona je sedela u ćošku. A Sveti Duh je rekao: “Ana, ustani.” Evo je kako dolazi do - krčeći sebi put kroz Hram, slepa, vođena od Svetog Duha, čekajući na utehu Izraela. I evo je ide krčeći svoj put oko Džonsovih i svih njih, dok nije stigla tamo i stala pred Njega, i podigla je ruke, blagoslovila je Boga i prorokovala. Haleluja. A ostali su tamo prolazili i nisu znali ništa o tome, isto kao i ljudi u opservatorijama. No ovi ljudi su to očekivali. A Sveti Duh je to otkrio.

A ne postoje dva Sveta Duha. Postoji samo jedan Sveti Duh. A razlog što ste vi ovde danas je taj što verujete u Božansko isceljenje. I isto toliko sigurno kao što ste vi ovde, isti Sveti Duh koji je vodio Simeona, vodio je i vas ovamo danas. Vi niste došli da bi vas neko video. Sveti Duha vas je doveo ovamo. I mi očekujemo da vidimo kako Bog izliva Svoju Božansku silu. Haleluja!

David je rekao: “Kada dubina doziva dubinu,” mnogo puta sam to rekao: “huke Tvojih slapova, o Gospode.” Dubina koja doziva dubinu: a pre nego što ovde unutar nas može postojati jedna dubina, mora postojati jedna dubina koja će odgovoriti na to. Da li je to tačno?

Pre nego što se pojavilo peraje na leđima ribe, morala je pre toga postojati voda u kojoj će ona plivati, inače na leđima ne bi imala peraje. Da li je to tačno? Mora postojati najpre voda da bi peraje moglo biti tamo. Moj Bože. Nadam se da ovo primate sada. Osećam kako to silazi dole kroz vazduh.

Zapazite, pre nego što bi postojalo palmino drvo da raste na zemlji, morala je najpre postojati zemlja da bi na njoj raslo palmino drvo. Da li je to tačno?

A ako vi verujete u Božansko isceljenje, u Božiju silu, pre nego što bi moglo…Postoji nešto što je tu želju stvorilo u vašem srcu. Da li je to tačno? Pre nego što bi mogla postojati tvorevina, mora najpre postojati Tvorac da bi stvorio tvorevinu. Da li je to tačno? Tu ste vi.

I kada je Sveti Duh stvorio u vašem srcu želju da vidite Božiju silu kako deluje ovde u ovom gradu, onda negde mora postojati Božija sila, koja će pokidati lance i doći sa Božijim silama i doneti isceljenje, spasenje, izliće Svetog Duha na svakoga, onako kako smo mi to očekivali. Božija čuda, kroz Njegovog Svetog Duha, da mi možemo videti ove stvari, a mi živimo u danu kada ih možemo videti. Mi to očekujemo da ćemo videti: dubina koja doziva dubinu.

Pre izvesnog vremena, čitao sam kako je mališa jeo gumicu sa olovke. Jeo je i pedalu od bicikla, tu gumu. Ispitali su njegovo malo telo na klinici. Doktor je rekao: “Pa mališi je potreban sumpor.” Dakle, šta?

Mališa je bio načinjen od zemlje gde se nalazi sumpor. I ako ovde unutra postoji želja za sumporom, onda pre toga tamo negde napolju mora postojati sumpor da probudi želju za sumporom. Ako postoji Bog koji može pokazati silu, ako - a mi žudimo za Božijom silom, ako žudimo za isceljenjem, spasenjem, Božijom slavom, za ispunjenjem sa Svetim Duhom, onda te stvari moraju tamo negde biti pripremljene inače mi nikada ne bismo imali želju da dođemo do njih. Vidite li ih? Ovde je to: dubina koja doziva dubinu.

Ovde pre izvesnog vremena, bio sam gore na planini. I jahao sam prema gore da bih spustio stoku dole, upravo na jednom malom odmoru. Posmatrao sam prizor, i uzeo sam svoj dvogled, privezao sam svog konja, i gledao sam preko doline. Video sam gomilu malih orlova kako su digli graju tamo gore na brdu. Tamo je bila jedna stara majka orao koja je trebala izvesti svoje mlade po prvi put iz gnezda.

I trebali biste ih videti kako se spremaju za taj let. Ooo, rekao sam: “Haleluja, Gospode.” Ja znam još jednu grupu orlova koja se sprema na let u jednom od ovih dana. Stara majka je raširila svoja krila. Ona je kliktala na njih. Znate već: “Kro, kro, kro.” Pokazujući svoja krila: “Kro, kro, kro. Kro, kro, kro,” pokušavajući da ih pozove na krila. Ona ih je podigla gore na svojim krilima. Kako je ona samo pokušavala da ih navede…

Ona je segnula za tim mališom i postavila ga tamo gore, i slušao ju je: “Kro, kro, kro,” i volela ih je. Pomislio sam: “Pa to je ono što Sveti Duh radi upravo sada: seže se i postavlja jednoga gore na to. I sledećeg dok oni 'Kro, kro, kro.' Hajde, hajde; vreme se približava.” Izlaze napolje iz tog starog gnezda gde smrdi…Fijuuu, moj Bože. Da, gospodo.

A kada oni jednom napuste to gnezdo, oni se onda nikada više ne vraćaju. Haleluja. Ona ih je skroz prikačila za sebe. Oni su zabili svoje male kandže u njena krila, i svoje male kljuniće i uhvatili se tako za perje. Ona je izbacila ta velika krila. Ona je izašla dole iz gnezda… Kažu da ako bi ispustila jedno, može odleteti ispod njega i ponovo ga pokupiti. Amen. U redu.

Ona se spustila dole na zeleni pašnjak. A mali orlići tamo nikada ranije nisu bili, ništa drugo nisu znali do samo tog neudobnog gnezda, kao što je i ovaj svet. Tako da ih je ona spustila tamo dole, spustila ih na taj veliki zeleni pašnjak, i onda se vinula skroz gore na vrh najviše litice do koje bi mogla stići. I namestila se tamo i počela da maše svojim velikim krilima gledajući okolo.

A ti mali orlići su imali skup izlića Svetog Duha. Moj Bože, nikada nisam video tako nešto u životu. Jurili su okolo, grabili pun kljun zelene trave i upravo tako… Rekao sam: “Nije li to jedan staromodni povratak kući, skupljanje radi Božije sile.” Njihove male nogice nisu znale nikada za nešto sem za staro neudobno gnezdo punog trnja po kojem su hodali, a sada su hodali po mekom travnjaku.

Znate kako je to kada izađete iz tog starog Egipatskog gnezda, gnezda ovog sveta, i onda dospete do dobre Božije sile da vam se zapali duša i Božija sila je svugde oko vas. Oni su hodali okolo, hvatajući se za to i imali su predivno vreme.

A ta stara majka je odletela tamo gore. Ona se smestila skroz tamo negde visoko, na najviše mesto koje je mogla naći, tako da bi mogla svugde da vidi. Pomislio sam: “Moj Bože. Samo neka se sada pojavi neki kojot. Sigurno bi ga pokidala na komade.” I pomislio sam: “Pa, znate šta? Toliko mi je drago, da nakon što me je Isus izveo iz sveta, On se popeo na bedem slave, sedeći tamo uzvišeno u svom Veličanstvu na visini. Njegove oči su i na vrapcu i ja znam da me On posmatra.” Kada počnu nevolje, On je moj štit. To… Kada razmišljam o Njemu kako nas nadgleda…

I kao prva stvar, znate, video sam je kako podiže svoju veliku glavu, i počela je da se vrti okolo. Iz daljine je dolazila oluja. Mogla ju je zapaziti kilometrima iz daljine. A one veoma brzo nastupaju u Koloradu.

I kao prvo, znate već, kada je ona videla tu oluju sa daljine, ona je snažno zakreštala. A ti mališani su se svuda razjurili po tom pašnjaku. I ona je glasno zakreštala, i ona je odjurila dole na sred tog pašnjaka i spustila se dole kao neki veliki avion. A svaki od tih malih orlića su poznavali njen glas. I evo ih kako dolaze. I svaki od njih se uhvatio ponovo, i uhvatili su se za njena krila na taj način. A ona se podigla sa zemlje, upravo…

A upravo u to vreme vetar je dolazio niz kanjon. Ona se probijala kroz taj vetar sa preko stotinu kilometara na sat i odletela u rupu u steni tamo gde joj je bilo sklonište.

Rekao sam: “Slava Bogu za svaki… Naš veličanstveni Spasitelj se popeo na bedem Golgote tamo gore, da bi nas nadgledao večeras putem Njegove sile Svetog Duha i uskrsnućem Njegovog Bića. I On širi krila Svetog Duha da bi nas podigao iz bolesničkog kreveta, iz invalidskih kolica, (Haleluja!) na stenu sigurnosti tamo u Božijem Kraljevstvu,” čekajući na nas.

Hajde da verujemo. Na jednom mestu, jednodušno, postavimo ispravnu atmosferu. Očekujmo, i Bog će nas ispuniti sa Svetim Duhom i poslaće dole sile. Verujete li ovo? Hajde da pognemo glave.

Ljubazni Nebeski Oče, danas su naša srca sretna i svetle zbog Njegovog Prisustva, zato što mi znamo da je On ovde. I mi očekujemo velike, izuzetno velike skupove, gde će se objaviti sila Božija. Daruj, Večni Bože, da se Tvoj Duh sada spusti nad ovu zgradu. Raširi Svoja velika krila, i neka bi destilisane rosne kapi Tvoje milosti kanule na svaku dušu, da bi se izbacila napolje svaka ravnodušnost.

Ako ovde postoji čovek ili žena, mlado ili staro, a da imaju neku tužbu protiv nekoga, neka bi oni upravo sada to razrešili u svojim srcima. Recite: “Gospode, ja sam bio dovoljno dugo u toj dubokoj sušnoj dolini. Ja sam to želeo. Molio sam se. Pitao sam se. Molio. Postio sam. Želeo sam videti to veliko izliće blagoslova Svetog Duha na ljude u ovoj dolini.”

I sada Gospode, mi verujemo da ćeš Ti to poslati. Daruj to Oče. I sada, neka bi Sveti Duh uhvatio svakog grešnika za srce i rekao: “Sada je to vreme.”

Kao što je i Isus u ranoj fazi Svoje službe rekao Simonu i deci Zevedeja: “Sledite me. Načiniću vas ribarem ljudi.” Daruj to, Gospode. Neka bi se oni uključili unutra upravo sada i bili spašeni.

I dok su nam pognute glave, i pijanista je za klavirom, pitam se postoji li ovde danas neka nespašena osoba, koja bi podigla svoje ruke i rekla: “Brate, seti me se jer sam grešnik.” Bog te blagoslovio moj brate. Još neko? Bog te blagoslovio moja sestro. Ima li još nekoga ko će reći: “Seti me se, brate Branhame, jer sam grešnik. Želim biti spašen.” Bog te blagoslovio moj brate. Hoće li još neko podići ruke i reći: “Seti me se, brate Branhame, želim biti…” Bog te blagoslovio brate. U redu.

Još neko želi podići ruku? Bog vas blagoslovio, i Bog i vas blagoslovio. Bog te blagoslovio moj prijatelju iz Indijane. Bog te blagoslovio brate. Bog te blagoslovio. Idete za par dana na vaše namenjeno mesto. U redu. Još neko, podignite sada ruke i recite: “Seti me se, brate, jer sam grešnik.” Bog te blagoslovio sestro. Koliko vas sada koji ste ovde…

Da li su to svi? Ima li još koji grešnik dok mi ne zatvorimo ovde kapiju? Još neko… Bog vas blagoslovio i Bog vas blagoslovio. Dobro. Još neko? Bog vas blagoslovio. Još neko ko će podići ruku i reći: “Želim biti spašen, brate Branhame.” Bog te blagoslovio, tebe, tebe, tebe, i tebe, i tebe, i tebe. Ooo neka Bog bude sa vama.

Moj Bože, kakvog li vremena. Čujte prijatelji, vi ćete ove nedelje videti prikazanu silu uskrsnuća Isusa Hrista. Dođite sada i spojte svoja srca sa Božijom ljubavlju. Budite uhvaćeni u ovu mrežu Njegovih večnih blagoslova koji će vas podići u-u Njegovu mrežu, sa ove stare zemlje, gore u zemlju slave iznad.

Koliko vas ima ovde bez krštenja Svetim Duhom, recite: “Brate Branhame, seti me se. Želim Svetog Duha. Shvatam da dani Pagana prolaze.” Bog te blagoslovio. Bog te blagoslovio. Bog te blagoslovio, tebe, tebe, tebe, i tebe i tebe. Moj Bože, pa ruke su se podigle na sve strane.

Prijatelju, bez krštenja Svetim Duhom, a ja se plašim da nam nije još puno vremena ostalo. Plašim se da se približio taj čas. Zar nećete doći sada da budete spašeni i da primite krštenje Svetim Duhom sada? Nećete li to učiniti upravo sada, ovog popodneva, dok imamo još dovoljno vremena? Još nije ni četiri sata popodne. Zar nemamo onda izobilno dovoljno vremena da se molimo zajedno?

A ako imate malo nešto protiv nekoga, ako imate malo zlobe u svom srcu, recite: “Dolazim upravo sada, brate Branahme, gore na ovaj oltar. Zamoliću Boga da mi oprosti, jer verujem da je ovo taj skup kada će Bog izliti Svoje blagoslove i videćemo velike stvari od Boga kako se dešavaju.”

Dakle, dok poginjete ponovo svoje glave, ako ćete… Samo nastavite sestro, tako je. To je dobro. Ooo, moj Bože, Božija milost.

A sada, Bože, neka bi nas Tvoj Duh osenio upravo sada. I neka bi mi začeli u svojim srcima, od Prisustva Svemogućeg Boga. I neka bi On, Svojom velikom silom za transformaciju… Ovi muškarci i žene koji su ovde danas, mladići i devojke koji su podigli ruke koji Te žele primiti, Oče, Ti si dokazao kroz Svoju Reč da si Ti sa njima upravo sada.

Isus naš Gospod je rekao: “Niko ne može doći ka Meni, osim ako ga Moj Otac pre toga ne dovede.” I Bože, i Ti ih ne bi dovodio sem ako ne bi imao razloga za to. Mi znamo da su neki rođeni sa ciljem da budu osuđeni. A drugi su rođeni zbog Večnog Života. A možda su oni izgubili mnogo godina lutajući okolo. Ali danas, suverenom milošću, Ti kucaš ponovo na njihova srca. Neka bi oni ovog puta to prihvatili, dragi Oče. Daruj taj blagoslov.

A sada, sa njihovim - svojim pognutim glavama, pitam se koliko vas što ste podigli ruke, žele doći pravo ovamo dole i da stanu kraj ovog oltara samo na tren da bi se molili ovde zajedno? Bog te blagoslovio moj brate. Hoće li doći još neko? Stanite na svoje mes…To je… Bog vas blagoslovio i darovao Večni Život, moj brate. Bog te blagoslovio moj brate. To je predivno.

U redu, braćo propovednici. Ooo, kako je to predivno. To je ovo vreme, brate. To je…?…

Tako je, dođite samo ovamo, vi koji tražite Gospoda. Bog te blagoslovio, brate. Bog te blagoslovio, brate…?…

Spase, Spase,

Čuj moj ponizni glas; (Bog te blagoslovio, brate.)

Dok zoveš Sebi druge,

Nemoj mene mimoići…

To je srceparajuće…Neka nastavi muzika, samo tiho. Vidite ove mlade ljude, Španci, Indijci, ovde je jedan dragi brat Španac, Meksikanac, malo mu je zakrenuta glava, telo pogrbljeno, sede kose, možda ne znači baš puno na ovom svetu, toliko koliko se ovog sveta tiče. Ali on sada postaje Božiji sin, iako hramlje, sa naboranim rukama, kleči ovde, slomljenog srca, dolazi Hristu.

Voleo bih kada bi svaki grešnik došao ovamo. Nemojte dozvoliti da vas preklinjemo da uzmete najbolju stvar na svetu! Hoćete li doći upravo sada? Još jedan… Ili, imali još ovde grešnika koji bi jednostavno došli i kleknuli i molili se sa nama? Ako vam Bog govori… Slušajte, dokazaću vam ove nedelje, kroz Božiju Reč, da On pomaže, da svaki od vas starih ljudi koji ste ovde, poput ovog starog čoveka, u jednom od ovih dana on će se ponovo vratiti kao mlad čovek. Mogu to dokazati kroz Božiju Reč.

Da u velikom uskrsnuću, svi stari će biti ponovo mladi. Šta vam smrt onda sada čini, kada će sa smrću biti završeno. I upravo ono što vam je život značio kada ste bili mlad čovek ili žena, to je ono što ćete biti u uskrsnuću.

Ooo, vi koji ste izgubili tamo svoje male bebice, možda su prerano umrle ili šta god da je u pitanju, biće tamo u uskrsnuću. Isus uskoro dolazi. Zar nećete doći sada da se pripremite, da se spremite za taj veliki događaj koji će se uskoro dogoditi? Hoćete li doći sada? Dok sada lični dušebrižnici idu tuda okolo, ako će sada i oni doći do oltara sa tim ljudima…

Još jedan grešnik dok budemo pevali? Dođite sada.

Spase, Spase,

Čuj moj ponizni glas;

Dok zoveš Sebi druge,

Nemoj mene mimoići.

Neka bi kraj Prestola Tvoje milosti…

Zar nećeš doći grešni prijatelju i kleknuti ovde sa izgubljenima? Vi koji tražite Svetog Duha, hoćete li doći i kleknuti ovde okolo? Zar nećete doći? Mi bi voleli da vas imamo upravo ovde sada. Naćićete naklonost pred Bogom. Ovo je način da se na ispravan način počne sa skupom.

Pomozi mojoj neveri.

Ooo, Spase…(…?…Dođite ovamo, želim da vodite molitvu za…?…)

…ponizni glas;

Dok zoveš Sebi druge,

Nemoj mene mimoići.

U redu, dok se mi…neka se svi sada okolo utišaju… Dušebrižnici neka stanu oko svojih ljudi, svaki pojedini sada ovde. Ako imate nekog bližnjeg ovde s kim biste želeli da se molite i da kleknete, samo dođite napred. Vi koji tražite krštenje Svetim Duhom, teško je reći šta će se sve ovde dogoditi u narednih par minuta.

Dakle, načinimo sada atmosferu spasenja. Dakle, svaki od vas pojedini koji ste ovde, vi grešnici koji uzvikujete za spasenjem, jedan čovek koji čita Bibliju drugom, fina braća i sestre koji su ovde koji pokušavaju zadobiti ljude za spasenje.

Dakle, Isus je obećao: “Onaj koji Mi dolazi, neću ga odbaciti.” Imaćete odmah Večni Život i biti nanovorođeni od Božijeg Duha.

Koliko vas koji ste ovde okolo je zainteresovano za ove duše, podignite svoje ruke? U redu. Pognimo sada svoje glave. I neka svako… Vi dušebrižnici, stanite oko tih ljudi sada, svako. Dakle, budite iskreni. Neka niko od vas ne napusti ovu zgradu; da niste krenuli odavde dok vas Bog ne blagoslovi i da vam nanovorođenje. U redu.

Brate Billard, ti nas povedi u molitvi dok ovde stojimo.