VERA JE SUPSTANCA

Oni sada donose neke nove naprave za snimanje.

Mi jedva da znamo svako veče gde ćemo biti sutra. Kako mi se čini, to je već treći put u zadnje četiri večeri. Mi se opet moramo seliti, mislim sutra uveče. To je ono što sve ovo čini strašnim, stalno seljakanje iz prostora u prostor, tako da teško... To je otprilike kao novo mesto za svako naredno veče i to čini stvar vrlo teškom.

Verujem da jednom kada se vratim u Oukland, možda možemo dobiti nešto poput dvorane ovde na nedelju ili dve. To je kada mi možemo imati pravo probuđenje i pravi susret. Verujete li i vi tako? Da, ja verujem da možemo.

Naš je raspored bio dosta neravnomerno raspoređen. Pa, ja bih to ovako rekao: mi smo jedno ili dve večeri ovde, a zatim stotinu milja dalje. Upravo onda kada dolazimo do stvari, kad se ljudi skupe za početak gledanja nadnaravnih Božijih delovanja, tada dođe do prekida službe, i tada idemo negde drugde, dvesto, tristo ili četiri stotine milja dalje i započinjemo ponovo, i to upravo u vreme kada ljudi počinju ulaziti u probuđenje gde oni mogu biti isceljeni i gde se mnoge druge stvari mogu učiniti...

Tako mislim da kada se vratim iz Kanade, i pre nego što odemo u Meksiko ili bilo gde drugde, mislim da ćemo napraviti probuđenja na određenim prostorima, da ćemo ostati otprilike oko mesec dana na određenom mestu, ili nešto slično, tako da mi stvarno možemo doseći te ljude... kada oni mogu ostati dovoljno dugo dok neki od tih ljudi za koje se molilo, budu počeli ulaziti, kada budu dolazile glasine kako se oni oporavljaju, kako ozdravljaju, i kada budu krenula svedočanstva...

Kao u mome rodnom mestu Jeffersonville-u, Indiana. Pa, tamo nema ničega. Ali kako smo ušli u grad, stotine ljudi se skupilo od svugde, jer oni su... Vi ste skupljeni na jednome mestu, vi niste stalno u selidbi.

I tada, prijatelji, to je otprilike samo šest meseci kako sam tamo išao dan i noć.

Danas sam imao izvanredan dan sam sa Bogom. Nikoga nije bilo tamo osim Boga i mene. A ja sam mnogo staloženiji kada sam sam. Ja sada imam još pet skupova pre nego što će doći malo odmora: još pet skupova. A zatim u mesecu maju, uzeću celi mesec, otići ću u Rocky Mountains gde ću moći biti sam sa Bogom. To je taj način gde pronalazim kako je On tako dobar prema meni. I tada se vraćam ponovo nazad da započnem ponovo u Kanadi..

Sada mi nemamo baš previše vremena. Kada se mora zatvoriti sala? U jedanaest sata? U jedanaest, mislim da su tako rekli da je to vreme kada se zatvara sala.

Želim vam govoriti večeras tako da uzmemo neko vreme i da poučavam o Reči vere, tako da vi možete znati kako pristupiti Bogu.

Ima dosta tih velikih i dubokih stvari za koje ljudi tvrde da znaju puno o njima. A kad dođe do toga da se to pokaže, onda oni znaju vrlo malo o tome. To je istina. A mi sada želimo dotaknuti neke od tih stvari večeras.

Usput, prekosutra uveče u drugoj sali, ja ću prikazati mali skeč mojeg životnog puta; to, ako bi vi to želeli čuti. Da li biste vi to želeli čuti? Da vidim vaše ruke. To je odlično. Je li već obavešteno gde će biti ta sala?

... i vi ćete dobiti pravu ideju, jer ja želim da vi budete isceljeni. Ja sam zato ovde. To je za mene velika žrtva da budem ovde, prijatelji. Ja imam dom, porodicu. A ja sam nov, ja sam tek beba na polju. To je sada tek nekoliko meseci otkad je dar isceljena došao k meni.

Ja nemam ... ja ne posedujem kuću. Ja živim u dve male sobe u maloj 'L' kolibi. Moja žena donosi vodu za nešto, skoro na udaljenosti od pola gradskog bloka, i onda nazad nosi vodu napolje iz kuće. Meni su bili ponudili prekrasne domove u raznim mestima govoreći: „Izgradiću ti dom vredan pet hiljada dolara, i tebi ću ga dati.”

Prijatelji, ja tu nisam zbog novca. Ja sam poželeo da nikada ne bih trebao razmišljati o novcu. I to je razlog da mnogi od vas šalju, nude svoje darove; ja to ne uzimam. Jer nisu u pitanju vaše finansije; ja želim vaše zadovoljstvo. Ja sam ovde za vaše isceljenje.

I kao što sam rekao o svome malom domu, ženi i dvoje dece, ja bih voleo da sam večeras s njima. Nekako upravo sada oko jedanaest sati, ta mala verna stvorenja na svojim kolenima mole za mene. Ona zna da je sada upravo vreme kada kreće služba. Draga stara majka, ona moli za mene. Mali dečak čija je majka umrla kad je on bio samo dve godine, on moli za mene. I nekako kada ja dođem do propovedaonice, ja osećam da će njihove molitve biti uslišene. I ja znam da je On blizu.

Vi ne znate kako bih ja voleo da ih mogu videti večeras. Kad sam ih ostavio kod aviona, dolazeći ovde pre nekoliko meseci, oni su se držali za moj kaput i plakali su. Doktor u mojoj crkvi mi je rekao da tako neću živeti duže od jedne godine; rekao je da ću se uz tempo kojim živim jedne noći srušiti sa srčanim udarom na propovedaonici. A moj mali dečak se toga jako boji, tako da on samo plače, govoreći, „Tata, nemoj ići.”

Ali tu su pozivi od bolesnih i od onih koji pate. Prijatelji, ja vam samo mogu pomoći ako vi meni verujete. To je jedini način kako ja ikada mogu nešto učiniti za vas.

Voleo bih da sam tamo večeras. Vi i ne znate kako bih rado... Mnogi od vas znaju šta znači biti udaljen od svoje kuće, zar ne? Ali... to je... ja kažem da je to samo mala koliba. Ali ne radi se o tome da mora biti velika kuća da bi to bio dom. Radi se o karakteru koji je iznutra koji neko mesto čini domom. A ja sam zahvalan za svoj dom.

Neka vas Bog blagoslovi. A vi molite za mene, i ja ću vam reći još više o tome prekosutra uveče.

A sada, večeras, prijatelji, ako želite, držite svoju malu decu strpljivom što bolje možete, a i vi budite takvi. I dajte mi svoju nepodeljenu pažnju barem za nekoliko trenutaka. A ja ću vam pokušati objasniti, prema onome kako ja to najbolje znam, razlog zašto sam danas ovde večeras, i kako vi trebate pristupiti Bogu da primite svoje isceljenje.

Ja sam mnogo trpeo, i znam šta znači biti bolestan. Ja vam želim pomoći. A to mogu učiniti samo ako ćete mi verovati.

Želim iskoristiti ovu priliku, upravo sada ... imam toliko mnogo stvari na umu, a i umoran sam i izmoren. Ali želim zahvaliti službeniku, zaboravio sam njegovo ime, koji je omogućio da dobijemo ovu salu, hoću reći da je on prepustio svoje vreme za službe: Jack Walker. Ako je on sada u sali, brate Walker, neka Bog blagoslovi tebe moga brata, tebe i tvoje ... neka vas učini...

Oče, mi smo Ti tako zahvalni za ovo da imamo ponovo priliku večeras stati pred Tvoje divne ljude i govoriti im o pitanju dana i časa u kojem živimo, pred sam dolazak Tvog ljubljenog Sina koji će sa sobom povesti Crkvu, pozvane ljude koje je oprala Krv, koji su drugi put rođeni, i koji su spremni poći u susret Svetome Bogu; put se premostio za njih po Svetoj Hristovoj Božijoj Krvi.

Blagoslovi nas zajedno večeras dok mi čekamo na Tvoju Svetu prisutnost. I neka bi Anđeo koga si Ti poslao u sobu one noći da govori Tvome sluzi, i razlog zbog kojega smo mi sada ovde, neka bi On stao na propovedaonicu po Tvome poniznom sluzi večeras i potvrdio svaku izrečenu reč. I neka bi se dogodili veliki znakovi i čuda.

Blagoslovi službenike, Oče, brata Walkera koji nam je ustupio ovu dvoranu večeras. On i njegovi, neka su blagoslovljeni. Učini ga uspešnim u Tvojoj službi, plodonosnom granom. I neka bude mnogo trofeja koje će on položiti pred Tvoje noge u onaj veliki Dan. Blagoslovi službenike koji su sponzorisali ovaj program u ovome gradu, brata Mossa, sve ostale službenike, saradnike. O Gospode, ako bi njihove crkve mogle biti plamičci vatre, svedočanstva Slave Božije u ovim zadnjim zlim danima u kojima živimo pod senama pred sam dolazak onoga koji je Jedan.

Oče, govori večeras na čudesan način ovim ljudima. I neka bi tu bilo vere, i neka bi Sveti Duh raširio svoja krila po sali večeras. I neka bi ta blagodat došla na takav način da bi se mogla učiniti mnoga velika čudesna isceljenja, tako da bi se glas o Njemu mogao proširiti po svim regijama gore i dole po ovoj zapadnoj obali ove hemisfere. Jer mi to tražimo u Njegovo Ime i za Njegovu Slavu. Amen.

Sada prijatelji, kao što kažem, mi smo preseljavani toliko mnogo puta. Pretpostavljam da mnogi od vas ovde nisu nikada čuli kako je dar Božanskog isceljenja došao. Ali jedina stvar koju ja želim da vi večeras učinite jeste da mi verujete. Ako ćete verovati, videćete Božiju Slavu; u to sam siguran. Uspeh se ne sastoji u tome što sam se ja nadao da će se to dogoditi u zadnjih nekoliko večeri, iako bogalji, bolesni, gluvi, nemi, sakati, ... Ali to ide vrlo polako, tako izgleda, dok mi ne zahvatimo zapadnu obalu.

Brat Charles Fuller mi je govorio kada sam bio dole na Long Beachu, i rekao mi je: „Brate Branham, razlog zbog kojeg ova zapadna obala ima sve pod imenom Božanskog isceljenja je u tome što oni imaju obožavatelje Plavog Plamena, obožavanje Svetog Oca i sve ostalo pod imenom Božanskog isceljenja.” Rekao je još: „To je baš kamen spoticanja.” Pa, prijatelji, to je možda tako, ne znam; ali to se ipak ne protivi Božijoj sili da isceljuje.

... obožavanja i Božanskog Iscelitelja. A sada, niko ne može učiniti čudo u Njegovo Ime ako ne govori istinu o Njemu. To je ono što je On rekao. Pa ako iko uspeva u tome da ljudi budu isceljeni, ja sam za to zahvalan. Ali ja zaista verujem svim svojim srcem dok idemo na temu večeras, da bi vi, ako bi nam Bog samo pomogao, dobili viziju tako da možete videti šta je stvarno taj dan i to vreme u kojem živimo. A tada ćete videti i verovati.

Neka nam Gospod pomogne dok budem čitao deo iz Pisma. U Knjizi Jevreja 11. poglavlje, počećemo s njima i čitaćemo prva tri stiha. Slušajte pažljivo, jer moje reči su samo reči smrtnoga čoveka. One će pogrešiti. Ali Božija Reč nikada neće pogrešiti. Ona je uvek istinita.

Vera je jemstvo za ono čemu se nadamo, dokaz za one stvarnosti kojih ne vidimo. Zbog nje su stari postigli pohvalno svedočanstvo. Kroz veru mi razumemo da su svetovi bili stvoreni Božijom Rečju, tako da stvari koje su vidljive nisu proizvedene od onoga što se pojavljuje.

Verom Abel prinese Bogu bolju žrtvu nego Kain. Po njoj primi svedočanstvo da je pravedan; Bog dade svedočanstvo o njegovim darovima. Po veri on, premda mrtav, još govori.

Možete malo smanjiti zvuk ... U redu je. Mislim da će sada biti nešto bolje, dolazila je kao neka jeka iz ... U redu.

Hteo bih uzeti moj tekst iz 3. stiha, i onaj zadnji deo iz njega, „Bog dade svedočanstvo o njegovim darovima.” I još, za ovu temu, to je takođe 1. stih, „Vera je jemstvo za ono čemu se nadamo, dokaz za one stvarnosti kojih ne vidimo.”

Ovaj dan u kome mi živimo, to je dan u kojem mir još nije zavladao i u kojem počinak još nije zavladao. Ljudi trče amo tamo težeći za raznim stvarima. Gotovo niko ne može dobiti sledeće. Bez obzira šta oni uče ili misle, neko će ih slušati. I to je dan o kojem su proroci govorili.

Ljudi kad su gladni, oni će jesti šta god. Ako deca i ljudi umiru od gladi, oni će jesti iz kante za smeće ono što su nekad jeli za finim stolom. Ali ako su gladni, oni će već negde jesti. Tako mislim da pravi Božiji službenici Evanđelja trebaju biti spremni dolaziti i davati ljudima prave stvari: hranu u pravo vreme.

Ova tema na koju sada idemo... Kao što sam vam ja svedočio da ja nisam propovednik, nego da samo imam dar Božanskog isceljenja za koji moram ponizno priznati da dolazi od Boga. Ja nisam imao ništa s tim da mi je taj dar udeljen. To je bilo predodređeno kod Boga godinama i godinama ranije. Ja s tim nisam imao ništa... zemlja koja je to donela.

To je ključna stvar za Pismo. Vera, onaj koji dolazi Bogu mora verovati da On postoji, i da On nagrađuje one koji Ga brižljivo traže. Bez vere, nemoguće je Bogu ugoditi.

Ovaj je svet stvoren po veri. Bog je jednostavno video kap rose kako lebdi u vazduhu, ili kako god da vi to želite nazvati, i On je jednostavno rekao: „Neka bude svetlo.” I nastalo je svetlo. I tada je On izveo zemlju i isušio je i tako dalje. To je sve bilo urađeno činom Božije vere. Celi svet je stvoren po veri.

Vi ste danas ovde po veri. Mnogi od vas su rekli svojim poslodavcima da ćete se sutra vratiti na posao. Kako vi znate da će tako i biti? Vi ste rekli svojoj ženi: „Doći ću kući nakon službe.” Otkud vi znate da hoćete? Vi ste možda rekli nekoj osobi, možda vozaču taksija, da dođe po vas i da vas pokupi u jedanaest sati. Kako vi znate da ćete vi biti ovde u to vreme? Vi možete biti u večnosti pre nego što dođe jedanaest sati uveče. Vidite? Ali to je sve po veri. Sve je po veri.

Mnogo je onih koji govore o ovoj temi, o veri, a vrlo malo znaju o tome. Slušajte, prijatelji; volim vas i želim da vi to vidite. Toliko je mnogo ljudi koji govore o veri a da ne znaju principe vere. Vidite, mi smo sada zajedno, ali mi se možda nikada nećemo naći svi zajedno u večnosti. Kada bih imao mesto gde bi se mi mogli zajedno naći, ja bih postepeno tako ulazio u tu temu da bi vi bili u mogućnosti videti to jasnije nego što vi to sada vidite, jer mnogi od vas razmišljaju... I verovatno će mnogi danas večeras dobiti o meni krivu sliku. Kad ja pokušavam da vam dam ono najbolje, a vi mislite da je to samo-uzdizanje. Ali to nije to, dragi moji prijatelji. To je za vaše dobro ako bih vas ja mogao dovesti do toga da vidite ono šta je Bog za vas učinio.

I tako neki... mnogi ljudi dođu u molitveni red i kažu: „Ja imam veru da budem isceljen.”

I onda prijatelji, kada dođu na red, ja znam da oni nemaju niti dovoljno vere da iscele zubobolju. To je tako. A neki od njih koji dođu napred zbog raka i kažu: „Ja imam veru za isceljenje,” oni uopšte nemaju vere.

Lekcija iz Pisma za večeras kaže: „Vera je jemstvo za ono čemu se nadamo, dokaz za one stvarnosti kojih ne vidimo.” Vidite, to je supstanca. To je nešto direktno, nešto što vi stvarno imate, a ne nešto što vi sebi zamišljate, nešto što vi mislite da vi imate; to je direktno pozitivan čin koji vi imate. Vidite li šta ja mislim?

Eto nije bilo tako dugo da... ispričaću vam kratku priču o osobi koja je došla tako da vi možete videti šta je vera. Vera je dar sam po sebi. Vi možete imati meru toga, ali postoji dar vere.

Slično tome, neki od vas ovde pomazuju bolesne i mole za njih i vi imate rezultate. To nije dar vere; to je mera vere. Ali to nije direktno dar ozdravljanja.; jer postoji samo jedan direktan dar ozdravljanja; ima samo jedan direktan dar vere; samo jedan direktan dar čudesa i tako dalje. To je opisano u pismu, apostoli su to imali. I mnogi... učinili su velika dela.. Filip i svi oni zajedno... ali to je bio jedan dar ozdravljanja.

Slično kao kada mi odlazimo iz mesta, koliko mnogo ljudi kaže... Primetio sam na nekim mestima nakon što sam ih napustio, moguće nekih petnaestorica do dvadesetorica kažu: „Bog mi je dao dar ozdravljanja.” Pa, neka Bog blagoslovi njihova srca.

Neki od njih kažu, „Brate Branham, hoćeš li položiti svoje ruke na mene tako da ja mogu dobiti dar ozdravljanja.”

Ja bih voleo da mogu. Ja sam imao večeras priliku biti sa svakim od vas u molitvenoj liniji. I ja bih rekao da ovde za nekoliko nedelja u Ouklandu neće više biti bolesnih ljudi. To je tačno. Ali nije na meni da ja to dam. To je...

„Vera je jemstvo za ono čemu se nadamo, dokaz za one stvarnosti kojih ne vidimo.” Uzmimo taj deo iz Pisma, „Vera je supstanca onih stvari kojima se nadamo.”

Postoje tri stvari: nada, milosrđe i vera. Je li to tačno? Vidite, nada je jedan element, vera je drugi element, a milosrđe je treći element. Milosrđe je ljubav.

Video sam mnoge ljude da dolaze, drage ljude, prave hrišćane, ali nisu imali dovoljno vere za isceljenje, a neki grešnik bi prošao i imao je veru da bude ozdravljen.

Vidite vi to?

Ima još sledeći element koji to povezuje zajedno. To je stvar kako dobro ti služiš Bogu; to je element koji ti lično poseduješ. Hteo bih da to vidite jer je to za vaše dobro.

Ovde pre nekoliko nedelja, u stvari pre nekoliko meseci, bio sam došao kući samo na nekoliko noći. I tamo se eto skupilo oko nekih tri stotine ljudi, što u kući a što napolju oko kuće, i negde oko dva sata ujutro žena me spremila u krevet. I još dok sam se tek nameštao u krevetu, moje noge su bile u grčevima i bolovima..

Tako sam ležao kad sam začuo da se uz kuću zaustavio auto. Rekao sam, „Eto, neko je došao.”

A ona je rekla, „Pusti, ja ću otvoriti.”

I još dok je ona bila na putu prema vratima ja sam već bio zaspao.

I već sam čuo kako neko govori, „Slušajte, beba je bolesna već dugo vremena.”

A mala beba je plakala tako dugo dok taj plač više nije nalikovao ljudskom plaču, nešto slično kao što neki od vas čitaju u mojoj maloj knjizi, 'Nebeska vizija'... Koliko vas ovde u sali je čitalo tu knjigu, da vidim, 'Nebeska vizija'? Vidite, nešto o tom poretku. Ta mala beba bila je stara oko osam do deset nedelja. I nikada nije prestala plakati. A majka je rekla, „Mi smo putovali celi dan i celu noć da bi stigli ovde, saznali smo kada će brat Branham biti kod kuće pa smo doneli bebu.”

Jadno malo stvorenje, nisam nikako mogao zaspati. I izašao sam tamo napolje i molio za to dete. Zatim sam seo i za trenutak sam sedeći na stolici razgovarao s majkom. Oni su bili došli sa severnog Ohaja. I dok smo mi tamo sedeli, prijatelji, malo dete je prestalo plakati. A plakalo je celi dan i noć. Vidite, meni je to vrednije nego sav novac ovog sveta.

Zatim sam pogledao preko, i majka je počela plakati; bile su to velike suze koje su padale na mali pokrivač, stari tata se tamo nameštao obučen u dug kaput; potrošio je dobar deo svojeg prihoda da dođe ovde; prišao mi je i zagrlio me govoreći: „Volim te, brate Branham.”

Dragi moji, neka od najboljih srca što su ikada kucala nalaze se ispod stare plave bluze. To je tako.

Ne radi se o načinu kako se vi oblačite; stvar je u tome šta je u vama. Tako je. I tamo, ja sam znao da je on tako mislio. To nije bilo licemerje. On je to mislio u svome srcu, on me je stvarno zavoleo. I ja sam gledao na malo dete, i na majku, i kada sam išao u drugu sobu ona je... ono se upravo smešilo nama. I prijatelji, to je istinski vredna stvar, zar ne? Tako je. To ima istinsku vrednost. I onda oni su rekli.. Moja žena je rekla, „Pa, spremiću vam kafu ili nešto drugo ako želite.”

A oni su rekli, „Pa, sačekaćemo još koji trenutak.” A moja je žena rekla, „Pa, sada...”

„Reći ću vam nešto,” rekao sam, „ja ću sesti na ovu stolicu, a neka majka s detetom i mužem odu u krevet i neka odspavaju neko vreme.”

I tako smo ih stavili u krevet, a ja sam sedeo na stolici pokušavajući se odmoriti do svitanja zore. I već tada se pored kuće zaustavio drugi auto i mladić se uspeo prema vratima. On je rekao, „Brate Branham?”

Ja sam rekao, „Da.” Pokušavao sam se razbuditi. On je rekao, „Znam da ste vrlo umorni.” Ja sam rekao, „Da.”

On mi je uzvratio, „Ja sam iz Morenga, Indiana.” Dalje je rekao, „Moja mala sestra umire od upale slepog creva, ona bi trebala biti operisana ovog jutra.” Nastavio je, „Hoćete li vi doći k njoj?”

Pa, to... i u mome starom rasklimanom Fordu, koji me čekao preko u Houstonu, sva je bočna strana bila izudarana od mojih kolena kojima sam lupao u stranu nastojeći ostati budan dok sam išao da bih molio za bolesne ljude. Ja sam ostavio jedan skup idući na drugi. I izašao sam napolje s mojom rukom izvan vrata od auta govoreći, „Bog vas blagoslovio, Bog vas blagoslovio.” Zvučao sam pospano.

Nikada neću zaboraviti jedan dan kad sam dolazio iz Houstona, ja.. tamo je.. čuo sam zvuk od auta i znao sam da vozim po pogrešnoj strani puta, samo se nisam nikako mogao probuditi. Vidite?

Proveo sam tamo petnaest dana i noći moleći za bolesne ljude i gledajući prekrasne stvari. Ali, prijatelji moji, ako će moj život biti kratak, možda neko drugi može ostati kada ja budem odlazio.

I taj je čovek rekao, taj mladić, „Moja mala sestra...” Rekao mi je da pripada crkvi. Neću sada navesti ime te crkve, jer to ne bi koristilo, budući da ja ne kritikujem nečiju religiju. I svejedno, ta crkva je neprijatelj mog verovanja. Oni tvrde da ne postoji nešto takvo kao što je Božansko isceljenje.

A bio sam u svojoj crkvi, baptističkoj crkvi u Milltown-u, gde sam bio došao radi probuđenja. Mnogi su to videli u onoj maloj knjizi pod imenom, Isus Hrist isti je juče, danas i zauvek.

Mala devojka koja se tamo nalazila bila je teška 47 funti (oko 23 kg-op.prev.); stara dvadeset i sedam godina, po imenu Georgie Carter, s tuberkulozom, a pripadala je toj istoj crkvi. I ona je rekla da su ljudi iz komšiluka govorili, „Učinite...” Ona je već bila u tom stanju preko devet i po godina. „Učinite da joj bude dobro i mi ćemo verovati.”

Ali, prijatelji moji, ona je večeras osoba koja svira klavir u toj baptističkoj crkvi u Milltown-u. A da li oni sada veruju? Ne, čak ni da je uskrsnula od mrtvih, oni ne bi verovali.

I usput, čovek koji je ležao u mrtvačnici, proglašen mrtvim od strane tri doktora, kada sam ušao tamo gde je on bio, on danas večeras vozi lokomotivu po Pensilvaniji, i uprkos svemu tome oni još uvek ne veruju. To je istina. Tako je. Oni neće verovati.

Vreme je sada kada su ljudske oči tako zaslepljene sa svetskim brigama i svim ostalim brigama sve dok oni uopšte ne vide Boga. On je upravo posred njih toliko puta a oni prolaze mimo kao što je to bilo u danima Hrista, i oni su propustili da ga vide.

I sada, ta žena, odnosno taj mladić me pitao, „Hoćeš li poći?”

Rekao sam, „Hoću.”

On je rekao, „Možda najbolje da te ja povezem.”

Rekao sam, „Ne, nastojaću ostati budan.”

I moja je žena počela plakati govoreći, „Ali, dušo, ti ćeš negde zaspati.”

Rekao sam, „Ne, srce, biće sve u redu.” I ušao sam u svoj stari auto i krenuo na put. Rekao sam, „Ja ću ga pratiti.” Vozeći putem štipao sam i grizao svoje prste, uzeo bih presvlaku i brisao svoje oči i sve ostalo, nastojeći ostati budan. Znam da to ne zvuči jako higijenski, ali ja sam činio šta god sam mogao pokušavajući doći do tog deteta.

I vozili smo se starim putem tako nekih osam milja do naseljenog područja, i tamo je ležala mlada devojka od nekih sedamnaest ili osamnaest godina. I ona je ležala u groznom stanju. Kada sam ušao u sobu, ona je bila jako nervozna, i rekla je, „O, vi ste brat Branham?”

Ja sam rekao, „Veruješ li, sestro?”

Ona je rekla, „Da, ja verujem.” Rekla je, „Ja, ja verujem. Nije me briga šta moja crkva kaže.” Ona je pripadala toj istoj crkvi kojoj i Georgie Carter. Rekla je, „Nije me briga šta moja crkva kaže. Ja verujem, ja verujem.”

I tako, prišao mi je muškarac, njen tata, i stisnuo mi je ruku. I on me je doveo okolo do kreveta. On je rekao. „Gospodine, ona bi ovog jutra trebala ići na operaciju. Mi se bojimo da ona ne može podneti taj put. Mi bi je trebali transportovati sve do New Albany-ja, Indiana.”

To je bilo oko nekih 40 milja do prve bolnice. I od toga je bilo oko osam milja kroz naseljena područja, vrlo neugodan put, sličan onome gde se odlažu stari vagoni. I ja bih asistirao i pomogao kod operacije i...

...i ona je...znao sam da to dete ne bi moglo stići do bolnice. Ona bi umrla pre nego što bi stigla do tamo. Tamo bi moglo biti doktora skupljenih zajedno, obično je tamo i neko od doktora koji dolaze slušati na službu. A njena je strana bila natečena i postajala je crvena, apendiks (slepo crevo, crvuljak -op.prev.) je već bio rupturirao i bio je spreman da prsne u svakom trenutku.

Mnogo puta sam išao u salu s doktorom Adairom, doktorom našega grada, s jednim koji dolazi u našu crkvu. I imali smo operaciju, i mesto je bilo otvoreno rezom. I kad bi to sve prsnulo na sto, ponekad bi se sadržaj creva čistio napolju i creva bi se čistila i ispirala vodom, i tako bi se radila zaštita od nastanka peritonitisa (upala trbušne maramice-op.prev.); tada se napravio rez u obliku slova V i postavila bi se tuba u to mesto radi drenaže (odvođenja sadržaja - op.prev.). Ponekad bi to sve zajedno ispalo dobro.

Ali ovo dete nije moglo... apendiks bi prsnuo a ona bi se još morala voziti u tom stanju trideset milja. I ona bi umrla pre nego što bi stigla tamo.

Pa prijatelji, devojka je gledala u mene, i rekla je, „Brate Branham, misliš li da ću ja još živeti?” Ja sam odgovorio, „Verujem da hoćeš.” A ona je rekla.. ja sam rekao, „Da li veruješ?”

Ona je rekla, „Da, da, verujem. Sigurno, nije me briga šta moja crkva kaže. Ja verujem. Georgie Carter se oporavila. I ja ću se oporaviti takođe. Ja se bojim operacije.” Vidite? Upravo tako.

Neki od komšija su se takođe tu sakupili.

Vidite, tu smo sada gde ja želim da i vi ljudi dođete do te tačke. Devojka je mislila da veruje, kao i mnogi od vas što su večeras došli ovde u molitvenu liniju. Vi mislite da verujete, ali ona nije verovala.

Mnoge od vas imaju ženske probleme, i možda je to nešto sasvim drugo... to može biti i čir na želucu. A vi.. vi morate uzeti vašu.. Vi imate vrlo malo vremena. A ta devojka, to je bio izuzetno hitan slučaj. Njen život je bio u pitanju. Nešto se moralo učiniti. Tako, ja sam rekao, „Sestro, ne želim povrediti tvoje osećaje, ali ti ne veruješ.”

No, to je isto kao što i brat ovde kaže, kada ti stojiš u oholosti, bez obzira gde se ti nalazio u zgradi... ne kažem to za vas prijatelji, zapamtite, ja to samo govorim za vaše dobro. To nisam ja, nego Bog. Ja znam kada vi stojite u oholosti, ja to osećam. Ako ste iza mene, gde god da ste... Kao što se dogodilo prošle noći kada je osoba bila u tom stavu oholosti. Ja sam to znao sve vreme. I tako, to je između Boga i osobe. Vidite? Ja to ne mogu pomoći. Oni - oni zakoče ljude. Mnogo puta stvari su zakočene.

I tako, ta devojka je rekla, „Da, ja verujem, verujem, brate Branham.” Pa, ona je bila mislila da veruje.

Sada pogledajte, ona je u stvari imala nadu. Ali vera je supstanca onih stvari za koje se mi nadamo, dokaz za one stvari koje se još ne vide. Vidite li šta ja mislim pod tim?

Tako, ja sam rekao, „Sestro, to je jednostavan slučaj.” Rekao sam, „Ja bih mogao imati malo vremena i pustiti te da ti dođeš do dovoljno vere da možeš izaći napolje s njom. Ali ti moraš imati trenutnu pažnju, upravo sada. Ja ću biti sasvim iskren s tobom. Ti nećeš doživeti da vidiš bolnicu!”

Tako, roditeljima se ta izjava baš nije previše svidela. Ali ja bih više voleo biti iskren s vama, tako da vi znate istinu... zar i vi ne biste radije hteli da sam iskren s vama? I zapamtite, prijatelji, ja se ne borim s krvlju i mesom; ovo je duhovna bitka. Ja moram biti iskren pred Svemogućim Bogom. Vidite? I zato ja vidim tu opasnost za moj vlastiti život, i ne samo za moj lično, nego i za vaš. I tako ona je rekla da će ona verovati, ali ona nije verovala.

„Pa,” rekao sam, „sada gledaj.” Sada ja želim da zapazite ovo, i želim da budete vrlo pažljivi i da uzmete svaku reč tako da je možete razumeti, od jedne male stvari koju je Bog ovde dopustio. A ja ću videti imate li vi veru. Rekao sam, „Sestro, ti nemaš veru.”

Ona je rekla, „Brate Branham, ja imam veru da verujem bilo šta.”

...Ako vi imate veru, ja vas želim pitati ili vam čak pokazati da je vi nemate. Sada molim vas slušajte i hvatajte svaku reč. Viseći u sobi sa plafonskog svećnjaka bila je traka, i na kraju te trake bila je mala ogrlica, i imala je.. To je bila bela ogrlica s malim crvenim delovima u njoj s kojom se dete igralo, znate, mahalo s njom po sobi. Možda neko od vas ima decu koju umiruje na taj način, mašući tako s nečim okolo radi igre, da bi ih se zabavljalo.

I video sam tu malu ogrlicu kako visi. To je bila... rekao sam mladoj devojci, „Koliko daleko si ti od te ogrlice?”

Ona je odgovorila, „Verovatno oko petnaest stopa.”

Odgovorio sam, „Sada svi vi odrasli ovde, svi vi ljudi, okrenite mi se leđima svuda oko mene.” Rekoh, „Sada, ništa se neće učiniti što bi ikoga moglo povrediti. Ja samo moram sada govoriti ovoj devojci, zato što ona mora dobiti ideju.”

I to je razlog zašto ja s vama ulazim u te stvari večeras. Mi još imamo dve večeri, i nešto se mora uraditi. Vidite? Ja ne želim da vi odete i da imate za reći nešto loše o svemu ovome, jer vi biste morali za to odgovarati na Sudu. I tako sam rekao, „Nešto se mora odmah sada uraditi.” Nastavio sam, „Sada, vi roditelji, okrenite se leđima.”

I neki od komšija su bili kod nje, i oni su se takođe okrenuli leđima prema meni i postavili su svoje stolice uokolo.

Rekao sam toj mladoj devojci, „Vidiš, ti mi kažeš da imaš veru da veruješ za bilo šta.”

Ona je odgovorila, „Imam, gospodine.”

„Kako dugo ima otkada si jela?”

Odgovorila je, „Oko tri dana, jer ja čak ne mogu zadržati ni vodu u želucu.”

A vi znate šta znači upala slepog creva i temperatura koja to prati.

Nastavio sam, „Ako ti veruješ svim svojim srcem, i dokažeš mi da imaš veru... Vidi, pogledaj sada ovu ogrlicu,” a ona je visila u sredini prostora, „i ti učini da se ona počne njihati okolo naokolo. Onda učini da se ona počne njihati napred-nazad, a zatim je zaustavi, i ja ću verovati da ti imaš veru.” Ona je odgovorila, „Ali brate Branham, zašto me pitaš da učinim tako nešto?”

Odgovorio sam, „Hteo sam videti imaš li veru.” Nastavio sam, Isus je rekao, „Sve stvari su moguće ako verujete.”

Vidite, to je ta čista vera, prijatelji. Mađioničari je koriste mnogo puta da izvedu svoje trikove i tako dalje, da puca staklo i slično. To će se dogoditi, ako vi verujete. Ali ja pokušavam usmeriti vaše misli na veru tako da vi znate o čemu ja govorim. I sada želim da budete mirni tako da to možete primiti. Budite budni, tako da kad ja u to budem ulazio s time, vi ćete znati o čemu se radi.

Onda je ona rekla, „Zašto, brate Branham, pa niko to ne može uraditi.”

Ja sam rekao, „O, da, svako može koji veruje.”

I ona je rekla, „Pa, ja ne verujem da to iko može učiniti.”

Rekao sam, „Mislim da si bila rekla da veruješ za sve stvari.” Vidite kako je ona sada tu bila stešnjena u ćošak. Rekao sam, „Ti si rekla da veruješ za sve stvari. Želim da to i dokažeš.”

Odgovorila je, „Ne verujem da to iko može učiniti. To je materijalno, brate Branham. Nastavila je, „Možeš li ti to učiniti?”

Rekao sam, „Da, devojko.”

A ona je rekla, „Mogu li videti kako ćeš to učiniti?”

Rekao sam, „Ako želiš.”

Rekla je, „Da, želim.”

Tada naravno, usmeravajući svoj um na to usmerio sam i njenu pažnju na ogrlicu a ne na mene. Kao mnogo puta na sastancima, ja bih uzeo neko dete koje gleda u krst, doveli bi to dete napred bez da se izvrši molitva nad tim detetom, i samo sam gledao pravo u oči toga deteta, i učinio sam da se oči vrate u normalan položaj. Ali kad bih ja okrenuo glavu..

Ovo sam koristio kao ilustraciju. Ona se povukla, mislila je da se neće moći povući nazad kroz molitveni red, uzimajući dva do tri dana pre nego bi se vratila. Ali kad je došla tog puta, rekla je, „Brate Branham, rekli ste mi da se vratim u liniju.”

Ima stotine ljudi koji se svuda sakupljaju, koji stoje u redu već u rano jutro, dolazeći mokri spolja da bi se za njih molilo. I onda kad je Bog iscelio njene oči tog puta, oba su se oka postavila u normalu i ona je bila normalna, izišla je s klicanjem. Vidite? To je razlika između vaše vere i Božije vere..

I tada, naravno, usmeravajući svoj pogled na tu ogrlicu, što možete i vi učiniti ako nećete posumnjati u svome srcu, i ona se počela okretati uokolo. I zatim se počela njihati napred-nazad, pa okolo, pa unakrsno, i onda sam je zaustavio.

Ona je rekla, „Brate Branham, to je spiritizam.” Rekao sam, „Mislio sam da ćeš reći nešto tako.”

Dragi moji, zar to nije čudno kako ljudi kažu da poznaju Boga, a znaju tako malo o Njemu. Zar to nije tačno?

Ona je rekla, „Znaš, mi pripadamo Hristovoj Crkvi.” Oprostite mi, nisam mislio to reći. Oprostite mi, Crkvo Hristovih ljudi, nisam tako mislio reći. Vidite? Bilo kako bilo, rekao sam, „Mi govorimo tamo gde Biblija govori a ćutimo tamo gde Biblija ćuti.”

Vidite, imate taj slogan. Više puta sam to prosuđivao.

Rekao sam, „U redu.”

Ona je rekla, „Nema takve stvari koja bi se mogla pokazati u Bibliji ili nešto slično.”

I rekla je, „Pa, ja nikada.. ne verujem to.”

„U redu,” rekao sam, „ti ne veruješ?”

Ona je rekla, „Ne, pokaži mi gde se to nalazi u Bibliji.”

Rekao sam, „Jednog dana Isus je prolazio pored drveta, i hteo je pronaći neki plod na njemu. Ali na stablu nije bilo nikakvog roda. On ga je prokleo, i drvo se počelo sušiti. I kada su prolazili pored tog drveta oko podneva drvo se sasušilo. Petar je to opazio i rekao je da se drvo tako brzo osušilo. On je odgovorio, „Ako biste vi rekli u svome srcu da se to drvo iščupa i baci u more i ne bi posumnjali u svome srcu, ono bi vas poslušalo.” Da li je On to rekao? Nastavio sam, „On je rekao, ako biste vi govorili ovoj gori, 'Premesti se,' i ne biste posumnjali u svome srcu, to bi se i dogodilo.” Da li je On to rekao? Naravno da jeste. Nastavio sam, „Poznajem vašeg pastora koji ne veruje, koji pokušava opravdati svoju neveru, govoreći da se radilo o planini greha. I ja sam išao lično u školu. On je klečao ispod Maslinske gore. To je bila Maslinska gora. Ako biste vi za nju rekli u svome srcu da se pomakne i ne biste to posumnjali u svome srcu..” I nastavio sam, „Koliko tu još vere treba?”

I rekao je, „Ako biste imali veru veličine gorušičinog zrna.”

Rekao sam, „Pa, ako bi vera veličine gorušičinog zrna pomakla planinu, koliko još manje vere je potrebno da pomakne ovu ogrlicu?”

Vidite li šta ja mislim? Ja sam se često pitao zašto je On rekao baš gorušičino zrno. Hteo bih ući u tu misao. Gorušičino zrno je najmanje od sveg semenja. To je tako. Ali ne postoji bilo šta što će se moći pomešati sa gorušičinim zrnom. To je uvek gorušica. Vi to ne možete pomešati s lisnatim keljem ili nečim sličnim i to pustiti da raste. Uvek izraste gorušica. Ako vi imate toliko vere, da je sve vera, da nije pomešano s nečim drugim, tražite šta god hoćete, vama će to biti dano. Ali to ne može biti poput morskih talasa; to mora biti originalna gorušica, ako znate o čemu ja to govorim. Tako je, nastavio sam dalje, „Koliko bi još trebalo da to postane vera (- op.prev.)?”

Ona je odgovorila, „Zašto, vidi ovde, želim te nešto pitati.” Nastavila je, „da li je Bog to pomerao ili je đavo to micao?”

Odgovorio sam, „Niti jedan niti drugi.”

Rekla je, „Pa onda kako to da se to pomeralo?”

Rekao sam, „Ja sam to pomerio.”

Rekla je, „Pa, ti si udaljen petnaest stopa od toga.”

Odgovorio sam, „Ne, to je moja vera koja je to pomerala.” Vidite? Ako šta tražite i ne posumnjate onda.. Vidite šta ja mislim?

...vera, ali vi ste slobodni moralni posrednik; vi ste ljudsko biće. Vi to možete zameriti u svome srcu, i ja ne bih mogao doći do vas ako bi vi to imali. Isus nije mogao učiniti mnoga moćna dela zbog čega? (Zajednica odgovara - 'Zbog nevere') Tačno. Vidite koliko malo ljudi znaju o veri? To je upravo začuđujuće, prijatelji, saznati koliko malo ljudi zna o tome. Oni toliko puno o tome pričaju a još uvek toliko malo o tome znaju.

I ona je onda rekla, „Pa, ti mi znači želiš reći... kakve to onda ima veze s Bogom, takva stvar?”

Rekao sam, „Vidi, jednom je bio došao Anđeo u sobu i rekao mi da je još pre, pre nego što sam bio rođen, bilo predodređeno da dobijem dar Božanskog isceljenja. I On je došao i rekao mi u sobi te noći da je Bog poslao taj dar, i to je bio dar Božanskog isceljenja za ljude. I ako bih ja mogao dobiti ljude da mi veruju, te ako bi bili iskreni kada molim za njih, ništa ne bi moglo stati na put molitvi.”

Rekao sam, „Zato, govoreći licem u lice s tim nadnaravnim Bićem, ja to verujem svim svojim srcem. I ako bih ja mogao postići da mi ti veruješ svim svojim srcem, to je ono što pokreće Boga, i tada bi ti bila isceljena. Tvoja bi te vera spasila.” Vidite li šta ja mislim? Tvoja vera da veruješ te spasila. Ne ono što si ti stvorila i mislila u svome umu, nego ono što ti stvarno znaš, stvarni dokaz onih stvari koje još nisu viđene. Vidite li šta mislim?

Tada je devojka rekla, „Brate Branham, ja zaista znam da tu postoji nešto više od onoga što sam ja ikada dosegla.” Nastavila je, „Ja ću pokušati sa svim svojim srcem, i neka Bog ima milosti sa mnom.” Rekla je, „Neka mi da da verujem.”

I tada sam je uzeo za ruku. Tu je bila vibracija koja je dolazila od tog prsnutog slepog creva, molio sam za nju i to je trenutno prestalo. Rekao sam, „Bog te blagoslovio, sestro. Tvoja te vera spasila.”

Nekoliko minuta kasnije sedeo sam u stolici, i otišao sam spavati. Sunce je izlazilo; morao sam uzeti malo odmora pre nego što bi se vratio kući, jer sam se bojao da bih negde putem mogao zadremati i imati nezgodu. I tako sam sedeo tamo; oni su zvali medicinsku službu i rekli im da nema potrebe da dolaze. Kada me neko iz porodice probudio, devojka je bila izvan kreveta i već je bila pojela porciju sladoleda. I od tada do danas ona nikada nije bila na operaciji. Stajala je na tremu i mahala za pozdrav. Rekla je, „Do viđenja, brate Branham.” Njeno svedočanstvo bilo je nedavno objavljeno u 'Herald of Truth' ('Vesnik Istine' -op.prev.). Gospođa Edith Wright iz Milltown-a, ili iz Depaw-a, Indiana, to je tamo bilo njeno.

U redu. Sada vi vidite šta je vera. To je nešto... Vidite, prijatelji; ja znam da svi vi sigurno znate ovo: ovo telo je kontrolisano putem pet čula. Je li to tačno? U redu, tih pet čula od tela kontroliše ljudsko telo. Sada slušajte pažljivo, i dajte svu pažnju na ovo. Čulo, pet čula, je li to tačno? Vid, ukus, dodir, miris, sluh. Ni jedno od njih ne objavljuje veru. Vera je šesto čulo, poznato nekim ljudima pod nazivom mentalna telepatija ili kako god vi to želite nazvati, pod raznim imenima, ali za mene to je vera. I to je unutar i iznad svih pet čula ljudskog tela. Vidite li šta mislim pod tim?

Vera je jedino direktno i sigurno čulo, i to je šesto čulo. Vera je više nego vid. Vera je više nego dodir. Vi ne pipate veru. Vi ne kušate veru. Vi ne mirišete veru. Vi ne vidite veru. Vera je supstanca stvari za koje se nadamo, dokaz za one stvari koje još nisu viđene.

Vidite ovde ovu Bibliju? Ja želim tu Bibliju. Ja sada gledam na nju. Ja je želim. Vera je supstanca stvari za koje se nadamo, dokaz za one stvari koje ja još ne vidim. Vidite li šta mislim?

Ovde u mome džepu nalazi se stari nož 'Barlow' koga sam nosio godinama sa sobom. Vidite, ja sada ne vidim taj nož. Ja ga ne osećam. Nemam ukus tog noža. Nemam čulo mirisa tog noža. Ali ja znam da je nož ovde unutra. Kako znaš? Zato jer verujem da je unutra. Pa, ako nož nije na tome mestu, vera će ga staviti tamo ako on nije tamo.

Ovo vas steže u grlu, znam. Ali to je istina. Ako vi verujete, sve su stvari moguće. Vi se bojite uzeti Boga, prijatelji. Vi ste uplašeni. Pa, ja sam mogao ostaviti taj nož tamo na komodi gde sam se nekoliko trenutaka ranije presvlačio. Ali upravo tako sigurno kao što se taj nož nalazi sada na komodi, ako ja verujem svim svojim srcem, on će se naći u mome džepu. To vas steže u grlu. Ali Bogu je moguće staviti ga na to mesto ako vi verujete.

Želim vam sada ovde nešto pokazati. Dođi ovde, pastore Kidson. Je li ovo sestra Marse? Hoćeš li ustati za trenutak?

Želim vam nešto pokazati, prijatelji. Ja verujem da ovde ispred mene stoji žena. Da li možete reći da grešim? (Brat Kidson odgovara, 'Ti ne...') Ali... ('Vi ne čujete da je tu žena?'-izd.) Ne, ja ne čujem da je tu žena. ('Vi ne osećate da je tu žena?'-izd.) Ne. ('Kako vi možete reći da se tu nalazi žena?'-izd.) Zato jer mi čulo vida govori da ja vidim ženu. ('Hm, pa, jeste li sigurni?'-izd.) Ja sam siguran da tu stoji žena. Da li verujete da sam ja u pravu? ('Da. '-izd.) Ljudi, da li mislite da sam ja u pravu? Pa, da li je moguće da sam pogrešio? Da. Svako od nas bi mogao biti slep na oči. To bi onda mogla biti vizija. Zapamtite da pet čula našeg tela nisu tako direktni. Vera je sigurna.

No, ja ipak znam da ovde stoji žena, jer mi čulo vida govori da ona tu stoji. Vidite li šta mislim? Pa, vi mislite da bi me mogli pobiti u tome, tako da mi kažete da ovde ne stoji žena. Onda to pokušajte jednom učiniti. Pokušajte mi reći da ja ne gledam u ženu koja stoji ispred mene. Mislite da bi vam uspeo taj argument? Ne, zato što ja znam da je ovo čulo vida sigurno, i da ja gledam u tu ženu, i da znam da ona stoji ovde. Ipak jedina stvar koju ja znam je čulo vida. Želim da to zapazite. Sada ću ja zatvoriti svoje oči. Sada sam napipao žensku ruku.

Ja mogu reći da se radi o ženi. Ona na glavi ima ženski šešir. Ona ima žensku kosu; to je ženska ruka. Ja znam da je to žena, jer je osećam. Mislite da me u tome možete pobiti? ('Ne'-izd.) To je direktno, ja znam da se radi o ženi. Sada imam okrenuta leđa prema njoj, i ja opet znam da se radi o ženi. Vidite? Zato jer mi čulo dodira govori da se tu nalazi žena. Vidite li šta mislim? Tako, vid mi je govorio da se tu neko nalazi. Ja to ne osećam. To je čulo vida. Ja znam da ona tu stoji, jer ja gledam na nju. Zatvaram oči. Ja znam da ona tu sada stoji, ne zato što je ja gledam, nego zato što osećam njenu ruku. Ja znam da ona tu stoji. Ja je ne vidim, ali je osećam. Čulo dodira kaže da tu stoji žena. Vidite li šta mislim?

Vidite, vera je supstanca stvari za koje se nadamo, dokaz (vidite?), direktno siguran, upravo onako kako je moj vid siguran, upravo kao što je i moje čulo dodira sigurno... to je dokaz za stvari koje mi još ne vidimo, upravo tako sigurno kao što i jeste. Mnogi ljudi pokušavaju to smisliti u svojim glavama i kažu, „O, ja imam veru.” Ali, prijatelji, ona nije tu. Da je bila, ona bi delovala. Vidite? Znate šta ja mislim?

Gledajte sada.. Hvala, sestro Marse i Bog neka vas blagoslovi. Vidite sada. Ja sam video ženu; moj osećaj vida je rekao da je ona bila tamo. Tako sam ja znao da je ona bila tamo po čulu vida. Zatim sam zatvorio oči; tada više nisam imao taj osećaj. Zatim sam je opipao, i čulo dodira mi je reklo da je ona tamo. Čulo dodira je bilo isto tako direktno kao i čulo vida, jer to je bio direktan dokaz.

Tako, vera je direktan dokaz stvari koje još nismo videli, opipali, okusili, pomirisali ili čuli. Vidite sada ovde. Ja ću sada zatvoriti oči. Gledajte.

Ovo je bio sok od narandže. (Brat Kidson kaže, 'Vi ne vidite narandže, '-izd.) Ne. ('Vi ne čujete narandže. '-izd.) Ne. ('Vi ne osećate narandže.'-izd.) Ne. ('Vi ne mirišete narandže.'-izd.) Ne. ('Šta je to zbog čega vi mislite da su u pitanju narandže?'-izd.) To što sam to probao. ('Jeste li sigurni?'-izd.) Ja sam siguran da je to bio sok od narandže. To nije mogao biti limun, niti je to mogao biti grejp. To nije mogao biti grejp. To je bio sok od narandže, zbog čula ukusa koji tako kaže. Ja to nisam mirisao, ja to nisam čuo, ja to nisam opipao, ja to nisam video; ali ipak čulo ukusa mi je reklo da je to sok od narandže. Mislite li da sam u pravu? ('Vi ste u pravu.'-izd.).

Upravo tako. Zašto; čulo ukusa je dalo dokaz da je to sok od narandže. I bez obzira koliko vi nastojali govoriti da se radi o vodi, ja znam da je to sok od narandže. Ja sam to probao. Vidite? Vi ste to takođe mogli okusiti. I ako vi imate čulo ukusa, vi biste došli do istog zaključka. I ako bi vi imali veru vi biste znali to isto o čemu ja govorim. Sada gledajte ponovo, vidite ovde.

Ja mirišem parfem. To je parfem. (Brat Kidson kaže, 'Vi ne vidite parfem. '-izd.) Ja ne vidim nikakav parfem. ('Vi ne čujete parfem.'-izd.) Ja ne čujem nikakav parfem. ('Vi nemate ukus parfema.'-izd.) Ja nemam ukus parfema. ('Šta je to zbog čega vi mislite da je u pitanju parfem?'-izd.) To što sam to pomirisao. ('Amen.'-izd.) To je tako. Čulo mirisa kaže da je to bio parfem ispred mog nosa. ...me? Probajte. U redu, sada znate da je to parfem. Ja to nisam video, zar ne? Da li sam ja to spoznao vidom? Ja sam imao moje oči zatvorene. Da li sam ja to spoznao ukusom? Ne, ja to nisam imao u ustima. Jesam li to spoznao dodirom? Nikada nisam tako nešto opipavao, niti išta slično. Po čemu sam onda ja to znao? Jesam li ja to spoznao čulom sluha? Ne, ja sam to omirisao, i to je bio direktan dokaz da se radilo o parfemu. Ja to znam.

Sada... (Brat Kidson kaže, 'Vi nemate dodir muzike.'-izd.) Ne. ('Vi nemate ukus muzike.'-izd.) Ne. ('Šta je to zbog čega vi mislite da je u pitanju muzika?'-izd.) Ja to čujem, i ja znam da je to muzika. ('Jeste li sigurni?'-izd.) Ja sam siguran u to. Sestra svira 'Samo veruj'. Mislite li da sam ja u pravu? ('Vi ste u pravu. '-izd.). Pokušajte to pobiti. Ja to ne vidim. Ja nemam ukus toga. Ja nemam dodir toga. Ja nemam miris toga. Ali ja to čujem. Jesam li bio u pravu? Da li ja znam da sam u pravu? Zašto?

Znate, tu je pet telesnih čula. Ona su sigurna, zar ne? Vi znate kad se nešto događa. Vi znate. Sada vi gledate po dvorani. Vi znate da gledate na mene.

Onda, prijatelji, vera... Ona je tu. Vera je supstanca stvari za koje se nadamo, dokaz onih stvari koje nisu viđene. To je sigurno. Vi to znate. Nema potrebe da vam ko govori nešto drugo o tome. To je isto tako stvarno kao i bilo koje od ostalih pet čula tela. Znate šta mislim? Koliko vas ima opšte razumevanje toga šta ja mislim? Da vidim vaše ruke. Vidite, vidite?

Ne radi se o tome da vi pokušavate učiniti da verujete. Npr., ja se pokušavam uveriti da čujem muziku. Ja to ne bih radio. Mogu li ja sebe uveravati da mirišem parfem? On jednostavno nije ovde. Ja to apsolutno moram učiniti. Vidite li šta s tim mislim?

A vera je tako sigurna. To je čin sigurnosti. Vi to znate. O, ja se nadam da vi vidite šta ja vidim.

Vidite, to je supstanca stvari za koje se nadamo, dokaz za one stvari koje nisu još vidljive. Vi to još ne vidite. Vi to ne probate. Neko kaže, „Ne osećam se bolje.”

Pa, o čemu se radi? Zašto se ne osećaš bolje? Ako ti imaš veru, neka ti bude prema tvojoj veri. Je li to tačno? Vidite?

Bez obzira kako se vi osećali, vi ste već isceljeni. Bez obzira šta ste vi videli, vi ste isceljeni. Vidite li šta ja mislim? To je... Vi to znate. Nema ničega šta bi to moglo uzeti iz vašeg srca. Vi to znate. To je upravo siguran čin. O, moj Gospode.

Ako biste vi to samo mogli videti, prijatelji, nešto bi se dogodilo. Ako biste vi samo mogli znati o čemu ja govorim, nešto bi se odmah dogodilo. Vidite? To je tako sigurno. To je upravo tu, tako sigurno kao što je sigurno ostalih pet čula. Ta su čula od prirodnog čoveka. Vera je od Boga. Prirodni čovek može grešiti, ali Bog ne može pogrešiti. O, moj Gospode.

Pa, ovo bi nas moglo dovesti do klicanja. Razmislite o tome. A ljudi mi kažu da imaju veru i onda opet kažu da ne veruju u Božansko isceljenje. Prijatelji, ako ne verujete u Božansko isceljenje, vi ste izgubljeni. To je tačno. Kako vi mislite da ako nemate dovoljno vere da Bog može pokrpiti ovo telo kako bi to Njega proslavilo, koliko još više vere trebate da biste verovali da Bog može uzeti ovo smrtno telo i učiniti ga besmrtnim da bi ga uzeo k sebi. To je direktno Božansko isceljenje. O, Gospode, biće nekih velikih razočarenja na taj Dan Suda, kod uskrsnuća. To je tako.

Vera.. Mi trebamo doći do tog mesta da budemo preneseni kao što je to bilo s Enohom. Tako je. Vera, svedočanstvo, to je ugodilo Bogu. Zar nije Enoh... Naše pismo kaže da je Enoh primio svedočanstvo po veri da je ugodio Bogu. Je li to tačno? A Biblija kaže, „Bez vere nemoguće je Bogu ugoditi.” Zato vi trebate imati istu vrstu vere za koju verujete (da je prava-op.prev.), i to znate.

Dar isceljenja, ne dar čudesa, iako su mnoga čuda učinjena tim darom. Ali to je dar isceljenja; ljudi ozdravljaju. Oni izađu napred, moli se za njih, idu nazad. I, moj Gospode, oni su isceljeni. Čekajte dok budem napuštao grad, prijatelji. Nakon što budem otišao još ćete dugo vremena čuti kako ljudi dolaze u vaše crkve i kažu, „Pa, taj rak, on je nestao.” - „Ta gluvoća koju sam imao, pa, ja sada čujem.” - „Ta napast, pa, ona me jednostavno napustila.”

To je upravo jednostavnost... To nije nešto što bi vi mogli sami od sebe učiniti. To nema veze s uzbuđenjem. Primećujem da ima ljudi koji dođu u liniju i koji počnu tresti svoje telo govoreći, „O, Bože, haleluja. Amen. Slava Bogu.”

Nemojte to činiti. Vi onda interferirate s verom. Vi interferirate s Bogom. Dođite ovde s poštovanjem i jednostavno podignite svoje ruke i verujte. To je sve. Vera, vi ne stvarate veru u sebi. Vera je nešto što je već u vašim srcima. Vi samo dođite i verujte. Vidite li šta mislim?

O, prijatelji, volim vas. Ja ne bih govorio vama tako direktno kada vas ne bih voleo. Ali ja vas i dovoljno volim da mogu videti da vi prolazite bez toga. Vidite? Vi morate razumeti.

I gledajte sada, upravo u taj odeljak Pisma tako da možemo malo požuriti. Bog je dao svedočanstvo za Aveljov dar. Bog uvek svedoči za Njegove darove. Je li to tačno?

Sada želim da zapazite da kada su deca Izraelska bila u ropstvu četiristo i dvadeset godina dole u Egiptu, dovedeni tamo po Josipu kad su išli dole... malo po malo Bog je tamo podigao faraona koji nije poznavao Josipa. I tada su oni bili stavljeni u ropstvo. I oni su morali graditi slamnate kuće i blokove i stvari iz slame i strništa. I oni su počeli zazivati Boga za izbavljenje. Je li to tačno? I oni su plakali i zazivali. A Bog je već unapred bio predodredio izbavitelja, Mojsija. Je li to tačno?

I kad je Mojsije dospeo do svoje zrelosti, izašao je napolje i video dva Egipćanina kako zlostavljaju Jevreja, i on je zaklao Egipćane i ukopao ih u zemlju. I sledećeg dana kada je sreo Jevreje kako se svađaju među sobom, oni su mu rekli, „Šta, hoćeš li sad i nas ubiti kao što si ubio Egipćane?”

Pogledajte, budite sada pažljivi. Mojsija, samog izbavitelja, Božiji dar ljudima, oni njega nisu razumeli. Vidite li šta mislim? Oni nisu razumeli Mojsija. I Mojsije je svakako mislio da će oni razumeti to da je on dar njima za izbavljenje. Ali oni to nisu razumeli.

I sada, prijatelji, nemojte me krivo shvatiti. Ako to mogu reći s poštovanjem u svome srcu, znajući da sam osoba vezana večnošću i da ću stajati jedan dan pred Sudom.

Hiljade ljudi promaše svoj dar. Vidite? Oni to ne razumeju. I oni će pogledati i reći, „Pa, on je samo čovek.”

To je istina. Da li je to bio Bog ili Mojsije koji je izbavio ljude? To je bio Bog u Mojsiju. Vidite? Oni su vapili za izbaviteljem. I kada je Bog njima poslao izbavitelja, oni su propustili da ga vide, jer je to bilo od čoveka. Ali to nije bio samo čovek, već je to bio Bog u čoveku.

„On koji stanuje u meni. On je Onaj koji čini ta dela.” Vidite? Ali On je bio Božiji Dar svetu. Bog Ga je dao za tebe i za mene. Zar niste sretni zbog toga? Pogledajte, Bog je Njega dao.

Sada, ljudi koji veruju da je Bog Njega dao, oni mogu biti spašeni. Ali oni koji to ne veruju, ne mogu biti spašeni. Je li to tačno?

I nema ni jednog drugog puta da se uđe u kraljevstvo, jedino po Njemu. Je li to tačno? Pa, ako vi to verujete, vi možete biti spašeni. Ali ako vi to ne verujete, vi ne možete biti spašeni, jer je On Božiji Dar.

Vidite, Pismo kaže, „Niti jedan čovek... Mi znamo da je Bog bio s Hristom, jer niti jedan čovek ne bi mogao činiti ta dela koja je On činio osim ako je Bog sa njime.” Je li to tačno?

Pa onda o čemu se radilo? Bog je svedočio da je to bio Njegov jedinorođeni Sin. Je li to tačno? Bog je to posvedočio; On je rekao, „Ovo je Moj Sin.” Rekao je, „Ako vi ne verujete Meni, verujte zbog samih dela.” Je li to tačno? On je rekao, „Čovek svedoči sam o sebi,” znate kako stoji u Pismu, „ali ako svedočim a to što kažem nije istinito, tada Mi nemojte verovati. Ali ako Ja svedočim i ono što kažem je istinito, Moj Otac će za to dati svedočanstvo.”

I ako vam ja govorim o daru Božanskog isceljenja i Bog ne daje svedočanstvo za to, pustite to; to je onda pogrešno. Ali ako Bog to posvedoči, verujte da je to Božiji dar vama. Tako je. Vidite li šta mislim?

Ja ne volim da to moram iznositi baš na ovaj način, prijatelji, ali ja verujem da vi primate između redova. Pogledajte. Vidite, to je Božiji dar. Nakon Isusa, kad je On bio otišao... On je bio uznesen. Mnogi su ljudi došli Isusu a nisu bili isceljeni. On je molio za mnoge koji od toga nisu imali nikakve rezultate, jer nisu verovali. Oni nisu verovali da je On Božiji Sin. Oni su rekli, „Šta, On se pravi da je Bog. On oprašta grehe na zemlji: bogohuljenje.” Vidite li?

Oni su isto rekli za Iliju. Iste stvari oni su rekli za Mojsija. „Šta, mi bi radije da smo pomrli tamo dole u Egiptu, nego da ovde umiremo od gladi u divljini.”

Vidite, Božiji glasnik je uvek bio odbacivan. Vi znate o čemu ja sada pričam, zar ne? Nadam se da razumete, prijatelji. Neka Bog blagoslovi vaša srca. Ja želim da vi to vidite, prijatelji.

Tako, oni su tada bili u potrebi za Spasiteljem. Bog je poslao Hrista svetu za Spasitelja.

I onda kad je Isus otišao, mnogi od dragih ljudi bili su bolesni i u problemima. Bog je dao Petru dar Božanskog isceljenja. Tako, ljudi su bili isceljeni zato što je Bog posvedočio preko Petra za dar Božanskog isceljenja isto kao što je svedočio preko Ilije kao Prorok, preko Mojsija kao Izbavitelj, preko Hrista kao Sin. On je svedočio kroz Petra kao Iscelitelj. Da li je tako učinio? I ljudi su dobili ideju. I tako se sakupila gomila ljudi da Petar nije mogao niti moliti za svakoga, i oni su znali da je taj apostol bio Božiji dar za njih. On se nikada nije rukovao i rekao, „Neka te Bog blagoslovi.” Oni su uzeli ljude koji su bili izvan zgrade i polegli ih dole po ulici kako bi barem njegova sena prešla preko njih i oni bi bili isceljeni. Je li to tačno? Zašto? Zato jer su znali da je Petar bio dar isceljenja poslan od Boga ljudima. Nadam se da vi to vidite, prijatelji. Vidite, to je bio Dar Božiji. Šta sada, želim vas pitati, da li je Petar učinio isceljenje?

Bog nije u materijalnim stvarima. Bog je u ljudima. Sveti Duh nikada nije pao na organizacije; On je pao na ljude. A mnogi ljudi danas kažu, „Oni ne pripadaju mojoj veri.” Pa, ako ste vi vera od Hrista, to je onda isto. Bog ne mari o... Vaša organizacija ne znači Njemu. A ljudi su se predali mestu koje je samo veliki organizovani svet. I to je razlog zašto bih ja to radije imao pred slušateljstvom.

Ako je ovo crkva Jedinovaca (Bog kao jedna osoba-op.prev.), onda ljudi koji drže Trojstvo neće doći. Ako je ovo crkva Trojstva, onda ljudi koji imaju shvatanje Boga kao jedne osobe neće doći. Ako je ovo metodistička crkva, baptisti neće doći. Ako je ovo baptistička crkva, metodisti neće doći. Jedna osoba je rekla, „Da li se mi trebamo sada krstiti da bi mogli doći na molitvu?”

Milost, to je toliko paganski kakvoga još nikada nismo imali. Tačno. Ne. Jer po jednome Duhu svi smo mi kršteni u jedno Telo (to je tačno), bez obzira ko ste vi i gde se nalazite. To je tako. Tako da nema razlike u kojoj se organizaciji nalazite. Vi ne morate pripadati baptističkoj crkvi, ili metodističkoj crkvi, ili pentekostalnoj, ili bilo kojoj drugoj. Vi morate imati veru u Boga. To je to.

I sada, iskreno, vi ne morate pripadati niti jednoj crkvi. Ali ako ste vi isceljeni i idete i dalje činite greh, to će ponovo doći na vas i to u još gorem obliku nego što je bilo prvi put. Tada vi idete negde u crkvu i služite Bogu. Bog vas ne isceljuje da bi se dala slava đavolu. On vas isceljuje na svoju slavu.

Sada, gledajte kako ljudi pogreše. Mojsije je pogrešio, ja mogu zamisliti kako je on pogrešio. Njemu je jednostavno bilo mrsko da izađe napolje i da ljudima kaže zato što je mislio da bi to bilo samo-uzdizanje. Mislio je da bi ljudi rekli, „Vidi, pogledaj tog čoveka.”

Mi smo toga danas imali dosta u svetu. Često puta se događalo da ljudi dođu i kažu, „Bog je učinio ovo i On je učinio ono.” Ali Bog nije dao svedočanstvo za to. A ako Bog daje svedočanstvo, On će poštovati svoj Dar. Je li to tačno?

Da, Bog je poštovao dar od Avelja. On je poštovao dar od Mojsija. I Mojsije je mislio da će ljudi razumeti. Ali oni nisu razumeli. I danas, sigurno izgleda da osoba ne bi došla ništa bliže nego što ste vi sada ovde da bi znali o čemu govorim. U redu, ali to prolazi preko većine od vas. I, prijatelji, volim vas, i želim videti da vam bude dobro.

Pa, kad su zazvali da dobiju izbavitelja, Bog je poslao izbavitelja, a oni su promašili da to vide. Mojsije je bio Dar Božiji za Izrael. Verujete li to?

Zatim dalje, Ilija prorok, to je bio Božiji Dar. Mnogi od ljudi su podigli lažne proroke. Upravo u dane Ilije tamo su bili podignuti lažni proroci, ali je Bog posvedočio na Ilijino proroštvo. Ako je to od Boga, Bog će za to svedočiti. A tamo je bio Ilija, a on je bio Božiji Dar za Izrael. Verujete to?

On je čak bio pastor Ahabu. On je bio pastor Jezabeli. Ona nije htela priznati da je on njen pastor, ali to je bio čovek koji joj je rekao gde ona živi. Tačno. On je bio njen pastor. Ona ga je mrzela, ali još uvek je on bio od Boga proviđen dar za nju tako da bi ona spoznala svoje grehe; a ona ga nije prepoznala. Znate li o čemu govorim?

Tako je došao i Isus. A Isus... Slušajte. Isus je bio Božiji Dar za Izrael, i svetu takođe. Je li to tačno? Isus je bio Božiji Dar. „Bog je tako ljubio svet da je dao svog Jedinorođenog Sina.” Verujete li?

A to nisu bili apostoli. Da li mislite da je Mojsije bio izbavitelj zato što je bio Mojsije, zbog svoje pameti i inteligencije? Šta, on je sam za sebe rekao da je čovek sporog govora. To je bio Bog u Mojsiju, dar ljudima. To je bio Bog u Hristu. On je rekao, „To nisam Ja; to je Moj Otac koji stanuje u Meni.”

To je razlog zašto je Marta rekla, „Gospode...” (propoved od prošle noći) Rekla je, „Ja znam da si ti Hrist, Sin Božiji koji treba doći na ovaj svet.” Ona je to verovala. I ljudi tamo su verovali u Njega.

A vidite Petra dok je prolazio, šta, pa on je bio smrtnik. On je bio rođen od grešnoga tela baš kao ja ili ti. Tačno. Ali ljudi su trebali iscelitelja, pa je Bog poslao Petra da čini taj specifičan posao. Jovan je bio ljubav. Petar nije u svome srcu imao tu ljubav koju je imao Jovan. Jovan je bio Božiji posrednik za ljubav. Vidite li?

Vidite, kad je On uzeo Petra, Jakova i Jovana, nada, vera i milosrđe... Zar ne vidite? Ti nadareni ljudi, ta trojica, nada, vera i milosrđe...

Nada je bila u Jakovu; on je bio taj koji je postavio crkvu u red. Vera je bila u Petru. A milosrđe je bilo u Jovanu. Nada, vera i milosrđe, to su Božiji predstavnici na zemlji.

I ljudi su legli u Petrovu senu i bili su isceljeni. Oh, prijatelji. O, Gospode. Nemojte misliti da vičem na vas, prijatelji. Vi ćete možda misliti da sam uzbuđen, ali nisam. Ja vam ovu stvar želim toliko približiti tako da bi videli o čemu ja pričam.

Pa, pentakostalci su molili u zadnjih trideset ili četrdeset godina za dar isceljenja.

Mi živimo u danima kad imamo najjaču medicinsku nauku kakva je ikada bila. Mi imamo najbolje bolnice kakve su ikada postojale. Imamo najbolje doktore kakve smo ikada imali. Imamo najbolje lekove kakvima smo ikada lečili bolesti. A uz to imamo više bolesti nego što smo ih ikada imali.

Postoje hiljade i stotine hiljada predragih svetih ljudi Božijih koji večeras boluju. I oni plaču i zazivaju godinama Boga da opet obnovi Dar Božanskog isceljenja u crkvi. I kada je Bog pomakao orbite pre trideset i sedam godina, i predodredio to i poslao, mnoge stotine ljudi prolaze mimo toga a da to ne prepoznaju, prijatelji.

No, i to se dogodilo. Ne volim to reći. Bože smiluj se. Vidite, prijatelji, tamo u drugom delu zemlje, preko u Phoenixu, zatim u Houstonu, pa u San Antoniu, nadalje u Arkansasu, pa duž ostatka zemlje, hiljade su isceljeni, dolazeći ovamo, od svih vrsta bolesti i oboljenja. Oukland, spoznaj svoj dan. Jednoga dana, ja ću vas sresti ispred Sudačkog prestola Božijeg, i vi ćete znati da sam ja vama svedočio Istinu Svemogućega Boga. Vi ste plakali za to. Šta? Ako vi to poštujete kao što verujete, Bog će svedočiti za svoje Darove. Tako je. On je to učinio za Avelja. Učinio je za Iliju. Učinio je za Petra. Učinio je za Pavla. Učinio je za sve, i On će to učiniti i danas.

Kada je prvi put došao Pentekost i kad se počelo spuštati krštenje Duhom Svetim ljudi su rekli, „Pa to je fanatizam.” Ali Bog je to posvedočio, da je to bio On. Zato sam ja večeras s vama, jer ja znam da je to Božija Ruka. Mnogi od njih su s time otišli u razne 'izme', ali postoji originalni pentekostalni članak. Bog je za to posvedočio. To je istina. I istu stvar On je učinio i ovde večeras, ali na drugi način.

I ja sam išao u radnju mešovite robe. I kad sam ušao opazio sam čoveka koji me nekako čudno posmatrao. Nastavio sam po radnji i izašao sam napolje, i imao sam čep od boce. I nikada nisam zaboravio tu osobu. Još uvek sam na sebi imao uniformu.

I on je ... taj čovek je stavio svoju ruku na moje rame i pogledao me; tada je rekao, „Gospodine, video sam da ste vi službenik. Mislio sam vas nešto pitati. Možda ćete misliti da sam poludeo.”

Ja sam rekao, „O čemu se radi, gospodine?”

On je odgovorio, „Ja živim u Paducahu, Kentucky.” Nastavio je, „Ja već oko dve godine imam zdravstvene potrebe. Prošlu nedelju imao sam čudan san. Sanjao sam da trebam doći u Jeffersonville, Indiana, da sretnem osobu po imenu Branham da moli za mene.” Nastavio je, „Da li znaš da ovde ima neki Branham ili ne?”

Uh, vi ni ne znate kako sam se osećao. Mislio sam, „Da, Bog daje svedočanstvo.” I nastavio sam, „Da, gospodine. Znam da ovde žive Branhamovi.” On je rekao, „Da li znaš, ima li ko da moli za bolesne?” Odgovorio sam, „Ja sam taj.”

On je samo pogledao u mene, i suze su počele kliziti niz njegove obraze. On me je jednostavno uzeo za ruku. Ja sam zatim njega uzeo za ruku, skinuo sam svoj šešir, polegao sam moj šešir i pušku stavio dole u šešir, kleknuo sam sa strane na ulici i počeo sam moliti za njega upravo na putu.

Kad sam se podigao tamo su već stajale majke držeći malu decu za sobom, i muškarci sa skinutim šeširima ovako, čekajući na molitvu.

Mnogo je stvari bilo urađeno u Jeffersonvilleu, i oni su znali šta se događa. I kad smo mi ustali, svi su uokolo stajali s pognutim glavama slušajući molitvu.

Ustao sam. I brat, on me je zagrlio, i stao me ovako tapšati. Od tada ga više nisam video. Bog ga je ozdravio.

I tako sam stajao u Houstonu, Texas, na sastanku pastora Kidsona. I stojeći tamo jednog jutra, oh, kako sam razmišljao, molio. Imali smo dnevnu službu. I tamo je bilo sigurno stotine ljudi koji su dolazili u molitvenu liniju, i koji su bili ozdravljeni.

I onda odjednom tamo se pojavila gospođa koja je utrčala unutra. Zgrada je bila otprilike tako duga kao ova dvorana, glavni sprat ovde. A gospođa je utrčala u zadnji deo. Ona je imala malog dečaka u naručju, i ona je stala dole. Bila je vrlo nemirna. A molitvena linija u četiri reda je prolazila ovako.

I ona se podigla i rekla, „Samo trenutak, samo trenutak.” I svi su odjednom zastali. Ona je rekla, „Ja ne želim zaustavljati molitvenu liniju, ali ja vam želim reći..” Ona je zaista bila vrlo nervozna i tresla se, bila je jako uzbuđena.

Rekla je, „Ja živim tamo preko na zapadnoj strani Houstona.” Danas, Houston je grad prilične veličine, nekoliko milja dugačak, a mi smo se nalazili na istočnoj strani. Ona je rekla, „Ovog jutra moja komšinica, majka ovog malog deteta, njen otac je bio stari metodistički propovednik.” Rekla je, „On je već dvadeset godina mrtav.” I nastavila je, „Pre nego što se to dogodilo, on je običavao šetati uokolo i propovedati i govoriti da će jednoga dana Bog dati Dar nazad crkvi za pagane pre nego što bude završeno vreme pagana, kao što je to On učinio za Židove.”

I rekla je, „Njegova kćer, ovo je njeno dete.” Nastavila je, „Nekako je slabašno.”

„Ovog jutra nakon čišćenja njene kuće, ona je ostavila krpu za prašinu i legla popreko na donjem delu kreveta te se tako odmarala.” I rekla je, „I odjednom ona je imala san. Videla je veliki crni oblak kako se diže.” Nastavila je, „Dolazeći dole iz tog oblaka, počela je uzmicati nazad.” I rekla je, „Onda joj je došao njen umrli otac. I on joj je rekao, Digni se, uzmi dete i idi u Houston Gospel Tabernacle (Evanđeoski hram u Houstonu-op.prev.). Dar Božanskog isceljenja je tamo.”

Pa, ona je jednostavno mislila da je to bio samo san: nikada nije čula za Evanđeoski hram u Houstonu. I tako ležeći tamo još za trenutak ponovo je zaspala, i onda je ponovo sanjala isti san. Došao je veliki crni oblak. Njen umrli otac je izišao direktno iz tog oblaka. Ona je rekla, „Pa, ovo je čudno; ponovo sam sanjala oca.” Nastavila je, „On je rekao, uzmi dete.” Tako, ona je ustala i nešto popila, promuvala se kratko po kući i ponovo se vratila i legla nazad u krevet. I kad je ponovo zaspala, sanjala je po treći put isti san. Došao je veliki crni oblak. I njen...

Nazvali su službu informacija da vide da li tako nešto postoji i da provere da li je to bio samo san. Ja ne verujem sada u sve snove. I tako, nazvali su, ali je On rekao, „Vaši će mladići videti vizije, vaši starci će sne sanjati.”

I kad je ona nazvala službu informacija, rekli su joj, „Da, tamo se nalazi Evanđeoski hram u Houstonu na zapadnoj strani grada, u šezdeset sedmoj ulici.” Da, on je rekao, „Istok, šezdeset sedma ulica.”

A gospođa, majka, bila je tako slaba da nije mogla... Dete je bolovalo od infantilne paralize, noge su bile zgrčene. I ona nije mogla doneti dete.

Ali ona je imala komšinicu, a komšinica se vozila autobusima i kolima sve dok nije uspela doći dva bloka do crkve. I tamo je stajao službenik. A ona mu je rekla, „Da li znate gde se nalazi Evanđeoski hram u Houstonu?”

Odgovorio je, „Da, gospođo. Upravo tamo gde stoji ona gomila ljudi na ulici.” Nastavio je, „Oni imaju službu isceljenja.”

Pa, to malo dete je bilo tako slabo kada je ona došla; ona, zamislite kako se ona osećala, došla je pravo ovamo i videla to. I onda mi je to rekla. Ja sam rekao, „Dovedite mi to dete.”

O, vi znate šta se zatim dogodilo, zar ne? Naravno. I ja sam mislio, čak mislim i ljudi, da nebeski anđeli znaju o tome. Bog će posvedočiti za to. Njegova dela će biti objavljena bez obzira šta ljudi misle o tome. To je tačno. To je istina, prijatelji. Neka Bog blagoslovi vaša srca.

Ovde u Camdenu, Arkansas, sa bratom Adamsom. Mislim da je tu neko od brata Adamsa večeras? I na tome mestu, on me je vukao napolje; imali smo hiljade ljudi koji su bili na službi. I onda su me jednoga dana vukli sa službe. A ja sam i dalje čuo kako neko zavija, „Imaj milosti, imaj milosti. Pa gde si, svešteniče?”

I ja sam se okrenuo, a brat Adams je rekao, „Ti ne možeš stati.” To je bio crnac, znate.

Pa ipak u Arkansasu ako se vi samo rukujete s crncem oni će vas staviti u zatvor. Tako je to tamo, imaju takav zakon. Ti možeš s njim razgovarati, ali nemoj staviti svoju ruku na njega.

No, to nije u redu. Nije. On je čovek isto tako dobar kao i ja, ili kao ti, ili bilo ko drugi. To je tačno. Ne znam šta vi mislite o tome, ali ja želim svoju dušu rasteretiti od toga. Tačno. Sigurno. Ja sam za Abrahama Lincolna, i to je tačno. I gledajte..

Tamo je bio taj jadni obojeni čovek vičući, „O, propovedniče.”

Brat Adams je rekao, „Dođi, brate Branham.” Rekao je, „Ma, vidi ti koja gomila, kako se guraju prema tebi.” I tako su me izvukli iz te gomile. Oni ne žele biti grubi, ali oni nastoje dobiti ono šta traže. Jer, prijatelji, ponekad u takvoj gužvi vas oni gotovo stisnu do smrti. I jednostavno te povuku. Ja ih volim. Bog neka blagoslovi njihova srca.

Ja bih voleo stajati upravo tu i dotaknuti svakoga od njih i moliti za njih do iznemoglosti, sve dok dah ne bi napustio moje telo.

Prošle noći kad sam napustio zgradu, oni su me praktično morali poleći u auto. Čak i moje srce i sve, samo je skakalo i treslo se, ovako nekako.

Vi ne možete zamisliti napor od opiranja demonima kada oni izlaze napolje, a nalaze se u sobi. A vi ste odgovorni. Šta ako se nešto dogodi u zgradi? Šta, pa oni bi vas stavili u zatvor, i oni bi onda prekinuli sastanak. Vidite li šta mislim? Vi ne znate odgovornost od toga. I onda, takav umor mi se javi nakon šest meseci hodanja okolo.

Tada sam rekao, „Čekaj trenutak.”

A on je već bio počeo plakati, jadan čovek. On je imao svoj šešir u svojoj ruci, sede kose. Govorio je, „svešteniče, svešteniče.”

Njegova je žena rekla, „Ne možeš prići k njemu, dušo. Ne možeš mu prići.”

A ja sam rekao, „Pričekaj trenutak, samo trenutak.” I tako sam se ja ogledao okolo, a zatim sam pogledao njega. Rekao sam, „O čemu se radi?”

I brat Adams i još jedan čovek su me nekako uhvatili i stavili pred njega. I ja sam pitao, „O čemu se radi?”

On je rekao, „svešteniče, svešteniče.”

Vidite, on me je na taj način držao. Rekao je, „Svešteniče.” Stavio je svoju ruku na mene. Rekao sam, „Da?”

On je rekao, „Samo trenutak, svešteniče.” Nastavio je, „Ja sam prešao dugi put da dođem ovde.” Nastavio je, „Noć pre, juče uveče, moja stara majka, ona je već mrtva nekih dvadeset godina.” Zatim je rekao, „Ona je bila hrišćanka. A ja sam već slep dobrih dvanaest godina.” Nastavio je, I prošle noći, ili noć pre toga, sanjao sam... da je Bog poslao svoj dar Božanskog isceljenja, i da je to bilo u Camdenu, Arkansas, i zato nisam hteo da pustim da ti jednostavno prođeš.“ Rekao je, „Svešteniče, molim te nemoj me zaobići.”

Mislite li da sam mogao samo tako proći mimo njega? Ne zanima me ko je on. To je Bog. Ne zanima me ako bi me zato stavili u zatvor.

I tada stojeći pored tog jadnog starog čoveka, primio sam ga za ruke. Njegove su oči bile uništene od eksplozije. Držeći ga za ruke i moleći se za njega, njegova je žena plakala, suze su klizile niz njen kaput, ovako. Ona je stajala tako.

Kad sam završio s molitvom, on je-njegove oči, on je gledao tako začuđeno. On je razgledao okolo; počeo je treptati očima; rekao je, „Dušo, zar se ono tamo ne parkira jedan auto?” A to je bio naš auto u koji smo mi trebali ući. Suze su tekle niz njegove oči, iz njegovih očiju, on je počeo dizati ruke i radovati se.

O, brate, Bog će svedočiti za Njegove darove. Nebesa i zemlja mogu proći, ali Bog se i dalje pokreće. Tu ima neko ko će ovo sada primiti (da, gospodine.), ako ćeš ti doći i poštovati ono šta je Bog učinio za tebe. Tako je. Bog će svedočiti za Njegove darove. Sada je pravo vreme da počnemo.

Slušajte, nema dugo da sam bio tamo preko u Illinoisu. I slušajte, dok mi govorimo o obojenima; ovo dolazi na moj um. Tamo je... Bio sam u velikoj areni. Mnogi od vas znaju o čemu ja govorim. I tamo gledajući uokolo i videvši razne stvari, ugledao sam starog obojenog čoveka s belim pramenom sede kose oko svoje glave; on je hodao gledajući okolo. I nakon kratkog vremena došao je do jednog predmeta. Zastao je. Zatim je skinuo svoj šešir. Držao ga je iza sebe. Pognuo je svoju glavu. I video sam da je počeo moliti.

I dok je on molio ja sam mu prišao. Rekao sam, „Gospodine, ja sam službenik. Video sam da molite. Šta je bilo tako inspirativno s tom kutijom?”

On me pogledao, imao je duboke bore na otvrdnutim obrazima, i suze su tekle s obe strane njegovih obraza. Rekao je, „Svešte... pastore, pogledajte tamo.”

I ja sam digao pogled i pogledao tamo, a to je izgledalo kao mala stara haljina na tlu. Rekao sam, „Ja samo vidim haljinu.” I to je ono šta mnogi ljudi zapaze, prirodne znakove. Rekao sam, „Ja samo vidim haljinu.”

On je rekao, „Zapažate li taj neki krug na njoj, pastore?” Odgovorio sam, „Da, gospodine.”

On je rekao, „Probajte me razumeti.” Nastavio je, „To su tragovi od pojasa ropstva. Ovo je krv Abrahama Lincolna.” Nastavio je, „Krv Abrahama Lincolna skinula je pojas ropstva sa mene. Zašto ja ne bih skinuo svoj šešir i molio?”

I razmišljam večeras da ako je obojeni čovek za slobodu i za svoja prava mogao skinuti svoj šešir pred krvi Abrahama Lincolna, šta bi vi hrišćani trebali učiniti pred Krvi Isusa Hrista. Vidite? O, prijatelji, ja sam očekivao da ću naći više vere u Oaklandu i u Los Angelesu takođe.

Reći ću vam da su ljudi koji su to ne tako davno primili bili Španjolci u Arizoni. Oni su vrlo brzo uhvatili misao. Oni su znali da je to Božiji dar za njih. Oni su odmah došli na platformu. I ja sam mogao videti te drage španjolske majke kako klonu i padaju i kako su ih izvlačili iz linije još pre nego što su stigle do mene. One su verovale.

Jedna od njih je došla, ona je čak imala san da je... Ona čak nije mogla govoriti engleski. A ona je videla to nadnaravno Biće ovde. (Imate ovde pismo, zar ne?) Mnogi... Zašto? Bog će svedočiti za svoje Darove. Je li to tačno? Prijatelji, vi znate o čemu ja pričam. Da li razumete o čemu govorim? Vera, verujte. Dođite, to nije čovek; to je Bog u čoveku. Vi znate šta ja mislim.

... molim, o Gospode, da ljudi mogu doći večeras isto tako kao što su u danima apostola. Neka bi mogli doći sa shvatanjem da je ovo apostolsko vreme za njih. Sada je čas da bude ono za šta su oni molili: Duh Sveti u obliku isceljenja za njihova tela. Daj to, dragi Bože. Neka bi mnogi ljudi večeras bili ozdravljeni. Imaj milosti, Oče.

I neka bi svako ko večeras dođe, došao kao što su i oni koji su prolazili pored tvog poniznog sluge, Šimuna Petra. I oni su bili položeni u njegovu senu i svaki deo njih je bio ozdravljen, zato što su prepoznali Boga u čoveku. Neka bi oni mogli prepoznati Boga kao što je to bilo s Mojsijem. Bog je bio u Hristu za pomirenje sveta sa Sobom. Ako bi oni mogli prepoznati Boga večeras u Njegovim ljudima. Podari to, dragi Oče. Imaj sada milosti i blagoslovi svakoga od njih.

I, dragi Bože, sada molim za moju malu crkvu u mome mestu koji su upravo večeras imali službu, plačući, moleći se za mene da se vratim kući. O Bože, ljudi se skupljaju iz raznih delova zemlje... Pazi na mojeg malog sirotog dečaka, hoćeš li, dragi Bože?

Oh, ja sam sav u ovome trudeći se da dam najbolje od sebe, dragi Bože, da budem poslušan u onome šta mi je rečeno da radim. I ako bi ljudi mogli videti, Oče, kakva je to žrtva, i šta si Ti učinio za ljude. I ako bi oni mogli prepoznati ovaj dan i da budu ozdravljeni, i da se oporave od svojih bolesti te da mogu svedočiti po ovome gradu. Jer mi to molimo u ljubljeno Ime Isusa Hrista, Tvoga ljubljenog Sina. Amen.

Prijatelji, oni jednostavno padaju sa strane na stranu. O, kako bih ja voleo kada bi vi, vi - ja znam da bi i vi. Bog neka blagoslovi vaša srca. Ja jednostavno imam pouzdanje da verujem da i vi to imate.

Pevajmo sada svi zajedno, dok tim svira, „Samo veruj.” Svako sada, podignite svoj glas. Dođite sada ovde.

Samo veruj, samo veruj

Sve stvari su moguće, (to je upravo tako, ja ću se samo povući nazad iza mikrofona...ja ću sada biti na ovoj strani)

Samo veruj

Sve stvari su moguće,

Samo..

Samo trenutak sada. Vi verujete da je Bog sada u našoj sredini? Da li vi to verujete? Verujete da je On poslao vama ljude, vama koji ste vapili za oslobođenjem? Verujete li da je On vama poslao isceljenje? Verujete li to svim svojim srcem? Onda pevajmo to dok su nam ruke položene preko srca ...

Gospode, ja verujem,

Gospode, ja verujem,

Sve stvari su moguće,

Gospode, ja verujem,

Gospode, ja verujem,

O, Gospode, ja verujem,

Sve stvari su moguće...

... došao je čas. Mi verujemo da Ti uskoro dolaziš. Ti si poslao Svoj dar da proslaviš Svoje sveto Dete. On ispruža Svoju Svetu Ruku da isceli po posredništvu svoje crkve. Pomozi ljudima ovde večeras. Dok muzika svira ovako ugodno i blago, neka bi ljudi verovali. Oče, ako sam šta god rekao krivo, oprosti mi. Ja molim da bi Ti dao ljudima da mogu razumeti da je ovo sada vreme za koje si Ti svedočio. I neka bi mogli znati da Tvoj sluga nije došao zbog svoje vlastite želje; to je bila tvoja želja da ja dođem, Oče. I ako bi oni mogli odbaciti svaki skeptični razum, svaku skeptičnu misao te da dođu večeras i budu isceljeni. Jer mi to molimo u Ime Isusa Hrista i na Njegovu slavu. Amen.

Eto, oni se sada spremaju fotografisati. A ja ću vam reći šta se onda događa s tim slikama. Ja ih obesim u svojoj sobi. Svako veče kad sam kod kuće, ja molim za njih. Koliko vas želi da se molim za vas kada budem pogledao na tu sliku? Bog neka blagoslovi vaša srca.

Pa, budite sigurni da nećete propustiti službu sutra uveče, i noć iza toga, moju životnu priču, voleo bih da vi to čujete sledeće veče. I neka vas sada Bog blagoslovi dok za trenutak stojimo s poštovanjem; oni će sada fotografisati. Fotograf će vam reći šta treba učiniti (Fotograf govori: 'Ako bi vi sada mogli sesti, molim vas. '-izd.) Ako bi ljudi na balkonu mogli ustati, to bi bilo još bolje, puno bolje... Je li, ne bi bilo tako bolje, gospodine fotograf, ako bi oni ustali jer bi to dalo puno lepšu sliku? Pogotovo na balkonu, zar ne? Pokazuje bolju sliku... U redu, vi na balkonu ustanite. Oni žele da stoje svi koji su na balkonu. Tako je odlično. Odlično...?... u prisutnosti...?

[Sledi molitvena linija, ali brat Branham se miče od mikrofona te nije sve dosta razumljivo, tako da tekst koji sledi nije kompletan-izd.]

Po veri je Avelj prineo Bogu bolju žrtvu nego Kain; po njoj je primio svedočanstvo da je pravedan; Bog je svedočio o njegovom daru. Nebeski Oče, zahvaljujem Ti sada za Tvoje svedočanstvo gde svedočiš o tome šta si Ti učinio kroz Tvoga ljubljenog Isusa. Ako bi Anđeo koji mi je one noći govorio u sobi mogao biti blizu Tvoga sluge upravo sada da potvrdi Reč mnogim znacima i čudima. Mi shvatamo da je sotona...I ako bi mnogi ljudi bili večeras isceljeni, i ako bi njihova vera porasla sada da veruju svedočanstvu. I neka bi bili isceljeni od svih vrsta bolesti. Učini svakoga duha podložnim Tvojemu sluzi; za slavu Božiju mi tražimo to u Ime Isusa Hrista. Amen.

Sada...?... Božija je volja da nju ozdravi...?...pre nego što..? ...mučenje...? ...sestre. Ja te molim po Isusu...?...

Svemogući Bože, molim da bi Ti blagoslovio našu sestru koja pati i da bi ona mogla...?... spoznati da je to..?... ljude Ti ćeš svedočiti za Tvoj dar. Izađi iz nje, ti demonu, u Ime Isusa Hrista.

Sada, kako možeš...?... Veruješ li da ti je Bog rekao...?... Veruješ li svim svojim srcem, sestro? Dragi Bože, nije moguće da ona ne bude isceljena, i ona kaže da veruje svim svojim srcem. A Ti si rekao da ako budem mogao dovesti ljude do toga da mi veruju za to što si me Ti poslao za tu svrhu te ako budu iskreni u molitvi, da tada niti jedna bolest neće moći stati ispred molitve. O Gospode, ja sam svedočio o Tvome daru u više od jedanaest država. I sada, molim Oče, da bi Ti dao... ?...da naša sestra može biti ubrojena u one koji imaju veru. Izađi iz nje, ti..?...

...?... Nebeski Oče, razmišljam o tome kako si Ti radio s tim ljubljenim svetim ljudima preko mora..?... Kako to da Ti..?... poniziti se da veruje Bogu.. I ja molim da bi Ti blagoslovio našeg dragog brata dok se on...?... On je u potrebi...?... Molim Te, Gospode, imaj milosti s njim. Izađi iz njega, ti demonu, u Ime Isusa Hrista..?... da li sada verujete svim svojim srcem? ...?...

Izađi...?... To je istina. Vi želite biti dobro, zar ne? Vi verujete da Bog čuje molitvu brata Branhama? U redu.

Nebeski Oče, kao što je ova mala curica..?... male plave oči uprte prema..?... i smešeći se..?... veru da veruje da će ona primiti to šta je tražila. A ova vibracija..?... Budi joj milostiv, Oče. Ti demonu, izađi iz nje u Ime Isusa Hrista.

...?... moje srce..?... Naš nebeski Oče, budi milostiv, slatka mala curica pati večeras, a Ti si tu da učiniš...

Verujete li...? Nebeski oče, budi milostiv našoj sestri koja trpi...? Ti sve znaš...? Oh?... da se shvati da Svemogući Bog ima..?

Gospod je svedočio o Svome..? Ti demonu..?... ostaviti je u Ime Isusa Hrista. Amen.

Dragi Bože...?... Ja verujem to šta su oni...?... Ja molim, Oče, večeras za mog dragog brata koji trpi, sotona pokušava uzeti njegov život. Blagoslovi ga, dragi Bože...?... Izađi iz njega, ti demonu, u Ime Isusa Hrista...?... Gore na balkonima, pognite svoje glave, molim vas. To ga je ostavilo i onda se ponovo vratilo na njega. I znao sam da je ovde neko ko je držao svoju glavu dignutu gore. Nemojte to činiti...?...

Sada, samo trenutak..?... Pognite svoje glave i verujte svim svojim srcem.

Nebeski Oče, Ti si obećao...?... da ćeš isceliti ljude. Ja osećam da se veliki Glasnik, Anđeo isceljenja nalazi ovde pored propovedaonice upravo sada. Zbog toga sa svom verom koju ti imaš...?... zato jer je od mog brata u..?... kako je taj demon koji je došao da ga pošalje u grob pre vremena. Izađi iz njega i..?... u Ime Isusa Hrista...?... Svaka vibracija se zaustavila u mojoj ruci...?... Idi, neka te Bog blagoslovi...?...

...?..Da toga još ima tu bi se javljala vibracija...?... Idi i veruj, moj brate...?... sve stvari sada...?... Mogu li videti...?...Vidim te...?... Biblija jasno kaže...?... ako veruješ, jer sve su stvari moguće ako veruješ...?... prošlo je 1900 godina, On je uznesen na Nebo, i On daje darove ljudima, i sada Bog još uvek svedoči o Njegovim darovima. Zbog toga u poslušnosti prema onome šta je određeno...?... ja ukoravam tog demona, izađi iz njega u Ime Isusa Hrista..?...

Možda ću sada dati slušateljima malo odmora. Podignite sada svoje glave. Ako bi ko od vas hteo videti... Koliko vas je čulo kada sam davao objašnjenje u vezi s tim vibracijama..?... Da vidim vaše ruke. Koliko vas ovde razume o tome kako dar dolazi, vibracija koja se javlja preko moje ruke, da vidim vaše ruke. Vi svi vidite šta je to...?...

... samo taj čovek...?... vidite one...?... Ja sam mislio da sam...?... ovu vibraciju ovde. Vidite? Ali to je...?... sada svi pognite svoje glave i molite...?... Zapamtite, ovo može ići od jednoga do drugoga, pa budite sigurni da imate pognute glave..?...

Nebeski Oče, imaj milosti Bože za našu dragu sestru koja ima večeras pravo, Oče, da bude isceljena; ona je došla da objavi njoj danu privilegiju da bude isceljena po Spasitelju Isusu iz Nazareta. Zbog toga, Oče, daj Tvome sluzi veru. Mogu li ja biti sposoban da se sada podignem, upravo u...?... tu veru...?... A sada u Ime Isusa Hrista ja te satano ukoravam da je napustiš..?...

Molim vas ne dižite svoje glave, prijatelji. Sada, to je ono šta sputava ovu gospođu. To je u stvari rak a ne ženske poteškoće, jer to je vrlo, vrlo izraženo. Sada, držite pognute svoje glave...?... Da li verujete svim svojim srcem...?... Verujete svim svojim srcem da ja to mogu učiniti po Isusu Hristu. Verujete li da je jedina stvar koju vi trebate učiniti to da jednostavno poverujete...?... Ima nekoliko glava koje su gore, prijatelji. Držite svoje glave pognute..?...

Dragi nebeski Oče, budi nam milostiv..

Pa ako se tamo nešto događa...?... kao ovo, sada, šta bi bilo ako ste vi imali...?... Vidite li? Ponekad se baš pitam. Ja bih rado došao u vaše kuće, ali ja...?... tamo je neka osoba koja umire i koja želi da dođem tamo avionom...?... Jedna žena koja zove iz...?... Missourija, rekla je, govoreći preko telefona i klečeći na kolenima plačući, moleći me da molim za nju...?... biti ovako preko telefona, a ne podići slušalici za nju...?... Hteo sam odmah rezervisati avion da odem direktno u Missouri gde je malo dete umiralo...?...

Pa, to je patetično, ali šta se tu može učiniti? To bi dovelo do toga da izgubite razum kad biste razmišljali..?... takve stvari dolaze od svakuda.

Razgovarao sam sa svojom ženom i ona je jednostavno rekla da su to gomile ljudi i slično, uh. Oko 1500 pisama dolazi k meni od ljudi u deset dana..?...

Pa, ta mala curica je slepa, nema vibracije u njezinoj ruci. Ona je paralizovana, i naravno da onda tu nema vibracije, a radi se o zaraznoj bolesti. Ja ću sada jednostavno morati verovati...?... Ja verujem da će Bog nju isceliti...?... Verujete li i vi? Sada zapamtite, kažem...?... ja ne želim...?... vi...?... Bog će nam govoriti..?... noći ja moram podeliti crkvi nekoliko svedočanstava.

Držite svoje glave pognute, i ja ću pitati Boga sa svim svojim srcem... Zapamtite da nisam ja iscelitelj; Bog je to.

Mala devojko, ti voliš Isusa, zar ne dušo? Ja ću sada pitati Isusa da ti vrati ponovo tvoj vid, da učini da hodaš...?... Dragi Isuse, ...?... pošalji svoj Božanski blagoslov na ovu malu devojku, i te oči koje su sada slepe, neka bi ponovo mogle videti; neka bi ovo telo koje je sada paralizovano bilo učinjeno ponovo zdravim. Ja to molim, Oče, da Ti to podariš u Ime Tvoga ljubljenog Sina Isusa Hrista. Možeš li...?... videti ova svetla...?... Vidiš li to? Sada, pogledaj tamo...?... Pogledaj sada prema meni...?... Vidiš li ono gore? Vidiš li ovo? Vidiš li onu senu tamo?

U redu, vi sada možete podići glave, publiko. ...?... sočivo i ostalo su bili potpuno prekriveni sa ...?... Ali to se sada skuplja... kada nešto umire ono se skuplja. Je li to tačno? Sada se to dovoljno skupilo tako da ona može videti svetlo u sobi i da može reći daje moja ruka ispred njenog lica..?... Pogledajte ovde.

...?... recite svi zajedno, 'Slava Bogu.' ...?... Uh, moj...?... sada ćemo mi njeno svedočanstvo da može videti staviti i na papir tako da vi to možete videti. Kako je njeno ime, sestro? Ronna Mae Promise. Gledajte to na papiru..?...

Vaš rak..?... U redu. Koliko vas sada veruje? Neka Bog blagoslovi vaša srca..?...

Vidite, ovde je sada gluvonemi. Ima li tu vibracije..?... u njegovoj ruci. U redu. Sada pognimo glave, svi. Sada, tu je vibracija. Sada ja mogu reći koji način...?... staviti svoj znak na to...?... to mora biti vera, upravo moja lična vera da to verujem. Želim da sada svi pognete svoje glave.

Koliko vas ovde veruje da sam ja sposoban učiniti to po Isusu Hristu, hoćete li dići svoju ruku? U redu. U redu, ako je tako mnogo onih koji veruju, vi ćete videti Slavu Božiju. Pognite svi svoje glave.

[Neko govori da nikada nije rekao bratu Branhamu koji problem ima.-izd.]

Vi nam to ne trebate reći, prijatelji. To je poznato. Nema tajni pred Bogom; a On otkriva Svoje tajne Svojim slugama. Vi ste videli stvari koje su bile učinjene, čak i navike i sve ostalo. Tu je malo pre bila prošla osoba koja ima određenu naviku. Kad sam pogledao tu osobu, ja to nisam hteo javno reći. Spolne bolesti ili navike, ja to ne moram učiniti. Razumite me, osim ako vi to želite. Ako me pitate, ako želite znati... naravno da čim ste vi to pitali, ja sam osetio tu vibraciju..?... začepljuje njegove uši.

Sada, spustite svoje glave, svako od vas; budite nežni i mirni i s poštovanjem, te ćete videti Slavu Božiju.

Nebeski Oče, mi smo morali doći ovde i isto tako odlazimo iz ovoga grada. I kako izgleda...?... to je sada vreme kada dovodimo ljude do mesta kada oni počinju verovati i stvari se događaju, a onda mi moramo poći dalje. Ja molim da bi Ti pronašao način da nas ponovo pošalješ ovde.

I sada, stojeći ovde ispred mene, ovaj čovek stoji ovde, i sotona je začepio njegove uši tako da učini da se on jednom nađe ispred nekog vozila ili sličnog i da bude ubijen na svojim nogama, želeći učiniti takvo zlo ovom jadnom bratu, ali mi smo tu da ga ozdravimo, Oče. I sada, ja sam govorio večeras ljudima o poseti Anđela Gospodnjeg. I možete li sada to potvrditi pred njihovim očima jer će sada morati krenuti molitvena linija....