52-0224 Verovati Bogu

Broj 227 sada, Skupljajući divne snopove. Ja volim da pevam ovo, zato što je to misionarska pesma, i nekako-nekako me nadahnjuje. 227 je broj himne. U redu, sada, broj poslednje himne samo... Sada hajdemo, svi, udružimo se upravo sada u tome. Da li volite te stare pesme? Recite „amen” ako volite. [Kongregacija govori, „Amen.” - urednik] Predivno! U redu, svi zajedno sada.

Na žetvena polja daleko mi ćemo radosno ići danas,

Sakupljajući snopove, oh, divne snopove;

Od rane zore do večeri mi ćemo raditi svom snagom,

Sakupljajući snopove, oh, divne snopove.

Sakupljajući snopove, oh, divne snopove;

Oh, slava Gospodu, mi smo na našem putu ka Zemlji beskrajnog dana,

Sakupljajući snopove, divne snopove.

Na planini, brdima ili ravnici mi ćemo požnjeti žito,

Sakupljajući snopove, divne snopove;

Da, mi ćemo raditi daleko i blizu, nikada ne oklevati, nikada se ne plašiti,

Sakupljajući snopove, oh, divne snopove.

Sakupljajući snopove, oh, divne snopove,

Sakupljajući snopove, zlatne snopove, divne zlatne snopove;

Slava Gospodu, mi smo na našem putu ka Zemlji beskrajnog dana,

Sakupljajući snopove, divne snopove.

Samo trenutak. Sada kada budemo došli do tog dela ponovo, „Slava Gospodu, mi smo na putu ka Zemlji,”, uperimo prstom prema gore, „ka Zemlji beskrajnog dana, sakupljajući snopove.” Hajde da probamo refren ponovo. Hajde!

Slava Gospodu, mi smo na našem putu ka Zemlji beskrajnog dana,

Sakupljajući snopove, divne snopove.

Pa, sada uradimo to ponovo. U redu.

Mi ćemo pevati i mi ćemo se moliti,

I glasu našeg Gospodara se pokoriti,

Sakupljajući snopove, oh, divne snopove;

Dok idemo u tuđe zemlje,

Radeći šta naš Gospod zapoveda,

Sakupljajući snopove, divne snopove.

Skupljajući snopove, oh, divne snopove,

Skupljajući snopove, oh, divne snopove;

Oh, slava Gospodu, mi smo na našem putu ka Zemlji beskrajnog dana,

Sakupljajući snopove, divne snopove.

Ustanimo sada, ako biste hteli.

O Gospodaru Života, mi te vidimo u Knjizi zvanoj Biblija, u dramatičnoj slici, ovoga jutra, dok zamišljamo da je to bilo divno nedeljno jutro kada Si sedeo gore na planini, okupivši Tvoje učenike oko Tebe i učeći ih o blagoslovima [Propoved na gori, Luka 6:20-23, prevodilac], upravo stvarima koje trebaju raditi. Rekao si, „Blago krotkima, jer će naslediti zemlju. Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko. Blago vama ako vas sramote i progone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se, i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima.”

Ovako dakle, Ti si sve nas učio da bismo se trebali moliti ovako. [Brat Branham i kongregacija se mole zajedno u skladu sa Matejom 6:9-13 - urednik]

...Oče naš koji si na nebesima, neka je sveto ime tvoje.

Neka dođe carstvo tvoje. Neka bude volja tvoja kako na nebu, tako i na zemlji.

Hleb naš nasušni daj nam danas.

I oprosti nam dugove naše kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim;

I ne uvedi nas u iskušenje,nego nas izbavi od Zloga. Jer je tvoje Carstvo, i sila, i slava doveka. Amen.

Sada, razredi mogu otići u učionice [razredi nedeljne škole - prev]. Razred odraslih pomerite se napred ako možete, dok dečaci sviraju za nas Oblak i Vatra. [Pijanista i muzičari sviraju Oblak i Vatra dok deca idu u njihove učionice. Prazno mesto na traci - urednik]

Sada ima nekoliko praznih sedišta napred, ako bi neko od vas koji ste skroz pozadi želeo da se pomeri napred. Znam da naš tabernakl nije... Akustika ovde nije tako dobra, zato što imamo odzvanjanje između svakog od ovih stubova ovde, i grede viseći dole. Postoji odzvanjanje. Ako želite doći malo bliže, ima nekoliko sedišta. Vi ste više nego dobrodošli, dok radimo ovo, ako želite.

Otvorimo sada Postanak 22.-go poglavlje, i onda takođe otvorimo Rimljanima 4.-to poglavlje, za upravo kratku poruku ovoga jutra pre isceliteljske službe, u našem učenju Nedeljne škole. Postanak 22.

Treba li iko Bibliju? Da li ste zaboravili vašu? Ako jeste, samo podignite svoju ruku ako želite jednu da iz nje proučavate. Mi imamo nekoliko njih ovde pozadi. Biće nam drago da vam ih donese jedan od redara, ako želite jednu. Vidim neke ruke podignute. Brate Roy, da li biste vi braća došli na minut, podelite ih tamo pozadi. Bilo bi lepo.

G-đa Harvey ovde, g-đa G. H. Harvey iz Danville-a, Illinois? Da li je vaš dečak sa vama? U redu. Mi ćemo se moliti uskoro, za njega. U redu, g-đo Harvey. U redu.

Sada mi ćemo na kratko govoriti, ili imati nedeljnu školu. Ovde je uobičajeno da imamo našu lekciju nedeljne škole. Ali dok sam blizu kuće, pa, obično ja...oni daju, i puste me da imam nedeljnu školu, na račun molitve za bolesne. I onda naš pastor će doneti poruku za ovo jutro, odmah nakon ovog dela službe. I mi ćemo pokušati da mu damo podijum upravo što pre, do jedanaest sati, ako je Božija volja.

Sada postoji puno zahteva. I ja-ja se stalno molim za sve vas, i svugde, i ja želim da se vi molite za mene.

Ja imam nešto, razlog zašto sam kod kuće tako dugo u ovo vreme, ja tražim Božiji Božanski put za mene da idem u mojim narednim službama, kao što sam Mu obećao da bih uradio. Sada, ja ne pokušavam da požurujem Gospoda, jer On zna sve stvari, ali ja Ga molim da mi pokaže viziju onoga što moram uraditi, ili gde će biti moj sledeći korak. I otkada sam došao iz Afrike desila se samo jedna vizija, i to je bilo pre neko jutro, onda je došla dva ili tri puta u toku dana. I ja verujem da je On blizu sada.

Vizije obično dolaze u grupi. Ako ste primetili u Bibliji, na...naša braća u prošlosti, da bi obično gomila vizija došla Danijelu, ili ka Josifu, i onda bi tu bio prostor gde ne bi bilo nijedne.

Često sam se pitao da li trebam voditi moje službe na način na koji sam ih vodio. Upravo bih se molio, oh, možda za oko dvanaest, dvadesetak, za noć, ili nešto tako, gde hiljade njih čekaju, i upravo nastavlja dolaziti u moje srce da to nisam trebao raditi; da, Bog mi je dao autoritet da-da kontrolišem bolesti...da slomim Sataninu silu.

I prošle srede uveče, došao sam ovde u tabernakl, i tu je bila okupljena grupa ljudi, tako, ja samo položio, kao runo pred Gospoda. I rekao sam, „Gospode, ja nikada nisam izašao...”

Ja imam, puno puta, ja sam uvek pitao ljude; prvo, „Da li veruješ? Koliko veruješ? Da li veruješ da sam u stanju da to učinim?” i sve te različite stvari kao te. I onda-i onda ja bih čekao i pozvao ih da dođu na podijum, i čekao bih dok ne bih video viziju, videći baš tačno šta se dešavalo, onda bih izgovorio to upravo šta je bilo. Bilo je tako sporo, jedva sam mogao doći do ljudi. Ali pre nekoliko dana, pitao sam se...

Mnogo puta, stajao bih na podijumu, gde je bilo možda sto hiljada ljudi. I, sledeća stvar, neka istinska smelost bi se podigla u meni, i ja bih nastavio i pozvao tog demona i isterao ga napolje. I ja sam pomislio, „To je neobično.” I onda ovde počeo sam da razmišljam... Mnogi od vas su čitali moju malu knjigu, bez sumnje svi vi koji ste ovde, i o mnogo iskustava ovde…

Video sam jedne noći, u Portlandu, gde je demon... I, oh, moj! Čovek težak sto četrdeset kilograma, otprilike, i dotrčao je do podijuma, i rekao je, „Pa, ti licemeru!” Rekao je, „Ja ću ti pokazati koliko sam snažan!” On je bio ludak otpušten iz bolnice. I on je dotrčao do podijuma i-i nameravao je da mi slomi vrat. I-i pet stotina propovednika je upravo ustuknulo od njega. I on je zamahnuo rukom i rekao, „Slomiću svaku kost u tvom telu!” I ja sam imao pedeset osam kilograma. I on sa otprilike sto četrdeset kilograma, i velika snažna prsa, i, oh, kakav moćan čovek je on bio, veoma sposoban da sprovede njegove pretnje. I u... Upravo u sred toga, zašto, nešto me je upravo obuzelo, i ja sam samo došao do tamo gde je on bio. On je rekao, „Večeras ću slomiti svaku kost u tvom slabašnom telu!”

Rekao sam, „U... Zato što si izazvao Božiji Duh, večeras ćeš pasti preko mojih nogu, u Ime Gospoda.” Bila su načinjena dva proroštva.

I on je pojurio prema meni, rekao je, „Pokazaću ti preko čijih nogu ću pasti!” I on me je pljunuo u lice kada je prišao, i zamahnuo je njegovom velikom pesnicom.

Baš tada sam rekao, „Satano, izađi iz čoveka.” I on je podigao njegove ruke i vrisnuo, i pao preko mojih nogu, dok ga policija nije morala odvući.

Dakle, on nije imao nikakvu veru u mene. On mi nije verovao. I ja vidim da je potreban smeo izazov. Ja se molim za svaki koji dođe.

Pre neko veče bili su ljudi ovde, žena nije mogla da govori. Čim je ta zla sila bila izazvana, ona je govorila normalno.

I bila je ovde dama sa velikim otokom na njenom grlu [goiter-otok na grlu zbog uvećane štitne žlezde, gušavost - prev]. I ja sam samo došao do nje, i rekao, „Satano, ja upravo imam autoritet da slomim tvoju silu. Ti je moraš pustiti.”

Rekao sam, „On je otišao.” Rekao sam, „Da li to veruješ?” I ona je rekla, „Da.”

Rekao sam, „U redu, idi kući i stavi traku oko tvog vrata, i izmeri je, vidi koliko-koliko je duga. I svaka tri dana, odseci deo trake odatle, vidi kako je počelo da se smanjuje.”

Prvog dana je bilo otprilike toliko, drugog dana je bilo otprilike toliko, i trećeg dana otprilike toliko, gde se smanjilo, vidite. To je ista traka; ona ju je donela na podijum.

I onda sam počeo da čujem kako to dolazi. I ja samo pitam Boga, da li bi to bila Njegova Božanska volja? I prethodnog jutra u vezi...

Ja imam malu devojčicu, osam, deset-deset meseci staru, mala Sarah, i ona je slatko malo dete. I ja nisam bio mnogo sa njom. I ja sam je razmazio, priznajem to, upravo držeći je u mom naručju sve vreme. Vi biste, takođe, ako biste viđali taj mali smotuljak ljubavi tako retko kao što je ja viđam, znate, samo tu i tamo kada sam kod kuće. Tako ja-ja pretpostavljam da sam je jako razmazio.

Izbijaju joj zubi, i ozbiljno se razbolela. Ona mora da je dobila i dizenteriju takođe. To kruži okolo. Pretpostavljam da neke od vaših porodica imaju to, takođe; veoma bolesni, povraćanje i dizenteriju. I tako ona je plakala. Njena majka je bila tako umorna, ona se čak nije ni probudila; nisam ni ja, oboje. I ja sam se probudio, i ja sam spavao pozadi u drugoj sobi; i njena majka i ona tamo, i mala devojčica i ja smo spavali u drugoj sobi, mala Rebeka. I, tako, i Billy Paul je ostao kod njegove babe tu noć. Tako, ja-ja sam se probudio, čuo sam... Rekao sam, „Šta me je to probudilo?”

Čuo sam Njegov Glas kako govori, „Idi do tvoje bebe i daj joj čašu vode.”

Ušao sam u sobu, i ona je plakala. Plakala je dugo vremena. Ona mora da nije probudila njenu majku, u njenom malom krevetcu. Otišao sam i doneo čašu vode kada sam ušao. Malo stvorenje je popilo skoro celu čašu vode, i tamo u njenom stanju onda, sa dizenterijom koju je imala. Upravo, pomislio sam, „Nije li to divno, kako je On dobar da to učini!” To je drugi put, ili treći put.

Jednom sam bio u Sioux Falls-u, ona je bila samo tri meseca stara. Ležala je na krevetu. Njena majka je izašla, razgovarala je sa nekim ljudima. I ja sam se brijao, tako, spremajući se da idem na sastanak. I ja sam stajao tamo, brijajući se, i čuo sam Anđela Gospodnjeg kako govori, „Idi tvojoj bebi, brzo.” Spustio sam moj brijač dole; i pojurio. I upravo pola minuta duže i ona bi umrla. Bila je na visokom krevetu, otprilike ovoliko. I njene obe ruke... Ona se upravo kotrljala, i njena glava se skotrljala, njena mala glava viseći dole, njena ruka, upravo klizeći dole. Morao sam da trčim veoma brzo da je zgrabim dok je padala. On je divan, tako ljubazan.

Malo kasnije nakon toga, bila je mlada devojka. Ona možda sedi ovde jutros. Ne vidim je, ali ona dolazi povremeno. Ona je član crkve u New Alabany-ju, veoma ugledna crkva, izvanredna crkva u New Albany-ju. Bio sam tamo dole. Ona želi... Ona je mentalno obolela, vrsta psihoneuroze. I ona ne može, ona ne bi napustila grad ili bilo gde, ona počinje da vrišti i plače, nastavljajući. Tako ja-ja sam se molio za nju, dva ili tri puta, ali nešto mi nije dopuštalo da izazovem tog demona, nekako. Ne znam. Jednostavno nisam to mogao uraditi. Ona je dobra prijateljica medicinske sestre koja živi tamo u komšiluku. Oni su došli u posetu tamo. Njoj je sve gore. Ona je takva oko osam godina.

I tako ona je došla pre neki dan, i rekla je... Rekao sam joj, rekao sam, „Sestro, jedino što znam, to je, postoji uzrok tamo negde. Ja-ja ne znam šta je to.” Rekao sam, „Ja... Ako bi došla...”

Rekla je, „Za mene je bilo moljeno; moj pastor...” I rekla je, „Moj pastor me je poslao ovde gore, rekao je, „Idi vidi brata Branhama i vidi šta on kaže.”“

Pa, rekao sam, „Ja ne znam-ne znam, sestro,” rekao sam, „Ja sam upravo kao tvoj pastor.” Rekao sam, „Da li si ispovedila sve tvoje grehe?”

Učiteljica nedeljne škole, ima veliki razred i radi dobar posao. Ali upravo to ju je pritiskalo. Pa, ja-ja nisam znao šta da radim. Možete zamisliti kako sam se osećao. Ja-ja upravo nisam znao šta da radim.

Odveli smo je u sobu. Rekao sam, „U redu, uđi.” Kada ljudi dođu, mi upravo sve prekidamo. Uveo sam je u sobu. Seo sam i upravo počeo da pričam o rodoslovu i o početku, početku vremena i svega, i posmatrao sam je. Bilo je to ujutru. Bog je uvek tamo u kritičnom trenutku, znate. I posle izvesnog vremena, ja sam pogledao, došla je vizija. Video sam automobil kako brzo ide.

Rekao sam, „Tvoje stanje ima neke veze sa automobilom.”

Ona je rekla, „Ne, nikada nisam imala saobraćajnu nesreću.”

Ja sam rekao, „Samo sedi ponizno.” Rekao sam, „Vidim te u autu. Zamalo te nije udario voz.”

Ona, ona je skočila. Rekla je, „Oh!”

Rekao sam, „Da, i ti nisi sa tvojim mužem. Ti si sa drugim čovekom. Tvoj muž je preko mora u ratu, u to vreme.” Počeo sam da govorim sve detalje. Rekao sam, „Stvari koje si uradila, nemoralne stvari! Rekla si mu nešto od toga, ali mu nisi rekla sve o tome.” I ona je počela da vrišti, držeći njeno lice ovako. Rekao sam, „Trebala si da imaš operaciju ne tako davno, takođe, tvojih krajnika, i plašila si se da uzmeš anestetik, bojala si se da bi to mogla reći, ispod.” Ona je upravo vrisnula i pala na pod.

Rekla je, „To je istina.”

Rekao sam, „Kako ikada možeš stići bilo gde sa tim viseći?”

Rekla je, „Molila sam Boga da mi oprosti.”

Rekao sam, „Ti nikada nisi zgrešila protiv Boga. Ti si zgrešila protiv tvog muža i zaveta.” Rekao sam, „Vrati se i ispravi to, onda dođi. Ja onda mogu kontrolisati tog demona, vidiš.”

I rekao sam, „Uzgred, tvoj muž,” opisao sam kako je izgledao, nikada ga nisam video u svom životu, rekao sam, „on ima istu stvar da prizna tebi.” Rekao sam, „Sada, ako to ne veruješ, nazovi ga telefonom i reci mu da se sretnete.” Ona je otišla i nazvala ga telefonom. Sreli su se na putu.

I evo oni su se vratili, suze cureći niz njihove obraze, opraštajući jedno drugom. Demon ju je napustio, i tamo je ona bila slobodna. Vidite?

Sada, ja sam mogao da se derem i vičem na tog demona, i da ga isterujem i sve ostalo, i to ne bi otišlo sve dok to nije bilo ispravljeno. Vidite? Vidite, vi morate naći uzrok pre nego što možete naći lek.

Vi odete kod doktora, kažete, „Imam glavobolju.” Pa, on vam može dati aspirin. Pa, to se može vratiti nazad. Možda imate problem sa stomakom koji uzrokuje glavobolju. Možda imate negde infekciju koja uzrokuje temperaturu, čineći da imate glavobolju, nešto drugo. Morate se vratiti nazad, doktor mora dijagnostikovati taj slučaj dok ne nađe gde je uzrok, onda ćete se otarasiti uzroka.

Upravo kao rupa u kanti, ako sipate vodu unutra, voda upravo nastavlja da curi napolje. Bolje zapušite rupu, prvo, vidite. I to je ...

Sada, to je gde ja stojim. Šta moram uraditi? Sada najveća stvar na mom sastanku, bila je ova, vi se ne molite za to. I ja sam se molio i pomolio se za sve njih, ali oni kažu, „Pa, ako bi me samo dotakao i ako bi uradio ovo,” i oni-oni vide da se te stvari dešavaju.

I to je u redu, Biblija je rekla, „Oni će polagati ruke na bolesne, i oni će ozdravljati.” Onda kada to počnete, ja sam to pokušao, i brzo bi ih sproveo kroz molitvenu liniju, polažući ruke na njih. Ali ako oni, ako njihov život nije pročešljan Svetim Duhom, da se sazna ako tamo postoji bilo šta, oni ne osećaju da je za njih bilo moljeno. Ovde je moj sekretar sedeći ovde, i stvari koje zna, dobija pisma. Nije li to tačno? Oni upravo misle da nisu...

Dakle, tamo ja sam protiv nečega. I ja-ja verujem da ako bih možda mogao propovedati; i ja nisam neki propovednik, ali ako bih mogao zadobiti ljude da vide da trebaju biti apsolutno iskreni sa Bogom, onda verujem da bih imao autoritet, kroz Isusa Hrista, da slomim silu bilo kog demona koji postoji.

Kada su Petar i Jovan prolazili kroz kapiju zvanu Divna, oni nikada nisu pitali čoveka da li je bio vernik, ili šta je on bio, ili bilo šta o tome. Petar je rekao,“Nemam ni srebra ni zlata, ali ti dajem ono što imam.” Rekao je, „U Ime Isusa Hrista Nazarećanina, ustani i hodaj.” On ga je podigao, i držao ga tamo dok njegovi nožni zglobovi nisu ojačali, i on je otišao, hodajući.

Sada ima nešto u tome što ja proučavam. I ja želim da se molite za mene. U redu, hoćete li to uraditi, upravo moliti se? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik] U redu. Bog vas blagoslovio.

Okrenimo, Postanak 22 sada. Ja ću pročitati nešto, za lekciju, pre molitvene službe. U redu, mi ćemo početi sa... Hajde da upravo pričamo malo o tome.

Reći ću vam šta ćemo uraditi. Želim da proučavate Rimljanima 4, takođe. Ja ću malo naučavati o veri. To je ono što mi svi mnogo trebamo. Zar ne? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik] Vera nije...nije samo dokaz; to je supstanca. Sama vera je supstanca i dokaz stvari koje telesna čula ne mogu objaviti. I ja sam razmišljao, da možda, u naučavanju ovoga, bih-bih mogao da podstaknem vašu veru, vidite, do nivoa gde Bog može da vas ispuni i da vas blagoslovi.

Sada počnimo čitanje od 8-mog stiha 22-drugog poglavlja. Ono se bavi Abrahamom. I on je bio prvo nazvan Abram; i onda je primio njegovo svešteničko ime, ili ime njegovog oca; koje, koje je bilo Abraham, što znači, „otac nacije.” Sada slušajte.

Abraham uze drva za žrtvu paljenicu i naprti ih na svog sina Isaaka, a on ponese vatru i nož, pa njih dvojica odoše zajedno dalje.

Kakva dramatična scena ovde, davno, hiljadu osamsto sedamdeset dve godine pre dolaska Gospodnjeg, Bog predskazujući sada, govoreći, spremajući se da načini parabolu. I on, Abraham, bio je star čovek, devedeset godina star, i Sara, ili Abraham je imao sto godina i Sara devedeset. To je oko četrdeset godina posle menopauze, tako da je život u njoj bio mrtav. I život u Abrahamu je bio mrtav, star čovek u tim godinama.

I Bog mu se pojavio kada je imao devedeset devet, i rekao je, „Abrahame, hodaj preda Mnom i budi savršen.” Samo pomislite, sto godina star! I On mu je rekao šta će se desiti. Rekao je, „Sve nacije će biti blagoslovljene u tebi, zato što ćeš ti... Ja ću ti dati sina, od Sare.” Sada pomislite, sto godina star! I onda je Biblija to rekla.

Abraham, znate kako je on...načinio njegovu žrtvu, i terao je ptice sa nje dok sunce nije zašlo; i kako je tama došla preko, i Duh Božiji je sišao i razgovarao sa njim. I Abraham je verovao Bogu.

Sada želim da se bavim tom temom, Verovati Bogu, ili, uzeti Njega za Njegovu Reč.

Sada Abraham nije imao nikakav veliki oblak svedoka kao što mi imamo danas, jer sam Abraham je bio Haldejac, a ipak otac Jevreja. Ali on je bio Haldejac iz grada Ur. I on je bio pozvan iz njegovog naroda, da živi u nepoznatoj zemlji.

Kako to divno tipizira hrišćanski život danas, da se mi moramo odvojiti od naših poznanika u svetu, da živimo u nepoznatoj zemlji, ili nepoznatoj u odnosu na prvu zemlju u kojoj smo živeli. I Zemlja kako je zovemo danas, je život na hrišćanski način, hod sa Hristom, odvojiti sebe od stvari sveta.

I on je to uradio verom, i on je boravio u nepoznatoj zemlji, čak ne znajući gde ide. Jedina stvar, Bog je rekao, „Izađi, Abrahame, i idi u zemlju,” i on je tražio Grad čiji Graditelj i Tvorac je bio Bog.

Sada ako bi se to odnosilo na prirodni život, to bi bio, rekao bih instinkt, vi biste to prirodno nazvali, ali mi to zovemo „vođstvo Svetog Duha.” Bog ga je pozvao iz njegovog naroda, iz zemlje, njegove sopstvene zemlje, iz njegovog naroda. I on je prebivao u nepoznatoj zemlji, ispovedajući da je on bio putnik i stranac, tražeći Grad, u potrazi za Gradom. Oh, moj, kako je to još uvek u Njegovoj deci, ta čežnja za Gradom čiji Graditelj i Tvorac je Bog! I Bog ga je blagoslovio.

I onda kada je on bio veoma star, On je rekao, „Sada, Abrahame, ti si hodao preda Mnom, budi savršen,” i kako će ga On blagosloviti i umnožiti ga. Sada, ako gledamo na prirodnu stranu, zašto, bilo je nemoguće za njega da, za njega da ima to dete sa Sarom. Zašto, svi izvori života su nestali. Sara ima devedeset godina; Abraham sto.

Zašto, ako biste to rekli doktoru danas; čovek sto godina star, sa njegovom ženom koja ima devedeset, vi ćete imati dete. Zašto, znate šta bi oni uradili? Oni bi vas zaključali na psihijatrijskom odeljenju negde, govoreći, „Zašto, stari momak i stara dama su malo skrenuli s uma.” Ali vi ne gledate na okolnosti. Vi gledate na obećanje. Vidite? Ako ćete gledati ...

Sada to je možda ista stvar sa damom u invalidskim kolicima ovde, ili sa nekima od vas ovde sa rakom. Doktor kaže, „Ti, ti ne možeš ozdraviti.” Sada ako to verujete, onda vi ne možete ozdraviti. Ali vi morate gledati na Božije obećanje.

Star čovek...bio sam pozvan u njegov dom, on je rekao, “Brate, dođi da se moliš za moju bebu, ona ima crnu difteriju i to je smešteno u srcu. I kardiogram pokazuje da su otkucaji srca toliko opali da se više ne čuju.”

Pa, nisu nas pustili unutra da se molimo za bebu. Ali kada je on ušao tamo, zašto, oh, stažista, doktor, „Ne, gospodine! Ne, gospodine! Vi to ne možete uraditi. Imate svoju decu; ne možete to uraditi.”

Ali ipak, verujući Bogu, ubeđujući. Čovek je bio katolik. Rekao sam, „Sada, zašto, ako bi pacijent umirao, i sveštenik bi bio ovde da mu da poslednju pričest, da li bi ste ga pustili unutra?”

„Oh, on nema decu.”

„I sada nije to-nije to u pitanju. Ovo je upravo sveto isto kao poslednja pričest, vidite, crkve.”

Konačno sam ušao unutra i kleknuo pored bebe, i upravo sam molio jednostavnu, malu molitvu; položio sam ruke na bebu, rekao sam, „Gospode Bože Neba i zemlje, Koji si stvorio sve stvari, Ti si nam dao Božansku silu da slomimo silu Satane, nad ovim životom. U Ime Isusa Hrista, Satano izađi iz deteta. Ono će živeti.” Okrenuo sam se...

Otac, „Hvala Ti, Gospode! Hvala Ti!” Majka i on počinju da se smeju i nastavljaju.

Mala medicinska sestra je bila uzrujana. Rekla je, „Slušajte, vi znate kako...” Rekla je, „U redu je da imate veru, ali ta beba umire.” Rekla je, „Kako možete da se ponašate tako nezabrinuto u vezi toga?” Zašto, rekla je, „ vi ste pogrešno razumeli doktora.” Rekla je, „Doktor je rekao da beba umire. Ona je nesvesna sada više od jednog dana.” Rekla je, „Vi ste pogrešno razumeli doktora.”

Stari patrijarh je rekao, „Ne, ja nisam raz - pogrešno razumeo doktora.” Rekao je, „Čuo sam šta je rekao; rekao je, „Beba umire.”

Rekla je, „Zašto, ali, vidite, kada ovaj kardiogram pokazuje da je srce u takvom stanju”, rekla je, „to se nikada u celoj istoriji nije ponovo povećalo.” Rekla je, „U redu je imati veru, ali,” rekla je, „to-to ne može. Vera ne može ništa uraditi sada.” Vidite?

Stari čovek, upirući njegovim prstom, pogledao je u medicinsku sestru i rekao je, „Damo, ti gledaš na taj grafikon. Ja gledam na Božansko obećanje.”

Dečak je čak oženjen sada. U redu. On je ležao tako otprilike dvadeset četiri sata, i odjednom su otkucaji srca počeli da rastu. To se desilo. [Brat Branham je pucnuo prstom-urednik] Vidite?

Kada je Božansko obećanje načinjeno, Bog je potpuno pod zakletvom i obavezom da se stara o bilo kojem od Njegovih obećanja. I Njegov,... Bog vredi onoliko koliko vredi Njegova Reč. Ako ta Reč nije efikasna, onda Bog nije efikasan. To je Bog. Da li to verujete? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik] To je Bog. Biblija je rekla, „U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i Reč je bila Bog.” I ja vredim onoliko koliko vredi moja reč, i vi vredite onoliko koliko vredi vaša reč.

Ako bih imao pregršt pšenice da leži u mojoj ruci, i da je položim na sto, tu nikada ne bi bilo ništa sem pšenice koja tamo leži.Ali posejte tu pšenicu u zemlju, i ona će prozvesti možda bušel pšenice [bushel - mera za kapacitet suve materije, oko 35 litara - prev.]. Vidite? Ali, klica života, to je u pšenici. Ali pšenica mora pasti na zemlju i umreti, Isus je rekao, ili Pavle, verujem, da je to rekao. „Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono ostaje samo.” Vidite?

I onda Ovo je Bog, Njegova Reč. I kada se ta Reč usidri dole u-u srcu! Oh, ako bih vas samo mogao dobiti da to vidite! Kada se ta Reč usidri tamo, to-to će proizvesti upravo šta je To reklo. To će uraditi upravo... To je Bog; to mora.

Ali ako vi samo kažete, „Pa, ja znam da je Reč tamo; da, to je u redu,” oni samo polažu ruke na vas, da, To-To će biti neplodno. To je tačno, To se neće pokrenuti, zato što... „Oh, ja, čitam Bibliju.”

Ali dok vi To ne usidrite, i kažete, „Da, Gospode, to je za mene,” onda će se nešto desiti. To mora. Do tada, to je samo pisana Reč. To je tačno. Ali jednom kada je usidrena…

Dakle, Abraham, on nije gledao na njegovo telo. Rekao je, „U redu, Gospode, mi ćemo imati bebu.” Mi možemo ići satima, o ovome, ali ne želimo da uzmemo previše vremena.

Sada on dolazi do mesta gde je rođen mali Isak. I ovde on odlazi, nakon što ga je primio. I verovatno upravo... Abraham je bio verovatno sto dvadeset godina star, možda, u to vreme, sto petnaest, dvadeset godina star. Mali Isak verovatno petnaest, osamnaest godina star. I Bog je rekao, „Sada, Abrahame,” rekao je, „Želim da odvedeš tog dečaka gore na planinu, i ponudiš ga kao žrtvu.” Dakle, nakon što ga je primio, obećao mu je da će biti otac nacija i sada jedino seme koje je on imao, On je rekao, „Odvedi ga gore i ubij ga.” Dupla provera. Oh, moj! Vidite? „Sada, ja znam da si star, i ti si Mi verovao, i Ja sam ti dao ovog dečaka. I sada ti si-ti si shvatio, sada, obećanje će biti ispunjeno jer si dobio dečaka. Ali sada ja želim da odvedeš dečaka gore i ubiješ ga.”

Pa, sada, šta da je Abraham rekao, „Onda, Gospode, sada pogledaj, želim Te nešto pitati. Ja ovde, možda sto dvadeset godina star, i dobio sam ovog dečaka. I jadna Sara se jedva može kretati, ona je tako stara, i-i ona je baš naborana i vrlo slaba. I evo me, star čovek, moram se oslanjati na štap, i hodati ovako,” upravo jedva može hodati, možda. „I ja sam tako star, i-i dečak je mlad čovek ovde. Vidim šta Si uradio, ali, šta, Ti misliš da ga ja ubijem? Prvo, to će-to će mi slomiti srce. I, onda, kako ću ja biti otac nacija, i Ti ćeš ga ubiti?”

Ali Abraham se nije kolebao. Rekao je, „Da, Gospode!” On uzima dečaka, evo ih idu. On nije znao kako. Nije bilo njegovo da pita. On je poslušao.

Dama ovde može reći, „Kako ću ja hodati?” Možda si obogaljena dugo vremena; ja ne znam. Možda bi neko drugi mogao reći, „Pa, doktor mi je rekao da ne mogu živeti, brate Branhame. Ja ću umreti.” To nije ono o čemu pričamo. To je prirodna stvar, vidite. Ako gledate na bilo šta od toga, vi nikada nećete živeti.

Ali vi morate gledati na obećanje koje je Bog načinio, i To je obećanje. Vidite, unutar vas!

Ovo spolja je grešno. Da li ste to znali? Da li znate da je vaše telo grešno? To je razlog da nepokušavate da usavršite to telo, ono je grešno. Da li ste to znali? Ono je „rođeno u grehu, oblikovano u nepravednosti, došlo je na svet govoreći laži.”

I ta duša je u istom takvom stanju dok duša ne umre i onda je nanovo rođena od Boga, onda ta duša ne može umreti. „Duša koja greši će umreti.” „Ali onaj koji veruje u Mene ima večni život,” onda postoji večni Život koji živi u tom telu. Sada, to je kao tok koji dolazi sa Neba, kao jezgro unutar čoveka. Sada, to je deo koji je božanski, koji upravlja ovim telom.

Ali pre nego što ovo telo ikada može postati savršeno, Duh će ga dovesti u potčinjenost Bogu, da načini vas. Ono će ratovati sve vreme, stalno. Pavle je rekao! Mi nikada nećemo dobiti više od njega. Vidite? Pavle je rekao, “Kada hoću da činim dobro, onda je zlo blizu mene, vidite.” I to je stalni rat, telo protiv Duha.

I evo vas, gledate na telo, „Doktor je rekao, i ja verujem...” Vidite kako grešno! Onda, vi ne možete služiti Bogu.

Vi morate odbaciti vaša čula. Bog vam nikada nije dao ta čula da sa njima verujete Njemu. Bog vam je dao Svog Duha da verujete...da Mu verujete. Vaše čulo je samo radi kontakta; vid, ukus, dodir, miris, i sluh. Ali vama, vama lično, to je taj duh koji živi u vama. I kada je to regenerisano i stari čovek je umro, i novi čovek je nanovo rođen, to je deo Boga; onda vi postajete sin Božiji, potomak Kreatora. Onda vi možete verovati nemoguće stvari, zato što vas je načinio Bog čudotvorac. Vi ste deo Njega.

Bilo bi prirodno za mene da-da pijem; moj tata je pio. Bilo bi prirodno za mene da koristim duvan, moj tata jeste, moje prethodne generacije jesu. Neko je rekao, „Zašto nikada nisi pušio ili pio?”

Pa, kada sam bio samo momak, pre nego što sam počeo s tim, Sveti Duh je sišao, rekao je, „Nemoj to raditi!” Postoji preobraćenje, vidite, u početku.

I čak davno pre toga, jutro kada sam rođen, kada je Anđeo Gospodnji stajao preko gde sam ja bio, to seme dok je bilo u zemlji bilo je promenjeno iz čička.

Zar ne vidite šta mislim? Da li to shvatate? Onda tamo unutra je duh, i odatle je vaš večni Život. Onda, „Čovek koji je rođen od Duha Božijeg ne čini greh.” Vi onda razumete Pismo. Ako on, ako... „Onaj koji služi jednom očišćen nema više želju za grehom, ili ne oseća se više krivim zbog toga.” U Starom Zavetu, onaj koji služi bi ušao i ponudio njegovu žrtvu, otišao bi napolje sa istom željom da greši. Ali ovde, evo ga, razumite to, Poslanica Jevrejima je rekla, „Kada onaj koji služi, u ovom slučaju, koji stavi njegove ruke na glavu Sina Božijeg, i njegovi gresi su očišćeni posvećujućom Božijom Silom, tamo više nema želje za grehom.” Oh, tu je mesto gde leži Život! Onda, to vas čini Jehovinim potomkom.

I Satana me onda ne može povrediti bez da povredi mog Oca. Vi ne možete povrediti tu malu devojčicu tamo bez da povredite mene, kažem vam to; ne možete povrediti vašu decu bez da povredite sebe. I onda, „On ne želi da iko propadne ili pati.”

Ali, sada, pre nego što ovo telo ovde, pre nego što telo može postati savršeno, ono mora umreti kao što je duša umrla.

Bog nikada nije imao savršenu volju za žene i muškarce da rađaju decu na zemlji. Da li ste to znali? Bog je načinio čoveka, On sam, iz zemaljske prašine. Nakon pada... Sada ja se neću raspravljati o tome, zato što vi znate da imam neki veoma čudan pogled na to. Ali, nakon pada, onda su žene rađale decu na svet. Bog joj je rekao, „Zato što si oduzela Život svetu, ti ga moraš doneti na svet.” Pogledajte kakva vrsta života je to bilo; nakon seksa, želja, telesno.

Ali kada to telo umre i vrati se nazad u zemlju, zemaljsku prašinu; onda će Bog izvaditi besmrtni duh iz njega, u Kraljevstvo Božije, ili na Njegov Tron, raj. I onda u drugom Isusovom Dolasku, moja majka koja sedi ovde i moj tata koji je umro nikada neće morati uzeti telo kao što je ovo, nego će Bog oblikovati jedno koje je savršeno i besmrtno, i ne može umreti.

Sada Abraham uzima Isaka, i oni kreću prema planini. Sada 9-ti stih.

Kada su stigli do mesta o kome mu je Bog govorio, Abraham podiže žrtvenik i na njega naslaga drva. Zatim sveza svog sina Isaka i položi ga na žrtvenik preko drva.

Sada upravo pre dolaska, ja ih mogu videti kako odlaze; nisu rekli Sari gde idu, jer bi ona vrištala. Ja verujem da je to bila Abrahamova vera koja je učinila čudo u Sarinoj materici; zato što je ona sumnjala, čak se smejala kada-kada je To tako reklo. To je bila Abrahamova vera.

Tako dakle to je razlog, rekao je, „Molitva vere izlečiće bolesnika,” molitva pojedinca. „Mnogo može delotvorna molitva pravednika.” Oh, ako bi ste samo znali to, u vašim rukama, Hrist nam je dao autoritet, sa Njegovim Imenom, budući da smo hrišćani, najmoćnije oružje koje je svet ikada znao. Molitva, ona čak menja sve. Ona će promeniti um Božiji um. Ona je to učinila. Nakon što je smrt izgovorena čoveku, on se molio; Bog je rekao proroku,“Vrati se i reci mu da Sam ga čuo.” Vidite tamo, molitva, držite se!

Pitali su Billy Graham-a, nedavno... Matsson-Boze je danas tamo gore, odneo je knjigu Billy Graham-u za intervju. Ali, i oni žele da ga pratim, tamo u Washington-u sada, u tom velikom auditorijumu. Mi ga možemo dobiti. Ali sada da li je to Očeva volja?

Oni su upravo pitali sinoć, da dođemo u Wa-...ili dan pre, da dođemo u Seattle, tamo se dešava veliki sastanak, i kapetan Al Farrar i svi oni hoće da dođu tamo sada, da se sretnu sa mnom, dolazeći. Oni imaju evanđeoski sastanak, želeli su to. Ali da li je to Očeva volja? To je sledeća stvar.

Pozvali su me, auditorijum, besplatno, u Baltimore, može sesti deset hiljada ljudi, ne moram ništa platiti. Pet stotina propovednika sa njihovim imenima na papiru, tamo gore kod kuće sada, „Mi ćemo sponzorisati, sto posto. Mi smo svi u molitvi, svuda.”

„Sada, Oče, gde Ti želiš da idem?” To je sledeće. „Ti mi reci sada, i ja ću ići.” Vidite? Tu je to.

Billy je rekao, „Da li znaš zašto imam uspeha?”

Rekao sam, „Nemam pojma.”

Rekao je, „Ja držim male sastanke.” On je čuo o ovim sastancima. On je otišao napolje u mali šator, bio je tamo u Los Angeles-u, upravo držeći mali sastanak. I svi u Northwestern College-u su počeli da poste i da se mole. I Bog je poslao dole oko petnaest novinskih reportera, i oni su izvestili o njegovom sastanku, i to je otišlo širom nacije.

Kada sam prvi put počeo sa ovim zahtevima ovde, rekao sam mojoj crkvi, „Nastavite se moliti.” Bog je počeo da se pokreće. Prva stvar znate, došli su pozivi iz Afrike, iz celog sveta. Kako je to stiglo tamo? Ne znam. Molitva je otišla gore. Molite se! Verujte kada se molite. To je to. Verujte!

Abraham, kada je bio star, on je verovao. I Bog mu je rekao da ide, i on je poslušao. I dok je odlazio, mogu ga videti kako uzima sluge i male mule, i oni započinju putovanje da bi došli do Božije planine. Oh, ja baš volim ovo. Slušajte ovo. On je rekao sluzi, rekao je, „Ti ostani ovde dok mi odemo tamo, i momak i ja ćemo se vratiti.” Oh, oh, moj! Izvinite, ponekad sam emotivan. „Momak i ja ćemo se vratiti.” „Kako? Ne znam. Ja idem tamo gore da ga ubijem.” Sada kada je on...on je znao, nekako, na neki način, da će se on vratiti, i ovde je on imao nož zadenut u njegovom pojasu.

I on je stavio drva na Isakova ramena. I Isak se popeo na brdo, vođen Abrahamom. Divan tip! Njegov jedini sin, vodeći ga na brdo. I isti oltar na koga je položio njegovog sina, on ga je nosio uz brdo na njegovim leđima. Tip Boga koji šalje Njegovog Sina na Golgotu, sa drvenim krstom na Njegovim leđima, istim krstom na na kome je bio prikucan, i gde „Bog nije poštedeo Njegovog Sopstvenog Sina.”

Tamo je mali Isak pogledao okolo, rekao je, „Oče,” rekao je, „ovde je oltar i vatra, ali,” rekao je, „gde je žrtva?”

On je rekao, „Bog će se Sam postarati za žrtvu.”

Vezavši svog jedinog sina, bacio ga je na oltar, izvukao nož i krenuo je da ga ubije. „Bože, Ti si ga dao.”

I dok je počeo, da spušta nož dole, Anđeo je zgrabio njegovu ruku, rekao je, „Abrahame, Abrahame, zaustavi tvoju ruku!”

Upravo onda malo jagnje, ovan, blejao je u divljini, njegovi rogovi su se zapleli oko neke loze. Abraham je pojurio, zgrabio ovna, oslobodio njegovog sina; i zamenivši, vidite, i ubio je ovna. Onda...

Bog je govorio Abrahamu, rekao je, „Abrahame, sada znam da Me voliš. Ti nisi ništa zadržao od Mene.”

Sada pogledajte, za tekst koji želim, hajde da čitamo u 13-tom i 14-tom stihu.

Tada Abraham diže pogled, a kad tamo - ovan se rogovima zapleo u žbun. On ode, uze ga i prinese kao žrtvu paljenicu mesto svoga sina.

Znate li Ko je bio taj ovan? To je bio Hrist; ponudio je Njega, umesto.

Abraham nazva ono mesto „Gospod se stara”. Zato se još i danas kaže:“Na planini gde će se Gospod postarati.”

Jehova-jireh, što je bilo Božije prvo otkupljujuće Ime. Jehova-jireh znači „Gospod će obezbediti žrtvu.”

Sada, On je bio Jehova-jireh, On je bio Jehova-rafa, nisi, i tako dalje. On je imao sedam složenih otkupljujućih imena. I kao zamena za ljudski život, uzeo je jagnje i ponudio ga kao obezbeđenu žrtvu, da će u Isaku sve nacije biti blagoslovljene, i kroz Isaka je došao Hrist. „I mi budući mrtvi u Hristu, smo Abrahamovo Seme, i naslednici smo prema obećanju.” Tu ste vi. I to donosi, ne u našim telima; mi smo pagani u našim telima, mi smo grešnici u našim telima. Ali u našim dušama, budući nanovo rođeni sa istim Duhom koji je bio na vernom Abrahamu, taj atribut tamo unutra čini nas da želimo verovati Bogu, ali telo se plaši. Oh, ako smo mi deca Abrahamova, budimo kao što je bio naš otac Abraham.

Dakle, Jehova-jireh, „Gospod će obezbediti žrtvu.” On jeste obezbedio žrtvu.

Sada u Rimljanima, 4-to poglavlje, hajde da počnemo sa 17-tim stihom.

(Kao što je zapisano:“Učinio sam te ocem mnogih naroda,) ...(zagrada)... pred Bogom, u koga je poverovao, koji oživljava mrtve, i ono što nije poziva da bude.

Sada vidite? Onda mi, kao hrišćani, ne gledamo, osećamo, vidimo, okusimo, mirišemo, čujemo, kada govorimo Bogu. Mi upravo verujemo Bogu; i to je Abrahamu bilo uračunato u pravednost.

Dakle, čula su zemaljski instrumenti. Da li to verujete? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik] Dakle, Bog ih može kontrolisati, priznaću to. Ali ona nam nisu data da kontaktiramo našeg Nebeskog Oca, zato što On nije u ljudskom telu. Bog je Duh. I mi kontaktiramo Njega duhom, kroz veru, verujući. Sada ako mi kažemo ja-ja imam...

Kada sam imao kosu, imao sam talasastu kosu baš kao moj tata. Moj tata je imao blisko postavljene oči, duboke, plave. Mnogi ljudi kažu, „Izgledaš kao tvoj tata, „ ili, „izgledaš kao tvoja majka.” Pa, ja imam mnogo stvari koje-koje su iz moje porodice. Moj stari deda je izgradio tabernakl ovde. Neki kažu, „Oh, ti si upravo kao tvoje deda. Ti izgledaš kao tvoj deda. Ti pričaš kao on. Ti imaš njegovu prirodu. ”Šta je to? To je neka osobina koja je bila prenesena kroz tu generaciju, koju ja imam ovde.

Vi izgledate kao vaš roditelj, ili postoji nešto u vezi njih. Vi vidite malu devojčicu, kažete, „Zar ne izgleda kao njena majka? Ona se baš ponaša kao njena majka.” Videli ste da ljudi to rade.

Sada ako smo mi rođeni od našeg Nebeskog Oca, Boga, „Koji ono što nije poziva da bude,” mora postojati nešto u nama kao što je To. Vidite? To je razlog što stvarni posvećeni hrišćanin, koji je potpuno posvećen Bogu, gleda na ono što je Bog rekao umesto na ono što vi vidite ili osećate. To je zemaljski čovek, još uvek. Ako hodamo u telu, mi ne možemo ugoditi Bogu. Mi hodamo po Duhu. Vidite?

Dakle, Bog je učinio sve, više nego što je bila Njegova dužnost. On je slao proroke i sveštenike. On je poslao-On je poslao Njegovog Sina. On je poslao Svetog Duha. On je učinio sve, i čak se zakleo Samim Sobom da će On učiniti te stvari.

Dakle, kada Bog dođe obilno i duboko ovde dole… Vidite, što više dobijete Boga ovde unutra, više ćete verovati Bogu, zato što postoji više Njega. I što više negujete ovo unutra, više možete verovati Bogu. Upravo kao dete, kada je on mali momak, možda on ne zna puno o Tome, ali, kako postaje stariji, on počinje da saznaje više o Bogu. I to je kada ovaj duh ovde uzima prirodu našeg Nebeskog Oca, Koji je Bog, kao što ja uzimam prirodu mog zemaljskog oca od mog zemaljskog roditelja.

Sada pogledajte. Oh, ja baš volim Ovo! Slušajte sada.

...Bog, koji oživljava mrtve, i ono što nije poziva da bude.

Šta mislite? Kako je Bog načinio zemlju, ovu zemlju na kojoj sedite ovog jutra? Ljudi ne žele da veruju u veru. Kako je Bog načinio zemlju? On je to izgovorio. Amen. Vidite li to? On je izgovorio, i svet je došao u postojanje. I ovaj svet, ovog jutra, je izgovorena Reč Božija, i On je verovao Njegovu Sopstvenu Reč.

Ovde je to! Slušajte! I ako Bog, i vi ste Njegov potomak, i Bog je u vama, vi ćete verovati Njegovu Reč. Iako se to ne može videti, osetiti, okusiti, ili bilo šta, vi ćete To verovati. Vidite šta mislim? Jer Bog će u vama verovati Njegovu Sopstvenu Reč. Da li je to tačno? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik] Onda vi ne gledate na stvari koje vidite. Vi gledate na stvari koje je Bog rekao.

Čovek nema puno pobede kada on to pokušava učiniti. Ja to znam, tačno. Bog čini čuda kroz iskusnog hirurga, kroz lekove. Bog to radi. Čovek to ne radi. Bog radi. U Psalmu 103:3, rečeno je, „Ja sam Gospod koji isceljuje sve tvoje bolesti.” Isceljenje ne može doći, samo kroz Boga.

Neko je rekao, „Đavo može isceljivati.” Đavo ne može isceljivati; on to može tvrditi.

Kao neko pokušavajući da se osveti menadžeru, rekao je, „Pa, brate Branhame,” rekao je, „pa, moj, Isus je rekao, „Mnogi će doći k Meni u taj dan, i reći, „Gospode, nisam li izgonio đavole u Tvoje Ime?” i sve to.“ Pa,” rekao je, „to ne znači da si hrišćanin.” On je nastavio da govori, „Ovi znaci će slediti one koji veruju.”

Brat je rekao, „Ali samo minut, tako je, vi gomilo crkvenjaka.” Rekao je, „Vi ste izneverili da vidite pravo značenje Pisma. Vi uvek grešite u vašem srcu, „učeći naukama i zapovestima ljudskim.”“

Oni su izneverili da vide da je to bio Sin Božiji. Oni su rekli, „On je Veelzevul.” Oni su izneverili da vide Pisma koja su jasno ukazivala da je to bio Isus.

On je rekao, „Oh, vi licemeri,” rekao je, „znate da tumačite izgled zemlje i neba, a ne znate da protumačite znake ovog vremena. Jer da ste to znali, znali biste Mene i znali biste Moj dan, stvari koje će se desiti.”

I mi vidimo danas da je Bog obećao, u ovim poslednjim danima, da će se ove stvari dešavati. Šta je sa ljudima? Oni su slepi.

Ta demonska sila, čak u crkvenoj oblasti! „Vi kažete, „Isus nikada ništa nije rekao.”“

Oni su rekli, „Mi izgonimo đavole.”

Isus je rekao, „Nisam znao ništa o tome.” Oni su govorili stvari koje nisu radili. Oh, mi ...

Neko je rekao, izvesna denominacijska crkva, on je rekao, „Neka propovednik Branham isceli jednog, i ja ću isceliti desetak njih.”

Rekao sam, „Ako ja iscelim jednog, ti možeš isceliti desetak njih.”

On je rekao, „Ako imaš dar kao što kažeš da ga imaš,” rekao je, „zašto ne odeš u bolnicu i kažeš, „Svi vi bolesni ljudi ustanite i izađite napolje”?“ Rekao je, „Oni bi svi morali da te poslušaju.”

Rekao sam, „Da li si ti propovednik evanđelja?”

On je rekao, „Da, gospodine.”

Rekao sam, „Idi do drumske kafane [„bootleg joint”-mesto gde se ilegalno prodaje alkohol; prev.] i reci, „Vi ste svi spašeni, izađite napolje.”

On je rekao, „Ja bih mogao ako bi mi oni verovali.”

Rekao sam, „Ja takođe.”

Tu ste vi, vera u Reč! Vidite? Vi ne možete nikoga spasiti. I propovedanje evanđelja spasenja ne čini vas Božanskim spasiteljem, ništa više nego što vas propovedanje Božanskog isceljenja čini Božanskim isceliteljem, ali to je vera u Božiju izgovorenu Reč.

I znam ovo, da neki od nas imaju više vere od drugih, i koji imaju obilje vere trebalo bi da se mole za ove. Ali ako ne živite ispravnu vrstu života, bolje je da se držite dalje od toga; đavo će se smejati vašoj molitvi. Ali kada vi živite ispravno i radite ispravno, i ponašate se ispravno, i imate veru u Boga, Satana će drhtati kada govorite, zato što se Bog zakleo pod obavezom da će se On pobrinuti za tu molitvu. To je istina.

Sada slušajte. Abraham je sada starac. Oh! Ja ću požuriti. Starac sada, veoma star, sto godina star, Bog mu je dao ovog sina, oko šesnaest ili osamnaest godina kasnije; ili možda-možda sto osamnaest, dvadeset godina star. On je rekao, „Sada odvedi ga gore, ubij ga.”

I Abraham nije posumnjao u obećanje. Slušajte ovo. On je bio kao Bog, on je imao deo Boga u njemu, jer je verovao. Slušajte, 18-ti stih.

Protivno svakoj nadi, Abraham se nadao i poverovao je;...(Čak nije bilo nikakve nade za to, pa ipak)... on se nadao i poverovao je da će postati otac mnogih naroda, kao što je rečeno:“Toliko će ti biti potomstvo.”

Dakle, slušajte, 19-ti stih. Obucite jaknu; držite čašu. [Pažljivo slušajte, obratite pažnju- prev.] Pazite.

Nije se pokolebao u veri kada je uzeo u obzir svoje već obamrlo telo,...

Sada, ako vaš otac, Abraham, čije ste vi dete, kroz Hrista, nije uzeo u obzir njegovo sopstveno telo kada je bilo mrtvo, šta sa vašim koja su živa ovog jutra? Vidite šta mislim? I to je bilo pre nego što je Hrist došao, to je bilo pre nego što je bilo načinjeno ikakvo Pomirenje, to je bilo pre nego što pojavio veliki oblak svedoka, pre nego što je Sveti Duh došao, i Abraham je verovao Bogu! „Ne oslabivši verom ne pogleda ni na svoje već umorno telo.” Ne uzimajte u obzir vašu bolest. Uzmite u obzir šta je Bog rekao o tome.

Da sam ja uzeo u obzir moju, kada su mi Mayo braća rekla, „ti si gotov,” ja bih bio gotov. Ali ja nisam uzeo u obzir moje telo. Ja nisam uzeo u obzir moju bolest. Ja nisam uzeo u obzir šta su oni rekli. Ja sam uzeo u obzir šta je Bog rekao.

Ali kada sam bio slep, idući ovde sa naočarima, čak nisam mogao ni da se ošišam; skinuo bih naočare kod berberina, i moja glava se tresla tako da sam morao sesti, pustio bih ga neko vreme da ošiša nekog drugog, onda bi se on vratio u berbersku stolicu i pokušao da ošiša mene. Šta da sam uzeo to u obzir? Ali ja nisam uzeo u obzir slepilo mojih očiju, kada sam naučio o Bogu.

Kada mi je doktor rekao, „Jedan zalogaj čvrste hrane će te ubiti.” Kada sam privukao... Moja majka sedi ovde kao svedok. Oni su mi davali ječmenu vodu i proceđeni sok od suvih šljiva; živeo sam na tome godinu dana, skoro. Oni su rekli, „Pa, jedan zalogaj čvrste hrane će ga ubiti.”

Počeo sam da čitam Bibliju, i našao sam Boga, u mojoj duši. Čitao sam tamo gde je bilo rečeno, „Sve za šta se molite i što zamolite, verujte da ste već dobili i biće vam.”

Nikada nije bila izgovorena molitva za našim stolom. Sećam se tate sedeći na uglu tamo. „Možemo li se moliti?” Mama me je pogledala i počela da plače. I tata nije znao šta da radi.

Rekao sam, „Bože!” Imao sam Bibliju ležeći na stolu. Rekao sam, „Ako umrem, ja dolazim Kući, verujući Tebi. Tvoja Reč je ovo rekla. Ja moram da ili uzmem u obzir šta je doktor rekao, ili da uzmem u obzir šta si Ti rekao. Ja sam uzeo njegovu reč godinu dana i nije mi bolje; gore mi je. Ja neću uzeti u obzir šta je on rekao, nikada više. Ja uzimam u obzir šta si Ti rekao.” I ja sam se pomolio za hranu.

Imali smo pasulj, i kukuruzni hleb, i luk. Ja sam uzeo punu činiju toga, počeo sam da jedem. Prvi zalogaj koji je otišao u moj stomak, gotovo me je ubio. Morao sam da držim moju ruku preko mojih usta, da se to ne bi vratilo. I to bi se vraćalo, i ja bih ga progutao, vratilo bi se, ja bih to progutao. Ja sam uzeo u obzir šta je Bog rekao o tome, ne šta sam ja osećao; to me je peklo.

Izašao sam na ulicu, i hodao sam ulicom ovako, voda je curila iz mojih usta. Rekao je, „Kako se osećaš, Billy?”

Rekao sam, „Predivno!”

Dani su prolazili, nedelje su prolazile; još uvek hodajući, stojeći dole u jarku, sa mojim stomakom ovako, držeći moju ruku ovako. Tapkajući ovako; pevajući, „Oh, kako ja volim Isusa!” Povraćao bih, bacio nešto zemlje preko toga; uzvikujući, „Oh, kako ja volim Isusa.” Upravo podrigujući tu hranu, vraćajući se, tako ošamućen da sam jedva mogao raditi.

Rekao je, „Kako se osećaš ovog jutra? Billy, jesi li bolestan?”

Rekao sam, „Ne. Osećam se predivno.”

Onda, kasnije kada sam svedočio, neko je rekao, „Ti si onda lagao.”

Rekao sam, „Ne, nikada. Ja nisam govorio o ovim čulima ovde u telu; ona su mrtva. Ja verujem Hristu za moje...” Rekao sam, „Ja sam uzeo šta je On rekao, i osećao sam se predivno u vezi toga.”

Tu ste vi. Ne uzimajte u obzir vaše sopstveno telo. Ne uzimajte u obzir bolesti, jer one su od đavola. Tačno. Uzmite u obzir Božije obećanje.

Neko je ne tako davno rekao, „Sada, vidi, ti ne možeš propovedati Božansko isceljenje u Pomirenju.” Pametan, baptistički propovednik, koji je bio...?...

Rekao sam, „Sada ja se neću raspravljati sa tobom o Pomirenju, za šta znam da ne možeš objasniti; veoma fundamentalno.” Rekao sam, „Znam da nemaš dobro objašnjenje... Ovde je jedno Pismo, od četrdeset njih, koje će ukloniti celu stvar. „Bio je proboden zbog naših prestupa, satrven zbog naših zlodela; Njega je snašla kazna koja nas učini celima i Njegovim ranama smo isceljeni.” Rekao sam, „Gde to primenjuješ, na Golgoti?”

Rekao sam, „Da li veruješ da sedam otkupljujućih imena, složenih imena, pripadaju Isusu? Ako On nije bio, i nije ispunio, i u Njemu je bilo sedam složenih imena, On nije bio Jehova-jireh. Postoji Jehova-jireh, „Božija obezbeđena žrtva,” i ti ćeš morati priznati to ili reći da On nije bio Božiji Sin. Onda ako je On Jehova-jireh, On je Jehova-rafa, „iscelitelj,” takođe. Jer, svih sedam složenih imena, „naša pobeda”, „naša zastava”, i „naš štit,” i „naša zaštita”, i „naše isceljenje,” i „naše spasenje,” „naša obezbeđena žrtva,” sve je stavljeno u Njega! I kada je On umro na Golgoti, On je razoružao poglavarstva; ustao je, podigao je Njegove ruke, rekao je, „Svršeno je!” Haleluja! Đavoli su drhtali; pakao je drhtao; to je tip u svakom smislu. I On je ustao na Uskršnje jutro, „Ja sam Onaj koji je bio mrtav i živ je ponovo.” Ovde je On, Jehova-rafa, Jehova-manašea. Jehova-jireh, „Božija obezbeđena žrtva.” Nije mogao reći ni reč.

Onda tamo nazad, kao što je Isus rekao, „Kao što je Mojsije podigao bronzanu zmiju u pustinji, tako mora da bude podignut Sin čovečiji.” I ako je to Božije svetlo sijalo tamo nazad, u tipu, gledajući na bronzanu zmiju što je bio simbol...

[Prazno mesto na traci-urednik] On je rekao, „Ja moram da držim moju reč. Ti moraš umreti.” Jadni momak se tresao. On je rekao, „Šta ti mogu dati pre nego što te ubijem?”

Rekao je, „Čašu vode.”

Tako on je otišao i doneo čašu vode. I on je držao to u njegovoj ruci, i tresao se ovako, on to nije mogao držati. I on je rekao, „Sada, sačekaj minut, ispravi se.” On je rekao, „Ja te neću ubiti ili uzeti ti život dok ne popiješ tu vodu.” I rob ju je bacio na zemlju. Šta će on uraditi? Ako je on pravedan čovek, on će držati njegovu reč. Ako on ne drži njegovu reč on nije pravedan čovek. On mora da ga oslobodi, bez obzira šta su rekli zakoni zemlje.

I ako je Isus rekao, „Sve za šta se molite i što zamolite, verujte da ste već dobili,” On to mora poštovati. On je pravedan. Pomirenje, ili bez Pomirenja, to je Njegova Reč.

Dečak je otišao ne tako davno na određeni seminar, da nauči puno stvari koje nije trebalo da nauči. Tako njegova stara majka se razbolela. Jedan od njenih komšija je pripadao crkvi Punog Evanđelja, oni su doveli pastora kući. Rekao je, „Dozvoli mi da dovedem pastora ovde i da se pomoli za tebe.” Rekao je, „On je dobar, pravedan čovek, i on veruje u Boga,” rekao je, „neka dođe da se moli za tebe.”

Tako ona je rekla, „U redu.”

Doktor nije mogao ništa učiniti za nju, tako mlad čovek je došao tamo, pastor, i molio se za staru ženu, i položio je njegove ruke na nju u skladu sa Jakovom, ili u skladu sa Markom 16. „Polagaće ruke na bolesne, i ovi će ozdraviti.” On je došao i položio njegove ruke na ženu. Nekoliko dana kasnije, ona je ustala i radila je, bila je dobro.

Kada se njen sin vratio kući sa koledža, zašto, on je bio tako srećan, znate, i on vidi njegovu majku tako srećnu, rekao je, „Kako si, majko?”

Rekla je, „Dobro.” Rekla je, „Oh, sine, zaboravila sam ti nešto reći.” Rekla je, „Dok si bio odsutan ove četiri godine,” rekla je, „ja sam se razbolela. I, znaš, g-đa tako-i-tako ovde preko pripada toj crkvi Punog Evanđelja.” Rekla je, „Njen pastor je došao i položio ruke na mene u skladu sa Markom 16, i ja sam ozdravila.” Rekla je, „Doktori nisu mogli ništa učiniti za mene kada sam jednom bila bolesna.” Rekla je, „Eto kako sam ozdravila.”

On je rekao, „Pa, majko, želim da te obavestim nešto.” Rekao je, „Naravno, na koledžu na kursu, naučili smo ovo.” Rekao je, „Poslednjih devet stihova Marka 16 nisu inspirisani.” Rekao je, „To je tamo stavio Vatikan.” Rekao je, „Ne postoji istorija koja kaže da je ta Reč tamo bila inspirisana.”

I mala žena je rekla, „Slava Bogu! Slava Bogu!”

On je rekao, „Šta je s tobom, majko?”

Ona je rekla, „Ako je Bog mogao da me isceli sa Rečima koje nisu inspirisane, šta On može učiniti sa Njima koje su inspirisane?” Tu ste vi. „Ako je On to mogao uraditi sa „neinspirisanim” Rečima, šta bi On mogao uraditi sa Njima koje su inspirisane?“

Kada postoji šesto i nešto obećanja upućenih Crkvi u poslednjim danima, da će se te stvari dešavati, i Njegova Sila je još uvek ista! „Isus Hrist je isti juče, danas, i zauvek. Sve za šta se molite i što zamolite, verujte da ste već dobili. Ako ostanete u Meni i Moje Reči ostanu u vama, zamolite šta god hoćete, i biće vam. Činićete dela koja Ja činim; veća od ovih, jer ja odlazim k Mom Ocu. I evo, ja sam s vama svakog dana, sve do kraja sveta. Gde je dvoje ili troje okupljeno u Moje Ime, i oni složno zamole, oni će to primiti.”

Zaboravi na to, brate. To je Božija volja da to uradi. Da, to te samo Satana vara. Veruj Mu.

Protivno svakoj nadi, Abraham se nadao i poverovao je da će postati otac mnogih naroda, kao što je rečeno, „Toliko će ti biti potomstvo.”

Nije se pokolebao u veri kada je uzeo u obzir svoje već obamrlo telo,...

Ne okolnosti, ne šta je neko drugi rekao, „Šta ako je neko drugi umro, kada, ti imaš istu stvar?” Ne uzimajte to u obzir, vidite.

...imao je skoro sto godina, niti... Sarinu mrtvu utrobu;

Ona je bila uključena u to. Bog nikada nije Sari dao obećanje; On je Abrahamu dao obećanje, ali Sara je bila uključena. On je načinio obećanje u Hristu Isusu, i ja sam bio uključen u Njemu, vi ste bili takođe. Vidite?

I nije sa nevericom gledao na Božije obećanje, nego se osnažio u veri i dao slavu Bogu, potpuno uveren da Bog može i da učini ono što je obećao... Zato mu se i „uračuna u pravednost.”

Ali, ovo“uračuna” nije samo radi njega zapisano,...nije bilo uračunato samo njemu;

nego i radi nas kojima će se uračunati, koji verujemo u Onoga koji je iz mrtvih uskrsnuo...Isusa, našeg Gospoda, koji je predat za naše grehe i uskrsnut radi našeg opravdanja.

Oh, brate, to upravo... Ja upravo mogu udariti đavola u lice sa tim, trista šezdeset pet dana u godini, vidite. „Ti si lažov. Postoji Reč; ja sam isceljen.”

Ako neko dođe i stavi to na vas, ako neko ovde učini nešto za vas, i vi ozdravite, to vas ne inspiriše. Ali evo šta je to, onaj koji veruje, „Ja sam isceljen sada.”

Ako bi Bog sišao i iscelio me na licu mesta, odmah, sa čudom, to ne bi bilo tako veliko kao kada ja mogu videti obećanje Božije i uzeti ga u moje srce. Stojeći tamo, ja mogu reći, „Isus me sada isceljuje, jer ja sam prihvatio Njegovu Reč. To je u mom srcu. On se sada zauzima za mene pred Ocem. Ja ću biti dobro.”To je šta Bog voli. Stojte tamo na Njegovoj Reči i recite, „Tačno je! On me isceljuje sada, svaki dan.”

To je bila žena sa gušom, „Vidim.” Ja sam joj samo dao nešto da uradi. Tako... ?...[Prazno mesto na traci - urednik]...uopšte nije želela. Ali ona je bila srećna, rekla je, „Oh, vidi, vidi!” I narednog dana to je bilo otprilike toliko. Onda narednog dana, otprilike toliko. Ona je sve sastavila zajedno, rekla je, „Pa, to-to ne može biti pogrešno.” Vidite, tu ste vi.

Kada je Ilija zatvorio nebo, nije padala kiša u periodu od tri godine, Ilija je to uradio, „i kiša tri i po godine nije pala na zemlju,” i kada je on zagnjurio njegovu glavu među njegova mala stara mršava kolena. Verovatno, ako bi on došao na vaša vrata ovog jutra, vi bi ste ga oterali. Krzno oko njegove glave kao ne znam šta, mali stari komad ovčije kože omotan oko njega ovako, i bočica ulja i štap, i evo ga dolazi, ta ćelava glava sijajući se. On je seo dole, savio je njegova kolena, glava dole između njegovih kolena, i on se molio, „Bože, problem je rešen sada. Izrael se pokajao. Dođi, Gospode, i pošalji im kišu.”

Kao ta žena pre neki dan, kada je greh izašao, rekao sam, „Satano, ne možeš je držati.” Ne, gospodine. To je to.

„Dođi, Gospode. U redu, problem je nestao.” On se molio šest puta, vraćao se dole. To ga nije zaustavilo, on je nastavio da se moli. To je tačno. Onda posle izvesnog vremena, Gehazi ide gore, njegov sluga, gleda. I on se vraća, i rekao je, „Oh, vidim mali oblak veličine ljudskog dlana.”

Zašto, nebo, nije padala kiša tri godine i šest meseci. Bronza! Bronza govori o Božanskom sudu, bronzani oltar, sud nad nacijom koja je zaboravila Boga, bronzano nebo. Voleo bih da smo imali vremena da uđemo u to. Ali, onda, nevera bi to pokupila i odbacila, „Pa, ako je to sve što mi Ti možeš poslati!” Da.

Ali šta je Ilija video kada je video prvi točak da se okreće? Oh, moj! Rekao je, „Čujem šum velike kiše.” Oblak ne veći od toga, šta bi to učinilo da napoji naciju? Zašto, ako je oblak tako... Tako je vruće na nebu da bi to, „fiju,” isparilo, para bi isparila. Ali čim je Ilija video prvi znak, prvi majušni pokret, rekao je, „Čujem šum velike kiše,” kada je to bilo samo oblak tako veliki.

Brate, ja verujem, upravo sada u ovom trenutku, da sila Svetog Duha, koja je u ovoj sobi, da ohrabri svaku bolesnu osobu koja je ovde, da vi možete osetiti oblak veličine ljudskog dlana, da vičete i uzvikujete, „Čujem zvuk savršenog isceljenja!” Bog mora takođe…

Ako odbijete i kažete, „Pa, nisam dobio ništa,”onda će oni umreti, vrući talasi pakla i sumnje će učiniti da to nestane iz vaše duše.

Ali kada vi dobijete to malo zrno Semena, stanite na To. To nije kao Gibraltarska stena. To je kao Stena Vekova. Stojte tamo i osetićete šum velike kiše. Vi ste Božije dete. Satana je stavio tu nevolju na vas, i znate šta, a Hrist je već iscelio svakog od vas.

Grešnik dođe do oltara i kaže, „Brate Branhame, ja, da, želim da se moliš za mene. Ja-ja želim da budem dobar, ali ja baš... Moli se za mene,” i odete nazad na vaše sedište.

Sledeće noći, ja bih rekao, „Koliko njih želi da bude spašeno?” Evo ga on ustaje. „Želiš da budeš spašen, mladiću?”

„Da, gospodine.”

„Pa, pa zašto nisi spašen?”

Rekao sam, “Ti si samo...” Đavo drži tog momka. To je sve. On želi da radi ispravno, ali postoji duh, sila koja mu ne dozvoljava da bude ispravan.

Sada, haleluja, ovde je to! Nije ni čudo... Bog nikada ne bi dozvolio da istinski čovek Božiji ikada kaže da on može isceliti nekoga. Hrist je to učinio kada je On umro. Ja ne mogu spasiti nikoga, ili niko ne može spasiti nikoga, nego Bog.

I Bog vas ne može spasiti, zato što je On to već uradio. Jedina stvar koju trebate učiniti je prihvatiti To. To je već učinjeno. Ja nisam bio spašen pre dvadeset godina; ja sam bio spašen pre hiljadu devetsto godina, ali pre dvadeset godina sam to primio i prihvatio. Da nisam, prvi greh koji sam učinio, Bog bi me zbrisao sa lica zemlje; zato što je On rekao da hoće, i On mora da drži Njegovo obećanje. Ja sam bio isceljen pre hiljadu devetsto godina, ali ja to moram prihvatiti.

I jedina stvar koja me je zadržavala da budem spašen kada sam imao dvanaest godina, zato što je duh visio nada mnom, đavo, govoreći, „Čekaj još malo.” To je razlog što niste spašeni kada dođete do doba odgovornosti. Duh, vi idete sa mnoštvom, i to je lebdelo nad vama i nastavilo da visi nad vama. Vi ste želeli da radite ispravno. Ne postoji čovek zdravog uma koji ne želi da radi ispravno, ali postoji nešto što vam ne dozvoljava da radite ispravno. Da li je to tačno? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik] To je đavo. Haleluja! Hrist je platio vaše isceljenje i vaše spasenje.

Dakle, ovde je to. Spremite se. On je zapovedio Njegovoj Crkvi da isteruje đavole. Tu ste vi. „U Moje Ime oni će isterivati đavole. Vi nećete isceljivati nikoga, ali ćete isterivati đavole iz njih tako da oni mogu prihvatiti isceljenje koje sam Ja već učinio.” To je tačno.

Propovednici su stajali na platformi i propovedali Evanđelje, đavoli su se raspršili. Čovek dođe do oltara, pod osudom, kaže, “Želim da budem spašen.” On nikada nije spasio čoveka; on je isterao đavola, to je tačno, i čovek je bio spašen. On je došao, prihvatio je njegovo spasenje.

Ista stvar je sa Božanskim isceljenjem. Vi bolesni ljudi ovde ovog jutra, verujete to, i nanovo ste rođeni, i vi ste sinovi i ćerke Božije, Hrist vas je već iscelio. Jedina stvar koja vas sprečava da budete dobro ovog jutra je duh lebdeći nad vama koji vas neće u potpunosti pustiti da odete slobodni i da verujete Božije obećanje da je On to učinio. To je tačno.

Sada, to je moj zadatak. To je ono što mi je Bog dao, to je ono što je On dao svakom propovedniku Evanđelja koji će verovati, silu i autoritet da slomi taj duh. Ja verujem sa svim svojim srcem da je svaka demonska sila koja je ovde u ovom trenutku već slomljena. Ja to verujem. Ja verujem da se svaka bolesna osoba ovde upravo sada oseća mnogo drugačije. Ako je to tačno, podignite vašu ruku, vi koji ste bolesni. Vidite tamo. Vi, šta je bilo? Taj đavo je otišao od vas. On mora. „Vera dolazi slušanjem, slušanjem Reči.” Isus Hrist je umro za vas.

Vi možete biti odmah isceljeni, da ispunite tu zapovest. Vi ljudi koji ste bolesni ovde ovog jutra, ili imate, ili ste došli ovde na taj način; dok je taj Duh na vama, dok osećate Duha Božijeg...

Postaje kasno, oh, žao mi je, kasno je. Svi vi ljudi koji ste bolesni, koji ste bili bolesni kada ste došli ovde, želim da dođete ovde tako da mogu ispuniti moju obavezu. Ja sam u obavezi prema mom Gospodu.

I moje izjave, da mi se pojavio Božiji Anđeo na mom rođenju, i zapovedio mi sa dvanaest godina, i poslao me ovde pre nekoliko godina, i to je neosporno širom sveta. Demoni i-i nevernici, i skeptici i agnostici, i-i modernisti i komunisti, i sve drugo, su to napali govoreći da je to bilo... Neki od njih su rekli, „Spritualizam.” Neki od njih su rekli, „To je delovanje đavola.” I drugi su rekli, „To je-to je mentalna telepatija.” I svaki put kada bi oni ustali, Svemogući Bog bi stajao ispred mene i pobedio to. To je tačno. Uzmite to bilo gde da želite, u bilo koju naciju koju želite. Svaka nacija u kojoj sam bio, svaki grad, skoro, morao sam da se borim protiv te stvari; govoreći: „To je mentalna telepatija.”

Ja bih rekao, „Izvedite odavde sve koji misle da je ovo mentalna telepatija. Izvedite sve koji znaju bilo šta o meni. Dovedite mi pacijenta.”

Rekli su, „To je spiritualizam.”

Ja kažem, „Onda ako ja, sa spiritualizmom, dovodim duše ka Isusu Hristu i pobeđujem đavole, šta vi radite sa onim što imate? „Sudite po njihovim rodovima,” Isus je rekao, „vi ćete ih poznati.” Da li ste ikada videli da spiritualista isteruje đavole? Nećete nikada. To je tačno.“ Rekao sam, „Isus je rekao, „Poznaćete ih po njihovim rodovima.” Rekao sam, „U poslednjih nekoliko godina, Božijom milošću, ja sam doveo trista i pedeset hiljada duša za Hrista. Šta ste vi učinili?”

Čovek me je sreo ovde i rekao da mu je izvesna žena rekla da sam ja bio-da sam ja bio đavo, i da je ceo moj rad bio od đavola. Oni su se odvojili od crkve ovde, i oni imaju grupu koja ih sledi, tamo.

Rekao sam, „Šta ste učinili? Pokažite mi plodove. Ona je započela tamo dole, i Bog je to iskorenio. On je rekao, „Svaka grana koju vaš...naš Nebeski Otac nije posadio biće iskorenjena.”

Kada sam postavio taj tabernakl na uglu, i klečeći ovde na gomili tatule i stare repušnjače ovde, i baš ovde gde je propovedaonica ovog jutra, kada je to bilo jezerce, Bog je rekao, „Ja ću to blagosloviti.”

Ovde su stajali lažni proroci, rekli su, „Video sam automobile kako dolaze i odlaze. I video sam kamenje kako se razdvaja.” To je bilo pre dvadeset godina, i danas to još uvek stoji, i stajaće i dalje, zato što je bilo sagrađeno ovde na znoju i suzama u molitvi i na Božijem obećanju. To će prevladati.

„Na ovoj steni Ja ću sazidati Moju Crkvu, i vrata paklena neće je nadvladati.” Tu ste vi. Da, gospodine. Ne obraćajte pažnju na ono što oni kažu. Ja sam naučio moju lekciju slušajući ljude koji ne znaju o čemu govore. Ja sad slušam jednu Osobu, to je Svemogući Bog. Isus je rekao, „Od sada tražite u Moje Ime, tražite od Oca u Moje Ime, i vi ćete to dobiti.” Ja to verujem.

Jednom u Harlingenu, Teksas. Ja...ovo-ovo je ono što sam pokušao da izbegnem; to je pritiskalo moje srce. Oni su došli tamo, i ja to imam u mojoj, ne, to je u mom malom planeru skupova. Rekli su da sam ja bio... FBI je bio tamo da me razotkrije, da sam ja bio đavo. I propovednici, gomila njih gore negde iznad Houston-a tamo, rećiću ime mesta za minut; odštampali su veliku gomilu pamfleta i podelili ih svuda okolo, tako, po auditorijumu, i rekli su da sam ja bio Simon vračar, isterujući đavole kao Simon vračar, vračanje.

Tako te noći ovde, bilo je par devojaka koje su bile isceljene tamo, i one su došle, plačući i sve, rekle su, „Pa, ti bi trebao da... Ja sam rekao... One su rekle da idu kući, bile su uplašene. Rekle su, „FBI će te uhapsiti, brate Branham.” I ova devojka je mentalno ozdravila kada si video tu viziju o njoj.“ I ja... Rekla je, „Ja-ja sam pogrešila. Možda sam izazvala nevolju.”

Rekao sam, „Oh, vi ste uplašene.” Rekao sam, „Videle ste Boga Iscelitelja, zar ne?” Rekao sam, „Gledajte Ga kao Ratnika. Gledajte Ga u bici, vidite kako je On veliki. Vidite kako je Bog veliki kao Ratnik u bici!”

Te noći ja sam izašao, rekao sam, „Svako u ovome, ovde u mojoj kampanji, g-din Baxter, moj brat, i dve mlade dame koje su bile isceljene, i ti-ti propovednici koji su rekli danas da su bili uključeni s njima, želim da izađete iz zgrade.” Oni su izašli iz zgrade. Rekao sam, „Sada, ja imam ovde parče papira po koje je čuvar auditorijuma izašao napolje i pokupio hiljade njih sa automobila, unajmivši malu meksičku decu da ih skupe.” Rekao sam, „Ja imam malu belešku - koja večeras ovde kaže da sam ja Simon vračar i da ću biti razotkriven od strane FBI ovde večeras.”

Rekao sam, „U redu, FBI, ja sam na platformi u Ime Gospoda Isusa Hrista; dođite na platformu sada i razotkrijte me.” Rekao sam, „Ako radim bilo šta izvan Biblije Svemogućeg Boga, dođite ovde i razotkrijte me.” Rekao sam, „Gde ste?” Hiljade njih su sedele tamo i svi su plakali. Rekao sam, „Ja čekam na FBI. Prema vašem papiru ovde, vi ćete me razotkriti večeras.” Upravo onda čekao sam nekoliko minuta, i osetio sam taj duh kako se približava. Rekao sam “To nije bio FBI. Ja nisam kriminalac.” Rekao sam, „Svaki put kada FBI agent dođe na moj sastanak, oni-oni bivaju spašeni. Njihov šef je bio spašen na mom sastanku, kapetan Al Farrar.” Rekao sam, i, oh, rekao sam, „FBI ne bi uradio tako nešto.”

Rekao sam, „Šta je to, to su dva propovednika povratnici u greh.” Ja sam pogledao, lebdeći tamo, i tamo je bila velika crna stvar lebdeći nad publikom. Video sam da se pomera pravo gore ovako na drugi balkon. Rekao sam, „Pravo tamo, sede, jedan sa belim odelom, jedan sa sivim odelom.” I oni su se sagnuli tako.

Rekao sam, „Nemojte se saginjati! Ja sam mislio da ćete me razotkriti. Pretvarate se da ste neko drugi.” Rekao sam, „Vi ste par propovednika povratnika u greh. Vi nemate ništa s tim.” I rekao sam, „Sada, ako sam ja Simon vračar, i isterujem đavole vračanjem, kao što vi kažete da jesam, i vi ste sveti i pravedni pred Bogom, siđite dole na platformu. Ako sam ja Simon vračar, ja ću pasti mrtav. Ako ste vi Simon, ako ste vi oni koji nisu u pravu, vi ćete pasti mrtvi. Siđite dole sada, videćemo ko je u pravu.” To je tačno, ja sam ih izazvao. Oni su držali njihove glave pognute. Rekao sam, „Nemojte saginjati vaše glave tako.”

Rekao sam, „Sada, narode, vi vidite ko je u pravu i ko nije u pravu. Oni su uplašeni.” I tamo su oni izašli od gore, što su brže mogli. Rekao sam, „Oh, vidim da odlaze. Možda silaze ovamo.” Oni su izašli iz zgrade što su brže mogli, niz stepenice. Ja sam stajao tamo i čekao. Rekao sam, „Sada videćemo. Neka dođu na platformu. Neka Bog pokaže ko je ko.” To je tačno. Rekao sam, „Ako grešim, onda će Bog pokazati da je to pogrešno. Ako sam u pravu, Bog će uvek posvedočiti da je to ispravno.”

Kao što je bilo u Houston-u kada je taj baptistički propovednik rekao da sam ja demon, i tako dalje, i vidite šta se desilo kada je Anđeo Gospodnji sišao dole.

Dakle, znate li šta se desilo? Mi ih nikada više nismo videli. Te noći Gospod je pobedio tamo da se o tome još uvek priča u Harlingenu. Vidite? „Ja Gospod sam To posadio. Ja ću to zalivati dan i noć, da ne bi neko to otrgnuo iz Moje ruke.”

Dođite sada, dečaci, hoćete li brzo doći do klavira? Neka bolesni ljudi, ili oni koju su bolesni, dođu do oltara brzo sada. Imamo samo oko deset minuta ovde, i mi ćemo vas osloboditi od svake demonske sile koja lebdi nad vama, u Ime Gospoda Isusa. „Ja im dajem Moje Ime i autoritet.”

[Prazno mesto na traci-urednik] ...Pokušavajući ovo zato što verujem da me je Bog postavio da to radim. Ja to verujem. Ako bih samo mogao zadobiti ljude da to veruju! Onda ako ovo nije uspešno, onda ja verujem da Gospod... Ja sam stavio runo pred Njega, ja ću se vratiti, direktno sa vizijom, upravo jednom, ili dve, ili tri, ili koliko god ih mogu imati za jednu noć.

Vi ste bili na mojim sastancima, svako od vas, svaki put kada ste to videli, to je uvek bilo savršeno. To će vam reći gde je vaš greh. To je jedina stvar koju može uraditi. Isceljenje je već vaše. Jedina stvar je, onda, greh; možda neka stvar koju radite u vašem životu, koja nije u redu, ili neki-neki demon vas drži, neće vam dozvoliti da verujete. Sada, znate, ako nije, Isus je rekao nešto pogrešno. „Sve je moguće onom koji veruje.” Da li je to tačno? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik] Onda je to na vama; ne na Bogu.

Ako bih rekao ovde, ako bih rekao, „Ovde leži, ako želite, trebate novčanicu od jednog dolara.” Mislim da imam jednu. U redu. Ako postoji novčanica od jednog dolara, to je već obezbeđeno za čoveka u potrebi. Ako jeste, to je vaše ako ćete doći da to uzmete. Ja ne moram uraditi ništa više oko toga, položio sam je tamo. Da li je to tačno? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik]

Pa, Isus, kada je On umro, On vas je iscelio. „Bio je proboden zbog naših prestupa, Njegovim ranama smo isceljeni,” prošlo vreme. To je sada na vama. Dođite uzmite to, to je vaše. Ja verujem. „U Moje Ime će isterivati demone.” Ja to verujem. On mi je dopustio da to radim ranije, i verujem da će mi dopustiti da to uradim ovog jutra. Da li to verujete? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik]

U redu, neka se kraj ovde pomeri pravo nazad ovuda, svi vi tamo dole, tako da se ja mogu moliti; i dok se ja molim i isterujem zle duhove, tako da ljudi mogu da se vrate na njihova sedišta oko tog zida. Ako biste hteli, braćo, pomerite se desno u ovom pravcu.

Sada pogledajte ovde. Kakva je korist od igranja s tim, i na pola verujući bilo šta?

Gde je ta dama koja je bila u tim invalidskim kolicima? Vi, damo. Šta, kakva je korist od sedenja tamo? Isus Hrist te je iscelio. Sigurno, On jeste.

Video sam ga kako vodi neku-neku ženu pre izvesnog vremena. Verujem da je to čovek stojeći ovde vodeći, možda njegovu ženu ovde, ona je obogaljena ili nešto. Damo, nema potrebe da budeš u takvom stanju.

Dama je rekla da ima malu devojčicu ovde, malo dete, nešto nije bilo u redu sa njom, i sve vrste bolesti i stvari, gluva, nema, i slepa, šta god. Nema potrebe da to radite.

Pognimo naše glave. Ja želim da verujete.

O Bože, naš Nebeski Oče, ja dolazim k Tebi ovog jutra kao Tvoj sluga. Gospode, ja sam propovedao Reč. To je Tvoja Reč, To nije moja. I ja znam da si Ti ovde da isceliš ljude i načiniš ih zdravim. Ja verujem da ćeš Ti to uraditi, dragi Bože. I ja Te molim da imaš milosti. Gospode, shvatajući da te vizije, jedina stvar koju one mogu uraditi je da otkriju grehe ljudi. Ali, Gospode Bože, neka bi Sveti Duh to odmah učinio. Neka bi On otkrio, u svakom srcu, prepreku. Ako postoji bilo kakav greh u njihovom životu, onda neka bi bio odmah oprošten, Gospode, ja molim kroz Ime Isusa Hrista. I neka bi ova, grupa ovde danas, bili kao oni od pre neku noć, neka bi tu bilo savršeno oslobođenje svakog od njih. Neka bi oni bili isceljeni ovog jutra, vratili se nazad u sredu veče, srećni, vičući i radujući se. Daruj to, Oče.

Dakle, po ovlašćenju Tvoje Reči, ja idem napred da isterujem đavole, da ispunim Tvoju Reč, u Ime Isusa Hrista.

Sada, Satano, ja znam da ti držiš ove ljude, tamna, sumorna, odvratna stvar lebdeći nad njima, govoreći, „Pa, ja ću pokušati.” Ali ja želim da razgovaram sa vama! Ja stojim na njihovom mestu, između njih i Boga, ovog jutra. Ja stojim kao sluga Svemogućeg Boga. Moji gresi su nestali, kroz Krv Isusa Hrista, Božanskom verom koju imam u Njega kao Sina Božijeg. I ja tvrdim, i Biblija tvrdi prva, i ja govorim kao Biblija, da je On razoružao svaku silu koju si ikada imao, na Golgoti. I Biblija tvdi da će Njegovi učenici izvršavati ovu zapovest koju je On imao ovde na zemlji, do kraja doba. I ja sam Njegov učenik, zato ovog jutra ja dolazim kao predstavnik, predstavnik Isusa Hrista, u Njegovim delima. Ja sam poslan na Njegovo mesto. I svaki put kada prozovem osobu, tvoja sila će se slomiti, i osoba će biti slobodna i izaći odavde i ozdraviti. Ja te izazivam u Ime, Ime Isusa Hrista, kroz Njegovu Krv, ja stojim. I ti napusti svaku osobu na koju ja položim moje ruke. Ne u mojoj svetosti, ne u moje ime, jer moje ime ti ništa ne znači; moja svetost je ništa, ja je nemam. Ali ti nećeš prepoznati moje ime, ali ćeš prepoznati Isusa, i ti ćeš izaći. I ja tebi govorim. Ja te sada izazivam. I ako pokušaš da držiš bilo koga od ovih ljudi, neka kletva Božija dođe na tebe. Neka bi ti izašao, skini tvoju ruku sa ovih hrišćana. Tvoja prljava razboljevajuća ruka, nanoseći bol i obogaljujući i razboljevajući ove ljude, i dajući im bolesti, skini tvoju ruku, u Ime Isusa Hrista.

[Prazno mesto na traci - urednik]...Ime Isusa Hrista Sina Božijeg, ja zahtevam da ustaneš u...Njegovo Ime, idući kući savršeno zdrav, da proslaviš Boga. Ustani. I ljudi mogu podići njihove glave. [Brat Branham i kongregacija silno slave Boga. Prazno mesto na traci.]

Svemogući Bože, Autoru Večnog života, Davaoče svakog dobrog dara, pošalji Tvoje blagoslove na ovog čoveka koji stoji ovde, znajući da je ovo jedina šansa u njegovom životu da ikada ponovo bude normalan čovek. Sa njegovim kukovima i udovima svim u ovom stanju, on je hodao sa ovim štakama. On želi da se vrati njegovoj kući, da svedoči za slavu Božiju; vozio je mnogo milja da dođe ovde. I, Oče, ja se molim da će ovo biti čas kada će on reći u njegovom srcu, „Ako drugi mogu, ja mogu takođe. I Ti si umro za mene, da me oslobodiš, isto kao što si Ti učinio za druge.” Daruj to, Oče.

Zato, ti demonu koji si obogaljio njegovo telo, ja dolazim u izazovu vere protiv tebe, da te izazovem u ovom dvoboju. Ja te zaklinjem Isusom, Sinom Božijim, izađi iz čoveka.

Budite u poštovanju, svuda. To drži brata. Sada samo na trenutak, to nije ni jedan od njegovih... Upravo nemojte biti nemirni, prijatelji. Prisustvo Gospodnje je blizu. Upravo budite u poštovanju koliko god možete, unutra i spolja. Jadni čovek je došao ovde, on nikada neće hodati bez štaka ako mu Bog ne pomogne sada. Ovo će biti... On je došao ovde, on će biti gori nego što je ikada bio ako ne bude isceljen. Oni će ga verovatno morati izneti napolje ako ne bude isceljen. Zato što, Satana, ako on može naći dovoljno sile da ga slomi, on će ga slomiti ako može. Tako sada on će ga ili slomiti, ili će ga Bog osloboditi i načiniti ga savršeno zdravim. Sada, svi, koliko njih ovde veruje da me je Bog poslao da oslobodim ovog čoveka večeras kroz Njegovog Sina, Isusa Hrista? [Kongregacija kaže, „Amen.” - urednik] U redu. Sada budite baš u poštovanju, držite vaše glave pognute.

Vi to verujete celim srcem, gospodine? Vi verujete da ćete uzeti te stare štake i baciti ih u auto i otići kući, i uzeti ih na vaše rame sutra i hodati gore-dole ulicama vašeg grada, svedočeći za Boga? Vi niste... Život koji vam je ostao, brate, dajte ga za slavu Božiju. Da li ćete Mu služiti? Služićete Mu? Vi ste o tome razmišljali nedavno, svakako, (niste li?) razmišljali ste o bližem hodanju. Pre neki dan, rekli ste, „Ako ja...bi me Bog samo iscelio, ja bih hodao bliže s Njim.” To je tačno. To ste rekli.

Onda, druga stvar, kada ste bili-vidim da ste bili u automobilu nedavno, i vi ste razgovarali sa nekim oko tih stvari. Tamo je bio čovek sedeći na prednjem sedištu, dok ste vi sedeli pozadi. Da li je to tačno? Vi ste dolazili putem, idući preko malog brda, skrećući desno, kada ste razgovarali o tome. Da li je to tačno? Ja ne čitam vaš um, gospodine. To je Bog sada. I sada vi počinjete da osećate o čemu ja govorim. Sada je vreme vašeg oslobođenja.

Svemogući Bože, sada dok je sila Tvoje Prisutnosti ovde, stojeći ovde da oslobodi ovog čoveka, o Večni Bože, Autoru Života, pošalji Tvoje blagoslove na njega, dok ga ja blagosiljam u Ime Tvog Sina. Daruj to, Gospode, kroz Isusa Hrista.

Taj demon koji je obogaljio ovog čoveka, moj brat, on je ispovedio njegov greh. Njegove tajne su rečene. On je ovde sada da hoda. Ti ga ne možeš više držati. On želi da proslavi Boga. Ja dolazim u izazovu protiv tebe. U Ime Isusa Hrista, darom isceljenja kojeg mi je dao Anđeo, ja te zaklinjem Isusom Sinom Božijim, izađi iz njega. Tako, on odlazi. Držite vaše glave pognute, svuda.

Verovati Bogu

Jeffersonville, Indiana, USA

52-0224